Елмар Брок: Међусобно признање Косова и Србије последњи услов за учлањење у ЕУ             
 уторак, 26. март 2013.

Приштина - Председник Парламентарног комитета ЕП за спољне послове Елмар Брок изјавио да је међусобно признање Косова и Србије последњи услов за учлањење у ЕУ.



Немачки парламентарац је за албанску ТВ "News tv" рекао да обе земље, Косово и Србија, треба да постепено смањују напетости у односима и да у каснијим фазама признају једна другу.

Образлажући такав став Брок је казао да у ЕУ не могу бити две земље чланице које се међусобно не признају, јер је то, како је навео, "немогуће са законског и политичког аспекта".

Он се у разговору за албанску телевизију сложио са ставом немачке посланице у Европском парламенту Дорис Пак да Косово и Србија треба истовремено да се учлане у ЕУ, како се не би догодило, као у случају Македоније и Грчке, да Србија употребом вета омета Косово у учлањењу у Унију.

Брок је косовским званичницима поручио да се боре против високе корупције у земљи, што је, како је рекао, пре свега посао косовских институција, док ЕУ може само да пружи помоћ и подршку том процесу.

(Танјуг)

Амбасадор Србије у Белорусији: ЕУ нас је натерала да вам уведемо санкције            
четвртак, 28. март 2013.

Амбасадор Србије у Белорусији Стојан Јевтић рекао је да је Србија била принуђена да тој земљи уведе санкције јер је на то била обвезана уговором о слободној трговини са Европском унијом.

Јевтић је белоруској државној новинској агенцији "Белта" рекао да Србија сматра да је политика увођења санкција погрешна и да је председник Николић то признао током своје посете Минску.

- Срби су десет година патили под санкцијама целог света, а не само Европске уније. Ми знамо колико је тешко живети под санкцијама и да ова метода утицања на неку земљу не може да произведе никакве резултате. Све може да се реши на миран начин - рекао је он.

На питање зашто се онда Србија прикључила увођењу санкција Белорусији коју спроводи ЕУ, Јевтић је одговорио да је на то била "принуђена".

- Тачно је да је Србија морала у једном тренутку да се изјасни о неким проблемима онако како је то захтевала Европска унија. Али, ми сматрамо да то ни на који начин није нанело штету Белорусији или нашој сарадњи. Чак и ЕУ користи одређене санкције против Белорусије, али наставља економску сарадњу са земљом - рекао је Јевтић.

Амбасадор је рекао да се однос Србије према Русији и Белорусији никад неће променити упркос настојању земље да се придружи Европској унији.

- Србија и Белорусија имају своје начине, без обзира на међусобне односе. Ми смо мали словенски народи који су увек помагали једни другима. Никада нећемо заборавити помоћ и подршку коју смо добили од Белорусије током НАТО бомбардовања. Увек смо радили у сферама у којима је наша сарања могућа - рекао је Јевтић.

(Блиц)

Evropa nema alternativu.

Pa makar je cekali i u 23. veku.

Objavljeno: 27. jul 2014. u 17:36 /


Ministar finansija Hrvatske, Boris Lalovac, je izjavio se hrvatska ekonomija poprilično srozala ulaskom u Evropsku uniju, te da su izgubili 100.000 radnih mesta i mnogo novca iz budžeta.

Činjenice su pokazale da same izmene zakona ne mogu doprineti borbi protiv korupcije i komplikovane birokratije. Osim što je ostala bez većih investicija, Hrvatskoj je otežana i saradnja sa tržištem Srbije, kao i Bosne i Hercegovine. Sve više postojećih firmi se zatvara, a ne otvara se dovoljno novih. Procenjuje se da čak trećina stanovništva živi siromašno.

Takođe, premijer Hrvatske je imao u planu reformaciju državnih i javnih preduzeća, kojom bi deo poslova iz državne službe prepustio javnom sektoru. Ovakva akcija je oštro iskritikovana, što je rezultiralo polovičnim reformama kojima sad niko nije zadovoljan.

Opozicija, na čelu sa HDZ-om oštro kritikuje aktuelnu vlast, govoreći da su nesposobni i da još uvek vuku korene socijalističke Jugoslavije.

Usvojeni Zakon o radu je i u Hrvatskoj doveo do velikih negodovanja aktivista za radna i socijalna prava. Pored svega, amandmani koji ograničavaju sklapanje uzastopnih ugovora o radu na određeno vreme nisu prošli, te će se ugovori morati stalno produžavati.

