Unije kao shto je EU bi trebalo da postoje da bi se razvijala i unapredjivala medjunarodna saradnja tj. da svima bude bolje. A problem sa EU je shto ona ne postoji zbog toga. Ne kazem da ne razvija i unapredjuje medjunarodnu saradnju nego da ne sluzi tome. Cilj EU je da oslabi moc pojedinachnih Evropskih drzava i preuzme je na sebe... Tako bi odredjena grupa ili grupe ljudi lako mogle da kontrolishu chitav kontinent. Konachni cilj je - jedna svetska vlada. Mislite li da je to dobro? Nazovite me konspiratistom ali ja vec vidim nas obichne gradjane kao robove bez gotovo ikakvih ljudskih prava koja su uzgred i u ovom trenutku prilichno ugrozena.

Zato mrze EU

Додао бих само да је ЕУ инструмент одређене интерсне сфере да преко најачих држава у оквиру ЕУ завладају и управљају континетном. Не видим нешто да су стања људских права у богатијим земљама у много бољем стању од истих у сиромашнијим чланицама. 

Европа пете класе
Тагови: ЕУ, Политика, Србија, Ставови, Данас на Балкану, Европа, Коментари
Бранко Жујовић
   
25.03.2011, 15:20
© Flickr.com/futureatlas/cc-by
   
Народи Балкана биће припадници пете евроатлантске политичке класе. О томе сведочи најава британског министра за имиграцију Демијена Грина да ће његова држава, максимално користећи европске законе, забранити запошљавање грађана из новопримљених држава на седам година. При извитопереном систему вредности, сваки пад закономерно се доживљава као узлет. Посматрано кроз љубичасте евроатлантске наочаре, у Гриновој одбрани британских социјално-економских интереса легализованом дискриминацијом нема ничега чудног ни суштински антиевропског   

Европа пете класе

Неколико ноћи у команди Дринске дивизије Војске Југославије 1995. године, друштво ми је на стражи правио Ерик Блер рођен у Бенгалу, који се од 1933. године представљао и као Џорџ Орвел. У гарнизонској библиотеци пронашао сам „1984“ и „Животињску фарму“, па сам време прекраћивао поистовећујући се са главним јунаком „1984“. Баш као њему, и мени је тих дана сваки приватни тренутак, лишен пажње официра, био чист добитак.

Тада сам открио и сентенцу из „Животињске фарме“ која је опште место сваке опсервације на тему неједнакости: „Све су животиње једнаке, само што су неке једнакије од других“.

 

Дискриминација по Европи

 Иако недавно изречена и са аспекта амбиција званичне српске политике врло актуелна, изјава британског министра за имиграцију Демијана Грина да ће његова земља на седам година забранити запошљавање грађана из држава које ће тек бити примљене у ЕУ, у Србији је остала непримећена.

Овај истакнути члан Конзервативне партије, који је као посланик 2008. године био саслушаван и привођен због сумње да је медијима одавао поверљиве податке Министарства унутрашњих послова, рекао је у парламенту Уједињеног Краљевства да ће влада увести најстрожа ограничења за нове чланице, прецизирајући да се то односи у првом реду на Хрватску, Црну Гору, Турску, Исланд и Бившу Југословенску Републику Македонију.

Политика социјално-економске дискриминације у ЕУ, наравно, није новост и она је легализована европским законима. Ови закони старој Европи пружају шансу да се заштити од радничких миграција из нових Европа које пристижу.

Пре седам година, када је у ЕУ примљено чак десет нових чланица одједном, само су три државе старе Европе потпуно отвориле своја тржишта за раднике из новопримљених држава и покајале се. Биле су то Велика Британија, Шведска и Република Ирска, у које су похрлили милиони радника. Према неким подацима, у Велику Британију тада је дошло скоро милион Пољака, а према Гриновим речима лабуристичка влада очекивала је скромних 13.000 годишње.

„Велика Британија неће поновити грешку лабуристичке владе, када је ова милионима држављана нових чланица ЕУ омогућила приступ свом тржишту рада. Ова влада приступа строгој контроли, како би спречила долазак радника из нових држава нашем тржишту рада. Никоме није у интересу још један непланиран прилив радне снаге из иностранства, јер морамо заштитити интересе британских радника“, рекао је Грин, а његову изјаву пренео је лондонски Телеграф.

