Овај плакат ми је један од најјачих

Мислим да оно што пише у мом потпису поприлично добро објашњава разлоге за мржњу. Срби никада нису волели фашисте

HOMO EUROPEUS 
Човече па ово личи на програм ДС.

 

A koje varijante nece da se prave, bas me zanima?  Verovatno radnik iz Zastave, Tomin rodjak, junak, i ostalo...
  Mada me vise zabole ...i za Za i za Protiv

Ма не ово је ДС!

Чиме се заппадњаци баве, нису далеко одгурали од њиховог идеолога Менгелеа.


Are bigger brains smarter?
Scientists ponder the age-old question of whether a larger brain equals a higher IQ...

Свака част Пеђа, овај фото-робот подсећа на моје радове о реформским телетабисима

Raul Kunja
Politika EU vodi ka nestabilnosti

BRISEL, 23. aprila (Tanjug) - Politika Evropske unije i Zapada prema Kosovu je u celini dvolična i nekoherentna, to je politika koja vodi ka nestabilnosti, izjavio je, u intervjuu evropskom portalu "Balkanski observatorijum", portugalski general-major Raul Kunja, šef za vojne odnose UNMIK-a.

General Kunja, koji je i vojni savetnik šefa UNMIK-a Joahima Rikera i najviši vojni oficir u strukturama UN na Kosovu, posebno je kritikovao način na koji se priprema slanje misije Euleksa na Kosovo i istakao da je ključno da UNMIK ostane u delovima koji su nastanjeni Srbima.

"UNMIK je jedini autoritet koji srpska zajednica priznaje, naročito u onim delovima gde manjinske zajednice imaju praktično svu izvršnu vlast. Govorim o opštinama u kojima postoje srpski gradonačelnici koji ne priznaju albansku vlast", istakao je Kunja.

"Da nema UNMIK-a, ti gradonačelnici bi bili predsednici autonomnih vlada unutar Kosova, nešto što mi se ne čini logičnim", dodao je portugalski general.

On je ocenio da će UN morati da ostane na Kosovu sve dok srpska zajednica ne prihvati neku tranziciju, što je, prema njegovim rečima "praktično nemoguće" bar dok, kako kaže, "Evropska unija ne stvori tamo neki Eldorado".

"Tada bi, možda, srpska zajednica mogla da prihvati prisustvo EU … Ali, biće potrebno godina i godina pre no što Eldorado Evropske unije postane stvarnost - ako to ikada postane", rekao je general Kunja.

Portugalski general je oštro kritikovao "nekoherentnost zapadnog dela međunarodne zajednica" i optužio EU da je "očajno" trošila novac koji je bio namenjen privrednom razvoju Kosova.

"Situacija ovde nije sjajna, mnogo krivice je na nama, na zapadnom delu međunarodne zajednice", kaže general Kunja, navodeći da je EU potrošila na Kosovu četiri milijarde evra.

"Ovde smo investirali na najgori način, a prema novcu nismo bili baš mnogo pažljivi… Kad god pogledam brojke, vidim da je 80 odsto investicija utrošeno na konsultantske usluge i izgradnju kapaciteta - s tim što te kapacitete, iskreno govoreći, nismo izgradili", dodaje on.

"Novac je očajno potrošen … Da smo ga investirali u izgradnju neke prave elektrane, u škole i dobre univerzitete, možda bismo imali nekih rezultataa", kaže Kunja, optužujući EU za te promašaje, pošto je stub UNMIK-a, zadužen za obnovu i privredni razvoj, bio u rukama Brisela.

Vojni šef UNMIK-a je ocenio da taj stub EU unutar UNMIK-a nije proteklih godina uradio ništa, sem što je denacionalizovao neke kompanije i "stavio ih u ruke osoba koje svakako nisu preporučljive".

General Kunja je objasnio da je, od četiri milijarde evra koje je EU potrošila, 80 odsto potrošeno na građenje kapaciteta i na konsultantske poslove, "što znači da je 3,2 milijarde vraćeno bazi, a tu bazu čine dve ili tri zemlje".

