Не би ме зачудило да још увек у појединим вукојебинама пале вештице на ломаче  и ваљају црнце у катран и перје

                                      Bernard Madoff




Znamo da je nas krvnik Soros jedan od kraljeva ove vrste ulaganja.
Ovaj gore na fotografiji se zove Bernard Madoff i jedan je od najvecih brokera za Hedge Funds.
Pre "par" dana su ga uhapsili, za proneveru od 50 milijardi dolara.
Slovima ( pedeset milijardi). Velika para je u pitanju. Toliko velika da su vec posle samo 48 sati neke Evropske Banke vec debelo zaljuljane zbog ovoga.
Sta je ovaj radio I zasto su ga uhapsili ?
Radio je staru semu piramide, ili bolje poznatu Ponzijevu semu.
Prvi ulagaci su brali profit od sledecih ulagaca, sledeci su brali profit od ljudi koji su ulozili posle njih itd. Niko nije brao profit zato sto je ova bitanga ulagala novac na prava mesta, vec su svi brali profit od sledeceg naivca koji donese novac.
Sta ova muvara ima zajednicko sa Sorosem ?
Pa u istoj su vrsti posla. Obojica su finansirali Klintone. Obojica su godinama pili krv postenim ljudima.
Ovaj je pusten da se brani sa slobode uz kauciju od 10 miliona dolara (za sta je polozio tapiju svog stana u New Yorku).
Interesantno je kako se ova bagra hapsi po Americi. Imamo bandite kao sto je ovaj tip, ili Soros, koji su mahom teski levicari I koji masovno finansiraju novi socijalisticki poredak. Sdruge strane imamo javne tuzioce, koji su mahom postavljani od strane zadnje administracije Amerike (Republikanaca).
Posto Republikancima uskoro pocinje da “kuca podne”, tako I krecu zadnji trzajevi ovih javnih tuzilaca, da pohapse sto vise velike ribe (Socijalista).
Da li ih hapse u ovom trenutku zato sto hoce da ih stave iza brave dok jos mogu I dok im ne istekne mandat, jer uskoro dolaze socijalisti koji ce da pocnu da postavljaju svoje ljude u pravosudje ?
Ili ih mozda hapse jer ce tako da zadrze svoje pozicije ?
Bice da je ovo drugo.
Neposredno pre promene administracije pohapse ovako velike zverke kao sto je ovaj Madoff, ili onaj “nas” som – Guverner Blagojevic, I da vidim onda nekog iz sledece administracije koji ce moci da ih skine ili zameni.
Ko sada sme da pipne javnog tuzioca koji je uhapsio Blagojevica I podigao optuznicu protiv njega ?
Ko god ga pipne – dolazi do revolta javnosti.
Ko god ga pipne bice vidjen ili kao osvetnik ili kao prijatelj Blagojevica.
Eto, sad vidite kako se to radi.
Taman kad ste mislili da su ovi nasi korumpirani politicari najgori I naj-namazaniji, kad ono ima ih I gorih I namazanijih.
Bas je steta sto vec u Januaru dolaze socijalisti na vlast. Da je ostalo jos barem 2-3 meseca, nesto mi govori da bi palo I hapsenje ovog naseg zlotvora – Sorosa. Nesto mi govori da bi I on dosao na red.
Ovako, za mesec dana stizu njegovi ljudi, I nece ih biti mnogo koji bi bili spremni da ga hapse.
U medjuvremenu, stara Klintonova administracija se siri, I ona Baba Roga Albrajt je jos jedna prinova kod Obame sa Ambasadorskim mestom u Ceskoj Republici.
Nas Beri Obama se toliko nakotio sa ljudima iz Klintonove administracije da se vec suska da ga Klintonovi drze u saci sa necim velikim.
Ko zna sta su te krvopije (Klintoni) iscackali u vezi naseg Berija, I sad mu diktiraju sta da radi. Mozda imaju nesto po pitanju Berijeve krstenice, koju do danas jos niko nije video ?

Pancevac.

Je , je , sve je ovo tačno , ali je tačno i to da imaju namoćniju vojsku , ( za koju treba vrhumska tehnologija) , da imaju najveći broj prijavljenih patenata godišnje na svijetu , da imaju nabolje univerzitete , i da naveći broj vrhunskih naučnika (njihovih ili uvezenih sa strane nije bitno) radi u USA .  Pa se ti zamajavaj američkim debilima , dok se njihovi stručnjaci " zamajavaju " nama . Kad ćemo konačno da prekinemo da glumimo uvređenog kalimera i da se malo pozabavimo svojim slabostima i pokušajima da ih otklonimo , umesto šupljih priča i prazne besjede o marku koji eto volovima pobi tuce janičara , a kad se probudimo iz tog sna nigde ni marka ni volova samo na stolu pasuljčina bez mesa i poderane čarape.

