Verovatno se mnogi Amerikanci pitaju zbog čega njihove tehnološke kompanije svoju proizvodnju prebacuju u daleke prekomorske zemlje i u fabrike poput onih čiji je vlasnik Foxconn, umesto da svoje proizvode prave kod kuće.



Sudeći prema najnovijem članku koji je objavio dnevni list NY Times, to isto je zanimalo i njihovog predsednika Baraka Obamu.

Naime, predsednik SAD je na posebno organizovanom ručku s vodećim ličnostima u Silicijumskoj dolini organizovanom prošle godine, pitao Stiva Džobsa šta bi bilo potrebno da se iPhone proizvodi u SAD. Ispostavilo se da se to neće desiti u skorije vreme.

Većina bi rekla da to verovatno ima veze sa cenom radne snage, ali NY Times u svom članku ističe da Apple ima više razloga što se oslanja na kompanije kao što je Foxconni da se tu ne radi samo o jeftinijoj radnoj snazi.

U članku se kaže da po mišljenju Apple rukovodilaca veličine tamošnjih fabrika i njihova fleksibilnost, kao i brojnost, vrednoća i umešnost radnika koji u njima rade, daleko nadmašuju njihove američke pandane i da je njihova jedina opcija da proizvodnju povere strancima. Jedan bivši rukovodilac je čak opisao primer kako su se svojevremeno oslonili na kinesku fabriku da bi promenili proizvodnju iPhonea svega nekoliko nedelja pre nego što je telefon trebalo da se pojavi u prodavnicama.

Naime, takoreći u poslednjem minutu su redizajnirali ekran telefona zbog čega je bilo potrebno uvesti promene na montažnoj traci. Novi ekrani su počeli da stižu u fabriku oko ponoći. Nadzornik je odmah probudio 8000 radnika koji su inače smešteni u spavaonicama u krugu fabrike, svaki je dobio sendvič i šolju čaja i potom prebačen do radnog mesta i za svega pola sata 12-satna smena je počela da montira staklene ekrane. U narednih 96 sati fabrika je proizvodila preko 10.000 iPhoena dnevno.

Amerikanci sada mogu da se upitaju da li bi se i oni probudili u sitne sate i požurili na radno mesto samo da bi udovoljili hiru neke strane kompanije koja se predomislila u poslednjem trenutku. Većina verovatno smatra da bi u zapadnom svetu morali da postoje zakoni koji zabranjuju takve zahteve u nekim takvim slučajevima. Bilo kako bilo jedno je jasno, u jednačini čije je rešenje zanimalo Obamu, ima više nepoznatih.

Izvor: B92

Kako je Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini Foto
MBS, Njujork tajms | 23. 01. 2012. - 16:26h izmena vesti 19:50h | Komentara: 326

Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline u februaru prošle godine, piše Njujork tajms, od svakog gosta je zatraženo da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je došao red na šefa "Epla" Stiva Džobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: "Šta je potrebno da bismo proizvodili "ajfon" u SAD"? (Umesto u Kini, prim. nov.)
Obama na večeri sa tajkunima Silicijumske doline. Levo od Obame, u omiljenoj crnoj rolci, sedi Stiv Džobs, a desno osnivač "Fejsbuka" Mark Cukerberg

Ne tako davno, "Epl" se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona "ajfona", 39 miliona "ajpeda" i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD, od čega lavovski deo u Kini.

- Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? - upitao je Obama Džobsa.

Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen:

- Ta radna mesta se ne vraćaju kući!

Ovaj isečak iz odličnog teksta "Njujork tajmsa" o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice - "ajfona" - ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu.
 

Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da "sve može da se kupi kod Kineza"; sve češće viđamo natpis "made in China", a kao glavni razlog se paušalno navodi "jeftina radna snaga".

Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. "Ajfon" nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od "jeftine radne snage"?

Neću "ajfon" sa ogrebotinama!

Stiv Džobs je predstavio "ajfon" svetu 2007. godine. "Made in China"

Priča počinje 2007. godine, piše "Njujork tajms", kada je "Epl" bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog "ajfona" u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire "Epla", jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan.

