Zašto ne u EU?? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Populisti prete EU

Иако је према истраживањима јавног мњења само грчка Сириза у ситуацији да ове године заиста дође на власт, популисти леве и десне оријентације озбиљно прете да помрсе рачуне и владајућим странкама у највећим државама чланицама Европске уније, али и самој ЕУ. Будући да традиционалне партије од избијања кризе 2008. године успевају да изневере очекивања доброг дела бирача, популисти успевају освоје подршку:

- Грчка

Коалиција радикалне левице се сматра фаворитом на предстојећим ванредним парламентарним изборима у ГрчкојНедавни наслов из лондонског „Гардијана” – „Грчка радикална левица могла би да ликвидира мере штедње у ЕУ” – услед најновијих дешавања на грчкој политичкој сцени све више звучи као пророчанство које се остварује.

Уколико се анализе јавног мњења испоставе као тачне, власт би могла да дође у руке Коалиције радикалне левице, популарне Сиризе, што би уједно значило почетак институционализоване побуне против мера стезања каиша које заговара Европска унија предвођена Немачком. ириза на челу Грчке била би преседан и први пут у историји да владу у једној земљи ЕУ формира радикална левица.
Потенцијални долазак Сиризе на власт не би значио само успехпартије него би улио наду и другим левичарским покретима на Старом континенту. Због тога ће грчки ванредни парламентарни избори са посебном пажњом бити праћени нарочито међу левичарима у Шпанији и Словенији.

У Европи сви гледају шта ће се десити у Грчкој, јер би ЕЕЗ доживела велики ударац, евро би се сурвао, инвестиције широм ЕУ пољуљале, остале земље пробудиле. Франсоа Оланд тврди да је чланство Грчке у еврозони неопозиво, у смислу, нема назад. То ће се још видети.

- Шпанија

Пабло Иглесијас добија све већу подршку у Шпанији. Нова снага у Шпанији вртоглаво преузима место које је до сада искључиво припадало двема традиционалним партијама –Народној и Социјалистичкој странци. За мање од годину дана од настанка Подемос (можемо) успео је да освоји пет места у Европском парламенту, да натера владајуће народњаке и премијера Маријана Рахоја да ублажи и преиспита мере штедње и да убрза истрагу око корупционашких афера којом је проткана политичка елита на Иберијском полуострву. Опозициона лева Социјалистичка партија такође се осетила принуђеном да потражи ново руководство и да се ослободи устаљених оквира у унутарпартијском напредовању.
„Политичком естаблишменту Европске уније није никако по вољи раст Подемоса и грчке Сиризе”, констатује левичарски шпански портал на енглеском језику „Спејн рипорт”. „Они долазе без обзира на то да ли је то некоме драго или није. И желе са собом да донесу радикалне промене, не само у шпанском и грчком систему, већ у целокупном европском пројекту.”

У истом тону твитује Пабло Иглесијас и најављује „да ће 2015. бити година промена не само у Шпанији већ и у целој Европи.

- Британија

Британски премијер Дејвид Камерон изјавио је да би волео да планирани референдум о чланству Велике Британије у Европској унији буде одржан 2017. године. Под притиском евроскептичних чланова своје партије и порастом популарности Партије за независност Уједињеног Краљевства, Камерон је обећао да ће обновити преговоре о односима Велике Британије са ЕУ и покушати да поврати овлашћења Лондону од Брисела.
Камерон је рекао да ће одржати референдум 2017. године ако његови Конзервативци победе на општим изборима у мају, пренео је Ројтерс.
Камерон очекује да ће о својим плановима, који ће како је рекао захтевати промену уговора о ЕУ, разговарати током састанка са немачком канцеларком Ангелом Меркел у среду у Лондону.

У Великој Британији драматичан раст популарности доживела је евроскептична Партија за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) Најџела Фаража. Фараж жели да Велику Британију ишчлани из ЕУ.

- Немачка

У стабилној Немачкој полако али сигурно наклоност углавном високообразованих добија Алтернатива за Немачку (АфД) Бернда Лукеа. Аналитичари истичу да разлог за ову појаву не лежи само у економској кризи и спором финансијском опоравку Европе већ и у томе што партије које се деценијама смењују на власти не задовољавају потребе гласача – у појединим земљама су дубоко огрезле у корупцију, код других се искључиво баве собом и како да што дуже уживају у благодетима функционерских фотеља, а сви заједно углавном највише снаге троше на то како да спинују јавност у своју корист, а не како да реше проблеме. И конзервативцима и либералима и социјалдемократама се замера да су постали исти, да су заборавили на идеолошке разлике и да сви раде само у корист крупног капитала а не грађана.

Лукеов АфД у односу на остале своје „колеге” има најмању подршку, али ипак је успео да, према неким анкетама, буде близу тога да постане трећа странка по снази у Немачкој. АфД није против ЕУ већ само против заједничке европске валуте. Луке се залаже да се Немци врате на, по многима никад непрежаљену, немачку марку чије банкноте многи и дан-данас чувају у сламарицама. Штавише, чак 13 милијарди марака је и даље у рукама Немаца који не желе да их се одрекну и искористе могућност да их замене за евро.

. . . .

Уколико Фараж, Ле Пенова, Луке, Грило и Ципрас дођу до власти и почну да примењују своје политике – излазак Британије из ЕУ, излазак из еврозоне, једнострани отпис дугова или укидање евра – према анализама то би имало катастрофалан утицај на Европу јер би довело до масовног повлачења новца из банака, још веће незапослености и пада привредне активности.

Тога су све више свесни и политичари, па не чуди што је нови председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао да је његов тим можда последња шанса за ЕУ. Ову годину почиње својим инвестиционим планом за спас ЕУ, само је засад још неизвесно да ли ће то заиста успети да покрене европску економију а грађане увери да владајуће структуре заиста раде у корист грађана.

Политика, Блиц, Дојче веле, Б92.

Додатак је Исланд који је повукао захтев за пријем у ЕУ, као и Италија у којој Бепе Грило јури отцепљење а све већи број Италијана подржава излазак из Еврозоне.

Земље источне Европе, Исланд и сл. и не забрињавају Брисел превише. Оно што их брине су све јачи евроскептици у Немачкој, Шпанији, Италији и Британији. Евро почео да пада наспрам долара, економије слабе. Распад...