У ЛАТЕНТНОМ ГРАЂАНСКОМ РАТУ:
Отцепљењем од Канаде више не прети само Квебек – сепаратизам буја и у Алберти и Саскачевану

 10-11-2019 13:15

Сепаратизам буја и у неким од најпросперитетнијих регија на Западу. У Каталонији, у Калифорнији, на северу Италије, у Шкотској...




Иступањем из састава Канаде сада прете две њене економски најуспешније провинције – Алберта и Саскачеван.

Обе припадају Канадским Преријама и налазе се на југозападу земље који је богат нафтом, а има и успешну аграрну индустрију.

Обе провинције традиционално гласају за канадске козервативце. Зато су за либералне становнике источних канадских провинција „кратковиди малограђани који не схватају вредности и предности либерализма и глобализма“.

То је сепаратизму Алберте и Саскачевана, који је дизао главу увек у време великих економских криза, дало нови садржај и јак импулс.

У време Велике депресије је влада Алберте `гурала` идеју социјалног кредита, а федерална влада била одлучно против. Тада су становници Алберте већ били спремни да једном ногом крену ка свом отцепљењу од Канаде.

Између 1970. и 1980. сепаратисте `мобилисала` светска нафтна криза.

Сада су духове у Алберти и Саскачевану узбуркали резултати недавних избора.

У Преријама су опет убедљиво победили конзервативци, док је владајућа у Канади Либерална партија добила једва 10 одсто гласова. Међутим, либерали су опет успели да добију федералне изборе. Једва-једва, али су успели и спремају се да у коалицији са једном партијом опет формирају владу у Отави.

На челу и те владе биће несмењиви лидер либерала Џастин Трудо чији либерални курс у Преријама и презиру и мрзе.

Сам Трудо дојадио многима у Канади, али је таквих највише у Алберти и Саскачевану.

Породица Трудо деценијама (са малим прекидима) влада Канадом.

Пјер-Елиот Трудо је владао земљом 16 година, уследио је краћи прекид, али је на власт дошао његов старији син Џастин.

За владавине Трудоа старијег – државни дуг Канаде се повећао седам пута.

Током три прве године „Џастинове ере“ – попео се од нуле до 18 милијарди долара.

Трудо-млађи економски гуши Прерије, смањивањем државе подршке нафтној индустрији и блокирајући највећи пројекат Алберте – нафтовод  Транс Моунтаин.

Исток земље Алберту са презиром назива „канадским Тексасом“, имајући у виду и њено богатство и „заосталост“. А Алберта и Саскачеван не остају дужни франкофонском истоку Канаде и њиховом либерализму са легализацијом марихуане и „ЛГБТ диктатом“.

Поврх свега, либерални Исток се жестоко залаже за затварање нафтних бушотина, због утицаја угљендиоксида на глобално отопљавање.

Према анкетама, током последњих десет година да проценат становника Алберте који немају никакву уштеђевину, па живе од плате до плате, повећао се са 29 на 50 одсто.

Због свега, становници Алберте и Саскачевана опет масовно желе отцепљење.

Идеја Вегзит-а (по аналогији са Брегзит-ом тако се сада скраћено назива отцепљење Западне Канаде).

Присталице Вегзит-а већ се окупљају Едмонтону и другим градовима Алберте.

Канадски сенатори из Алберте и Саскачевана планирају да створе свој „кокус“ који би се бавио отцепљењем Западне Канаде. А то је корак ка формирању праве политичке партије „западних сепаратиста“.

А они су већ израчунали да је Алберта током последњих 48 година за развој Квибека издвојила 476 милијарди долара.

У време светске финансијске кризе – многи либерални Американци су се спремали да емигрирају у Канаду, али последњих месеци масовно одустају. Међутим, економска криза која долази већ је Канаду поделила на два дела који су у латентном грађанском рату“ (један са другим).

Џастин Трудо неће лако решити проблем „западног сепаратизма“. Поготово што опет јача и сепаратизам франкофонских провинција.         

