САД: Без оптужнице против белог полицајца који је 2014. у Охају убио 12-годишњака који је носио пластични пиштољ


Америчке порота неће подићи оптужницу и покренути судски процес против белог полицајца који је 2014. у Охају убио 12-годишњака који је носио пластични пиштољ.



"На темељу доказа и у вези са полицијском употребом силе у склопу закона, порота је одучила да неће узети у обзир оптужбе", рекао је тужилац Тим Мекгинти додавши да је било разумно да се полицајац уплашио за свој живот. Порота се сложила са његовим мишљењем.

Званичници Кливленда позвали су грађане да остану смирени и мирно протестују, јавља ББЦ.

Сенаторка Сандра Вилијамс је нагласила да би немири омели напредак, али је одлуку пороте оценила “тешким кршењем правде”.

Афроамерички дечак Тамир Рајс је убијен у новембру 2014. године, пошто је на њега пуцао полицајац који је на терен изашао по пријави непознате особе да неко на игралишту маше "вероватно лажним" пиштољем.

Полицајци су пуцали у дечака кад је одбио да подигне руке и посегнуо за појасом у којем је имао нешто што је личило на пиштољ. Полиција је касније утврдила да је Тамир имао реплику пиштоља, односно ваздушни пиштољ који испаљује пластичне куглице.

Полиција Кливленда објавила је и снимак убиства дечака на захтев породице.

Овај случај је оживео огорчење бројних Американаца који дуже време протестују због некажњавања белих полицајаца уплетених у смрт црнаца.

Породица убијеног дечака позива америчко министарство правосуђа да покрене сопствену истрагу о том случају.

Ово је још један у низу, после случајева у Фергусону, Милвокију и Њујорку, који су довели до таласа протеста широм САД.

(Танјуг) 

ЗАШТО НЕ ВОЛИМ Америку



Можда је производња пластике америчка мисија. Можда је Бог зато створио Америку. А Русију – да би чувала истину.

Вероватно не би требало говорити о читавој Америци. Америка је веома велика, скоро као Русија. Нисам видео читаву Америку. Видео сам Њујорк, и тај град ми се уопште није допао.

Не волим Њујорк најпре зато што је он сличан Москви. Њујорк – то је исто што и Москва, само горе. Од две руске престонице Москва одражава Америку, а Петербург – Европу. А то није иста ствар. Код нас се говори „Запад“, али Запад је релативан појам у правом смислу те речи. Мистични тунели повезују Петербург с Римом и Бечом, али, ако залутате у московском метроу, можете изаћи на површину само у Бруклину, и за мене је то довољно да га не волим.

Друго, секс у великом граду, или, да будем веран оригиналу, Sex & The City. Сви Њујорчани пред којима сам поменуо ову серију узбуђивали су се и љутили, говорили да потпуно погрешно показује њихов „предивни град“. Али ја то нисам приметио. Напротив, одмах сам препознао Њујорк, од прве ноте: да, ово је тај град који је постао главни и истински јунак мултисеријске драме о четири остареле тетке у потрази за пристојним момком, или барем за авантурама свог мршавог дупета. И тако се прославио. Шта ћу, нисам ја крив – Берлин је био јунак прозе раног и још увек руског Набокова, Петербург је увек био јунак, и код Гогоља, и код Белог, и код мене, на пример, чак је и Москва била хероина сасвим пристојних романа, а Њујорк игра главну улогу у серијској сапуници. Какав глумац, таква и улога.

Треће – напојница. Мештани кажу да Њујорк живи од напојница, па чак као да се тиме поносе. Већу глупост тешко је замислити. Најбогатији град на свету иде у лакејском капуту и просјачи ситниш. Свима треба оставити напојницу: конобару, таксисти, портиру, носачу пртљага, свим ђаволима и вештицама. Нико нема јасну цену. Ја нисам циција, поготово кад имам новца, али више волим да знам колико ће ме коштати ова или она услуга. Не допада ми се кад од мене очекују да износу наведеном у менију, или негде другде, додам 20, 30 или 40 процената. Зашто, дођавола? Додајте у цену, па ћу знати, и, ако ми то треба – платићу. Ја сам социјалиста. Не требају ми слуге. Не волим кад сам окружен лакејима који ме сервилно посматрају, надајући се да ће од мене добити напојницу. Према радним људима свих професија односим се као према друговима равним себи, и спреман сам да им платим колико је одређено – без понижавајућих напојница.



