Raznorazne uvrede i etikete možete da čujete još u vrtiću, a dobijate ih i tokom osnovne i srednje škole, pa i kasnije, celog života. Dobro je znati kako da reagujete kada se to desi kako biste se uspešno odbranili i uskratili zadovoljstvo onome ko vas vređa.

Uvrede su stvar trenutka, reči kao "glupača", "ćurka", "kreten", nešto što ima veze s nekom vašom fizičkom manom... Izgovore se prilikom svađe ili, još češće, dobacuju vam ih dok prolazite. Šta učiniti? Poslušati savet koji većina majki daje za ovakvu situaciju: ignorišite dobacivanja. Prođite pored onih koji dobacuju kao da ništa nisu rekli. Ili, ako ste dobri sa živcima i vešti s rečima, pružite onima koji vam dobacuju reakciju suprotnu od one koju očekuju - kažite im nešto duhovito i poklopite ih. Ova druga varijanta je preporučljiva samo ako ste u stanju brzo da smislite odgovor za "poklapanje" i ako imate dovoljno dobru kontrolu nad sobom da ne dopustite da vas uvrede iznerviraju.

Čak i ako niste toliko vešti, ostaje vam varijanta ignorisanja. Ignorisanje često ne profunkcioniše odmah, ali ako ste dovoljno uporni, uspećete. Ono što hoće oni koji vas vređaju jeste da vide vašu reakciju - da planete, iznervirate se, rasplačete, na neki način pokažete da su vas njihove reči uznemirile. Ukoliko vaša reakcija izostane, onima koji vas vređaju će dosaditi (nije zabavno ako vi ne reagujete), plus bi, ako nastave s uvredama, a vi ne reagujete, rizikovali da sami ispadnu smešni, otprilike kao da zidu dovikuju da je glup. Prođite pored njih kao da ne postoje i nakon nekog vremena ostaviće vas na miru.

S "etiketama" već ide nešto teže, jer to nisu stvari trenutka. Etikete se delom zasnivaju na istini, na onome kako vas drugi vide (recimo, štreber, fufica, kučka, pametnjakovićka, muškarača...), pa to izražavaju na uvredljiv i zloban način. Protiv etikete je moguće boriti se na dva načina. Jedan je da je nosite s ponosom i svima pokažete dobre strane toga što ste baš takvi, a drugi je da je ne prihvatite, već da pokažete da ste drugačiji od toga. Kako učiniti jedno, a kako drugo?

Recimo, nazivaju vas štreberom. A vi ne vidite ništa loše u tome što redovno učite i imate dobre ocene, niti za sebe smatrate da ste dosadna soba koja ne ume da se zabavlja i ne voli zabavu. Možete s ponosom istaći da ste štreber - ne hvalisanjem, već tako što ćete ponuditi drugima da im pomognete da savladaju gradivo s kojim imaju problema, tako što ćete, kad je to odeljenju potrebno, razgovarati s nastavnicima (koji vas verovatno uvažavaju jer ste dobar đak) i zamoliti ih da odlože kontrolni ili ispitivanje, tako što ćete, u dogovoru s nastavnikom, održati neko interesantno predavanje (nešto što ima veze s predmetom, zanimljivo je, a nije baš sasvim tesno povezano sa školskim gradivom) iz svog omiljenog predmeta...

Možete i odbiti etiketu štrebera, tako što ćete upadljivije pokazati i svoju drugačiju stranu. Napravite žurku, organizujte neku akciju koja ima više veze sa zabavom nego sa školom, pojavite se u školi luckasto obučeni (ne baš tako da vas nastavnik pošalje kući da se presvučete)... Puno je načina da pokažete da niste orijentisani samo na školu i učenje, već i na razne druge stvari.

U svakom slučaju, i s uvredama i s etiketama je moguće izboriti se. Ne dopuštajte nikome da vas omalovažava ni ponižava, to nije nešto što morate trpeti niti prihvatati. Hrabro, i srećno!

Ivana Milaković

Izvor: Krstarica

Ja sam veliko zlopamtilo ako mi je neko uputio uvredu. Zavisno od momenta da li ću uzvratiti odmah ili ću u tom času ignorisati, ali taj će na nekoj krivini da mi dolija. A svako se namesti kad-tad. 

Naravno ne spuštam se na nivo džibera ispred trafike koji piju pivo. 

Sem ako je Jelenko u pitanju 

Vredjaju nas u afektnim stanjima ili onda kada su nesposobni da ostvare produktivnu raspravu. U prvom slucaju mi ne znaci nista, na jedno uvo udje, na drugo izadje, smire se strasti pa se razgovara i dodje do nekog resenja, ili se kontakt prekida.Ima izuzetak u porodicnoj raspravi kad smo svi naostreni i teramo se u tri lepe, ali posto smo negde osudjeni jedni na druge, na neki nacin se prevazidje i prodje. U drugom primeru svaka korespodencija je sviranje *urcu ...

ja bas puno znam gutati uvrede, i od mog suni.( Inace sam ponosan na njega da sme to uraditi ) Od bivsko ljubavu sam gutao dosta puno, al to je zanimljivo da uzivao sam u tome jer posle sredila sve sa neznostom i ja sam dobio mogucnost, al to je pitanja da li sam od toga neki sado mazo tip?

Ja apsolutno ne verujem u isprike kad me neko u afektu ili ne (jos gore) 'pocasti' sto bi se reklo. Razumem da se neko moze iznervirati, ustati na levu nogu, ali jedno je za sebe zadrzati te 'misli' koje se javljaju, a drugo je izgovoriti ih. Preko toga ne prelazim, pogotovo ako je neko meni drag u pitanju. Sta mi znaci izvinjenje, kad znam da me nije mogao toliko ceniti da precuti te neke stvari koje verovatno i ne misli, a svejedno bole kad ih cujes. Ovo sve pod pretpostavkom da se radi o nekom do koga mi je stalo.
A glede streberskih i slicnih etiketa .. smesno. Kad ljudi osete da ih neko nadmasuje pa cak i za pedalj, pocnu sa pricama tog tipa jer iz mog iskustva samo isfrustrirane osobe, na ovaj ili onaj nacin, su se bavile tim prozivkama. I sto ce ikome stres zbog takvih ljudi ? Meni je zao dece koja se hvataju na to i sticu komplekse, ali dobro .. uci se na greskama.

Potpisujem.

U velikoj vecini slucajeva, spremna sam da predjem preko svega.. jednostavno... zaboravim.. nemam vremena, zelje i zivaca da se bakcem sa negativnoscu...
Ali, ako me neko mesecima blati, naziva pogrdnim imenima... nema sanse... 
Izvinjenja ne prihvatam... u bilo kom slucaju... retko kada su istinita i nisu nikakva garancija da se nesto nece ponoviti...

Da sam dokona, verovatno bih i presavila tabak...