Besni Džobs je držao svoj test model "ajfona" kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki.


- Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja - naredio je Džobs.

U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla.


"Epl" je već bio izabrao američku filmu "Korning" za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za "ajfon" zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera.

I sve to za samo šest nedelja?

A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji "jeftine radne snage".

 

Kako su Kinezi hipnotisali "Epl" 


Šendžen: "Epl" je svoju proizvodnju prebacio u ovu kinesku metropolu
 

Kada je "Eplova" delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo.

- To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao - priseća se jedan od bivših direktora "Epla" objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer.

Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno.

Naravno, kineska fabrika je dobila posao.

- Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata - rekao je "Njujork tajmsu" drugi bivši visoki funkcioner "Epla".

 

Fokskon Siti - "kasarna" za sklapanje "ajfona"

 

Na osam sati od fabrike firme "Fokskon" (Foxconn), koja je dobila posao od "Epla", nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom Fokskon Siti. Tu se "ajfon" sastavlja.

 
Kada su ga prvi put videli, čelnicima "Epla" je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja "ajfona" neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik Fokskon Sitiju.

Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan.


GALERIJA > Svakodnevica radnika Fokskon Sitija:

Kompleks ima 230.000 zaposlenih

    Kompleks ima 230.000 zaposlenih
    Radi se kad god ima posla. U 4 sata ujutru? I tada, ako stignu delovi za sklapanje
    Ako gazdama treba još radnika, mogu da ih obezbede u roku od nekoliko sati
    Skoro četvrtina zaposlenih živi u firminim spavaonicama
    Većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan
    Zaštitne mreže postavljene su posle nekoliko samoubistava radnika
    Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno

 

Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše "pešački saobraćaj" u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča.

- Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? - kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer "Epla".

Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori "Epla" su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju "ajfona". Analitičari "Epla" su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD.

U Kini, trebalo im je 15 dana.

 

Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo "ajfon"

 
U prva tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, Kinezi su sastavili još 200 miliona komada

Kada su "Eplovi" inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme - bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene - i počeli ručno da sklapaju "ajfone".



U naredna tri meseca, "Epl" je prodao milion "ajfona". Od tada, "Fokskon" je sastavio još 200 miliona.

 

"Jeftina radna snaga"?

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja "Epla" u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo "ajfon" najprodavanijim gadžetom, a "Epl" jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja "ajfona" u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor.

Ceo tekst "Njujork tajmsa" na engleskom jeziku, sa mnogo više detalja, možete pročitati na ovom linku 

Blic

е сад мало математике ... 17*0,77=13,09 ... значи обичан радник тамо ради за 13 јевреја дневно ... пошто вероватно крљају и суботе ил недеље рецимо нек нагура 27 радник дана ... то је 350 јевреја месечно.

350 јевреја месечно плаћају раднике због чијих самоубистава морају да разапињу јбне мреже између зграда



Zaštitne mreže postavljene su posle nekoliko samoubistava radnika,

350 јевреја месечно је мисаона именица за добар део радника у Србији.

Мислите о томе.

I pored toga sumnjam da bi bilo ko u Srbiji spavao u fabrici, ustajao nocu i postovao rokove za 350 evra jer to je konstantno rad pod pritiskom i najverovatnije tako kako si napisao po 27 dana mesecno.

Zmaje,ta ista tema postoji,otvorila sam je prije par dana 

Ko zna, mozda bi nasao nekoga ili cak vise njih, ajde da kazemo da ima 5000-10000 vrednih ljudi u Srbiji, vrednih ko Kinezi. Srbin je inace dobar radnik i zna da zapne, to znaju da kazu stranci barem.  Al i da ih je sto hiljada, kad Kinezi imaju takvih na milione... 
A da ne kazem kad bi dosla musterija  u posetu, pre toga bi bilo politickog prepucavanja oko toga samo tako

Nisu oni nista narocito vredni...vec ih ima mnogo...a nisu ni nesto preterano sposobni...

