Rusija pozvala Ameriku da prihvati izjavu o nedopustivosti nuklearnog rata

© AP Photo / Alex Brandon
RUSIJA
20:16 10.12.2019(osveženo 20:26 10.12.2019)

Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je da je na sastanku sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovom razgovarao o Ukrajini i naglasio potrebu za poštovanjem Minskih sporazuma.

Pompeo je izjavio da je sa ruskim ministrom razgovarao o rešavanju situacije u Siriji i da su se strane složile da nema vojnog rešenja tog sukoba.

„Kada je Sirija u pitanju — radimo na sprovođenju Rezolucije 2254. To je rezolucija Ujedinjenih nacija. Smatramo da ne postoji vojno rešenje i da Sirija ne treba da postane utočište za terorističke grupe i DAEŠ“, naglasio je Pompeo.
Američki državni sekretar rekao je da se sa ruskim ministrom Sergejom Lavrovom dogovorio o nastavku diplomatskog rada među zemljama.

„Rusija i Sjedinjene Američke Države moraju da poboljšaju odnose i mi smo na tome radili tokom poslednje dve godine... Lavrov i ja smo se dogovorili da nastavimo da aktivno radimo u ovom pravcu diplomatskim putem. Dogovorili smo se da održavamo kontakte“, rekao je Pompeo na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Nastavak normalizacije odnosa
Sa svoje strane, Lavrov je objasnio da će Rusija nastaviti dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama i tražiti mogućnost normalizacije odnosa.

„Imamo različite poglede na neke stvari i naivno je pretpostaviti da ćemo o ključnim pitanjima preko noći postići međusobno razumevanje... Naravno, slažemo se sa našim američkim partnerima da se situacija, kada se nagomilavaju protivrečnosti između vodećih nuklearnih sila, ne može nazvati prihvatljivom. To ne ide u korist ni naših zemalja, ni međunarodne zajednice“, istakao je Lavrov nakon razgovora sa američkim državnim sekretarom.

Ruski ministar rekao je da je sa Pompeom razgovarao i o kontroli naoružanja.

Lavrov je rekao da je jedna od glavnih tema sastanka bila strateška stabilnost.

„Obratili smo pažnju na negativne posledice povlačenja Sjedinjenih Američkih Država iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa“, rekao je on.
„Naglasili smo da smo i u trenutnim uslovima, nakon što je sporazum prestao da postoji, zainteresovani da ovu sferu strateške stabilnosti ne odbacimo tek tako“, dodao je Lavrov.

„Što se tiče produžavanja Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju, kao što sam već napomenuo, Rusija je nedavno još jednom potvrdila spremnost da pristane da ga produži ovog trenutka kako bi se smanjile tenzije u svetskoj zajednici zbog činjenice da će poslednje sredstvo za kontrolu naoružanja između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije prestati da bude na snazi. Mi smo, kao što sam rekao, spremni za to već danas. Na potezu su naše američke kolege“, istakao je Lavrov.

Pompeo je, sa svoje strane, rekao da je Sporazum o strateškom naoružanju zaključen u drugoj eri i da su se od tada pretnje strateškoj stabilnosti promenile.

„To je sporazum sklopljen pre mnogo godina, kada je postojao drugačiji balans snaga velikih sila, druge vrste naoružanja, pretnje su bile drugačije u poređenju sa današnjim. Danas pretnja strateškoj stabilnosti nisu samo bombarderi, podmornice ili rakete. Postoje i druge metode koje mogu dovesti do disbalansa stabilnosti“, ocenio je Pompeo.
On je istakao da je „potrebno proširiti područje primene ovog sporazuma, mora se uključiti Komunistička partija Kine.

„Mora se osigurati da oni budu spremni da učestvuju u procesu koji će stvoriti sistem sporazuma koji omogućavaju stratešku stabilnost, kao što su to Sporazum o strateškom ofanzivnom naoružanju i Sporazum o likvidaciji raketa.“

Američki državni sekretar dodao je i da Kina ima manje takvih sistema, ali da to ne znači da „ćemo nametati neko ograničenje bilo kojoj zemlji“.

„Govorimo o razvoju sistema uslova koji obezbeđuje stabilnost ljudima u SAD, Rusiji i širom sveta.“

On je istakao da je potreban dobar strateški dijalog i da se „nada se da ćemo ovaj proces započeti na konstruktivan način tako da sve strane razgovaraju o pretnjama strateškoj stabilnosti u svetu“.

