Zašto ne u EU?? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

REUTERS: Немачка се боји да ће бити оптужена за трећи „распад Европе“ за сто година Smile

МЕРКЕЛОВА ОБЈАВИЛА ДА ЈЕ СПРЕМНА ДА ЛИЧНО ПРЕГОВАРА СА АЛЕКСИСОМ ЦИПРАСОМ
Ангела Меркел

Портпаол немачке владе Штефан ЗАЈБЕРТ: „Немачка ће респектовати резултате грчког референдума. Његово заказивање је легитимна одлука грчке владе. Ми ћемо ту одлуку, наравно, поштовати“
Reuters: Ако Меркелова дозволи излазак Грчке из еврозоне - то ће бити њена најсмелија одлука откад је на челу Немачке. Она у поверљивим разговорима не крије да се највише прибојава да ће Немачка по трећи пут за сто година бити оптужена за „распад Европе“... У време конфронтације са Русијом и борбе континенталне Европе са миграционом кризом и претњом са стране исламских екстремиста - хаос у Грчкој био би ужасни сигнал свету у каквом стању се налази Европа
НЕМАЧКА канцеларка Ангела Меркел саопштила је да је спремна да преговара са Алексисом Ципрасом о грчким државним дуговима.

Портпарол немачке владе Штефан Зајберт у њено име је нагласио: „Наравно, уколико то господин Ципрас жели“.

Одмах потом је додао: „Немачка ће респектовати резултате грчког референдума. Његово заказивање је легитимна одлука грчке владе. Ми ћемо ту одлуку, наравно, поштовати“.

Агенција Reuters данас је, иначе, објавила да ће могући грчки дефолт и излазак из еврозоне оставити „заувек неизбрисиви печат на политичком наслеђу најутицајнијег европског лидера Ангеле Меркел“.

Иста агенција је оценила: „Ако Грчка банкротира, многи ће и у Немачкој и у другим земљама за то окривити владу Алексиса Ципраса. Многи европски политичари сматрају да је он заузео колебљиву и агресивну позицију у преговорима. Меркелова, наравно, има довољно разлога да саопшти да јој је свега доста и да припрети да ће заувек престати да подржава Атину. Али, немачка канцеларка ће морати да се суочи са негативним последицама грчког колапса и да одговори на питање - због чега није био осујећен“.

Reuters посебно наглашава: „Излазак Грчке из еврозоне довешће до хуманитарне кризе на југу Европе која ће погубно утицати на земље еврозоне и изазвати жестоке спорове о немачким мерама оштре штедње и умешности Меркелове да изађе на крај са кризом. Ако Меркелова дозволи излазак Грчке из еврозоне - то ће бити њена најсмелија одлука откад је на челу Немачке. Она у поверљивим разговорима не крије да се највише прибојава да ће Немачка по трећи пут за сто година бити оптужена за распад Европе ... У време конфронтације са Русијом и борбе континенталне Европе са миграционом кризом и претњом са стране исламских екстремиста - хаос у Грчкој био би ужасни сигнал свету у каквом стању се налази Европа“

ШПАНСКИ EL ECONOMISTA: Грчка је мали проблем у поређењу са Италијом и Фрацуском Smile

РИМ И ПАРИЗ СУ ТВОРЦИ ЕКОНОМСКЕ ЛАВИНЕ КОЈА ПРЕТИ ЦЕЛОЈ ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Дугови Италије (у којој су, поред државног дуга, укључени и кредитна задуженост становништва и фирми) већ чине 259 одсто њеног националног бруто-производа. У Француској се тај проценат већ приближио 280 одсто. Притом дефицит буџета Италије достиже 3 одсто БДП, а Француске 4,2 одсто
ElEconomista.com подвлачи: „Италија и Француска у суштини немају просто економску, већ структурну кризу. У обе су зараде неподношљиво високе, тржиште радне снаге невероватно уско, а стандард се одржава спољним зајмовима. Појава евра само је погоршала ствари. Италија и Француска нису у стању да спрече сопствену кризу. Њихов бруто производ би морао да расте два пута брже него државни дуг да би се ситуација некако стабилизовала
ГРЧКА дужничка криза се намерно надувава јер служи за прикривање много већег проблема Европске уније и еврозоне, а то су Италија и Француска – оценио је реномирнаи шпански портал ElEconomista.com.

Текст са овим упозорењем објављен је под насловом: „Грчка и трикови Европске централне банке скривају реални проблем еврозоне” («Grecia y los 'trucos' del BCE ocultan el verdadero problema de la Eurozona»).

„Грчка је мала земља еврозоне са десет милиона становника, али је према њој усмерена таква пажња као да се ради о држави са 320 милиона људи.Италија и Француска имају више од 126 милиона становника, а оне су стварна опасност за стабилност еврозоне”- нагласио је ElEconomista.com.

Притом је подсетио да је први на овакво стање ствари указао аустралијски економиста индијског порекла Сатјажит Дас. У својој чувеној књизи „Трејдери, топови и новац”. А да је потом у коментару у Financial Times скренуо поново пажњу на проблем:

„Италија и Француска су створиле дужничку лавину која виси над Европском унијом. За обе те земље су карактеристични слаб прогрес у економији, раст незапослености и повећање броја сиромашних”.

Дугови Италије (у којој су, поред државног дуга, укључени и кредитна задуженост становништва и фирми) већ чине 259 одсто њеног националног бруто-производа. У Француској се тај проценат већ приближио 280 одсто. При том дефицит буџета Италије достиже 3 одсто БДП, а Француске 4,2 одсто.

Шпански портал сматра да проблемима Италије и Француске посебно треба придодати – незапосленост која у обе земље незаустављиво расте.

ElEconomista.com подвлачи: „Италија и Француска у суштини немају просто економску, већ структурну кризу. У обе су зараде неподношљиво високе, тржиште радне снаге невероватно уско, а стандард се одржава спољним зајмовима. Посебан проблем је што државни сектор у обе земље заузима крајње велики простор. Појава евра само је погоршала стање ствари у Италији и Француској”.

ElEconomista.com из свега извлачи закључак:

„Италија и Француска нису у стању да спрече сопствену кризу. Њихов бруто производ би морао да расте два пута брже него државни дуг да би се ситуација некако стабилизовала. Додуше, постоји и друга могућност: да смање дефицит државног буџета на 2 одсто бруто производа, али би то у садашњим условима било контрапродуктивно јер би само довело до смањивања темпа раста у тим земљама и повећало њихов буџетски дефицит”.

Симптоматично је да шпански портал Италију и Француску проглашава за ученике који су на контролном добили двојке, па покушавају да то сакрију од „родитеља”. Између осталог и тиме што упиру прстом у Грке и тврде да је код њих много горе.