ПОЛУДЕЛИ ОД ЗДРАВЉА
Четврто – прљавштина. Од Њујорка је прљавија само периферија Лондона. А подсећа и на Калкуту: задах, смеће, гужва, сиромашни, пуно хм… тамнопутих људи, бука, врева, сирене. Али Индија је – земља Дарме. А шта имамо овде? Између Индије и Америке је иста разлика као између пустињака који је презрео друштвене конвенције и прљавог клошара. Смрад је исти, а нема духовности.

Пето – наравно, људи. О, дивни људи, ко би то оспоравао. Док смо чекали у предворју хотела, са још нераспакованим коферима, једна наша сапутница одушевљавала се како су лепи локални мушкарци. Баш као да су сишли са корица неког магазина. Не сумњам, тако и јесте. Само је штос у томе да се сви модни часописи издају овде, у Њујорку. Овде дечацима и девојчицама узимају меру за корице. И баш ови часописи научили су читав свет да мисли да је то стандард лепоте. Да је лепота – просечни Њујоркер: мешавина Ирца и Порториканца, која пати од хроничне дијареје. Онда људима показујеш Њујорк, и они су одушевљени: просто расадник лепоте и стила.

Полудели од здравља – то је добро речено. Баш полудели, а лудило је болест. Масе таквих лудака сваке ноћи трче по кејовима Хадсона. Господе, ко их је слагао да је трчање корисно за здравље? Продавци патика? Трчање – то је спорт, тежак, штетан и трауматичан. Трчање квари зглобове, хаба лигаменте, нарушава мишићно-коштани систем, кичму. Људско тело није дизајнирано за то да скаче по тврдом асфалту. Осим тога, трчање је – аутоматски стрес. У свету природе човек није грабљивица, него често жртва, и, ако он трчи, он бежи од некога ко хоће да га поједе. Американци покушавају да „излече“ стрес урбаног живота природним стресом трчања, и себи чине само горе. Најбоље здравље на свету и масовна дуговечност – није у Америци, са бејзболом и трчањем, него у Северној Кореји, са чучхе идејом и ушу гимнастиком. И у Европи је боље него у Америци. Постоји, на пример, шведска шетња са штаповима, која растерећује кичму. А продавци патика ће у пакао.

Људи су, наравно, различити. На пример, у Њујорку има много „руских“, који су заправо Јевреји. Од њих нема горих. Они су напустили домовину пре двадесет или тридесет година, и тада су били веома поносни и срећни, а сада гризу нокте од зависти, јер су исти такви као они – млађи научни сарадници, који су остали у Русији, са још само мало стрпљења, ускоро опљачкали њена богатства и сад су олигарси, а ови – како су и били, тако и остали – таксисти. Притом, сваки од њих ти прича са монструозним самопоуздањем и самосвешћу, сматрајући себе веома успешним и срећним, и експертом за све, не искључујући ни литературу, уопште не обраћајући пажњу на чињеницу да су тебе, а не њега, позвали да представљаш руску књижевност на међународном скупу, а он је – извините – таксиста. Гори од таквих руских таксиста су само таксисти Пакистанци, који не познају ни град ни енглески језик, осим речи које почињу и завршавају на „јеб“.

КАКО ОНИ ТАКВИ ВЛАДАЈУ ЧИТАВИМ СВЕТОМ?
Шесто нека буде метро. У Њујорку је метро одвратан, тако јадан да чак и аскетски париски метро добија у поређењу с њим. Никаквог поређења са лењинградским подземним дворцима, наравно, бити не може.

Сакрална географија Њујорка или је мртва, или профанисана. Тајмс сквер изгледа као тродимензионална илустрација било ког романа Виктора Пељевина: на вишеспратним екранима рекламне ролике врти некаква инфернална рото-задњица, и гомиле туриста као потпуни идиоти посматрају како се њихови животи спаљују у огњу потрошачког пакла. Лутао сам по Гринвилиџу и осетио да је ту некад било живота: хипи, гуру, јога, мантре, рокенрол, Вијетнам, Форест Гамп. Али сад – ништа. Само пица.

Постоје још можда Латиноси. У њима нешто дише. И места латинске снаге – то су католичке цркве у Њујорку. Они верују у Бога, то је то. In God we trust. И Бог верује у у њих, то је узајамно. Следећи велики амерички председник биће католик и Мексиканац. Сви остали су давно издушили, чак и црни.