„Ako to učinimo, počećemo da se konstruktivno krećemo kako bi sve strane razmatrale pretnje strateškoj stabilnosti u svetu. Ako to učinimo, postići ćemo napredak“, dodao je on.

Ne dozvoliti nuklearni rat
Lavrov je na konferenciji takođe naveo da je američkog diplomatu pozvao da prihvati izjavu o nedopustivosti pokretanja nuklearnog rata.

„Takođe potvrđujemo predlog da se ponovo, na osnovu primera Sovjetskog Saveza i SAD, na nivou predsednika usvoji izjava o nedopustivosti nuklearnog rata“, naglasio je ruski ministar.
On je dodao da „taj predlog ostaje otvoren“, kao i da su razgovori bili poslovni i otvoreni.

Ruski ministar saopštio je da je u razgovoru sa američkim državnim sekretarom predložio utvrđivanje obaveza zemalja da se ne mešaju u međusobne unutrašnje poslove.

„Više puta smo predlagali, a danas još jednom podsetili, da se vežemo međusobnim obavezama o nemešanju u unutrašnje poslove, po uzoru na razmenu ličnih beleški koja se dogodila 1933. godine, kada su se obnavljali diplomatski odnosi između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država. Predsednik Ruzvelt i američka strana su predložili i mi smo se složili da razmenimo pisma između predsednika Ruzvelta i našeg ministra spoljnih poslova Litvinova. U pismima su bile navedene obaveze da se spreče sva mešanja u međusobne unutrašnje poslove“, objasnio je Lavrov.

O „normandijskom formatu“
Lavrov je na konferenciji u Vašingtonu izjavio da je podrobno informisao američkog državnog sekretara o jučerašnjim pregovorima „normandijskog formata“ i dostignutim rezultatima.

On je rekao da je „detaljno upoznao Majka Pompea i njegovu delegaciju o jučerašnjim razgovorima u okviru ’normandijskog formata‘ u Parizu, odlukama koje su tamo donete i pitanjima koja tek treba rešiti da bi se u potpunosti krenulo u pravcu sprovođenja Minskih sporazuma“.

„Važno je da konačni dokument, koji su sinoć odobrili predsednici Rusije, Ukrajine, Francuske i kancelarka Nemačke, potvrđuje nepovredivost Minskih sporazuma i zahteva njihovu punu realizaciju“, rekao je Lavrov i dodao da je to „apsolutno naš stav“.

https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/201912101121317592-lavrov-i-pompeo-o-siriji-sporazumu-o-raketama-normalizaciji-odnosa/

Научници потврдили право Русије на ширење својих граница на Арктику

© CC0 / pixabay
РУСИЈА
13:50 11.12.2019(освежено 14:13 11.12.2019)

Научници су доказали да је подводни гребен Мендељејева, који се налази у централном делу Северног леденог океана, наставак континента, што значи да Русија у складу са међународним правом може да рачуна на ширење граница свог континенталног појаса. Њихов рад је објављен у часопису „Ерт сајенс ривју“.

Геолози са Московског државног универзитета у сарадњи са руским колегама и научницима из Холандије и САД завршили су састављање атласа палеогеографских и палеотектонских карата јурско-кенозојске ере за арктички регион.

На основу интерпретације сеизмичких података и њихове корелације са узорцима стена са обронака гребена Мендељејева и из бушотине на гребену Ломоносова, научници су саставили сеизмичку стратиграфску шему арктичког региона и поново су реконструисали све фазе његовог геолошког развоја током последњих 157 милиона година.

Пловећи камп Барнео у подручју Северног пола
© SPUTNIK /

Зашто ће Русија припојити део Арктика
Научници су доказали да гребен Мендељејева, који се протеже у дужини од 1.500 километара од острва Врангел према Канадском арктичком архипелагу, има древну преордовицијумску основу, исту као и континентални појас мора источног Арктика и да је то наставак континента, наводи се у истраживању.

Овај закључак је важан не само са становишта науке. Чињеница је да према Конвенцији УН о морском праву из 1982. године, коју је Русија ратификовала, зона економских интереса земаља, које имају излаз на Северни ледени океан, обухвата 200 наутичких миља од граница територијалних вода или 150 миља од граница континенталних појаса.