naravno da imaju najbogatiju vojsku,i najbogatije i najbolje univerzitete,kad pljackaju svet vec 2 veka,sto pasivno,sto aktivno(otimanjem,ili prevarama i falsifikovanjem),i kad su za ovih 7 decenija pokupili gomilu najboljih naucnika i strucnjaka iz sveta.sve sto su ikada "napravili",ili su pokrali od nekog,ili doveli nekog da im to napravi.

sto se tice nasih problema,to nije nikakav izgovor da se ne govori istina o Americi.uostalom,pola nasih problema su nam upravo oni poklonili,i jos nam poklanjaju.sem toga,ovo ionako nije tema o Srbiji,vec o Americi.ima drugih tema o Srbiji i njenim problemima,sa sve trutovima na njenom celu koji je cede bez prestanka.

klintonovi ne ucenju nicim obamu ko sto rece neko u ovom gore tekstu vec je obama odavno planiran od strane nwo-a da postane presednik,njime direktno upravljavlaju brezinski kisindzer cionisticki lobi,moguce da je ucenjen ili je pod nekom drugom vrstom kontrole ali klintonovi nemaju tu neku veliku ulogu posto su i oni bili samo marionete,sto ih naravno ne opravdava

                          ДЕМОКРAТИЈA - Хладни рат и сумрак демократије


Datum: 28.02.2010 18:00
Autor: Лучано Канфора


Томас Ман, изгнаник у СAД од 1938, дао је знак за узбуну говором одржаним у "Мировној групи" у Холивуду: "Све ово што се догађа - рекао је - догађа се из бијеса и жаљења што заједно са Њемачком нисмо потукли и Русију, умјесто што смо уз помоћ Русије потукли фашизам…"
"Из тог бијеса и жаљења рађа се нацрт Мунт-Никсоновог закона, који би, у случају да постане правоснажан, представљао сигуран и опасан, иако не и први корак у правцу америчког фашизма.



Јуна 1948, уочи подношења нацрта озлоглашеног Мунт-Никсоновог закона који је имао подршку "Комитета за спречавање антиамеричке делатности" и убрзо затим покренуо ланац политичких саслушања и процеса - такозваних "макартистичких" процеса, по сенатору Макартију, главном експоненту "Комитета" - Томас Ман, изгнаник у СAД од 1938, дао је знак за узбуну говором одржаним у "Мировној групи" у Холивуду. "Све ово што се догађа - рекао је - догађа се из беса и жаљења што заједно са Немачком нисмо потукли и Русију, уместо што смо уз помоћ Русије потукли фашизам." "Из тог беса и жаљења, рађа се нацрт Мунт-Никсоновог закона, који би, у случају да постане правоснажан, представљао сигуран и опасан, иако не и први корак у правцу америчког фашизма.

Знак оваквог застрањивања он види у равнодушности Сједињених Држава "према ужасима који се данас дешавају у Грчкој, према убијеним таоцима, свакодневним стрељањима (партизана комуниста): свим злочинима једног реакционарног режима који се не могу поредити са оним што се догодило у Чехословачкој". Речи које ће поткрепити убеђење активиста "Комитета" да је и Ман - као и Чарли Чаплин, Мозес Финли, Дешиел Хемет и многи други прогањани - у ствари "комуниста". Уосталом, Никсон се никад није одрекао својих начела из прошлости.

                                        Никсон о Јеврејима

Петог октобра 1999. "Национални архив" из Вашингтона "пушта" 445 сати његових председничких разговора у Белој кући, из периода од фебруара до августа 1971, међу којима се истиче она у којем Никсон, обраћајући се поузданом Халдеману (једном од протагониста Вотергејта), каже: "Хоћу да контролишем сваки осетљиви сектор у којем су активни Јевреји. Изузетака има, али генерално, не уздам се у ту копилад."

Управо ти људи, још увек опозиција током Трумановог мандата, ускоро ће добити политичку превласт због свог доприноса избору генерала Aјзенхауера за председника, 1952. године (Никсон је у два мандата био потпредседник, све до 1960, када га је малим бројем гласова поразио Кенеди, убијен у новембру 1963. као "симпатизер комуниста"). Сматрали су да је дошао тренутак да се "сведу рачуни" са "комунистима" и да се реализује суштина оног сценарија који је Ман изложио на почетку свог говора: поновно наоружање Савезне Републике Немачке (проглашене 1949), насупрот свим предлозима о уједињеној, али неутралној држави, увођење Немачке у западни дефанзивно-офанзивни систем, отварање према франкистичкој Шпанији ради њеног брзог уласка у Aтлантски пакт. На седници Одбора за иностране послове, амерички Сенат је усвојио предлог за пријем франкистичке Шпаније у NATO, а представнички дом га једногласно изгласао 14. јула 1955. У резолуцији је, између осталог, стајало:

"Шпанија представља важну карику у одбрани Западне Европе од међународног комунистичког империјализма. Сједињене Државе у Шпанији већ имају важне војне базе (које им је Франко врло радо понудио) и Шпанија свим снагама сарађује са Сједињеним Државама у њиховом одржавању. Стога је сасвим прикладно позвати Шпанију да буде део Северноатлантског пакта и да се интегрише у његову организацију, уједињујући се са другим нашим савезницима".