 
Kriza hrvatske ekonomije traje još od proglašenja nezavisnosti. Problem je napravila Tuđmanova politika divljeg kapitalizma koja je potpuno uništila privredu i obogatila samo odabranu elitu.

Poražavajuća je i činjenica da više hiljada hrvatskih preduzeća uopšte ne isplaćuje plate svojim radnicima.
Neminovno je da Hrvatska tone sve dublje u dugove nakon Tuđmanove politike i da su svi njegovi sledbenici zadužili državu još više, pokušavajući da otplate prethodne dugove, vrteći se tako u krug.
Mladi ljudi koji nemaju posao niti sigrunu budućnost, korupcija i razočaranost dovode do pojačanog nacionalizma slično kao u periodu devedesetih, samo što sada nisu krivi Srbi nego ćirilica.

Nedavno pokrenuti referendum po pitanju upotrebe ćirilice u Vukovaru je doveo do velikih rasprava o tome da li je uopšte takav referendum u skladu sa hrvatskim Ustavom, a budžet namenjen obnovi i zbrinjavanju srpskih povratnika je minimalizovan.

 (Web-tribune)

 

Objavljeno: 3. avgust 2014. u 15:55



U obuku policijskih snaga EU je uvedeno dosta novih zadataka, od kojih i jedan posebno interesantan – gušenje pobuna, koji je uzrok sve većih kriza i nezadovoljstva.

Po ideji slovenačkog astronautičara Hermana Potočnika, NASA je 1975. godine predstavila model svemirske letelice u obliku prstena koji se okrene jednom oko svoje ose po minutu, stvarajući tako gravitaciju pogodnu za život čoveka. Unutar te letelice je bio dizajniran svet u kojem bi živela kolonija od 10.000 ljudi. Film po ovom projektu je snimljen 2013. godine i nazvan je Elizijum (Jelisej).

Južnoafrički scenarista i režiser ovog filma, Nil Blomkamp je dobio inspiraciju za film boraveći jedne noći u Meksiku, na granici sa Amerikom i gledajući kako američki helikopteri štite američko demokratsko društvo od gladnih siročića.

Antiglobalistički pokreti i jačanje policijskih snaga

Elementi Elizijuma se sve više ugrađuju u savremeno društvo, gradeći koncept „Zaštite bogatih od problema siromašnih“.

Uvežbavanje policije za ovakve akcije se odvija već godinama. Prvi put se to primetilo na samitu EU u Geteborgu, kada su 2001. godine policajci otvorili vatru na demonstrante. Par nedelja kasnije, slično se dogodilo u italijanskom gradu Đenovi, pri čemu je povređeno više stotina demonstranata, a jedan je i ubijen.

U nemačkom gradu Hajligendamu, demonstracije protiv elite su dobile sasvim novu dimenziju. Hotel-dvorac Kempinski, u kojem se održavao samit G8 2007. godine, bio je obezbeđen specijalnom ogradom, kamerama i senzorima koji detektuju kretanje. U gradu je bilo zabranjeno okupljanje, a vojni avioni i ratna mornarica su kružili oko dvorca.

I pored svih ovih mera predostrožnosti, samit su ipak obeležili sukobi demonstranata i policije, a privremeno hapšeni demonstranti su smeštani u metalne kaveze koji su nadzirani kamerama.

Omekšalo društvo

U jeku dužničkih i finansijskih kriza narednih godina, bilo je sve više protesta širom Evrope. Na protestima u Grčkoj 2011. godine, policija je koristila suzavac koji je sadržao gas, deklarisan kao hemijsko oružje. U Španiji, demonstranti koji su mirno sedeli su bili pretučeni pendrecima, maloletnici sa knjigama u rukama su bili hapšeni i brutalno pretučeni. U svakoj zemlji gde su građani protestovali zbog sve većeg siromaštva, dešavali su se slični primeri.

Stručnjak za odbranu, Tomas Ris, povodom evropskog projekta „Perspektiva evropske odbrane 2020“ pominje „omekšavanje postmodernog društva“ prema patnjama i žrtvama.

Na više mesta u Evropi već naveliko se prave poligoni, npr u nemačkom prirodnom rezervatu Kolbic-Leclinger, za koji se planira izgled jednog savremenog grada, sa tunelima, mostovima i slično. Ovaj grad namenjen za simulacije je nazvan Šnegersburg, njegova izgradnja će koštati oko 100 miliona evra, a u njemu će moći da vežba oko 1.500 vojnika.