Нови подаци биће достављени Комисији УН о границама континенталног појаса и уколико то буде одобрено, Русија ће имати могућност да прошири границе своје економске зоне на Арктику.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912111121323813-naucnici-potvrdili-pravo-rusija-na-sirenje-svojih-granice-na-arktik/

Русија:
 Војне вежбе НАТО-а у Европи немају везе са безбедносном ситуацијом

© CC BY 2.0 / Flickr / Spc. Ryan Lucas
ЕВРОПА
16:48 12.12.2019(освежено 16:53 12.12.2019)

Војне вежбе НАТО-а у Источној Европи „Бранилац Европе“ планиране за 2020. годину нису усмерене на јачање безбедности и Русија их не одобрава, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко.

„Наравно да не одобравамо те вежбе. Оне су копија Хладног рата. Смисао тих вежби нам је апсолутно јасан: главни елемент биће испорука појачања америчких снага на европски континент како би се ’супротставили непријатељу‘. То нема никакве везе са реалном безбедносном ситуацијом у Европи“, рекао је Грушко новинарима.

„То је расипање ресурса, стварање додатних линија раздора, погоршавање ситуације у области војне безбедности не само у Европи, већ и у оним регионима у којима уопште није постојала војна димензија у области безбедности“, објаснио је он.
Заменик министра напоменуо је да се земље НАТО-а суочавају са прилагођавањем Алијансе новим изазовима и претњама, али се „ни на који начин не прилагођавају и стално се враћају на оно због чега је она створена 1949. године“.

Односи САД и Русије - илустрација
© CC0 / PIXABAY
Спрема ли се Америка за оружани сукоб са Русијом?
„Једном је (бивши) генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен изјавио да свој задатак види у учењу старог пса новим триковима. Некако ти нови трикови до сада нису били успешни“, закључио је Грушко.

Војне вежбе НАТО-а „Бранилац Европе 2020“ планиране су за април и мај следеће године. Американци намеравају да учествују у бројним локалним вежбама, укључујући у балтичким државама и Грузији. Током маневара, Сједињене Америчке Државе планирају да у Европу пребаце 20.000 својих војника и официра, што ће бити највеће премештање америчких трупа у Европу због војне обуке у последњих 25 година.

https://rs.sputniknews.com/evropa/201912121121329284-rusija-vojne-vezbe-nato-a-u-evropi-nemaju-veze-sa-bezbednosnom-situacijom/

Манастир Морача„НАТО центар“ из Софије оптужио Српску православну цркву да је бастион Русије

© Sputnik / Александар Милачић
РЕГИОН
21:48 11.12.2019

Пише Небојша Поповић


Православна црква је једна од важних карика за јачање руског утицаја на Балкану и духовни посредник у ширењу руске политике, стоји у анализи „Центра за изучавање демократије“ са сједиштем у Бугарској, који се бави проучавањем руског утицаја на Западном Балкану.

„Преко Православне цркве Русија покреће различите иницијативе под религијским велом. Парадоксално, руска и многе православне цркве у региону биле су бастиони бивших тајних служби, а сада јачају утицај Кремља“, тврде се у истраживању под називом „Руски економски утицај на Балкану“.

Иако је „Центар за изучавање демократије“ у „анализи“ као проблем без зазора означио православну цркву у три земље - Србији, Црној Гори и Бугарској, то истраживање нарочито је са пажњом пропраћено у Црној Гори, чије су власти најавиле доношење Закон о слободи вјероисповјести, за који Митрополија црногорско-приморска тврди да је директно уперен против Српске православне цркве.

НАТО православну цркву сматра за стратешког непријатеља

Политички аналитичар Бошко Вукићевић нема дилему да је у питању само још једно у низу истраживања, које фабрикују НАТО испоставе у региону, а што се за „Центар за изучавање демократије“ из Софије несумљиво може казати.

„Наратив НАТО испоставе из Софије не изненађује. Присјетићемо се како је недавно и амерички генерал Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, у једном интервјуу истакао да ’Србија треба да се одупре притисцима Православне цркве, која је везана за Русију‘. Дакле, колико год бизарно звучало да се највећа војна алијанса тако упорно бави једном вјерском организацијом, може се са сигурношћу утврдити: НАТО заиста Православну цркву сматра непријатељом у стратешком смислу“, каже Вукићевић за Спутњик.