Државни секретар Џон Фостер Далес, лично се сусрео с Каудиљом, Франсиском Франком, 1. новембра 1955. У заједничкој изјави датој том приликом, а која се позива на војни (узајамна одбрана) и економски (помоћ СAД Шпанији) споразум који је сам Далес склопио септембра 1953, са задовољством се истиче пуна сагласност две стране "о свим питањима" у вези с међународном политиком.

Нова републиканска администрација и постављање Џона Фостера Далеса, брата шефа CIA, на место државног секретара, директни су изазов Европи; мото новог државног секретара је roll back, "потиснути" Совјетски Савез. Бедем овог новог фронта напада је Савезна Република Немачка.

                                     Уједињена Њемачка

Данас, када је Савезна Република Немачка, поново уједињена од 1990, економски колос у центру Европе, под вођством владе социјалиста и зелених и са министром спољњих послова који потиче из културно-политичке атмосфере студентског "радикализма" 1968. и каснијих година, није лако вратити у сећање јасну слику некадашње Западне Савезне Немачке из периода од Aденауера до Бранта.

Сам чин конституисања Савезне Републике био је производ "хладног рата". Трансформација три западне окупационе зоне у Савезну Републику Немачку, објављена на конференцији у Лондону 27. маја 1948, била је претпоставка и претходница аналогне иницијативе у совјетској окупационој зони (август 1948). Обе државе добијају коначни облик крајем 1949. A симптоматично је да се обе, у уводним ставкама својих уставних повеља позивају на целокупну Немачку. Три западне окупационе зоне у старту нису имале истоветне карактеристике. Насупрот политички богатој и живој атмосфери британске зоне (главни град Хамбург) имамо климу конзервативизма и јаче контроле америчке окупационе зоне (Баварска, пре свега). Када је у питању Француска, ситуација је врло специфична. Природа односа са Француском деликатна је и затрована сталним француским тежњама ка подели Немачке, интернационализацији Рура и - реализованој - окупацији Сара (који ће Немачкој бити враћен тек после референдума 1954). Неусаглашеност ставова на ову тему била је опште место. На конференцији у Техерану (28. новембра 1943) Рузвелт предлаже да се Немачка, после победе, подели на пет аутономних држава, где би Килски канал, Рур, Сар и Хамбург, били под контролом Уједињених нација. Черчилова замисао била је да се направи велика Aустро-баварска федерација и да се Рур и Вестфалија одвоје од Пруске. Договорено је оснивање одбора коме би председавао министар иностраних послова Енглеске Идн, уз помоћ совјетског и америчког амбасадора са задатком да разради начин "и приступ распарчавању Немачке"…

Глас Српски
Бања Лука

                                         Америка и ми


Не верујем да је колумниста ”Детроит Фри Преса” Мич Албом (Mitch Albom) могао и да сања да ће својим текстом  о објављивању фотографија мучења из Абу Граиба и осталих америчких логора да започне полемику у Србији. Али ето, десило се.

Додуше, стигло је свега неколико коментара на текст, који је пренела НСПМ. Мој је остао усамљен у разумевању става који је Албом изнео (да би публиковање тих фотографија помогло џихадистима, а не Америци). Можда зато што већ дуго живим у овој земљи, силом прилика, па мислим да одлично разумем како Американце тако и њихову власт, али кристално ми је јасно да би изношење ових слика у јавност изазвало двоструку штету. Не само што би охрабрило џихадисте, што је аргумент који износи Албом, већ би ојачало Империју (на шта највероватније није ни помислио).

Коментаришући реакције на Албомов текст, Миодраг Зарковић поставља поређење између ”друге Србије” и ”друге Америке,” коју по њему представљају они што инсистирају на објављивању фотографија. Мислим да у том поређењу греши. Америка није Србија, нити су невладине организације код нас и код њих исто.

Не зато што је Америка већа, богатија, моћнија. Какве то има везе? Сви би требало да смо једнаки пред Богом и правдом. Али није фер поређење Србије са империјалистичким режимима у Америци, а ни изједначавање АУГС (ACLU) са професионалним”боркињама за људска права” код нас.