„Квебекски блок“ – партија која пропагира независност Квебека – на последњим изборима је утростручила број мандата у парламенту.

 



Ердоган бацио у кош Трампово писмо због ког се некад ишло на двобој

© REUTERS / JOSHUA ROBERTS
КОЛУМНИСТИ
16:55 10.11.2019

Пише Душан Пророковић


„Ако се не догоде добре ствари, заувек ћу Вас гледати као ђавола. Не будите опасан момак! Не будите будала!“ — због ових речи у некој даљој прошлости ишло се на двобој. Сада, писмо Доналда Трампа овакве садржине председник Турске једноставно је згужвао и бацио у смеће.

Тајип Реџеп Ердоган се налазио и пред већим изазовима од овог. Уосталом, само током 2018. године, под притиском америчких рестрикција на извоз турске робе и пред најавом ширег царинског рата, лира је „калирала“ за око 30 одсто. Аналитичари „Голдман Сакса“ уочили су да иза свега стоје званични Вашингтон и финансијска елита са њујоршког Вол стрита. Када се није успело другачијим начинима, ударом на турске банке, акцелерацијом девалвације желело се издејствовати политичко попуштање Ердогана.

Заокрет у Сирији као окидач
Амерички притисак уследио је након Ердогановог заокрета у Сирији крајем 2016. године. Поставља се питање: да ли је званична Анкара имала алтернативу? Американци су покушавали да „преобликују Блиски исток“, а њиховој рачуници Турска се морала прилагодити.

Међутим, после консолидације власти Башара Асада, „тоталног укључивања“ Москве у активности на бојишту, америчког наоружавања курдске милиције, ескалације кризе у пограничном подручју и свих проблема које је донело ширење злогласне Исламске државе, са тада 2 милиона избеглица на својој територији, Ердоган је био принуђен да нешто мења. У супротном, нашао би се у жестоком конфликту и са регуларним сиријским снагама, и са Русијом, и са Ираном, уз јачање утицаја радикалних исламиста и, што је за све Турке најосетљивије — курдских организација. Помоћи ниоткуда није било.

Ердоган тада схвата да му чланство у НАТО не гарантује апсолутно ништа. Окретање ка Русији и чести сусрети са Путином послужили су му као ослонац, не само за стабилизацију позиције у вези са сиријским питањем, кроз договор у Астанском формату, него и за артикулацију сасвим нове спољне политике.
Изграђен је стратешки цевовод, Турска постаје важно „енергетско чвориште“, Анкара предлаже да се њена идеја о централноазијском „Средњем коридору“ укључи у кинеску иницијативу „Појас и пут“, а посебан куриозитет је да се прва батерија система С-400 већ распоређује на терену. За само три године, Турска је од највећег америчког савезника унутар НАТО-а, постала највећи амерички проблем у Алијанси.

Прекршена НАТО правила
Посматрајући текуће америчко-турске односе, уочава се да је неколико чланова НАТО Повеље прекршено по неколико основа.

У члану 2 се наводи да ће потписнице „тежити уклањању сукоба у својим међународним економским делатностима и подупирати међусобну економску сарадњу“. У истом одељку се наглашавају и „доприноси даљем развоју мирних и пријатељских међународних односа“, у члану 3 — да ће савезнице „засебно или заједно, сталном међусобном помоћи и самосталним деловањем одржавати и развијати своје индивидуалне и заједничке активности да се одупру оружаном нападу“, а у наредном како ће се „потписнице саветовати, када год, према мишљењу било које од њих, буде угрожен територијални интегритет, политичка независност или безбедност било које земље потписнице“. САД против Турске уводе санкције, Турска купује С-400, Вашингтон се повлачи из Сирије, Анкара прави договор са Москвом и Техераном, Трамп прети Ердогану, а овај на његово писмо није имао потребу ни да одговори. То нису односи између савезника, већ дубоко нарушене релације, ствари због којих се у даљој прошлости ишло на двобој.


