Србија није Европа


Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улива у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут.

Свети владика Николај србски
Речи српском народу кроз тамнички прозор

Питање чланства Србије у тзв. Европској унији је питање о опстанку Србије и српског народа. Неколико деценија, пред кобну 1918. годину, у српском народу је пропагирана, од стране тадашње интелектуалне псеудоелите, идеја југословенства. Постепено су ту идеју примили и најистакнутији представници владајућих кругова Краљевине Србије, свакако и под утицајем тадашњих закулисних светских моћника, а што је довело до срборушилачког уједињења са неправославним народима, 1918. године, у прву Југославију, тада названу Краљевина Срба , Хрвата и Словенаца. Тада, када се стварала тзв. Југославија, српски народ се није питао ни на каквом свенародном изјашњавању о томе. И данас, када се пропагира и намеће српском народу приступање и чланство у Европској унији , српски народ се не пита ништа о томе. Садашња псеудоелита је једноставно донела одлуку да Србија треба и мора, ради неке овоземаљске, наводно срећне будућности, да буде у Европској унији, званично као пуноправна, а фактички као обесправљена земља чланица, евроунијатска провинција, која фактички, као међународни политички субјекат и субјект историје и не постоји.

Да би српски народ имао правилну оријентацију према овом насиљу садашње псеудоелите у Србији, које се огледа у наметању евроунијатства као свести ради утапања Србије у Европску унију, потребно је подсетити се ставова о Европи, као и, може се рећи савременим речима, геополитичких погледа и ставова српског духовног великана, Светог Владике Николаја српског.

За време Другог светског рата, Свети Владика Николај, као сужањ у нацистичком логору Дахау, у спису “Речи српском народу кроз тамнички прозор”, написао је: “Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улива у Европу и не губи у Европи. Речју, нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут.”

Ова оцена Светог владике је потпуно примењива и за вредновање приступања Србије тзв. Европској унији, која представља наднационални ентитет по узору на Сједињене Америчке Државе. Наведене речи Светог владике искључују могућност да православни Срби и Српкиње буду присталице чланства Србије у Европској унији, а одобравају могућу сарадњу са европским земљама, уколико је то у интересу Србије. А тај интерес, објективно и непристрасно гледано, ни у ком случају није велики, нити је чланство у Европској унији животни интерес Србије.

Избор је јасан: или Господ Исус Христос, или Европа, односно, данас би се могло рећи или Господ Исус Христос, или Европска унија. Дакле, нема сумње да са становишта просвећујуће мисли Светог владике, питање придруживања Европској унији, је избор између Господа Исуса Христа са једне стране, и уливања, губљења, то јест, нестанка Србије у Европи, односно, како би данас рекли, придруживања тзв. Европској унији са друге стране.

Ове речи Светог владике су јасна опомена данашњим генерацијама православних Срба и Српкиња и противевроунијатски завет за будућност. У вези тога, барем међу православним Србима и Српкињама, не сме да буде недоумица. Чак и када би, а што није оствариво, Србија била пуноправни члан Европске уније, православни Срби не би смели да се залажу за приступање Европској унији, да би опстали као православни народ, а што је јасно из речи Светога владике. Ако се то приступање ипак догоди, православни Срби и Српкиње, не би смели, макар и у таквој евроунијатиској “назови-Србији” (Србији само на папиру) да се одрекну Светониколајевског противевроунијатског завета, ради будућности потомства и својих душа. Држати тај завет у таквим условима евроунијатске “назови-Србије”, значи стварати српску мрежу паралелних институција у свим областима друштвеног живота слободарског православног српског народа, како је то рађено и под турском окупацијом. Ако Срби остану са Господом Исусом Христом, према речима Светог владике, видеће свој прави пут и у тешким условима владајућег евроунијатства.

Зато одбацивање идеја евроунијатства и западног секуларног либерализма, а које су усмерене против слободе и достојанства духовног евангелског живота људи, као и осталих пратећих појава евроунијатства, као што су екуменизам (уједињавање са иновернима у антихристовско збориште , уместо приласка иноверних једној Светој саборној и Апостолској православној цркви), и сваки модернизам који води ка евроунијатском и глобалном екуменизму, је императив за православне Србе и Српкиње. То је императив, и, ако Србија остане макар и веома ограничено слободна у евроунијатском окружењу, као што је то данас, почетком 2008. године, или, ако практично нестане, макар постојала само на папару, после приступања Европској унији.