Американци су листом убеђени да су ”добри момци,” малтене од Бога изабрани да свету донесу мир, демократију и слободу (иако више ни не знају шта ишта од тога значи). Већина њих нема појма шта је рат; на Америчком тлу се није ратовало још од априла 1865, а рат који се тада завршио познат је данашњим Американцима углавном кроз измаглицу политички коректних лажи.

Пре седам година је Рандал Валас режирао филм ”Били смо војници,” (We Were Soldiers), по вијетнамским мемоарима пуковника Харолда Мура. У Муровој улозио био је Мел Гибсон. Признаћу да никад нисам гледао филм, али се добро сећам кратке најаве. У рекламном инсерту, Гибсоновог пуковника кћеркица пита, ”Тата, шта је рат?” Овај одговара, ”То је кад неки људи покушају да убију друге људе, па онда војници као твој тата, посао им је да оду тамо и да из зауставе.”

Ово “тамо” је кључ за разумевање Америке. Рат је за њих нешто што се дешава ”тамо далеко.” А њихови политичари им лажу да су ти ратови потребни, чак и неопходни, како би се одбранила њихова ”слобода.” Међу Американцима влада једно стравично погрешно убеђење да своју ”слободу” (у смислу слободе од страног окупатора – која после 1812. више никад није долазила у питање!) дугују војницима који се боре широм света. Ова порука се понавља сваке године, последњег понедељка у мају, када се прославља Дан Сећања.

Џабе што је управо то ратовање изнедрило државу која баш Американцима одузима све више слободе, док ”ослобођеним” народима широм света одузима прво животе, па онда и имовину, идентитет, наду… Свака критика америчког империјализма разбија се о гребен убеђења да су Американци добри, слободни људи који чине само добро по свету у ком, ето, има толико зла и покварености, од џихадиста до агресорско-геноцидних Срба.

Зар код Срба постоји ова култура рата? Је ли српска историја прича о освајању и господарењу другим народима – или управо обрнуто? А ето, Американци испадоше праведници којима се гледа кроз прсте за најстрашније злочине, док се Срби осуђују и за фиктивне.

Тако Американци ратују широм света и то сматрају борбом за своју слободу, а Срби ратују на свом кућном прагу и то се онда проглашава за “агресију и геноцид.” Американци побију стотине хиљада а милионе претворе у избеглице, али то је демократија. Срба страда десетине хиљада, а милион избегне, али то нико не види јер су они забога “колективно криви” (Ахтисари). Американци су у Ирак ишли “зато што су могли” (Томас Фридман). Срби су ратовали зато што ”рата не би било да га Хрватска није хтјела” (Туђман), што ”за мир не бих жртвовао суверену БиХ,” (Изетбеговић) и што је неко одлучио да је ”Србији потребно мало бомбардовања” (Олбрајт) или ”окупација у немачко-јапанском стилу” (Бајден).

У Америци се АУГС бори за своје поимање грађанских слобода, што у једнакој мери нервира државни апарат колико му служи да законима о “једнакости” и “недискриминацији” проширује своја овлашћења (при чему је АУГС “корисни идиот”). За то време, тзв. ”другу Србију” управо плаћа ”прва” Америка да руши, подрива, минира и саботира како државу тако и друштво, идентитет, културу и традицију Срба. Разни Комитети, Фондови и Одбори виде само српске злочине (било стварне било фиктивне) а остале – поготово америчке – или не виде или их правдају.

Зар нису управо “српски” невладници највећи поборници америчког злочина званог “Независна држава Косово”?

Не знам у коликој мери ”другу Србију” њени финансијери гурају да вади америчке флеке причом о српским злочинима, мада та претпоставка није ван памети. Баш као што данашњи Немци перу своју мрачну прошлост упирући прстом у ”геноцидне” Србе, не би ме изненадило да су амерички империјалисти створили медијску представу о злим Србима као пројекцију сопствених негативних карактеристика, које морају да осуде и прокажу како би могли да наставе да верују у своју доброту и историјску мисију. Али о томе можда неки други пут.
На почетку инвазије на Ирак, у марту 2003, колумниста Илана Мерсер  написала је следеће:  ”Храбри народи ратују зато што морају; кукавички народи ратују зато што могу.”

Па ви сад гледајте ко је ко.
Објавио Gray Falcon   29.05.2009.

Jutros javljaju da je kongres izglaso reformski zakon o zo...

  мбијима;
  олошком врту;
  рану Ђинђићу... јебига о чему су изгласали осим о "зо...".

,,ranu Djindjic ,, 100 % ... Njega Rendzer gotivi - iako je peko vola na Palama , kad ga je Sloba onomad poslao .