Рећи ћете: а како они тако неугледни владају читавим светом? Па тако и владају. И то је још једна чисто америчка идеја, наметнута читавом свету: ко је фактички на врху, тај и јесте најбољи. И, кад си ти тако паметан, покажи ми свој новац. По овој логици, најбољи руски официр био је Сердјуков. И тако даље.

Руски човек зна да онај који је на врху – није обавезно најбољи. Руски човек зна шта од злата и фекалија плута на површини, а шта иде у дубину. Наравно, Америка је велика земља. И Америка има своју велику мисију. И у томе што је Америка таква, а не друкчија, и у томе што Америка влада светом постоји неки смисао. И то је неки Господњи план. Један амерички комичар каже овако: ви стално причате пластика, пластика, треба забранити пластику, пластика загађује животну средину. А откуд ви знате, можда је Бог нас само зато и створио, да би ми производили пластику?

Тако да сви себе боље виде. Можда је производња пластике америчка мисија. Можда је Бог зато створио Америку. А Русију – да би чувала истину. Истину која је и праведност. Истину, која је више него успех. Важнија од победе или пораза у бејзбол утакмици, или у било чему.

Дакле, пре или касније, неотесани руски човек, по обичају, калашњиковом померивши са чела капу са црвеном звездом, поставиће уплашеном свету сакраментално питање: у чему је снага, брате? И сам ће одговорити – у истини.

Превео за Нови Стандард Ж. Никчевић

Извор: Свободная пресса – Герман Садулајев

Novogodisnji praznici i finansijszki tzumani nista nije pomogao...pad se nastavlja...

Reakcija od 1.5% na more fiskalnog raslabljivanja...

280 triliona minusa sest najvecih banaka...

SUVA INTELIGENCIJA: Slupao se u zgradu dok je pukušavao da se vrati u budućnost!


Čovek sa Floride optužen je nakon što je sa svojim dodžom pokušao da putuje kroz vreme i slupao se u zgradu.



U Pensakoli, Florida, čovek je odlučio da proba da putuje kroz vreme nedugo nakon godišnjice filma "Povratak u budućnost".

 U filmu je korišćen "nabudženi" Delorean za putovanje kroz vreme, ali ovaj čovek iz Nešvila odlučio je da sve što mu je potrebno jeste moćniji auto...ne aprimer, dodž čelindžer.

Neimenovani vozač je bio na Floridi u poseti i rekao je policiji da je pokušao da putuje kroz vreme kada je čelindžerom prošao kroz zgradu poreske službe i srušio ceo zid.

Da, ovo se zaista desilo i ne, nije izmišljeno!

Na svu sreću, u zgradi nije bilo nikoga.

Poreska služba morala je da bude preseljena na drugu lokaciju zbog udara ovog jakog automobila od skoro 2 tone koji je prošao kroz kancelarije i ugrozio celu zgradu.

Policija je saopštila da im je vozač rekao da je pokušao da "putuje kroz vreme". On je odveden u bolnicu radi evaluacije i kažnjen je zbog bezobzirne vožnje.

 Njegov plan je bio bezveze i nikada ne bi uspeo. Ipak je vozio dodža, a ne Deloreana. Svašta...

курир

Будала, да може Доџ, ваљда би га турили у филм умјесто Делореана.

САД: Пола милиона бескућника, од тога четвртина деца


 За многе људе широм свијета, новогодишњи празници значе породична окупљања око трпезе пуне хране. Међутим, милиони ће ове празнике провести у избјегличким камповима, привременим склоништима или на улицама. У томе нису изузетак ни Сједињене Државе, са готово пола милиона бескућника, од чега су четвртина дјеца.

Број бескућника на националном нивоу је пао, али је у многим савезним државама и великим градовима повећан број људи без крова над главом. Прилог припремила Златица Хоук.
Скид роу, у центру Лос Анђелеса, граду иначе познатом као пријестоница Сједињених Држава по броју бескућника, симбол је бескућништва више од једног вијека. Поједини становници тог подручја сматрају да нема решења за тај проблем.

"На основу онога што видим, решења нема. Стварно нема. Једино ако неко баци атомску бомбу на ово и разнесе све. То би ријешило проблем”, сматраВолтер Сандерс, становник Скид Роа.