У спису “Србски народ као Теодул”, Свети владика је написао:

“Из свега историјског искуства нашега, и, из свега што смо до сада изложили, могу се изложити три руководна начела, програматична за будућност и србскога, и свих православних народа. Начело прво: одбацивање свих и еманциповање од свих неправославних идеологија и туђинских уплива на ма коју грану народног живота. Начело друго: прихватање служења Христу Богу, попут прошлих покољења, и свих славних предака наших, као пута и смисла и цркве и државе и школе и свих народних установа, као и породичног и личног живота. Начело треће: јасна визија Небеснога царства Божјега, као врховне мете земног путовања и битисања свих слугу Божјих, како народа тако и појединаца. Дакле, прво еманципација, друго, теодулија и треће визија.

У светлости ова три начела, сва друга питања се могу врло лепо решити. Ова три начела представљају срж историје српскога народа од Великог Немање до наших дана.”

Свети владика, пошто је истакао да Карађорђе није имао у виду стварање Југославије, написао је: “После свих перипетија и лутања, Срби се морају вратити на идеју свога Великога вожда; савез свих православних народа на Балкану с наслоном на православну Русију. И то све не ради царства земаљског, него Небесног, не ради славе и величине државне, него ради служења Христу Богу”. (Србски народ као Теодул)

Ово је написано у доба када је злочиначки комунистички режим држао православну Русију и руски народ у ропству, што потврђује визионарство Светог владике.

С обзиром да су Грчка, Бугарска и Румунија чланице Европске уније, то значи, да данас нема услова за савез балканских православних народа са наслоном на православну Русију, и уједно значи да нам примери ових балканских земаља (баш као ни Кипра) не могу бити узор, него православним Србима и Српкињама преостаје, да макар у садашњим тешким условима стварају темеље савеза са православном Русијом. Позивати се на примере наведених земаља као на путоказ за Србију, значи бити у непомирљивој супротности са мислима Светог владике, односно бити присталица евроунијатства.

Дакле, геополитички и политички путоказ православним Србима и Српкињама данас је јасан:

1. Србија не треба да буде члан, него сусед секуларизоване, анационалне Европске уније. Добросуседска сарадња, у области економије, саобраћаја, здравства , технике и природних наука је нужна и пожељна, а прихватање евроунијатства и чланство Србије у Европској унији је погубно и значи уливање, губљење тј. “де факто” престанак постојања Србије.

2. Ако Србија нестане приступањем Европској унији постајући евроунијатска провинција, чување противевроунијатског завета и даље остаје обавеза за православне Србе и Српкиње.

3. Ако Србија опстане ван Европске уније као сусед Европе, тј. Европске уније, снажан савез са православном Русијом је императив.

Зато, нека свако евроунјатсво буде далеко од мисли и срца православних Срба и Србкиња, да би се удостојили молитава Светог владике.

Мисао духовног гиганта српског народа, Светог Владике Николаја је путоказ, а држање наведених начела народног живота је обавеза и завет за православне Србе и Српкиње у ова тешка времена евроунијатске и светскоглобалистичке суморне данашњице.


------------------------------

Молим модераторе да не закључавају ову тему, зато што не постоји слична тема.
Имамо теме које се баве критиком С.А.Д.,  Русије и ово би требало да буде логичан наставак, а то је одговорност Европе за дешавања на Балкану, а и у свету.

Opet propaganda, a?  Al' te je Vujke istrenirao? 

Neka ostane tema za sada... Pa cemo videti ima li smisla ili ne...

Inace, ne vidim kako je misljenje clana bilo koje verske zajednice relevantno za drzavna pitanja.. Nismo crkvena drzava.. Ne zive u Srbiji samo Srbi i samo pravoslavci..


Ima puno zanimljivih recenica, ali ova je vrh..  Prosto je neverovatno kako bi se neki ljudi nisko spustili samo da bi opravdali svoje politicke ciljeve.. Ili Isus ili Evropa..

То се само један сегмент критике Европе, који сам сасвим случајно ставио да буде први, мада у неку руку наша црква је и државотворна.
Наравно да остали нису из религијског угла.

