U bazi Gvantanamo
Buš priznao da je odobrio mučenje zatvorenika
Tanjug | 04. 11. 2010. - 21:39h | Foto: AP | Komentara: 0

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džordž Buš mlađi otkrio je u svojim memoarima da je lično odobrio primenu zloglasne tehnike simulacije davljenja prilikom ispitivanja zatvorenika u američkoj bazi Gvantanamo na Kubi.

U knjizi "Decision Points" (Trenuci odluke), koja će u utorak biti objavljena u SAD, Buš je potvrdio da je odobrio primenu tehnike nad Kalidom Šeik Muhamedom, osumnjičenim da je organizovao teroristički napad u Njujorku 11. septembra, piše američki list "Vašington post".


Buš je u knjizi napisao i da bi opet doneo takvu odluku kako bi spasao živote ljudi.


On je uoči odlaska iz Bele kuće u novembru prošle godine odbio da govori o simulaciji davljenja kao o mučenju, kako su je označili brojni stručnjaci za međunarodno pravo, ali i sadašnji predsednik Barak Obama.


Obamina administracija nije, međutim, kaznila zvaničnike prethodne vlasti za odobravanje takve tehnike ispitivanja, prenosi američki list.

Blic

mene uopste ne bi cudilo.ne zajebavam se uopste,ozbiljno kazem.

jer potrebna je posebna vrsta ljudi i razmisljanja da bi neko toliko pljuvao po svemu srpskom i slovenskom,a toliko onanisao na pomen bilo cega americkog.

ne znam da li jeste,valjda ce nam reci,ali ako jeste,uopste se ne bih zacudio.

Jbt . ja sam Djarmu provalio posle dva posta . 

Mongol - sto se stidis porIJekla ? 

...on je prvo glup,pa sve ostalo.
on jadan mozda i ne zna sta je?

Pa zavisi kako to gledas. Ako je kritikovanje Putina i njegovog rezima za tebe isto sto i kritikovanje Srbije, to je onda tvoj problem. Znas Rusija i Srbija nisu isto. Pogledaj na Google - u.

definitivno Madjar. 

...serem ga! to na madjarskom znaci volim ga,a?

Nisu svi tako bistri kao ti. Mamin bistričak.


Милан Мишић
Свет и Обама
 

Америка није само још једна земља, већ доминантна глобална сила, па је зато исход њених међуизбора – обнове Конгреса између две председничке трке, анализиран на свим меридијанима.
Иако су се политичка копља између Обаминих демократа и републиканаца укрштала на главној унутрашњој арени, недовољно опорављеној економији, а спољнополитичке теме, па чак и њена два рата, биле сасвим по страни, нови однос снага у Конгресу неизбежно доноси дилеме да ли ће то утицати и на Обамину дипломатску агенду и њен главни елемент, одрицање од унилатерализма, који је за сасвим кратко време побољшао слику Америке у свету, а њеном председнику донео и (оспоравану) Нобелову награду за мир.
Упркос неким страховањима – најгласнија су засад она из Русије: да ће нова ситуација поништити ефекте „ресетовања”, односно новог радног разумевања две силе од 2009. наовамо – нема изгледа за неке суштинске промене америчког спољнополитичког курса.
Главни разлог је постојаност америчких интереса у свету, да остане главна сила и главни арбитар, да своју моћ користи за исходе који њој одговарају, где год се нешто расплиће.
На Блиском истоку то је подршка Израелу (и надзор над нафтним изворима), упркос жељи и практичним настојањима да се начини пробој у решавању палестинског питања, као и супротстављање нуклеаризацији Ирана.
Док се несрећно поглавље ратовања у Ираку приводи крају, у Авганистану, рату који је Обама „усвојио”, због ситуације на терену биће настављено трагање за формулом која ће омогућити да се оданде што пре повуче.
У Азији, где ових дана креће у посете Индији и Индонезији, али свраћа и у Јужну Кореју и Јапан, на самит Г-20 и Пацифички економски форум, главни фокус је Кина, која јача не само као економска, него као и војна сила, тражећи у том процесу да јој се призна зона утицаја. За стратегијом парирања томе, Америка још трага.
У Европи, прекоатлантско савезништво је стабилно, премда му предстоји важан посао: редефинисање новог стратешког концепта НАТО, односно проналажења разлога за постојање војног пакта направљеног за прохујало време у новом свету.
На Балкану, посао се сматра завршеним: државност Косова је за САД свршена чињеница, крај процеса распада бивше Југославије и стабилизација целог региона. Отуда видни напори да се побољшају односи са Србијом и извесна забринутост због стања у БиХ. Васкрс снова о великој Албанији ових дана зато је само доказ да машта може свашта.

Дугорочно међутим, Америка је суочена са релативним опадањем своје моћи, што се види и по њеним мукама изнутра. Због слабије позиције код куће, Обама би могао да буде активнији на светској сцени, где су његова постигнућа такође мања од великих очекивања која је подстакао, али никако као реметилачки фактор. Америка за то нема више воље – ни пара.
Милан Мишић

Vec sam pisao i obrazlagao taj Misic - inace urednik spoljno politicke rubrike nemackog lista ,,Politika ,, nema pojma  o geopolitici - dosao je na to mesto preko DS partijske linije , a  njegovu borniranost i  nekompetentnost obrazlagao na X primera .

Recimo , Rusiji super odgovara novi odnos snaga , kako u donjem domu , tako i gornjem ( steta za onaj jedan glas )  . Lik definitivno nema pojma ni o ruskoj , ni o kineskoj , ni o americkoj politici . 

Zato ovo tvrdim - videcete i sami uskoro . 

Baš smo nestrpljivi.