Hebi ga, ima i recimo Nigerijanaca mnogo, dobro, ne bas ko Kineza ali su Kinezi opet vredniji. A sposobnost su dokazali organizacijom proizvodnje.
Inace, interesantno je bilo kad je pocela frka u Libiji i prve izbeglice vidis svi iscrpljeni prelaze navrat na nos granicu, ko kraj sveta, pretrpani aerodrom, ljudi kampiraju u hali, sveopsta guzva i haos. E, vidis Kineze, svi postrojeni, svaka grupa ima svog nekog desetara koji setka tamo, vamo, telefonira, postrojava sve pod konac, i skoro ih najvise bilo a prvi su napustili Tunis u pravcu Kine 

Nije to organizacija...to je komunizam...

Nije bas sasvim, imali smo i mi komunizam 

Ne preteruj...

 

Inace, katatsrofa je. Retko u kojoj zemlji u svetu tako rade pa da im konkurisu. Dobro, Koreja i druge azijatske zemlje su tu ali Kina prednjaci u brojnosti.

Kad mora u WC, kineski radnik podigne ruku i trpi dok mu ne nađu zamenu

MBS, Bloomberg, Wired    | 25. 01. 2012. - 14:21h | Foto: Reuters, AFP    | Komentara: 159

Veseo je dan u kampusu fabrike "Fokskon", čuvenom Fokskon Sitiju, u kineskom gradu Šendženu, gde armija od oko 300.000 radnika jede, spava i "štancuje" neke od najpopularnijih IT uređaja današnjice: "ajfone", "plejstejšne", kućne računare.


Zbog učestalih samoubistava, uprava fabrike diže moral radnicima organizujući sletove



Najpre, tu je parada; spektakl sa balonima, vuvuzelama i nasmejanim radnicima i radnicama maskiranim u gejše, čirlidersice, Spajdermene... Zatim, dvosatni slet sa akrobatama, muzikom i vatrometom. Na kraju, kliču se slogani: "slavite svoj život" i "brinite jedni o drugima da bismo izgradili divnu budućnost".
 
Zvuči previše idilično za spontano radničko okupljanje?
 
I jeste previše idilično. Reč je, zapravo, o zajedničkoj "produkciji" radničkih sindikata i uprave fabrike, kako bi se popravilo psihičko stanje zaposlenih u Fokskon Sitiju posle 11 samoubistava njihovih kolega, koji su u periodu od osam meseci okončali svoje živote skočivši sa višespratnih spavaonica u kampusu.
 
"Industrijski monstrum"
 
Taj prizor je u kasno leto 2010. godine zabeležila ekipa američkog magazina "Blumberg" tokom posete industrijskom čudu zvanom Fokskon Siti. Do kraja te godine, još sedmoro radnika je skočilo sa spavaonica, ukupno 18, od čega je 14 poginulo. To je, istina, i dalje ispod kineske nacionalne stope samoubistava.
 

"Fokskon" je privukao gigante poput "Epla", "Motorole", "Filipsa", "Tošibe"...
Ipak, "industrijsko čudo" Kine, koje je nekoliko godina ranije privuklo gigante poput "Epla", "Majkrosofta", "Motorole", "Filipsa" i "Tošibe", da pomenemo samo neke, u javnosti je postalo "industrijski monstrum". Ili logor koji proždire na stotine hiljada radnika, uglavnom mladića iz seoskih oblasti Kine, da bi "štancovali" popularne gedžete poput "ajfona" po skoro nemoguće niskim tarifama.
 
Potrošači na Zapadu su po prvi put počeli da razmišljaju o ceni svojih visokotehnoloških igračaka.
 
Vlasnik "Fokskona", tajvanski biznismen i multimilijarder Teri Gvo, otvoreno priznaje da je firma sporo reagovala na pojavu samoubistava.
 
- Biću iskren. Dogodilo se prvo (samoubistvo), pa drugo i treće, ja to nisam video kao ozbiljan problem. Mi ukupno zapošljavamo 820.000 radnika. Sada se osećam krivim. Posle petog samoubistva odlučio sam da uradimo nešto drugačije - rekao je živopisni Gvo, o kojem ćemo više pričati drugom prilikom.
 
Možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete
 
Gvo i "Fokskon" su, za početak, stvarno uradili "nešto drugačije", mada bi mnogi izabrali reč "bizarnije". Širom kampusa je razapeto tri miliona kvadratnih metara žućkaste mreže za "hvatanje" radnika koji skaču u smrt sa krovova spavaonica. Poruka je jasna: možete da skočite, ali nećete moći da se ubijete.
 

Menadžment fabrike je na spavaonice postavio mreže kako bi sprečili radnike da se ubiju skokom sa krova


 
Ukinute su povlastice i nadoknade za porodice samoubica, pošto je jedan od njih u oproštajnoj poruci napisao da je odlučio da okonča svoj život da bi obezbedio svoju porodicu novcem od tih "beneficija".
 
Od normalnijih poteza, "Fokskon" je zaposlio 100 psihologa i u kampusu oformio savetodavni centar koji radi 24 sata dnevno. Radničke plate su povećane 30 odsto, na 1.200 juana (176 dolara) mesečno i obećane su dodatne povišice. Danas, skoro dve godine kasnije, dnevnica iznosi 17 dolara, a stopa samoubistava je svedena na minimum.
 
S druge strane, kako navodi "Dejli telegraf", radnici "Fokskona" i dalje ne mogu da podnesu vojnu disciplinu u fabrici, pa svakog meseca otkaz da 24.000 ljudi, koji brzo bivaju zamenjeni svežim regrutima.
 
"Dobili smo plikove, a koža nam je pocrnela"
 

Pre dve nedelje, ovih 150 radnika "Fokskona" pretilo je da će se zbog užasnih uslova rada ubiti skokom sa zgrade fabrike


 
Došla je srećna Nova 2012. godina, a radnici "Fokskona" su i dalje daleko od srećnih, iako su samoubistvo samo prošlost. Poslednji štrajk je počeo 2. januara, kada je oko 150 zaposlenih pretilo skokom sa krova fabrike žaleći se očajnim uslovima rada na pokrentoj montažnoj traci. Skinuti su sa vrha zgrade posle devet dana.
 
- Nisu nas obučili i radili smo za sitniš. Pokretna traka se kretala veoma brzo i već posle prvog jutra smo svi dobili plikove, a koža na rukama nam je pocrnela. Fabrika je puna prašine i niko to nije mogao da podnese - rekao je "Dejli telegrafu" jedan od radnika.
 

Protest kineskih studenata u znak podrške radnicima Fokskona


 
I srpska javnost se zainteresovala za Fokskon Siti posle teksta na "Blicovom" sajtu, pod naslovom "Kako je Stiv Džobs objasnio Obami zašto se sve živo proizvodi u Kini", a koji je pročitalo više od 150.000 ljudi.
 
Među više od 300 komenatara na ovaj tekst, mnogi su kritikovali životne uslove u "Fokskonovom" kampusu, nazivajući ga, na primer "logorom jeftine radne snage od 17 dolara dnevno" (komentator: Slepikodočiju) ili "modernim robovlasničkim društvom" (komentator: ekonomista)
 
"Ovo... je jedna velika sramota za Kinu. To znači da je ljudski život tamo ništa, tj. jednak nuli i da su oni praktično robovi. Podseća me na megafarme za životinje u kojima se stoka hrani da bi se jednog dana zaklala i preradila u meso. Samo što se ovi ljudi ne kolju, nego se koriste da proizvode jeftino i na veliko. Njihovi životi su nevažni, oni su samo jedan mali točkić u ogromnoj ekonomiji. Njihova svest o životu i realnosti ne postoji, samo je važno da proizvode svaki dan od jutra do mraka. Kao pčele u košnici", napisao je komentator MSquared.
 
I zaista - kako izgleda prosečan dan prosečnog radnika ili radnice u Fokskon Sitiju?
 
