Zašto se odlažu poslovi?

Psiholozi kažu da svaki peti čovek stalno odlaže svoje poslove i na taj način ugrožava karijeru i žrtvuje duševni mir. On radi jedno, a dobro zna da treba da se pozabavi nečim drugim. Zbog toga se oseća krivim, ali je na neki način paralisan, odnosno ne može da se odvoji od svoje trenutne preokupacije.

Stručnjaci smatraju da odugovlačenje sa ispunjavanjem obaveza, koje je naročito rašireno među đacima i studentima, ne mora da bude posledica lenjosti ili loše organizacije. Oni veruju da raskorak između "lepih namera" i akcije često proizilazi iz kombinacije anksioznosti i pogrešnih predstava o sopstvenoj produktivnosti.

Ako i sami imate običaj da obavljanje važnih zadataka ostavljate za "zgodnije vreme", trebalo bi svakako da pogledate šta eksperti navode kao česte uzroke ovakvog otezanja i probate da ga se oslobodite. Utoliko pre što je jedno istraživanje vršeno sa studentima u Otavi pokazalo da ono može da dovede do preterivanja s alkoholom i cigaretama, do nesanice, stomačnih problema i veće podložnosti nazebima i gripu.

Pogrešna uverenja

Mnogi ljudi koji oklevaju pre nego što prionu na posao, zapravo su ubeđeni da bolje rade kada su u vremenskom škripcu, ili da će se bolje osećati ako posao ostave za naredni dan. Ali njihovo "sutra" je vrlo rastegljiv pojam, a rad u poslednjem minutu je obično nekvalitetan. Džozef Ferari, vanredni profesor psihologije na čikaškom Depol univerzitetu, tvrdi da većina "oklevala" uopšte ne radi dobro kada im za to preostane malo vremena.

Strah od neuspeha

Prema rečima nekoliko američkih psihologa, osnovni razlog za odlaganje poslova jeste strah. Ljudi se, u stvari, boje da će podbaciti, i to zato što im nedostaje talenat ili veština. Oni odugovlače sa započinjanjem rada jer im je lakše da eventualni neuspeh pripišu nedovoljnom trudu nego manjku sposobnosti.

Perfekcionizam

Među onima koji odlažu poslove ima puno perfekcionista. U korenu njihove želje da u svemu budu savršeni leži duboka nesigurnost. Oni misle da ih niko neće voleti ukoliko sve čime se bave ne ispadne genijalno. Pošto sebi postavljaju previsoke kriterijume, potpuno je prirodno što odlažu trenutak u kome će se ozbiljno latiti posla.

Nedostatak samokontrole

Iako se čini da su impulsivnost i večito kašnjenje u ispunjavanju onog što se mora dve dijametralno različite stvari, i jedno i drugo mogu biti sastavni deo krupnijeg problema - nedostatka samokontrole. Impulsivni ljudi najčešće nisu u stanju da odrede prioritete. Ako, recimo, prekinu s radom da bi prezalogaji i ugledaju mrlju u frižideru, oni će se baciti na čišćenje cele kuhinje, zaboravljajući na započeti posao.

Strogi roditelji

Odlaganju su sklona i deca koja imaju autoritativne roditelje. Ona izbegavaju da naprave izbore zato što se njihove odluke često kritikuju, ili se odlučuje umesto njih. U njihovom slučaju, odbijanje da se uradi ono što je neophodno predstavlja oblik pobune.

Traženje uzbuđenja

Neke osobe vole da baš sve rade u pet do dvanaest" jer im zbog toga skače adrenalin. One će, na primer, pronaći perverzno zadovoljstvo čak i u trčanju u poštu da bi u zadnjem času platili svoje račune.

Otpor zbog prirode obaveze

Potreba da se nešto odgodi može se javiti i zato što je reč o mučnoj ili dosadnoj obavezi. I veoma disciplinovani ljudi znaju da odlažu posetu zubaru ili baktanje s računima.

Nejasna očekivanja pretpostavljenih

Pojava o kojoj je ovde reč ponekad je posledica neodređenih uputstava koje daju šefovi, njihove nemogućnosti da procene šta je prioritet, ili redovne priče da je rok za obavljanje posla "istekao juče".

Depresija

Do odlaganja svega i svačega dovodi i hronična potištenost. Depresivni ljudi retko uživaju u bilo čemu, njima se sve opcije čine podjednako tmurnim i besmislenim i zato se teško odlučuju za akciju. Ali i navika da se dužnosti privremeno zapostave može da prouzrokuje depresiju.
Priredila S. Prokić

NEODGOVORNOST