Zasto mrzim Ameriku :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ђаво ради за Америку

Борислав Лалић | 25. септембар 2010. 20:58
Вишегодишњи мексички “тотални рат” против дроге однео је до сада 29.000 живота. Мексико и САД воде заједнички рат против дроге, али у том рату углавном гину - Мексиканци
У МЕКСИЧКОЈ варошици Идалго, која се налази у граничном појасу са Америком, муку муче да нађу кандидата за новог председника општине. Нико се не усуђује да седне на ту “усијану столицу”.
А и како би. Претпоследњег дана августа наркомафија је убила градоначелника Антонија Леала Гарсију, који је на власти саставио свега две недеље. Убили су га док се возио колима на перифиреји те вароши. Том приликом је у обе ноге рањена и његова десетогодишња ћерка. Само две недеље раније, плаћеници наркокартела ликвидирали су и његовог претходника Сезара Року Виљануеву, а месец дана пре тога, у том истом региону, убијен је и кандидат за гувернера савезне државе Тамулипас Родолфо Канту.

НОВИНАРИ НАСЛОВНА страна мексичког листа “Дијарио” из Сјудад Хуареса са запањујућим питањем припадницима наркокартела: “Шта желите од нас? Ви сте тренутно де факто власти у овом граду... Реците нам шта очекујете од нас као новина?”, већ данима је у жижи светских медија, а коментари на њу су стигли чак из Русије и Јапана. Двојица новинара овог листа убијена су од наркобосова у последње две године, а у том пограничном мексичком граду је у последње две године убијено око 5.000 људи. За многе Мексиканце ово представља очајнички глас јавности. Насловна страна указује да се ништа у Мексику није променило: јаз између грађана који се свакодневно суочавају са насиљем и оних који живе у мирнијим деловима земље и даље је огроман.

Ово су најсвежије жртве рата који против дроге води мексичка влада и у којем се гине малтене као у Авганистану. Откако је председник Фелипе Калдерон објавио, у децембру 2006. године, тотални рат против дроге, ангажујући у том рату први пут и војску, федералну полицију и локалне полицијске снаге, пало је више од 29.000 жртава. Тај рат Калдерон води уз свесрдну подршку, а и притиске, Вашингтона, али се углавном гине на једној, мексичкој страни, дуж заједничке границе, дуге 3.146 километара.
Откако су “утихнули” чувени колумбијски картели из Калија и Медељина, битка за путеве дроге до САД - најзахвалнијег светског тржишта опијата, пренела се на Мексико. Дуж границе на мексичкој страни, од Пацифика до Мексичког залива, преко ноћи су никли нови и моћни наркокартели, укупно њих седам, који контролишу и каналишу путеве дроге према Америци. Рачуна се да 90 одсто кокаина, који углавном долази из Колумбије, Боливије и Перуа, уђе у САД преко Мексика.
Рат је суров и свеопшти. Туку се међусобно моћни картели, ратују војска и полиција са дилерима дроге, појавиле су се банде плаћених убица, а дрога је више на цени од људског живота, о чему говори податак да сваког дана, у просеку, гине двадесет људи.
Хроничари рачунају да у Мексику годишње од дроге остане и целих 40 милијарди долара. То је крвав и прљав новац који се пере у банкама и Мексика и САД, али је толико моћан да је кроз криминалне и коруптивне канале узео под своје не само наркобосове, него и државне структуре једне и друге земље.
Тај наркомафијашки бизнис из мексичке прерије, постао је мултинационална компанија - хоботница, која има филијале у 47 земаља. Највише у Америци и Мексику, али такође у скоро свим земљама Средње и Јужне Америке, у Шпанији, Италији, Албанији, Бугарској, Индији, Румунији, на Косову.
Али, шта да се ради? Мексико, а ни Америка, на то немају одговора. Барак Обама је једном приликом прошле године признао да је рат против дроге “изгубљен”. Бивши шеф мексичке дипломатије Хорхе Кастањеда, исто мисли: “Ниста нисмо урадили. Све је више дроге, картели су све моћнији, а насиље добија размере ратне катастрофе.” Проговорио је и претходни председник Мексика Висенте Фокс. “Невероватно је како САД равнодушно гледају на ову драму. Гурнули су нас у вртлог међусобног убијања, а да скоро ништа не раде на сузбијању америчког тржишта дроге. Отуда картелима долази оружје, тамо се перу прљаве паре. А овде се гине”.
Фокс сада предлаже оно што није смео да каже док је био на власти: да се дрога - њена производња, промет и продаја, ставе у легалне токове, да се дрога легализује!

ДРОГА И ГЛАД - КАДА би данас у Мексику престала да се кријумчари дрога, када би се преко ноћи елеминисао тај “бизнис”, већ сутрадан би се умирало од глади! - написао је недавно познати и утицајни мексички новинар Хакобо Заблудовски.
Поред тога што преко Мексика иду главни канали дроге, та земља је први произвођач марихуане у свету, а све је продуктивнија и када је реч о хашишу. Рачуна се да Мексико на пословима повезаним са дрогом, годишње обрне око 40 милијарди долара. Нафтна индустрија доноси 32 милијарде, док су страна улагања нешто мало мања од те цифре.

У Латинској Америци је све више присталица легализације. Они као поучан пример наводе америчку прохибицију алкохола, која је трајала 20 година и која се по злу памти. Прохибиција је изродила једног Ал Капонеа, посејала десетине хиљада гробова и напунила џепове моћних кријумчарских кланова. И ништа није решено, док прохибиција није укинута.
Слично се дешава и са дрогом. И она је изродила једног Пабла Ескобара и стотине других наркобарона. Дрога се све више “ваља”, људи гину, затвори су пуни.
- Не може се замислити крај насиљу док се не стане на пут кријумчарима дроге - каже нобеловац Гарсија Маркес. - А они се могу елиминисати само ако се дрога легализује. Води се крвави рат да дрога стигне у Америку. Узалуд је чекати решење од империје са севера. Рат против дроге је ђаво који ради за Америку.
Слично мисле и многи други, међу њима и нобеловац Милтон Фридман.
- Ако се дрога легализује - каже бивши колумбијски тужилац Густаво Гјеф - наркокланови и сва њихова мрежа, остаће без посла.