da

khm...

sto ga ne omeksas i ispravis?   

zato sto sam na vreme otisla....

liniom manjeg otpora a

Jednostavno oni su puni sebe i smatraju da nikada ne grese i da su savrseni ,cesto uobrazeni ljiudi ,nerealni ljudi ,sebicni!!!!

U jednom nedavno nastalom haosu sam delimicno kriva, priznala sam i priznala bih opet, ali sam tvrdoglava jer zahtevam da ostatak krivice prizna doticna osoba, koja je takodje tvrdoglava i koja jeste priznala svoj deo krivice drugima, ali ne i meni licno. I to nas oboje kosta praznine. I zivot ide dalje, zemlja se ipak okrece, ukoliko su duse vecne rastanak je relativna stvar... bla bla truc.

Kao prvo susreo sam (nažalost) puno žena bez ikakvog osećaja krivice ili priznanja greške, a interesantno da su sve one bile (ili još uvek jesu) komunističke komesarke i bile su "one koje se za sve pitaju", šta ja znam valjda je to neka posebna mentalna obuka!? 

Kao drugo, oni koji se kaju, ma je li kod njih zaista u pitanju svest o grešci i patnja što su ovo-ono uradili, ili se u većini slućajeva krije strah od tuđe osvete ili bar promene stava prema grešniku kao i žaljenje za eventualnim materijalnim gubitkom zbog greške. 

kriv
a ne dopusta da se bilo sta kaze povodom toga ?

cist bezobrazluk!!!

par samara koji zakucavaju kao prevaspitavanje....

Uvek priznam svoju gresku, nekad ne verbalno,ali sigurno ucinim nesto sto druga strana shvata kao izvinjenje. Svi gresimo, a samo budale to ne priznaju.

Ne bih da budem uvredljiv al;i nas narod kaze "od govna pita ne biva". najvece greseke sam pravio a i drugi kad od niceg oces da napravis nesto. Ima osoba koje treba da budu same. Tesko je kad se zaljubite i zavolite takvu osobu al u nacelu mi zavolimo nesto sto smo umisleli i stvarnone postoji.

Znaci bataljujes, trazis drugog ili drugu...