Доналд Трамп и Реџеп Тајип Ердоган на самиту НАТО у Бриселу 11. јула 2018.
© AP PHOTO / PABLO MARTINEZ MONSIVAIS
Доналд Трамп и Реџеп Тајип Ердоган на самиту НАТО у Бриселу 11. јула 2018.
Ипак, Ердоган је у целој причи у предности. Јер, као што је 2016. године схватио да од НАТО-а не може очекивати помоћ, тако је сада схватио да од НАТО-а не може добити било какву тежу санкцију. То је потврдио генерални секретар Јенс Столтенберг, рекавши да „НАТО нема механизам за доношење мера против неке од својих чланица“. НАТО Повељом уопште није предвиђено искључивање неке чланице.

Бојеве главе вежу руке
Позивајући се на анонимног високог америчког званичника, новинари „Њујорк тајмса“ преносе како су Сједињеним Америчким Државама „везане руке“ због 50 нуклеарних бојевих глава које се налазе у „Инџирлику“, што је објашњено констатацијом: „Иако су ове атомске бомбе под контролом америчких официра, оне су, фактички, Ердоганови таоци“. Овакво образложење „не пије воду“. Америчко присуство у „Инџирлику“ регулисано је билатералним уговорима, Турска је озбиљна држава, а Ердоган није „друмски разбојник“, да им тек тако отима атомске бомбе.

Сједињеним Америчким Државама јесу „везане руке“, али само због тога што неком директном мером не могу „гађати Ердогана“ и тако произвести његов брз политички пад. При томе, Ердоган има „адут у рукама“, пошто, за разлику од избацивања из НАТО-а, иступање из НАТО-а јесте предвиђено. Члан 13 НАТО Повеље гласи: „Након што је Уговор на снази 20 година, свака страна може иступити, годину дана након што је предала изјаву о иступању Влади САД“. Последица овакве одлуке било би и за Турску, али још и више за НАТО. Вероватно би то означило и почетак краја Северноатлантске алијансе.

Након изградње првог крака „Турског тока“, испоруке С-400 и договора о решавању кризе у Сирији, није више вест да је Ердоган направио заокрет, већ да на то никаквог одговора нема. Осим уколико се не размишља о „поткопавању изнутра“, некој новој обојеној револуцији и грађанским протестима.
Економска криза допринела је победи харизматичног Екрема Имамоглуа на локалним изборима у Истанбулу, и то убедљивој: на јунском поновљеном гласању добио је 800.000 гласова више. Ако се има у виду да је Ердоганов кандидат био један од најзначајнијих људи у његовој номенклатури — Бинали Јилдирим, бивши премијер и председник парламента, онда овакав исход представља тежак пораз.

Да живимо у „мирнијим временима“, закључило би се да уз западну подршку Имамоглу може бити изазивач Ердогану на наредним председничким изборима. Међутим, проблем је у томе што су они тек 2023. године, а до тада је тешко предвидети шта ће се још дешавати.

Због свега — НАТО је у проблему. Доведен је у питање кредибилитет Алијансе. Експресно увлачење Црне Горе и Северне Македоније им неће помоћи. Јер, са друге стране, доведена је у питање лојалност Турске.
(Sputnjik)

Надзор ФБИ из америчке амбасаде:
Посланик открио како Вашингтон влада Украјином

© Sputnik / Стрингер
ЕВРОПА
11:13 25.08.2019

Посланик Врховне раде Украјине Александар Онишченко, против кога је у Украјини покренуто неколико кривичних поступака, испричао је у интервјуу за телевизију „Њузван“ како су Сједињене Америчке Државе управљале Украјином током мандата Петра Порошенка.

Према његовим речима, Националним бироом за борбу против корупције Украјине (НАБУ), који је формиран као „независно тело“ у оквиру обећаних реформи након Евромајдана, заправо је управљано из Сједињених Америчких Држава и он је коришћен за притисак на украјинске власти да донесу потребне одлуке.