Три године после великог пријема, ЕУ 2007. године приступиле су Бугарска и Румунија. Тада су и поменуте три државе одлучиле да заузму рестриктиван став и блокирају долазак нових радничких маса у своје земље.

Занимљиво је видети како сиромашни југоисток Европе, односно његов српски део, брани тржишне интересе властитих празних стомака.

Дискриминација по Београду

Београд је своју одлучност да приступи ЕУ чврсто дефинисао 2000. године, после петооктобарске смене власти изведене уз финансијску и логистичку помоћ САД и ЕУ. У знак добре воље и потврде евроатлантске оријентације земље, српско тржиште скоро потпуно је отворено, а компаније из Европе и САД фаворизоване су без имало скрупула.

Србија је преплављена робом и услугама из ЕУ, а стартешки важна железара практично је поклоњена једној америчкој компанији. Са друге стране, српски банкарски сектор плански је пригушен, а српска производња и извоз који су некако преживели санкције наставили су да слабе све до данас.

Један од хваљених потеза на европском курсу српске државе било је субвенционисање компанија из ЕУ, које још увек добијају од 4.000 до 10.000 евра по отвореном радном месту из државне касе Србије. Међу најпознатијим корисницима тих субвенција су словеначка компанија „Горење“ и италијански „Фијат“.

Неке процене говоре да је „Фијат“ у Србији укупно инкасирао око пет до шест милијарди динара. Држава посебним мерама додатно стимулише куповину аутомобила „пунто класик“, модела чија је производња у Италији одавно обустављена, али од процвата аутомобилске индустрије нема ништа.

Упркос државним издацима, производња „пунта“, а подсетимо да је само за 2010. годну најављено око 200 хиљада нових аутомобила, у Србији је тек недавно у укупном збиру достигла 30.000. Да не помињем производњу возила класе ЛО у две верзије („Фијат идеа“ и „Ланчија муса“), чије је измештање у Србију дуго било најављивано па заборављено. Укупна инвестиција требало је да буде око милијарду евра, с тим што би Европска инвестициона банка учествовала с 450 милиона, српска влада са 250 милиона, а остатак би уложио „Фијат“.

Епилог ових амбициозних обећања је отпуштање око 1.600 старих радника, уместо отварања обећаних 3.600 радних места, са нето платом од 500 евра по раднику. Око 900 запослених сада прима око 220 евра у предузећу које очигледно још увек не може самостално да функционише на тржишту и озбиљно зависи од сиромашне српске државе.

Крагујевчани још памте велики, свечани скуп из 2008. године, када је у присуству српског политичког врха најављена ренесанса аутомобилске индустрије. Три године касније, постаје јасно да од обећаних стотина хиљада нових аутомобила у Крагујевцу нема ништа.

У међувремену, румунска „Дачија“ под патронатом „Реноа“ извршила је озбиљан уплив на небрањено српско аутомобилско тржиште, а политичка прича звана „Фијат“ поново је покренута одласком председника Бориса Тадића у Торино на састанак са руководством ове компаније и виђење нових модела који ће се производити у будућности у Крагујевцу, дакако одмах после следећих избора.

 

На периферији Европе, у центру ироније

 Покушаја системске заштите крхког српског тржишта уопште није било и то, гле ироније, због толико жељених европских вредности, светог слободног протока људи, роба и капитала и чега још све не.

Ако је тзв. медитеранско проширење Европске заједнице између 1981. и 1986. године (Грчка, Шпанија, Португалија) било прво, пријем Аустрије, Финске и Шведске 1995. године друго, затим велико проширење ЕУ из 2004. године (десет нових чланица) треће и бугарско-румунско из 2007. године четврто проширење, пријем балканских држава у два или три таласа био би пето и вероватно најкомпликованије проширење.

Балканске државе, заједно с Румунијом и Бугарском, чак и када реше све перипетије везане за пријем, очекује статус Европе четврте, односно пете класе. Европе, која ће формално уживати сва европска права, а реално бити периферија у процесима одлучивања, утицаја и расподеле богатстава и моћи и чест центар свеколике европске ироније. Видеће се то и у тренутку када званични Брисел предложи истовремени пријем Србије и Косова у ЕУ.

