Zašto ne slušaš šta ti govorim
Zbog čega dolazi do nesporazuma u komunikaciji između muškaraca i žena. Da li su žene živi detektori laži. Zašto upotrebljavaju toalet kao terapeutsku sobu i zašto je nezamislivo da muškarac za stolom kaže: „Hej, Frenk, idem u toalet, hoćeš sa mnom?” , otkriva autor knjige „Zašto muškarci ne slušaju, a žene ne mogu da čitaju mapu”

Muškarci, ako nameravate da slažete ženu, onda je bolje da to uradite telefonom, pismom (i-mejlom) ili u krevetu, pokriveni ćebetom preko glave, a nikako gledajući partnerku u oči.

Ovakav savet jačem polu stiže od Alana Pisa, stručnjaka za govor tela, i autora mnogih knjiga o odnosima između muškaraca i žena. U konkretnom slučaju, valja ga poslušati jer, kako tvrdi, žena je detektor laži na dve noge. Muškarac će se lako odlučiti da slaže, a pri tome nije svestan da ga odaju nesklad između njegovih reči i govora tela. Istraživanja govore da je u razgovoru „oči u oči” jači pol zapravo slabija karika. Žene mnogo bolje primaju neverbalne informacije i analiziraju ih bolje nego muškarac. Jer, protok između njenih hemisfera, leve i desne polovine mozga, brži je. Žena je sposobna da prepozna lažljivca na kilometar i zato se muškarac mnogo ređe odlučuje da je slaže gledajući je u oči. Muškarac teže izlazi iz problematičnih situacija.

Drama zbog „sitnica”

Ma koliko se voleli i trudili da se međusobno razumemo ima stvari koje muškarci nikada neće shvatiti kod žena i obrnuto. Njemu nikada neće biti jasno zašto ona diže dramu oko, po njemu, beznačajne stvari, zašto nikada ne zna kada treba da zaćuti ili zašto su joj potrebne još jedne cipele. Žena nikada neće razumeti zašto je muškarcima teško da slušaju njoj važne priče ili da zapamte gde u ormanu stoji šećer ili neki običan predmet.

Ne gubite energiju, nerve i trud, poručuje svojim bestselerima bračni par Alan i Barbara Pis, koji su objašnjavajući govor tela i različito gledanje na život očima muškarca i očima žene zgrnuli milione dolara. Njihovih 14 bestselera, od toga osam broj jedan, prevedeno je na 50 jezika, prodato u 20 miliona primeraka. Ključni u dvojcu je Alan, Australijanac rodom, stručnjak za govor tela, sociolog i psiholog. Autor je brojnih serija o govoru tela u produkciji Bi-Bi-Sija i Diskaveri kanala.

U poznatoj knjizi „Zašto muškarci ne slušaju, a žene ne mogu da čitaju mapu” („Why Men Don′t Listen and Women Can′t Read Maps”) dato je mnoštvo zanimljivih objašnjenja, ali i saveta za bolji zajednički život. Mogu da se prihvataju kao horoskop, ali i kao popularna nauka.

Ne miruju ni kad spavaju

Kao prvo, u uvodu, za razbijanje straha, ali i zabluda, autori kažu da su muškarci i žene različiti, ali nisu ni bolji ni slabiji jedni od drugih, već samo drugačiji. Zajedničko im je da pripadaju istoj vrsti, ali jasno je i da žive svako u svom svetu, sa različitim sistemima vrednostima, po drugačijim pravilima. Svaki pol ima svoje sisteme vrednosti, svoje stavove, stilove ponašanja, navike, ubeđenja... Koliko puta ste bili svedoci da muškarci nikada ne bi uradili nešto tipično ženski ili obrnuto. Evo banalnog primera: kada muškarac krene u toalet, on tamo odlazi isključivo iz jedne jedine potrebe. Žene upotrebljavaju ovaj prostor kao terapeutsku sobu – odlaze tamo kao strankinje, a izlaze kao najbolje prijateljice. Da li možete da zamislite situaciju da muškarac za stolom kaže „Hej, Frenk, idem u toalet, hoćeš sa mnom?”.

S druge strane, žena poznaje prijatelje zajedničke dece, njihove nade, želje, romanse, strahove, zna šta misle, kako se osećaju, kakvu avanturu smišljaju, dok su muškarci maglovito svesni nekih malih ljudi koji se takođe muvaju po kući.

Neuropsiholog sa univerziteta u Pensilvaniji, profesor Roben Hur upoređivao je snimke mozga žena i muškaraca tokom odmora dokazao razlike u funkcionisanju. Kad spava, muškarac stvarno spava: 70 odsto njegove električne aktivnosti je isključeno. Kod žene priča je, ako je verovati ovom neurologu, potpuno drugačija: iako u fazi mirovanja, čak 90 odsto električnih aktivnosti se nastavlja. Žene stalno primaju i analiziraju informacije iz svoje okoline.