„Они су имали надзорницу из ФБИ, која је седела у америчкој амбасади. Она се зове Карен Гринвеј. Њу је директно контролисао амерички Стејт департмент, а она је директно контролисала НАБУ преко америчке амбасаде“, рекао је Онишченко.

Он је додао и да су Американци прикупљали инкриминирајуће доказе против Порошенка, да би и даље могли њиме да манипулишу у случају његовог поновног избора.

„Порошенко једноставно извршава вољу одређених људи у Америци који су задовољни свиме, његовом спољном политиком, за шта му дају повластице, а на корупцијске шеме из тог периода једноставно су затварали очи“, рекао је посланик.

Он је истакао и да су Сједињене Америчке Државе тежиле да ослабе Русију, па су биле заинтересоване за наставак војних операција у Донбасу и за неиспуњавање Минских споразума.

„Задатак Сједињених Америчких Држава је да ослабе Русију, то јест, рат који се у Украјини води од 2014. године им је био од користи. Било је корисно и за Америку и за Порошенка: да је он подржава, да не седају за преговарачки сто“, објаснио је Онишченко.

У Украјини је, након избора 2019. године, промењен председник. Централна изборна комисија је 30. априла званично признала Владимира Зеленског за победника председничких избора. У другом кругу њега је подржало 73,22 одсто бирача, а његовог противника Порошенка 24,45 одсто.
(Sputnjik)

ШОКАНТНО ОТКРИЋЕ АНАЛИТИЧАРА:
САД не излазе из Ирака не због Исламске државе него због нечег много опаснијег

 11-11-2019 10:53


Коментаришући растућу сарадњу између Ирака и Кине, стручњак за Блиски Исток Данијел Ј. Самит написао је чланак за Дипломат о разлозима америчког присуства у Ираку.




Односи Вашингтона и Техерана деценијама су препуни сумњи, напетости и оптужби. У складу са тим, САД су оправдале своје војно присуство у земљама Блиског Истока, попут Саудијске Арабије.

Поред тога, упркос незадовољству Багдада, америчка влада одржава своје трупе у Ираку за које тврди да се боре против терористичких група.

Данијел Ј. Самит анализира шта би, по његовом мишљењу, био стварни разлог зашто се САД не би повукле из Ирака, чак и свргавањем породице Хусеин и видљивим слабљењем терористичке групе ИД.

“Ипак, док се Сједињене Државе усредсређују на иранске амбиције, далеко јача сила је ступила на сцену. Прошлог месеца, ирачки премијер Адел Абдул-Махди објавио је да се његова земља прикључује кинеској иницијативи Појас и пут (БРИ)”, написао је Самит.

Од тада, према мишљењу стручњака, билатерални односи између Ирака и Кине се продубљују, процес који је одавно обележен тиме што је Ирак постао трећи највећи добављач нафте Кини и главни купац америчких одбрамбених производа. Азијски гигант.

Нови пут свиле
Добри односи су пресудни за успостављање Новог пута свиле, економских коридора који повезују Кину и њене партнере.

Према мишљењу стручњака, односи су постали толико блиски након што је Кина од стране западних земаља оптужена за насилно сламање своје ујгурске муслиманске мањине, за разлику од Ирака који није протестовао.

“Да би задовољио серијског кршиоца људских права, Ирак је био једна од 50 земаља које су похвалиле кинеску политику у Синђијангу, након што је писмо Савета УН за људска права искритиковало Кину због опхођења према ујгурскојо муслиманској мањини”, преувеличао је експерт.

Према томе, иако америчко присуство у Ираку није решило безбедносне проблеме земље, а Вашингтон наставља наизглед бескрајни рат против тероризма, све већи утицај Кине у Ираку био би довољан да Вашингтон остане у арапској земљи, каже Данијел Самит.

„Американцима ће се Ирак вероватно смучити наредних година, али сада није време да се земља избегава.

