Зашто мрзе Е.У. ? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Гинтер Крихбаум: Немачки "услови" за улазак Србије у ЕУ

среда, 05. мај 2010.

Потпредседник Владе Србије, Божидар Ђелић, говорио је у среду пред члановима одбора немачког парламента за питања Европске уније.

У разговору за BBC, председник Одбора немачког Бундестага за питања Европске уније, Гинтер Крихбаум, рекао је да је званичан став и немачке владе и парламента да је вођење преговора са Србијом о прикључењу Европској унији "користан".

Крихбаум је јасно рекао да Србију чека будућност у Европској унији, али тек када испуни неопходне услове.

Поред низа техничких услова које су морале да испуне све земље, Србија треба да реши и неке специфичне задатке.

Немачка, каже Крихбаум, очекује бољу сарадњу Београда са Хашким трибуналом.

"Ми желимо изручење Младића и Хаџића. Мој је утисак да су њих двојица и даље у Србији, иако влада то званично демантује. У сваком случају, још много тога треба урадити и то ће бити један од захтева не само Немачке, него и других земаља".

Председник одбора немачког парламента за питања Европске уније каже такође да ће Србија морати да нешто предузме и када је у питању Косово.

"Србија је затражила од Међународног суда правде правно мишљење о независности Косова и ми наравно немамо ништа против тога. Међутим, сматрамо да нови преговори о статусу Косова сада не би били корисни. Рекао бих да, ако Србија жели европску перспективу, а убеђен сам да жели, мораће да нађе начине за сарадњу. Косово је независна држава. Немачка, Британија и још 20 земаља Европске уније је признало независност Косова. Убеђен сам да ће једног дана Србија прихватити постојећи статус кво. Иначе ће јој бити веома тешко да уђе у Европску унију".

Гинтер Крихбаум каже да је свестан да се ставови о Косову у Србији неће променити преко ноћи и да би тај процес, како каже, могао да потраје годинама.

Ипак, додаје он, треба имати на уму да више од 90 одсто становништва на Косову чине Албанци који желе независно Косово.

"Ту жељу треба поштовати", сматра Гинтер Крихбаум.

Опасност засићења проширењем ЕУ

Такав став у Бундестагу не мора, међутим, нужно да значи да ће Немачка од Србије тражити да и формално призна Косово, како би ушла у Европску унију.

То је мишљење доктора Мартина Брусиса из Института за политичке науке Универзитета у Хајделбергу.

"Немачка је, заједно са другим великим земљама чланицама, дипломатски признала независно Косово, и те земље сада очекују од Србије да развије добросуседске односе са Косовом. То, по мом мишљењу, не подразумева и формално признавање Косова. Постоји сагласност да се Косово призна унутар саме Европске уније, тако да признавање Косова не може да се постави као услов за улазак у Унију".

Мартин Брусис такође не очекује да ће Немачка инсистирати на изручењу Ратка Младића и Горана Хаџића Хашком трубуналу као услову за почетак преговора о чланству Србије у Унији.

"Највећа препрека у том смислу у Европској унији је Холандија, због одређених историјских питања. Немачка, међутим, спада међу оне земље које ће подржати Прелазни трговински споразум без хапшења и изручења Младића и Хаџића Хашком суду". .

Мартин Брусис, међутим, додаје да треба имати у виду опасност од могућег пооштравања услова за улазак у Европску унију.

"Сигурно постоји реална опасност од пооштравања тих услова, углавном због унутрашњих проблема Европске уније и прихватања њеног даљег ширења. Ако бисте питали креаторе спољне политике у Немачкој или чланове парламентарног одбора за спољну политику они ће јасно подржати проширење Уније, зато што то виде као главно средство Европске уније за стабилизацију ситуације на Балкану и наставка његовог демократског и економског развоја. Али ако погледате испитивања јавног мнења приметићете све веће засићење идејом проширења Уније. Неке странке већ одражавају то засићење тако што све више критикују примање нових чланица, поред Хрватске и Исланда", рекао је Мартин Брусис на крају разговора за BBC.

(BBC)