Muško oko je veće od ženskog. Prilagođeno je za pažljivo gledanje na daljinu. Muškarac jasno i precizno vidi daleko ispred sebe, ali je ugao gledanja daleko uži, kao da gleda kroz dvogled, neka vrsta tunelskog vida.

Alan i Barbara Pis poručuju da mozak muškarca nije programiran za detalje. Tako da kada on negira da je video interesovanja neke žene, a partnerka mu upravo to prebacuje, on u tom trenutku verovatno govori istinu. Takođe, muškarac može bez napora da pronađe put do neke zabačene, skrivene pivnice, ali po pravilu nikada ne može da nađe stvari u frižideru, ormanima sa policama, u fiokama.

Istančana čula

Žena je kao radarski detektor, tvrde autori knjige. Njoj je potpuno jasno kada je druga žena uzrujana, povređena , uzbuđena, dok  muškarac to shvata tek kada i vidi suze, izlive besa ili kada mu se jasno kaže da se nešto događa. Objašnjenje krije majka priroda: kao i većinu drugih ženki sisara, priroda je ženu opremila mnogo sofisticiranijim čulnim veštinama nego što ih imaju muškarci, jer su žene brinule o potomstvu i branile leglo, odnosno porodicu. Bila im je potrebna sposobnost da osete i najfinije, jedva primetne promene raspoloženja u ponašanju drugih. To se danas najčešće naziva ženskom intuicijom i što muškarci vatreno negiraju. Ženina istančana sposobnost da primeti nijanse je veoma visoka i to je kroz istoriju zbunjivalo muškarce koji kada flertuju budu uhvaćeni. Jedan od istraživača kaže da ne može da veruje kako je oštar vid njegove supruge kada on nešto želi da sakrije, a kako nju taj vid potpuno napušta kada u garažu treba da parkira auto u rikverc. I za to postoji objašnjenje: procena udaljenosti branika od zida garaže je zapravo prostorna veština, koja je smeštena u desnoj hemisferi u muškarca i slabo je razvijena kod većine žena.

Snimci aktivnosti mozga pokazali su da ženski mozak ima razvijenu mrežu nervnih vlakana koja povezuju desnu i levu stranu mozga, odnosno za čak 30 odsto više veza među različitim centrima u mozgu, pa se tu krije tajna zašto mogu da hodaju, razgovaraju i popravljaju karmin u isto vreme.

Muški mozak je drugačiji – isparcelisan, pa bitne stvari drži u odvojenim fiokama i zato mu je specijalnost da se usredsredi zapravo samo na jedan zadatak. Zato muškarci govore u kraćim i bolje strukturisanim rečenicama, najčešće je njihov uvod jednostavan, suštinski a zaključak veoma jasan. Ako muškarca silujete sa više tema odjednom, brzo će se pogubiti. Ako žena u razgovoru i sa muškarcem želi da bude ubedljiva i objasni šta želi mora da mu servira problem stavku po stavku.

Olivera Popović

Izvor: Politika

umetnost slusanja zene ne znaci resavanje problema niti davanje saveta. obrnuto,cilj muskarca slusaoca jeste da pomogne svojoj partnerki da ponovo uspostavi ravnotezu muskog i zenskog dela u sebi. muskarci treba da zapamte: zena govori o svojim problemima ne da bi ih resila,vec da bi nahranila zenski deo svoje psihe.
savetujem muskarcima da procitaju knjigu Mars i Venera od dr.Dzona Greja ukoliko zele da shvate zene i njihove potrebe.
i obrnuto. 

Malo je muskaraca koje uopste dodiruju zenske potrebe a kamoli da se trude da ih saslusaju i razumeju...cast izuzecima.

hvala 
 

draga u pravu si.
muskarac mora da razmisli o osecanjima pre nego sto je u stanju da govori o njima,dok zena moze istovremeno da oseca,misli i govori.
mozgovi nam se razlikuju. dosta

Zao mi je sto je vecina muskaraca vrlo povrsna[da ne kazem jednostavna]...ja licno od takvih bezim glavom bez obzira.Ne znam da li je to zbog vaspitanja ili drugacijeg mozga ali je na zalost tako.Takav muskarac jednostavno nije u stanju da usreci zenu....O osecanjima necu ni da pricam...to im je tek spansko selo.

nevjerovatno je koliko ti ponekad umiješ sa malo riječi ili ni malo da efektno daš poentu

sjajno ovaj put,sjajno....

necemo bas tako o svim muskarcima. kao sto ima muskaraca bezosecajnih i povrsnih,ima i nas zena.
nedostatak razgovora u odnosima sa muskarcem je razlog br jedan nezadovoljstva savremenih zena.
zato draga i postoje prijateljice,koje slusaju nase price.

(smajli koji je postavio davidovac u prethodnom postu)