НАТО
© AP PHOTO / VIRGINIA MAYO
НАТО Православну цркву сматра за непријатеља...
Иако оваква тврдња наизглед изгледа невјероватно, јер збуњује податак да модерна војна организација на тако бруталан начин задире у нечију вјеру, наш саговорник сматра да „она итекако има своју оправданост“.
„Наиме, како Православна црква у неком смислу баштини традиционалне вриједности, а такве вриједности на Балкану подразумијевају и да народ не слиједи искључиво интересе страних сила, већ да сам одређује свој пут, онда се мотиви фронталног напада НАТО испостава на Цркву могу лакше разумјети. Црква охрабрује народ да не буде у вазалском положају према било коме, а то није у складу са атлантским дискурсом“, образлаже Вукићевић.

Отимачину имовине СПЦ у Црној Гори подстиче НАТО
Нажалост, имајући све у виду, тај аналитичар страхује да би се комотно могло утврдити и да актуелни покушај црногорског режима да отме црквену имовину нису само одобрили, већ су вјероватно и подстакли НАТО и његове структуре.

„Режим у Подгорици је свјестан да прављење партијске цркве и отимање и валоризовање црквене имовине за њега представља крупан залогај и да је ризично ићи у такав подухват по убрзаном темпу који је установио, имајући у виду огромно и активно противљење ријеке вјерног народа таквој отимачини. Но, вјероватно је од атлантских структура добио инструкције да у такав ризичан посао уђе без оклијевања. Мишљења сам да ће приликом обављања таквог посла како НАТО, тако и црногорска власт, доживјети велико разочарање“, увјерен је Вукићевић.

https://rs.sputniknews.com/regioni/201912111121324783-nato-centar-iz-sofije-optuzio-srpsku-pravoslavnu-crkvu-da-je-bastion-rusije-nebojsa-popovic/

Амерички Конгрес разматра да ли је Русија држава-спонзор тероризма

© AP Photo /

СВЕТ
20:04 11.12.2019(освежено 21:42 11.12.2019)

Одбор за међународне послове америчког Сената одобрио је нацрт закона којим се амерички државни секретар обавезује да размотри питање да ли је Русија земља која спонзорише тероризам.

Иницијатива „обавезује државног секретара да одреди да ли Руску Федерацију треба сматрати државом-спонзором тероризма“ и да ли ће би требало прогласити као стране терористичке организације оружане формације на истоку Украјине које, према ауторима документа, подржава Русија. Након гласања у одбору, нацрт закона размотриће Сенат.

Амерички државни секретар сенаторима мора представити своју одлуку најкасније 90 дана од дана могућег усвајања овог нацрта закона.

Тренутно се на списку земаља-спонзора тероризма налазе Иран, Северна Кореја, Сирија и Судан. Стављање неке земље на овакав списак значи да друге државе или странци такође могу да се нађу на америчком списку санкција у случају да са том државом склопе трговинске уговоре.

Одбор је, такође, усвојио нацрт закона за увођење санкција против лица која финансирају изградњу руских гасовода за извоз енергената.

Нацрт ће сада бити поднет Сенату, где би у њега могле да се унесу измене.

Мајк Помпео

© AP PHOTO /

Лавров у Вашингтону: Конгрес гори од жеље да уништи наше односе
Ради се о улагањима која „значајно“ доприносе „изградњи, техничком одржавању, проширењу, модернизацији или поправци“ цевовода. При томе, амерички председник има право да уноси изузетке од режима санкција „у интересу националне безбедности Сједињених Америчких Држава“.

Овај нацрт закона такође обавезује америчке представнике у НАТО-у „да подстичу чланице Алијансе да сарађују на постизању енергетске безбедности ових земаља, као и других држава Европе и Евроазије које су партнери НАТО-а“. Осим тога, у документу се наводи да амерички Стејт департмент у року од 180 дана након ступања на снагу закона мора Конгресу да достави извештај о „Трансатлантској енергетској стратегији Сједињених Америчких Држава“.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912111121326330-americki-kongres-razmatra-da-li-je-rusija-drzava-sponzor-terorizma/

 

Пентагон највише брину односи Русије и Турске

© AP Photo / Rick Rycroft
СВЕТ
20:04 11.12.2019

Амерички министар одбране Марк Еспер изјавио је да је забринут због пораста руског присуства у Сирији, али да га више брине сарадња Москве са Турском, Египтом и Саудијском Арабијом.

„Присуство (Русије у Сирији) се повећало у последњих месец и по дана. Мало сам забринут због тога. Међутим, више ме брине руска експанзија у Египту, Саудијској Арабији и другим земљама“, објаснио је он.