U Italiji postoji jedinica po imenu Snage evropske žanadarmerije Eurogendorf (EGF) koje po nalogu NATO-a, UN ili OEBS-a mogu biti angažovane kao podrška ili pojačanje redovnim vojnim ili policijskim snagama sa izuzetkom mogućnosti angažovanja na teritoriji EU.

Neki od njihovih specijalnih zadataka su gušenje pobuna, savladavanje ometanja javnog reda, pratnja javnih ličnosti i njihova zaštita, uklanjanje barikada i školovanje ovim veštinama.

Takođe je važno pomenuti Atlas-grupu koja obuhvata 28 zemalja Evropske unije i 35 evropskih specijalnih jedinica sa još 5 jedinica iz Norveške i Švajcarske. Njihov osnovni cilj je da omoguće jednako delovanje policijskih specijalaca svuda u EU.

Ovakve mogućnosti zaista podsećaju na naučnu fantastiku. Tomas Ris takođe kaže da postoji mogućnost da se posle 2020. godine sistemi oružja kojima su do sada upravljali ljudi zamene robotima ili bespilotnim letelicama.

Građanima EU je danas na razne načine smanjen kvalitet života. Na evropskom jugu su specijalno izraženi liberalizacija, privatizacija, niže plate i smanjenje socijalne pomoći. Sprovode se ogromne mere štednje, ugrožavajući pritom živote miliona ljudi, ne bi li države koje su u dužničkoj krizi ponovo dobile pravo na nove kredite.

Pored svega ovoga, dodatno nezadovoljstvo izaziva i nadzor građana od strane tajnih službi i država čime se narušavaju osnovna prava privatnosti, kao i manipulisanje medijima i društvenim mrežama.

Ovaj novi vid akcije postao je poznat kao „hermetičko zatvaranje zaštićene zone“. Ono što je sigurno je da se teži ka procesu koji će posle 2020. godine sve više povećavati zaštićenu zonu, stvarajući Elizijum sa osnovnim elementima „zaštite bogatih od problema siromašnih“.

(Web-tribune)

Uvela im Rusija sankcije...sad ce da nas prime u Eu za par meseci nema greske...

E jbt...ali uvek mi u makazama nekim....znaci gde je neko sranje...i treba da se napravi jos vece...uvek mi....

Добро је да нисмо ушли раније.

Kazem ja....mi kad udjemo to se raspada...

Kao i sve unije u koje smo usli....

Danska traži referendum o izuzeću iz pravosudne suradnje u EU

Piše: Hina

DANSKA premijerka Helle Thorning-Schmidt zatražila je u utorak organizaciju referenduma o tome treba li Danska zadržati izuzeće iz europske suradnje na području pravosuđa i unutarnjih poslova.

Danska je dobila izuzeća iz nekih dijelova Ugovora iz Maastrichta iz 1992., kojim su postavljeni temelji Europske unije, uključujući europsku obrambenu politiku i euro. Godine 2000. ponovno je odbacila uvođenje eura.

Thorning-Schmidt, obrazovana na College of Europe u Brugesu, poznata je po svojem zauzimanju za čvršće veze s EU-om.

U obraćanju parlamentu na početku nove godine, Thorning-Schmidt je kazala da vlada namjerava organizirati referendum nakon parlamentarnih izbora koji bi se trebali održati do kraja rujna iduće godine te da će nastojati postići politički konsenzus o tom pitanju.

To joj je važno budući da ankete pokazuju da će koalicijska vlada, predvođena njezinim socijaldemokratima, vjerojatno izgubiti izbore.

No, desna oporba također podržava veću europsku integraciju.

Thorning-Schmidt je kazala da bi Danska inače iduće jeseni morala istupiti iz Europola jer države članice jačaju integraciju na tom području. Kopenhagen bi se trebao priključiti europskoj suradnji na području pravosuđu i unutarnjih poslovima da bi i dalje mogao biti članom Europola.

No, isto tako želi da Danska, koja je osobito osjetljiva na imigrante, bira europska pravila koja želi provoditi.

"Naglašavam da možemo zadržati i sudjelovanje Danske u policijskoj suradnji i naše iznimke na području imigracije", kazala je.