Невладине организације и волонтери који покушавају да помогну такође звуче безнадежно.

"Скид роу је апсолутна катастрофа. У ствари, ријеч је о најгорој катастрофи у Сједињеним Државам коју су изазвали људи. Насиље и хаос су се значајно повећали, што је запрепашћујуће. Већина нас мора да промијени став о овим драгим људима који умиру на нашим улицама”, каже свештеник Енди Бејлс.

Поједини људи су бескућници већ дуго времена. Други им се пак придружују када изгубе посао или остану без новца за кров над главом. Готово 50 хиљада су ратни ветерани и бивши војници.

"Када сам био у активној служби, мислио сам да неће бити проблема, да ћу наћи посао чим стигнем овдје. И тако је било, док нисам запао у проблеме. Влада не брине о људима, а још мање о ветеранима”, каже Кристофер Катаруса, ветеран бескућник.

Иако у градском подручју Лос Анђелеса живи највећи број бескућника, не заостају ни Њујорк, Сан Франциско, Далас и чак Вашингтон. У тридесет шест савезних држава је од јануара 2013. до истог периода 2014. пао број бескућника, али је у многим подручјима, нарочито у Масачусетсу, Њу Хемпширу и Њу Мексику, дошло до пораста. Главни разлог је висока цијена кућа и станова.

(VOA)

На светском тржишту завладала је паника након што је индекс „Дау Џоунс“ достигао рекордни минимум за последњих 119 година изгубивши преко пет одсто на вредности, саопштио је Си–Ен–Ен.
Индекс који мери раст индустријског сектора преко берзанских показатеља пао је за 911 позиција што је најгори показатељ од 1897. године.
Истовремено, индекс „Несдек“ пао је за шест одсто и достигао је највећи минимум за последњих 16 година.
„Инвеститори су ову годину почели паником“, прокоментарисао је пад њујоршке берзе Ед Јардени, руководилац консултантске компаније „Јардени рисерч“.
Проблеми на светским берзама уследили су након што су кинеске берзе за свега недељу дана у два наврата прекинуле трговање јер су се индекси пали за више од седам одсто.
Истовремено је на панику додатно утицала и рекордно ниска цена нафте, чија је вредност била најмања у последњих 12 година.


naftni mangupi 

Amerika: Oko 50 milijuna ljudi živi ispod granice siromaštva

Prema jednom izvještaju objavljenom u Sjedinjenim Američkim državama, oko 50 miliona stanovnika te zemlje živi ispod granice siromaštva, a više od 100 miliona osoba prima konastantnu mjesečnu pomoć od federalne američke vlade.

Prema izvještaju internacionalne SAHARTV, ruska novinska agencija Sputnjik je objavljujući ovu informaciju dodala: '' Siromaštvo u američkom društvu doseglo je nezapamćem nivo, na način da je srednja klasa u društvu na izmaku.'' Prema anketi koju je sproveo The Wall Street Journal, samo oko 38 posto Amerikanaca može plaćati troškove od 500 dolara popravke ili troškove od hiljadu dolara za liječenje u urgentnim centrima putem svojih bankovinih kredita. Najnovija statistika pokazuje da 15 odsto stanovnika Sjedinjenih Američkih Država, odnosno njih 46,5 miliona živi ispod granice siromaštva, dok 48 miliona nema zdravstveno osiguranje.

Taj podatak približan je prošlogodišnjoj brojci. Procenat siromašnih je za 2,5 procentna boda veći u odnosu na godinu prije, pokazuje izvještaj američke Kancelarije za popis stanovništva, za 2014. godinu.

Službena granica siromaštva je godišnji prihod od 23.492 dolara, za četvoročlanu porodicu. Medijan prihoda za domaćinstva iznosio je 64.053 USD, dok za samce on iznosi 30.880 dolara.

Najviši procenat siromašnih, čak 22 odsto je u Misisipiju, dok je najmanje siromašnih u Nju Hemširu, samo 8,1 odsto.
Broj građana bez zdravstvenog osiguranja je blago opao i iznosi 15,4 odsto, u odnosu na 15,7 u 2011. godini. U apsolutnom iznosu, bez zdravstvenog osiguranja "živi" 48 miliona Amerikanaca.

http://hr.sott.net/article/2042-Amerika-Oko-50-milijuna-ljudi-zivi-ispod-granice-siromastva