"Gladni ljudi imaju veoma bistar um"
 
U Fokskon Sitiju danas radi 230.000 ljudi. To je pravi mali grad, sa prodavnicama brze hrane, bankomatima, olimpijskim bazenom... I knjižarom, koja sa istaknutog mesta prodaje biografije kontroverznog vlasnika "Fokskona", Terija Gvoa. Među njima je kolekcija Gvoovih aforizama i poslovica, uključujući i one zabrinjavajuće, poput "i rad je neka vrsta radosti", "strogo okruženje je dobra stvar", "gladni ljudi imaju veoma bistar um" i "lako je dobiti hiljadu vojnika, teško je naći jednog generala".
 
GALERIJA > Kako izgleda radni dan u Fokskon Sitiju:
Ceo radni dan provede se stojeći ili sedeći na jednom mestu














Ulice su sivkaste i dosadne, ali čiste. Radnici šetaju, smeju se, puše u hladu drveća, ako se ne odmaraju u spavaonicama, koje su reportera američkog magazina "Wired" po opremljenosti podsetile na prosečan kampus univerziteta u Sjedinjenim Državama. U "Fokskonu" tvrde da je vlasnik Teri Gvo lično insistirao da spavaonice budu bolje od onih koje bi radnici mogli samostalno da iznajme u Šendženu.
 
Anketa
Šta je Fokskon Siti
 Čudo kineske industrije.
 Logor za izrabljivanje radničke klase.
 Nije savršen, ali veži konja gde ti gazda kaže.
GlasajRezultat
Kada je vreme za posao, radnik uđe u betonsku petospratnicu, navlači plastičnu jaknu i kapu, a platnene "kaljače" preko cipela. Tokom radnog vremena uglavnom sedi ili stoji na jednom mestu, na primer, sklapajući "ajfone". Ako mora u toalet, podigne ruku i trpi dok mu ne nađu zamenu. Ima sat vremena za ručak i još dva mala odmora od po 10 minuta. Radi 10 sati, možda i više, zavisno od količine posla.
 
Posle radnog vremena, odšeta do spavaonice ili uhvati vožnju minibusom, gde deli sobu sa najviše sedam kolega, po rasporedu koji određuje menadžment firme. U slobodno vreme može da šeta, gleda TV u zajedničkoj prostoriji, možda svrati do "sajberkafea" širom kampusa i igra video igre ili odgovara na imejlove. Ako mu se posreći sa devojkom, na raspolaganju su privatne odaje.
 
Sledećeg jutra, umije se i istušira u zajedničkom kupatilu.


 
A onda - sve ispočetka.

Izvor:Blic

Nije ni cudo da skacu sa zgrade 
Inace, Kinezi su (ne)ispunjeni san zapadnih menadzera, samo da se Kinezima to jednog dana ne obije o glavu kad se radnici stanu pitati kako to da kineski vlasnici fabrike imaju vise kuca, automobila i jahti 

Imas svoju temu....

Pridruzujem se HKJ-u i bojkotujem samog sebe 

Sofi ... ne videh tvoju temu a ova Kosaceva mi danas iskoci pri vrhu novih odgovora ... 

Kosac, stoji sve to sto si napisao. Mene je samo dojmilo to kako obican radnik, zamenjiv do te mere da ih dnevno menjaju bre na hiljade, u jbnoj Kini koja je sinonim za 'radim za saku pirinca' radnu snagu ... ima vecu platu nego dobar deo nas ovde.

U mojem selu i okolini, plata sljakera kod privatnika kao i kod strendzera tipa Alumil il Gorenje je 20-23 iljade dinara

Pa da ima kompanija koja sklapa I-Phone u Srbiji i da vlada strozija disciplina nego obicno, bila bi plata tu negde, onako realno 

a da ga jebem ... koja je najjaca strendzerska firma u Srbiji? ... pa da vidimo kolika je plata tamo ...

inace znas kako ono kaze ... fala kurcu i Petru Dobrnjcu ... e u ovom slucaju fala Keopsu i supervizoru Lajtu pa ti ukinuse onaj potpis ... smaro me je redovno

Mozda je tu negde, sad treba gledati negde u proizvodnji