Сличности између комунистичке и Е.У. утопије

Crvena i zuta petokraka

Oktobarska revolucija = Petooktobarska revolucija

Bratstvo i jedinstvo = Regionalna saradnja (CEFTA)

Nas put u socijalizam = Tranzicija ka kapitalizmu

Crveni pasos kojim mozemo da putujemo svuda = Bela sengen lista kojim mozemo da putujemo svuda

Literalni temat u Osnovnoj skoli za 29. novembar "Jugoslavijo, borba te rodila" = Literalni temat u Osnovnoj skoli za 9. maj "Evropa - oda toleranciji i miru"

Pokter nesvrstanih = Nato pakt

Marksizam = Gradjansko vaspitanje

Dogovorna ekonomija = Liberlno trzisna ekonomija

Stazama partizana-ekskurzija u Kumrovec = Evropski pokret u Srbiji salje najbolje studente na putovanje Evropom da upoznaju evropske vrednosti

Borba protiv trulog Zapada = Borba protiv snaga proslosti

Borba protiv religijskih mitova = Borba protiv klero-fasizma

Светска револуција = глобализација

СССР = (САД и) ЕУ

Наши народи и народности - мултикултуралност

петогодишњи план-постепена стабилазација

другови из комитета-комесари из ЕУ

титовим стазама револуције=на путу ка придруживању евро-атлантским интеграцијама

америка и енглеска биће земља пролетерска=југоисточна европа биће члан велике европске породице

Da li je konačna ljudska glupost? 

Nek se prosto postavi kantar šta dobijamo a šta gubimo tom članarinom Evropske zajednice pa će u osnovi postavljena teza u vezi ovog pitanja biti razjašnjena...problem je što se stalno ističu neke pojedinosti koje nam slede ukoliko uđemo u tu famoznu Eu, kao što se preti gubitkom tih istih ako se članstvu ne priđe ponizno ili ne obezbede neki uslovi koji stalno iznova niču...Ono što je zanemareno i o čemu se zapravo uopšte ne govori je ustvari kako Srbija da jača svoje uslove za očuvanje svog identiteta, suvereniteta i samovoljnog odlučivanja koje neće uticati na unutrašnju društvenu, socijalnu i politilčku stabilnost, a istovremeno na spoljnopolitilčki autoritet i podršku...Slažem se da se crkva ne treba mešati u ovo svetovno delovanje, ali se pak sa druge strane stalno javljjaju problemi i čijem rešavanju se pristupa upravo na način koji ni po čemu ne donosi neku nacionalnu korist niti jačanje države kao institucije, već je naprotiv pospešuje njeno rasparčavanje...U takvim uslovima crkva je prinuđena da kaže svoj stav i mišljenje, a istovremeno se ispoljava reakcija onih koji to mišljenje poštuju...Ono što je očigledno da se neki razlozi i činjenice svakako nalaze u celoj priči kao opravdani argumenti za to...što to neko, nama na žalost, upotrebljava za pridobijanje svoje publike ili opravdanja za svoje poteze to je već problem za sebe, koji na žalost od vakjkada prati čoveka i crkvu bilo kao instituciju ili kao pojedinca

ulazak u EU je bitan zbog vladavine prava... jer EU postuje pravo i NIKAD ga ne bi prekrsila.. a narocito ne najstarije po pravnoj vaznosti tzv. Medjunarodno pravo

Ја Европу не мрзим, ја Европу презирем. Још је претпрошли век био век Европе, тад су бесомучно пљачкали и радили шта су хтели. Њихово је одавно прошло, поздравила их Еврабија 

Европа и Америка, западна цивилизација, је у терминалној фази коју можемо описати као Савремени цезаризам и крај историје. Погледати мој есеј, може вам много тога бити јасније.


У демократији је мишљење било ког човека, грађанина, релеватно. Меру релевантности одређују они који ће то мишљење подржати или не, остали грађани. А на форуму меру релевантности би требало да одређују корисници форума, а не чланови управе, који су можда дупло млађи од неких корисника. Оно што управа треба да одређује је да ли су прекршена нека правила. Тиме што неки поп разматра политичка и геополитичка питања не видим да су нарушена правила на (гео)политичком форуму.


Ти мора да се шалиш! Ако је ово иронија, моја реакција је 
Па шта је слање мисије на Косво без мандата СБ УН и признавање државе на територији Србије него кршење права!? Да и не говорим да би онај фамозни "споразум" такође прекршили (јер тамо је Србија целовита, а на Косову УНМИК), е само да су и хтели да га потпишу

jbg naravno da je ironija samo slepac
naravno da je ironija, nego mislio sam da ce zapadnjacko-jevrejske prostitutke da se jave i potvrde 

cinjenica je sledeca: ko u ovom trenutku voli EU ne voli Srbiju

(ps. jedan lik ima u potpisu "proud to be eu serb", znaci samo sto se nisam ispovracao)