"EU plaća kao celina, a dve ili tri zemlje profitiraju na Kosovu. Da, profit - to je prava reč za to. Dakle, produžavanje ovakve situacije je, možda, u njihovom interesu", kaže portugalski general.

On je istakao da "mnogi unutar UNMIK-a rade loše stvari".

"Kad govorimo o korupciji i velikim sumama novca, verujem da su se najgori slučajevi desili baš u stubu za obnovu i privredni razvoj, kojim rukovodi EU", dodao je general Kunja.

On je istakao da je bilo vrlo naivno verovati da će "Srbi sve prihvatiti ako im EU bude mahala šargarepom". "To verovanje je dovelo do preteranog optizimizma koji se pokazao kao pogrešan", kaže on.

Kunja je ocenio da Srbi na Kosovu "možda nikada neće prihvatiti upravu EU".

Portugalski general je oštro kritikovao komandanta Kfora koji je nedavno izjavio da se problem na Kosovu može rešiti samo "biološki".


"To može da znači da je većina srpskih stanovnika na Kosovu starijih godina (…) i da će tek kad ti ljudi umru, problem srpske zajednice nestati", kaže on.

"Ljudi na terenu znaju da koncept multietničkog društva izgleda prelepo na papiru, ali multietničnost ne žnači potpuno odvojen život dveju etničkih zajednica kao što je slučaj na Kosovu", dodaje on.

Kunja je, takođe, rekao da se on zalagao za to da se Euleks integriše unutar strukture UNMIK-a na Kosovu, kao stub zadužen za policiju i pravosuđe, s obzirom na činjenicu da Savet bezbednosti UN nije odobrio slanje misije EU.

"Ono što je nemoguće, to je da unutar UNMIK-a bude integrisano mesto međunarodnog civilnog predstavnika", mesto na koje su specijalnog predstavnika EU Pitera Fejta imenovale zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova, rekao je Kunja.

"Jedini način je da taj međunarodni civilni predstavnik bude ujedno i specijalni predstavnik generalnog sekretara UN", kaže Kunja.

On je ocenio da je posledica trenutnog procesa "diskreditacija i slabljenje uloge UN".


"Diskreditacija Saveta bezbednosti i generalnog sekretara u slučaju Kosova će se odraziti na diskreditaciju UN na globalnom nivou", uveren je portugalski general.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer "Solana još priča kako stvaramo stabilnost na Balkanu", napominje Kunja i dodaje da "način na koji se vodi ovaj proces, vodi ka nestabilnosti, a ne ka stabilnosti".

"Kad kažemo da je ovo jedinstven slučaj i da ne predstavlja presedan, mi ili lažemo ili smo dvolični. Jasno je da nijedna dva slučaja nisu ista. Svaki od njih je jedinstven, ali svi imaju nešto zajedničko: želju jedne grupe da se otcepi od druge da bi stvorila svoju državu. To je isto za sve", istakao je šef za vojne odnose UNMIK-a.

Извор-нспм

Европска Унија…
Ни о чему се код нас, од почетка деведесетих година XX века до ове 2008. године, није толико расправљало као о Европској Унији. Не уђемо ли у Европску Унију, у коју је ушла скоро сва Европа (изузев „сиромашних“ држава попут Норвешке и Швајцарске), чека нас „ледена смрт“ у запећку „Југоисточног Балкана“. Нисмо у Европи ако нисмо у Европској Унији. Сви злочини које је Европска Унија, скупа са Сједињеним Америчким Државама, починила приликом распада СФРЈ, протерујући Србе са њихових вековних огњишта, заборављају се да би се „ушло у Европу“. „Да, у Европу која је српску индустрију уназадила за четрдесет година. У Европу која гони српске „ратне злочинце“, а власт на Косову предаје бившим вођама УЧК. У Европу која допушта Шиптарима да некажњено спаљују цркве и манастире. У Европу која тим злотворима помаже да Косово „етнички очисте“ од Срба, као што је раније помогла протеривање Срба из Крајине, Славоније и једног дела Босне. У Европу која нам у Приштину шаље Дугласа Александера, британског министра спољних послова, да наговести могућност независности Косова. У Европу која диже хајку на Караџића и Младића као на дивље звери, док Кушнер слави Изетбеговића као представника Доба просвећености. У Европу која забрањује босанским Србима да се ослободе исламског ига и прикључе Србији.