При извитопереном систему вредности, сваки пад закономерно се доживљава као узлет. Посматрано кроз љубичасте евроатлантске наочаре, у Гриновој одбрани британских социјално-економских интереса легализованом дискриминацијом нема ничега чудног ни суштински антиевропског. Гледајући кроз исте наочаре, ничега чудног нема ни у томе што сиромашна Србија финансира богате европске компаније.

 

На први поглед, ни у Орвеловој сентенци нема ироније.

U celoj toj histeriji, zaboravio si da pomenes otpustanje 50% zaposlenih u NIS i sada nepostojeci Beopetrol 

Status kandidata moguć do kraja 2011.
A. G. | 28. 03. 2011. - 00:02h | Komentara: 10

BRISEL - Evropski komesar za proširenje Šstefan File izjavio je uoči posete Srbiji da je moguće da Srbija krajem godine dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i rekao da se veoma nada da, u slučaju Srbije, Evropska unija “neće videti potrebu da napravimo razliku između statusa kandidata i početka pristupnih pregovora”.
Boris Tadić i Štefan File: Ima mesta za optimizam

Lopta je na srpskoj strani, istakao je u intervjuu portalu EuractivSrbija i agenciji Beta, evropski komesar za proširenje koji će sutra doputovati u Beograd na razgovore s visokim srpskim zvaničnicima.

File je objasnio da vlasti u Beogradu zato do kraja godine moraju ispuniti nužne uslove navedene u godišnjem izveštaju Evropske komisije, kako bi ona Savetu ministara preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u EU i da se ujedno, možda utvrdi i datum početka pristupnih pregovora s Beogradom.

Na pitanje da li je utemeljen određeni optimizam s kojim srpske vlasti govore o mogućnosti da u decembru Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, File je u razgovoru s dopisnikom Bete istakao da “oni mogu računati da ćemo mi biti što je više moguće od pomoći da ostvare tu ambiciju”.

“Da, to je moguće i ja želim da se to i dogodi, a da li je to u mojim rukama, odgovor je ‘Ne’ i lopta je u potpunosti u srpskim rukama”, predočio je File i dodao da je najvažnije da se ima na umu pozitivan stav u Srbiji.

Tadić: Uvažiti realnost na Kosovu

Predsednik Srbije izjavio je da svaki dogovor u vezi sa Kosovom mora da počiva na realnosti na terenu - a realnost je da Albanci nikad neće prihvatiti suverenitet Srbije, kao što ni Srbi sa severa pokrajine nikad neće prihvatiti suverenitet Kosova. Učestvujući na panelu Briselskog foruma „Približavanje Balkana Evropskoj uniji“, Tadić je istakao da je zbog takve realnosti na Kosovu dijalog Beograd-Priština započeo praktičnim pitanjima koja bi trebalo da olakšaju svakodnevni život - da bi došli do rešavanja težih pitanja. Na panelu su učestvovali i premijer Crne Gore Igor Lukšić, zamenik direktora za proširenje u Evropskoj komisiji Stefano Sanino i američki kongresmen Majkl Tarner. Predsednik Srbije izjavio je i da se nada da neće biti u situaciji da posle idućih izbora ponovo razmišlja o koaliciji s bivšim rivalima. “Moja namera je da nastavimo reforme sa sadašnjim koalicionim partnerima”, naglasio je Tadić. Na pitanje da li će to biti i šef G17 plus Mlađan Dinkić, on je rekao da se nada da će Dinkić pružiti podršku vladinoj koaliciji, ali je dodao da se s Dinkićem “nikada ne zna”. Tadić je rekao da je sarađivao i sa predsednikom DSS Vojislavom Koštunicom, iako se Koštunica na kraju odredio kao antievropska politička snaga.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/244090/Status-kandidata-moguc-do-kraja-2011

jaaaaaoooooo,kako su zlatniiiiii.... 

Posle svega 11 godina,napokon ce se mooooozda smilovati da nas prime,i daju status kandidata,kako bismo posle toga moooooooozda mogli da pocnemo da radimo na pristupanju...

znaci,do 2030. Srbija ulazi u EU...   

kako je to divno...  Kakvi divni ljudi!  Samo 30 godina ce nam trebati!Samo 25 godina manje nego ostalim klosarima u regionu!    Bas su zlatni ovi Evropljani! 