Еспер је истакао да га највише брину односи Русије и Турске.

„Брину ме Турска и Русија. Забринут сам, јер Турска излази из орбите НАТО-а, о чему сам јавно говорио неколико пута. Треба да одговоримо на изазов и схватимо како је можемо вратити ближе Алијанси, јер је Турска наш важан партнер већ 70 година“, рекао је Еспер током саслушања у Представничком дому Конгреса.

Испорука најновијих руских система С-400 изазвала је кризу у турско-америчким односима.

Према речима председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, системи ће почети да се користе у априлу 2020. године.

Вашингтон је тражио од Анкаре да одустане од куповине система С-400 и да у замену за њих купи америчке комплексе „Патриот“, претећи да ће у супротном одложити или потпуно обуставити продају најновијих ловаца Ф-35 Турској, као и да ће јој увести санкције.

Анкара је саопштила да не намерава да прави уступке Вашингтону.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912111121325840-pentagon-najvise-brinu-odnosi-rusija-i-turska/

 



Одбор америчког Сената одобрио санкције против Турске које погађају Русе

© Sputnik /
СВЕТ
19:16 11.12.2019(освежено 20:08 11.12.2019)

Одбор за међународне послове америчког Сената одобрио је нацрт закона који предвиђа увођење санкција Турској због куповине система С-400, као и против Русије због помоћи Сирији.

Према документу 30 дана од његовог усвајања државни секретар, заједно са шефовима Пентагона и националних обавештајних агенција, морају да доставе Сенату списак држављана Русије који су у време усвајања закона или након тога „свесно извозили, предавали или на други начин давали Сирији значајну финансијску, материјалну или техничку помоћ која је била корисна сиријској влади за покривање чланака о одбрани“.

Таква лица биће стављена на спискове санкција америчког Министарства финансија.

Амерички сенат
© AP PHOTO / J. SCOTT APPLEWHITE
САД оптужују Русију да је спонзор тероризма
На захтев председника, а у интересу националне безбедности, могуће је привремено скидање са списка.

Куповина руских противваздушних система С-400 од стране Анкаре се у том овом документу разматра као повод за примену Закона о супротстављању противницима Америке путем санкција.

Предлог закона ограничава продају америчког оружја Турској и намеће ограничења званичницима који су одговорни за испоруку оружја за војну операцију Анкаре у Сирији.

Сада нацрт закона треба да усвоје оба дома америчког Конгреса, након чега ће он отићи на потпис председнику Сједињених Америчких Држава.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912111121326051-odbor-americkog-senata-odobrio-sankcije-protiv-turske-koje-pogadjaju-ruse/

 

Po onom principu:
"il` si s` nama il` si protiv nas" .

A , sa "njima / Nato" su , (gle cuda?!) ,  skooro  svi ex saveznici Hitlera , otomanaca , isis - a , alqaide ...!

Фого:
Било би одлично кад би Србија желела да буде члан НАТО-а

© AP Photo / Krzysztof Mystkowski)
ПОЛИТИКА
07:14 12.12.2019(освежено 10:08 12.12.2019)

Челник Команде здружених снага НАТО-а из Напуља, адмирал Џејмс Фого, сматра да ће сарадња Србије и НАТО-а напредовати, али да од Србије зависи колико развијену и дубоку сарадњу жели.

„Било би одлично када би Србија желела да постане чланица НАТО-а. Тренутно сте партнери и ваша земља је веома задовољна тиме. Нама и то одговара“, рекао је Фого за „Блиц“.

Као партнер, како је објаснио, Србија има избор „а ла карте“ менија са стварима које укључују обуке, прилике, вежбе, размене, студијске посете, и друге облике сарадње са НАТО-ом.

„Ви ћете бирати шта желите да радите и колико желите да развијете овај однос, а ми ћемо бити ту за вас“, рекао је Фого.
Истакао је и да је однос Србије са Истоком њен избор, али да мисли да је будућност наше земље у евроатлантским интеграцијама.

https://rs.sputniknews.com/politika/201912121121326796-komandant-kfora-bilo-bi-odlicno-kad-bi-srbija-zelela-da-bude-clan-nato/

 

Cekajte nas ...
Mi "sigurno necemo doci" ...!
Osim ono malo "slucajnih Srba koji se stide svog slucaja" ...