Благо вама, продавцима Србије, ви ћете се обогатити и имати велике личне користи, али српски народ никада! Већ годинама покушавам да српски народ пробудим и разбијем његове илузије, али узалуд. Знате ли шта данас српски народ представља у очима Запада? Одговор је прост: он вреди мање од животињских врста… „Спасите зоолошки врт у Венсену!“, то у Паризу лепо звучи. Али кад би неко сутра у новинама написао чланак под насловом „Спасимо српски народ“, био би извиждан и исмејан“, говорио је највећи србски интелектуалац у дијаспори, др Марко С. Марковић, на трибинама Српског сабора Двери у Нишу и Београду, октобра 2005… Очито, мало ко га је слушао. И сад, кад се Европска Унија спрема да нам отме Косово, и даље се чују покличи „Европа или смрт!“

Од Европе смо свашта чули на крају XX века. Шездесетоосмаш, Данијел Кон Бендит, тражио је да Срби у Босни буду бомбардовани; шеф спољних послова Немачке Клаус Кинкел препоручивао је да нас баце на колена; новинарка листа „Европљанин“ из Женеве писала је да смо „раса парија, труле јабуке у бурету Европе“; француски председник Жак Ширак тврдио је да немамо ни вере, ни закона. Кад се то зна (а зна се!), није ни чудо што они међу нама који по сваку цену желе да „уђу у Европу“ (један од јуришника „либерално–демократског“ Чеде Јовановића, познатог србског „шилеровца“, рекао је да ће Србија ући у Европску Унију – са Србима или без њих) мрзе остале сународнике који никако не желе да се поевроунијате, сећајући се свега што им је Европа чинила од Средњег века до данас. (Само у XX столећу видели смо Европу како преко Аустро-Угарске и Немачке од 1914. до 1918. коље и убија по Мачви и Подрињу и оснива концлогоре за непослушне Србе у Болдогасоњу и Нежидеру, стреља ђаке 1941. године у Крагујевцу и убија сто Срба за једног Немца ради одмазде, и, као НАТО-Европа, бомбардује наш народ у Босни 1995. и Србији 1999. године.)

Зато су домаћи еврољуби често србофоби. Њихова перјаница, Петар Луковић, виртуални Сен Жист петооктобарске револуције, 30. јуна 2006. у „Пешчанику“ на еврољубивој TV-станици Б92, вели за народ од кога биолошки потиче: „Тај народ је необразован, примитиван, он се не купа, народ је често луд, манијакалан, ништа не памти, не зна за кога да гласа, и кад гласа увек гласа за погрешног, не уме да чита /…/ Одвратно ми је, одвратно ми је кад видим овај народ“.

Појмови какви су „Европа“, „унија“, „Европска Унија“, морају да нам буду јасни пре но што се суочимо са њиховим ваплоћењем у данашњој стварности Срба, чији „вирус“, по „трилатералцу“ Дејвиду Гомперту, треба „уништити“.

Унија некад и сад

Кад Србин чује реч „унија“ одмах му на памет пада унијаћење његових предака, које је Ватикан спроводио уз помоћ Млетака и Хабзбурга, приморавајући децу Светог Саве да признају папу римског, а нудећи им заузврат да сачувају свој „гркоисточњачки“ обред. Реч „унија“ нас подсећа на Матавуљевог Пилипенду, који неће да пређе у „царску виру“ макар умро од глади; такође, не можемо ни изговорити ову реч а да се не сетимо свих лукавстава и подлости којима су се служили латински мисионари да би Србе преверили.