Одакле год САД планирају да се удаље, Си и његов режим спремни су да попуне празнину “, написао је Самит.

"МИРОТВОРЦИ"?!
Ево колико се тачно налази америчких војника у државама Блиског истока! (ФОТО)

 11-11-2019 22:41


Упркос честим изјавама америчког председника Доналда Трампа да се њихове трупе повлаче из Сирије, они и даље остају да како наводе "чувају" нафтна поља. Али и поред Сирије, Америка је војно окупирала све земље Блиског истока сем Јемена. Колико се тачно њихових војника налази у тим државама.




Карта пружа генерални поглед на војно присуство Сједињених Држава на Блиском Истоку.


Амеичке трупе на Блиском истоку (Фото: southfront. org)

Сирија: 500-500 јединица ће остати после такозваног “повлачења”

Турска: преко 550

Ирак: 5 165

Кувајт: 15 000

Бахреин: 7 000

Катар: 10 000

Уједињени Арапски Емирати: 5 000

Оман: нејасно је тачно колико их има. Међутим, САД има велики број војних база и неколико стотина трупа у тој земљи.

Џибути: 4 000

Саудијска Арабија: најмање 3 000

Египат: не зна се тачан број. База Поморског медицинско-истраживачког центра се налази ту.

Јордан: 1 500




Извор: Правда

АМЕРИЧКИ АМБАСАДОР СЕ ПРЕКРСТИО У СРПСКОЈ ЦРКВИ!
Ево да ли је поступио исправно или се огрешио! (ВИДЕО)

 11-11-2019 20:20


Амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри је снимљен у шетњи Калемегданом, и том приликом је са својом супругом уживао на београдској тврђави. Он је са Београђанима одиграо партију шаха, "провозао" се чувеном панорамом, али чињеница да се у цркви Ружици прекрстио по православном обичају, са три прста.




Амбасада САД је тај снимак објавила на својој Фејсбук страници, уз коментар: "Шта чини једно суботње преподне? Шетња градским улицама, истраживање тврђаве, партија шаха, одлазак у цркву и на пијацу. Амбасадор Годфри и његова супруга наставили су са истраживањем свог новог дома."

Post

Какви су обичаји у ситуацијама приликом уласка у верске објекте других вероисповести, разговарали смо са нашим верским аналитичарем Драшком Ђеновићем.

- Наравно да мора да испоштује обичаје верске заједнице у чији објекат улази, то је основна ствар. Наравно, исто важи и у супротном случају, ако сте православац и улазите у католичку цркву, пожељно је да се прекрстите на католички начин. Кад улазите у синагогу ви стављате капа, ако улазите у џамију ви се изувате. Није битно што ви нисте припадник те верске заједнице, уколико улазите у православну цркву, ви се крстите тако. Можете да игноришете правила, али се то сматра непристојним - рекао је Ђеновић, па појаснио да ли се то односи и на званичнике попут Годфрија.

- Када су у питању високи званичници, нико од њих то не захтева и неће им забранити улазак у цркву или неки други верски објекат, али без обзира на то, мора се обратити пажња и морају се поштовати обичаји домаће верске заједнице - појаснио је Ђеновић.

Годфри, каријерни дипломата у класи министра-саветника је од 2015. до 2019. године био је најпре министар-саветник за политичка питања, а затим и заменик амбасадора САД у Москви. Од 2013. до 2015. године био је на челу Канцеларије за Ирак у Бироу за Блиски исток Стејт департмента и министар-саветник за политичка питања у Амбасади САД у Багдаду од 2012. до 2013. године. Током своје каријере дуге скоро 40 година, која обухвата службе у америчкој морнарици и Стејт департменту, амбасадор Годфри је постао стручњак за средње-европске и јужноевропске послове.