"Mi bi smo u Evropsku Uniju ali pod nasim uslovoma" VdrK 

ma,kakvi nasi uslovi,kakav razum,kakvi racionalni zahtevi...

moramo da slusamo Evropu.Uostalom,sve to ima neki razlog,zar ne? 

Sve je to smisljeno s nekim razlogom.  i za nase dobro.  jel tako? 

Руси задовољни пословањем НИС-а
Извор: Бета, Тањуг
Москва -- Руска компанија Гаспромњефт, већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС), задовољна је резултатима пословања НИС-а у 2010. години.

Генерални директор Гаспромњефта Александар Дјуков каже да се "НИС јако успешно развија и већ се може рећи да постоје позитивни резултати у руско-српској енергетској сарадњи".
Он је оценио да је сарадња између Србије и Русије у области енергетике обострано корисна и да се веома успешно развија.
Трансформација НИС-а у лидера на Балкану свакако ће потрајати неко време, али ми видимо перспективу, верујемо менаџменту компаније и Гаспромњефт је у потпуности сигуран да ће се менаџмената НИС-а, Гаспромњефта и Владе Србије.то реализовати, казао је Дјуков и истакао да постоји јако конструктивна сарадња измедју
Коментаришући недавно завршену понуду за преузимање акција НИС-а коју је је објавио Гаспромњефт, у складу са уговором о куповини НИС-а, Дјуков је оценио да то што је само око пет одсто мањинских власника акција НИС-а продало своје акције представља јасан доказ да постоји вера у будући раст цена деоница НИС-а.


"Овај пројекат има потпуну подршку свих страна и сигуран сам да уз такаву подршку успех никако не може изостати", прецизирао је Дјуков, који је и председник Извршног одбора Гаспромњефта.

Најважније је да је прошле године изграђен добар темељ за будући развој НИС-а, нагласио је Дјуков и подсетио да је 2010. почела модернизација рафинерије у Панчеву.

Он је напоменуо да је прошле године такође израђена стратегија развоја НИС-а и почела је реализација те стратегије, што ће омогућити ширење компаније у региону, како би НИС постао лидер у нафтном сектору на Балкану. То ће се свакако, како је истакао, одразити на раст капитализације и раст вредности акција НИС-а.

"НИС је први корак од три предвиђена у сарадњи између Влада Србије и Руске Федерације у области енергетике, а успешан ток реализације овог првог корака даје нам право да сматрамо да ће и преостала два бити подједнако успешна", казао је Дјуков.

Према његовим речима, НИС већ има низ планова који се тичу изласка компаније на тржиште региона, како по питању производње и истраживања, тако и у пласману деривата који се производе у Србији.

“Постоји читав низ конкретних договора и уверен сам да ће неки од њих већ ове године бити реализовани”, закључио је Дјуков.
Гаспромњефт одобрио стратегију развоја НИС-а
Руски Гаспромњефт, већински власник Нафтне индустрије Србије (НИС), одобрио је дугорочну стратегију развоја те компаније која предвиђа значајно повећање обима пословања, како би заузела лидерску позицију на Балкану.
Председник Управног одбора НИС-а и први заменик генералног директора Гаспромњефта Вадим Јаковљев је изјавио да је 2010. била преломна, а да су постигнути резултати створили базу за даљи развој компаније и извршавање стратешких циљева.


Руска компанија саопштила је да је том стратрегијом, о којој ће ускоро изјашњавати Управни одбор НИС-а, планирано да продаја нафтних деривата у 2020. години достигне пет милиона тона, што је за 91 одсто више него у 2010. години. Обим прераде нафте, према плану, требало би да буде повећан за 75 одсто, а произвдње нафте за 36 одсто.

Управа Гаспромњефта је, како се наводи у саопштењу, позитивно оценила јучерасњу посету руског премијера Владимира Путина Београду, чија је централна тема била сарадња две земље у енергетици.

НИС је, према оцени већинског власника, успешно пословао прошле године јер је производња нафте у Србији увећана за 33 одсто у односу на 2009, обим прераде за девет одсто, а резерве за 6,7 одсто.

Чист профит НИС-а, како је наведено, у 2010. години је износио 212 милиона долара, што је за 475 одсто више него у 2009. Наглашено је да је НИС пословао с профитом први пут од 2007. године.

Извор Мееееее92

Pa Rusi zadovoljni jesu  , ali oni otpusteni bas i nisu.