Дакле, да подвучемо: за Србина, реч „унија“ има непријатно звучање. Многи Срби су били жртве унијатства: насиљем, обманом и материјалним комфором мамљени су да остану при свом, „источном“, „бизантском“ литургијском обреду, а признају врховну власт папе римског, сједињујући се са тзв. „Универзалном Црквом“. Такви Срби су постепено престајали да буду Срби – прво су себе називали по областима у којим су живели, а затим је Ватикан од њих правио Хрвате.

Пошто је основа хрватства србофобија заснована на ватиканској мржњи према православном „шизматицима“, логично је да се против Срба, као православних, мрских „бизантинаца“, води рат до истребљења, или до њиховог претварања у папопоклонике.

Политика римских папа

Јединство Европе први је нарушио папски Рим, уводећи нове, Истини туђе догмате (попут filioque) и обједињујући франачке варваре у борби против престонице Истока и Запада, Новог Рима, Константинопоља. Папа Лав III крунисао је неписменог франачког владара, Карла Великог, круном Светог Римског царства, да би подигао свој ауторитет и очувао моћ и власт. Жак Ле Гоф, у свом делу „Средњовековна цивилизација Западне Европе“, сматра да је Лав III имао намеру да преко Карла Великог (иначе ревносног борца за јеретичко filioque) искористи да би „успоставио примат римског понтифекса над целом Црквом“. Аустријски социолог Ханeс Хoфбауер, у својој студији „Проширење Европске Уније на Исток. Од Drang nach östen до периферије ЕУ интеграције“, истиче да је Карло Велики своје царство „схватао као васкрс Imperium Romanum, а његови поданици су га звали Pater Europae“.

Дакле, римски папа је устао против јединства Римског царства и василевса у Константинопољу, узурпатора Карла Великог прогласио за цара Римске империје и државу Немаца и Француза прогласио „Европом“. Зар је случајно да се као „Дан Европе“ у данашњој Европској Унији слави дан крунисања Карла Великог у Ахену, и да се онима који су допринели „евро-интегрисању“ додељује награда „Карло Велики“ (коју је, између осталог, примио и Бил Клинтон)? Зар је онда случајно што потомак Карлових настављача, Хабзбурга, Ото фон Хабзбург, јасно вели да „поседујемо европски симбол који подједнако припада свим народима, а то је круна Св. римског царства у којој је отелотворена традиција Карла Великог, владара уједињеног Запада“?

И зар је случајно што италијански евро-интегративац Романо Проди тврди да су „Европљани трагали за јединством које је изгубљено и никад повраћено после пада велике империје Карла Великог“? И зато „као европска култура у стриктном смислу речи подразумева се, наиме, германо-романски културни конструкт, док се византијска, тј. грчко-словенска синтеза маргинализује и повлачи из европског значења“ (Милош Кнежевић). Наравно, јасно је због чега је онда Византија, како уочава Ернест Бену, развој Запада посматрала као заједничку побуну римског бискупа и западних варварских краљева, који једни другима дају позиције власти и правне титуле на које немају легитимно право.

Суштина данашње Европске Уније јесте у томе да се она представља као права и потпуна Европа, Европа осим које друге нема. У ствари, како је то запазио још кнез Николај Трубецкој, у својој књизи „Европа и човечанство“, Романогермани су своју цивилизацију прогласили најбољом, највишом и једином достојном човека, и почели ту и такву цивилизацију (названу „Европа“) да намећу остатку човечанства. Као што показује Ханес Хофбауер, у својој студији о проширењу ЕУ на Исток, романогерманска европеизација лежи у основи савремене идеје стварања Европске Уније.

Шта (не) знамо о Европској Унији

Но, како се живи у Европској Унији, поносној кћери глобализма? Као и у свакој унији – тешко. Ребра пуцају, али имиџ налаже да се смешиш.

