Ima 13 godina, a na hemoterapiju mora da putuje potpuno sam :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

SRCE ZA DECU Ima 13 godina, a na hemoterapiju mora da putuje POTPUNO SAM

Foto: Milorad Milanković / RAS Srbija

Ovom dečaku iz sela Kožuar pre 15 meseci dijagnostikovan je osteosarkom, tumor kostiju.

Na ulazu u dvorište petočlane porodice Leontijević srce se cepa. Teško siromaštvo napala je bolest. Napala je njihovog Nemanju. Neljudski uslovi u kojima živi sa mamom Slađanom, tatom Dušanom, sestrom Jelenom (10) i bratom Stefanom (2), razlog su zašto na hemoterapije putuje sam. Njegov put od kuće do bolnice prekriven je “trnjem”. Iz sela Kožuar autobusom do Uba pa drugi autobus do Beograda. Silazi u Savskoj ulici. Mali junak onda planinari do Pasterove, do vrata Instituta za onkologiju i radiologiju.

Foto: Milorad Milanković / RAS Srbija

- Kad siđem iz autobusa, idem još malo peške... - kaže Nemanja. A to malo je nekoliko kilometara teškog pešačenja uzbrdo.

U pogledu se nada još nazire, a snagu mu pruža porodica.

- Teško mi je što moram da putujem sam, i u bolnici sam jedini koji je sam, bez roditelja. Ponekad dugo čekam autobus, a umoran sam, ne mogu ni da potrčim. Razmišljam samo o tome kako ću posle terapije ići kući. Iako ne znam uvek koliko ću se zadržati. Ponekad ostanem sedam dana, nekad deset. Onda mi nedostaju sestra i brat - kaže Nemanja, dok glavu okreće na suprotnu stranu od ožiljka koji seća na operaciju tumora na vilici.

Od kada se razboleo Nemanja, nastavu sluša u bolnici.

- Završio sam šesti razred sa odličnim uspehom. Volim biologiju i matematiku. Voleo bih da se vratim u redovnu školu, nedostaju mi drugari. Ovde niko ne dolazi, igram se sa bratom i sestrom. Jelena i ja igramo karte, šah...i lopta nam je bušna, pa ništa od fudbala - kroz poluosmeh priča napaćeno dete.

Kada smo je pitali koliko voli svog batu, sestra Jelena pobegla je iz sobe, plačući.

- Kad god se on sprema da krene za Beograd, ona plače. Ne može da podnese. Zna da kada ode, neće ga videti neko vreme. Od kad je on bolestan, popustila je u školi - kaže majka Slađana.

Sedimo u sobici gde su dva kreveta. Tu svi spavaju. Kupatilo nemaju pa ova prostorija, koja se jedina greje, posluži za kupanje.

- Donesemo korito, vodu izvučemo iz bunara, ugrejemo je na šporetu - stidljivo priča mama Slađana.

Veš pere na ruke napolju, a dečica kada hoće u toalet idu u poljski ve-ce u dvorištu.

- Nemamo za hranu, lekove, Nemanji za autobus treba 800 dinara. Pomoć smo tražili od gradonačelnika Uba, kaže “nema para“. Ne mogu da radim, čuvam Stefana, koji još nije progovorio - kaže Slađana.

Mesečna primanja su im 9.000 dinara.

- To je socijalna pomoć, a ističe u junu. Ne mogu da radim dok Nemanja ne ozdravi. U bolnici su mu rekli da više ne može da dolazi sam, pa sam nabavio uput za sebe i od sada ću biti s njim - kaže otac Dušan koji je 22 godine radio u “Termoelektru“, a sad po selu seče drva za nešto para.

Pre 15 meseci Nemanji se pojavio otok na vilici i otac ga je poveo kod zubara.

- Dobio je antibiotike, otok je spao. Ponovo se pojavio posle nekoliko dana, pa smo ga opet poveli kod stomatologa. Pokušao je da otvori otok, ali je buknuo još više, počeo i da krvari. Onda su ga poslali u bolnicu u Valjevu. Tamo je bio tri dana. Lekari su se ogrešili o moje dete. Otok su mu isekli “na živo“, a rekli su mi ljudi posle, da to mora sa anestezijom. Kada su videli šta su napravili, hitno su ga prevezli u Tiršovu, a nas, roditelje, nisu ni obavestili - kaže Dušan, uz duboki uzdah.

Lekari iz Tiršove pozvali su oca, koji je Nemanji sutradan doneo pidžamu, četkicu za zube...

- U bolnici je ostao potpuno sam mesec dana. Nisam imao uput i nisam mogao da budem sa njim. Posećivali smo ga. Bilo nam je jako teško, duša me boli. On je mnogo plakao, sve ga je bolelo, a nismo znali od čega je bolestan. Onda smo saznali. Tada je dobio uput za Onkološki institut - seća se otac.

Operisan je u aprilu 2015., pa je krenuo na hemoterepije.

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

Omogućimo ovim mališanima bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd. Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

Želja mu je da ima kupatilo u kući

- Bio bih najsrećniji da imamo kupatilo. Sramota me je da se kupam u sobi gde spavaju bata i seka. Voleo bih da imamo i svoju sobu. Ali to nije toliko važno - kaže Nemanja, dok oči mole za pomoć.

Učiteljica obezbedila sanitet

- Nemanjina učiteljica iz škole u selu, Milena Lukić, sažalila se na njega i pre izvesnog vremena je preko Doma zdravlja Ub, uspela da mu obezbedi sanitet, koji ga je neko vreme prevozio do bolnice. Nemamo dovoljno reči da joj zahvalimo za sve što je za njega učinila. Naš sin je sada kod kuće, ali uskoro će opet u bolnicu, pa ćemo videti da li će ga prevoziti sanitetom - kaže majka Slađana.

Izvor: Blic