Zašto se kod nas najbolje živelo šezdesetih i pedesetih godina

Lana Gedošević    | 05. 05. 2013. - 23:51h | Foto: Grafički studio Blica   
Prema svim statistikama, generacije koje su rođene od pedesetih do sredine šezdesetih godina prošlog veka živele su najsrećnije, najbolje i najspokojnije. Ni one pre njih, ali ni one posle nisu imale privilegiju da najmanje tridesetak godina života provedu u miru i blagostanju.




- U suštini te generacije su odrasle dobro, ali se po njih loše završilo kada su se suočile sa krizom osamdesetih i devedesetih godina. Oni su se besplatno školovali, bilo je dovoljno da jedan član porodice radi, išlo se do Trsta u šoping... - kaže za “Blic” dr Neven Cvetićanin, sociolog Instituta društvenih nauka.

Međutim, kako objašnjava, posle tog blagostanja, ova generacija se rasipa. Tako jedan broj njih koji su se ovde školovali odlazi u inostranstvo gde se takođe dobro snalazi. Neki slični njima prave zavidne karijere u zemlji, dok su treća grupa oni koji nisu uspeli da se snađu u novonastaloj situaciji.

- Oni su mislili da će blagostanje trajati zauvek i zato su najviše oštećeni krizama, tranzicijom i ratovima. Žrtve su, jer nisu uspeli da se prilagode novom vremenu - kaže dr Cvetićanin.

Da ova generacija nije živela loše, kaže i psiholog Zoran Musterović. Ona je stasavala u vreme razvoja društva, završavala škole, zapošljavala se i zapravo zakačila sve dobre strane socijalizma. Ipak, tokom devedesetih za njih kreće stagnacija, a kasnije i postepeni pad.

- Rođeni šezdesetih godina zakačili su period besplatnog studiranja, nešto su teže pronalazili poslove, a najbolje godine za poslovne i stvaralačke mogućnosti, kao i za ostvarivanje porodice proveli su u snalaženju i obezbeđivanju egzistencije. Sa druge strane, oni rođeni sedamdesetih, kada i počinje veća nemaština i konfuzija u društvu, dobili su znatno slabije obrazovanje bez jasnih očekivanja i za sebe i od društva. Obično su radili šta su stigli, bez mogućnosti za odvajanje i započinjanje samostalnog života - objašnjava Musterović.

On kaže i da rođeni osamdesetih i mlađi nemaju jasnu predstavu o tome na koji način bi se afirmisali. S druge strane, oni su pragmatičniji od ranijih generacija. Ali im, kako tvrdi dr Cvetićanin, nedostaje i emotivna suptilnost.

- Zato jedan deo njih, kao po inerciji, upisuje fakultete koji su moderni, ali ne i potrebni. Nemam utisak da bi hteli da rade, jer je to još jedna vrednost koja je nedovoljna afirmisana kod nas. Međutim, za ovu generaciju se može reći i da je borbena... - objašnjava Musterović.

Izvor: Blic

POGREŠAN NASLOV !

Treba: "Zašto su kod nas najbolje živele generacije rođene 50-tih i 60-tih god" !