Да би земља ушла у Европску Унију, треба да је европска, демократска, успешне тржишне привреде, да спроведе законе ЕУ, и да ЕУ буде спремна да је прими. Ова „добра воља“ даје моћницима из Брисела право да раде шта хоће у земљи која их моли да је приме. Године 2004. један од тих моћника изјавио је лондонском „Економисту“: „Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб“. У овом тренутку, Србија је ближа Марсу него Европској Унији: довољно је сетити се понижења која Србин мора да поднесе да би добио визу за Запад, па да нам све буде јасно. Једино што од евроунијатских моћника добијамо су лепа обећања и „студије о изводљивости“. Србин може рећи, као негда Хамлет: „Живим од ваздуха, хране ме обећањима“. Наравно, ЕУ нам помаже да останемо без Косова, а ускоро и без Војводине.

Западна Европа и САД су, од 1990, учиниле све против Срба: признале, по измишљеном принципу „ut posidetes iuris“ (Бадинтерова комисија) сецесију Словеније, Хрватске и Босне од СФРЈ, и сецесионистичке републике у авнојевским границама; бомбардовале босанске Србе 1995, а Србију 1999; подржале Туђманове усташоиде у освајању Книна; подржале балистичку ОВК на Косову…

„Аки комунитер“ (законодавство Европске Уније) има око 80 000 страница. Спровођење 320 законских аката у 10 земаља које су ЕУ приступиле у мају 2004. кошта 110 милијарди евра (!) А то је само екологија! У Европској Унији је прописано све, чак и закривљеност краставаца у тегли, па и дужина мердевина. (У Амстердаму су се бунили перачи прозора, јер је утврђено да су им мердевине предуге и не одговарају заштити на раду!)

Па, и кад (и ако) нас приме, шта ћемо добити? Пољаци, Летонци и Литванци ће моћи да се легално запошљавају у Европској Унији тек од 2011 (до тада могу само слободно да путују, и то о свом трошку). Бугари и Румуни су тако доброг стандарда да су донедавно надничили у Србији.

Чим земља уђе у Европску Унију расту цене хране и некретнина. Из саобраћаја се уклањају возила која загађују околину (сиротиња више нема шта да вози), а млади добијају могућност да студирају на страни – и масовно одлазе. Стандард расте, али тајкунима и политичарима које тајкуни финансирају. Сиротиња постаје беда. Швајцарска и Норвешка имају највиши стандард у Европи, баш зато што нису чланице Европске Уније. Немачка и Француска имају огромну незапосленост, иако су у Европској Унији.

У свом тексту „Колонијализам под плаштом Европске Уније“ (Искра, 1. април 2005), Никола Љотић пише: „Џон Бландел (John Blundel, члан Atlas Economic Foundation и директор једног већег института у Енглеској (адреса: jblundell@iea.org.uk) упутио је, 1. марта 2005. отворено писмо хрватском премијеру, др Иву Санадеру, насловљено: Поставите себи десет питања пре него што предате своју земљу (Ten questions to ask before you give away your country). Ово писмо је у вези, како каже аутор, „вашег безглавог (headlong) трчања у ЕУ“.

   1.

      Зашто би хтели да испустите контролу над вашом земљом? Најпре се говори о томе да је Санадеру речено да уласком Хрватске у ЕУ она не губи свој суверенитет, на то г. Бландел додаје: „Једном у ЕУ запазите ово: ваша држава је потчињена једној већој политичкој власти – Бриселу. ЕУ ће вашој влади одређивати спољну политику, безбедност, правду – она планира свој устав – који ће јој омогућити да ствара уговоре (с другим државама – моја пр.) без сагласности с вашом владом“. То је испуштање ауторитета ваше земље. „Не може се он (ауторитет), у исто време, и испуштати и одржавати. Једна суверена земља је као невина девојка: или сте то или нисте“.
   2.

      Хоћете ли више правила и регулација? Ту аутор помиње да већ сад у ЕУ постоје „стотинама хиљада“ (регулација) а сваке године произилази „из Брисела преко 5000 нових“. Потребна су она да би се остварила „хармонија“ у ЕУ с обзиром на „разлике међу државама чланицама“. Државама је тешко да поштује ове захтеве, а „малим предузећима је то каткад и немогуће“. „Ако мислите да њих (регулација) већ имате пуно, још све нисте видели“.
   3.