Он је радио и као директор за Турску и евроазијску енергетику у Савету за националну безбедност у периоду од 2011. до 2012. године и као саветник за политичко-војне послове у Амбасади САД у Анкари од 2008. до 2011. године. Био је заменик амбасадора у Амбасади САД у Јеревану у Јерменији од 2004. до 2007. године, а пре тога је радио у Политичком одељењу Амбасаде САД у Загребу од 2001. до 2004. године. Од 1998. до 2000. године је радио у Канцеларији за Русију у Бироу за европске и евроазијске послове, а од 1996. до 1997. године у Грозном, у Русији, као заменик шефа ОЕБС-ове Групе за помоћ у Чеченији. У периоду од 1980. до 1992. године је служио у Морнарици Сједињених Држава, укључујући и службе у Турској и Јапану. Учио је руски језик на Војном институту за стране језике у Монтереју у Калифорнији. НЈегов последњи војни ангажман у трајању од четири године био је на пословима контроле совјетске имплементације споразума о контроли наоружања при Инспекцијској агенцији на терену.

Био господин Годфри православац или не, то неће утицати на америчку политику према Србији, која се одређује у Стејт департменту, а не на "локалном" нивоу.





Извор: Медији

 

"Bice i nama zadovoljstvo" ako se ne bude previse mesao u unutrasnje stvari Srbije .

НАТО је мртав:
Швајцарски медији о Макроновом „поклону“ Русији

© AP Photo / Virginia Mayo
РУСИЈА
10:32 12.11.2019

Председник Француске Емануел Макрон предао је поклон руским властима рекавши да је НАТО „пао у кому“, пише швајцарски лист НЗЗ.

Како се наводи, изјава француског лидера је била упућена Москви као сигнал за стратешки дијалог и Берлину као позив на акцију.

Лист наглашава да власти Русије знају да Северноатланска алијанса никад неће пропасти нити са предвиђају реформе организације, зато је изјава Макрона „обрадовала“ само Москву, никог више.
Лист такође признаје да је Русија „изненађујуће брзо“ вратила свој стари војни и политички утицај на међународној арени, између осталог, на Блиском и Средњем истоку и успела да створи проблем између Турске и НАТО-а. Осим тога, пише лист, у Сирији се без Москве „ништа не решава“.

Председник Француске је раније, у интервјуу за „Економист“, изјавио да је НАТО доживео „мождану смрт“. Он је навео да у организацији нема никакве координације у усвајању стратешких одлука. Према његовом мишљењу, САД окрећу леђа савезницима, водећи независну политику у Сирији.
https://rs.sputniknews.com/rusija/201911121121164027-nato-je-mrtav-svajcarski-mediji-o-makronovom-poklonu-rusiji/

Спутњик инфоВести:
 НАТО забринут: Русија размешта нову војну базу /видео/

© Sputnik / Спутњик
СПУТЊИК ИНФО
13:30 12.11.2019(освежено 13:32 12.11.2019)


Данас у вестима:


Русија разместила нову војну базу на острву Гогланд у Балтичком мору.
Истражујемо да ли је забринутост НАТО-а оправдана. На Балкану постоји око 60 регионалних иницијатива. Да ли су оне замена за Европску унију? Илегални мигранти који прелазе балканску руту од Турске до Босне ту и остају, а Сарајево не занима ко су и шта су били у својој држави, упозоравају стручњаци. Пентагон нервозан због повећања производње савременог наоружања, а пре свега хиперсоничног, тврде војни аналитичари. Политичка неизвесност у Шпанији након ванредних избора — ни леви ни десни блок немају довољно посланика за самостално формирање владе. Какве опасности доноси нова дигитална ера и нови феномен на друштвеној мрежи Инстаграм — групом „Спотид“, односно, „Уочен си“.


Пишите нам у коментарима. Сва ваша питања узећемо у обзир. Слушајте нас и сазнаћете оно што други прећуткују!

 

pa jel znaju oni gde je balticko more...

ja garantujem da u 1000 zapadnih tzv gradjana ne bi mogo da nadjes vise od jednog koji uopste to moze da nadje na karti...