      Мислите ли да је срећа удруживати се са једном корумпираном организацијом? „Нема сумње да је ЕУ трула до сржи“. Аутор цитира „налаз Британске надзорне службе која извештава о 10 хиљада малверзација у 2002. у вредности од 700 милиона фунти; претходне 2001. године било је 5428 случаја злоупотребе у вредности 386 милиона фунти, што је дупло повећање за годину дана. Ове цифре су само врх огромне подводне санте – јер оне представљају само случајеве о којима националне владе знају, и спремне су да их „прогутају“. Међутим, процењује се да сваке године нестају из буџета ЕУ неких 4 милијарде фунти. „Узгред, то је ваш новац. Разочарање? Требало би. Али не може се ништа. Кривце чак ни гласање не одстрањује из њихових фотеља“.
   4.

      Да ли мислите да су трговинске баријере добра ствар? „Добро, не би требало, јер то је тачно оно што ћете добити придруживањем у ЕУ. Постоје предности у трговини с државама из Уније, али шта је с оним изван, на пример, САД? Хрватска би требало да буде отворена према свету, а не само према окружењу. Били сте дуго спутани (у трговини) у Титовом социјализму; није вам потребна бриселска верзија исте грешке“.
   5.

      Уживате ли при високој незапослености? „Ако уживате у амбијенту ниског привредног раста, круте радничке политике, насилних регулација, високих и растућих такса и, у појединим секторима, превисоком нивоу трговинске заштите, онда је ЕУ право место за вас. О, да, резултат овакве ’добре’ процене је висока незапосленост коју Европа има већ преко 10 година. Није случајност да су најнапредније европске земље Швајцарска и Норвешка изван ЕУ.
   6.

      Како се осећате улазећи у најнеефикаснији икад створен систем пољопривредне заштите? „Општа пољопривредна политика је племенита идеја: (новчано) подржавати фармере да би цена њихових продуката била висока и тако зауставити њихово напуштање фарми и одлазак у град ради бољих плата. Али идеја је пропала, а обични грађани су жртве, с резултатом да им је храна скупља а таксе веће. Погађате ли још нешто? Село је и даље у опадању“.
   7.

      Шта ако вам оде демократија, марите ли? „Гласањем сад можете да испољите свој став поводом стања ваше земље. Али да би у ЕУ опстала демократија мора да постоји европски народ, његово јавно мњење и шанса да се гласа за дешавања у Европи. Али Европа нема ’свој’ народ, нити заједништво припадности и дужности; то значи да неки грађани не би пристајали на већинско правило, које, верују, врши дискриминацију према њима, а неправедно погодује другима. То је тачно оно како ће европске политичке елите и бирократе одлучивати на стварно важним европским питањима, која ће наравно важити и за вашу државу. То је (за њих, бирократе – моја пр.) простији начин, па макар и по цену демократије“.
   8.

      Како ћете се као „мала риба“ осећати у европском „рибњаку“? По Конституцији ЕУ већу гласачку моћ добијају земље већег становништва, па ће је оне имати и по већинском правилу, што искључује једногласност одлука (или, бар: једна земља, један глас – моја примедба). Ово значи: ваши представници неће имати много утицаја на одлуке о проблемима који се тичу Европе. И, као што знамо, Французи и Немци иду заједно по многим важним проблемима. Они су „велике рибе“ у европском „рибњаку“. Ваша земља, жалим што кажем, личи ми на мињонс (врста врло мале рибе).
   9.

      Радује ли вас губљење монете? „Ако усвојите Еуро (Евро), губите контролу над вашом економијом јер Европска централна банка доноси одлуке о интересној стопи. Ваши финансијски експерти и политичари имаће тешкоће да одлуче шта радити са својим новцем. Економија ће да страда јер је немогуће наћи заједничку интересну стопу која би задовољила све (а нарочито мале земље – моја прв.) Хоћете ли доказ: најпросперитетније земље у ЕУ су оне које нису усвојиле Еуро“.
  10.

      Улазећи у ЕУ смета ли вам једна неугодна паралела са бившом Југославијом? Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у ЕУ, зар не!“

Извор - двери српске