Rupel i Kušner za besplatne vize Srbima
Autor: Tanjug | Foto: FoNet | 02.04.2008 - 15:25
Rupel i Kušner za besplatne vize Srbima

Šefovi diplomatije Slovenije i Francuske, Dimitrij Rupel i Bernar Kušner, založili su se danas u otvorenom pismu za ukidanje taksi za vize građanima Srbije kako bi se "ohrabrile evropske snage" u Srbiji pred parlamentarne izbore 11. maja.

Rupel, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, i Kušner, čija će zemlja preuzeti predsedavanje 1.jula, naveli su da "žele da pruže podršku srpskom narodu i zbog toga predlažu da EU državljanima Srbije omogući besplatne vize".
U otvorenom pismu dvojice ministara, objavljenom na internet sajtu slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, navodi se da Francuska i Slovenija podržavaju "inovativne pristupe" kojim će se pomoći proevropske snage u Srbiji, vodeći pritom računa da je Srbija pred izborima, ali i da mora ispuniti svoje međunarodne obveze kako bi potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i, uz poštovanje osnovnih evropskih vrednosti, ubrzala svoje evropske integracije.

Blic

I koja su mi njioh dvojica fela? Dva Bečka konjušara se umislila da vladaju Evropom?

Amado: Srbija je diskriminisana u odnosu na zemlje u regionu
Autor: Beta, AFP | Foto: Beta | 02.04.2008 - 15:28
Amado: Srbija je diskriminisana u odnosu na zemlje u regionu

Portugalski ministar inostranih poslova Luiš Amado ocenio je danas da je Srbija bila "diskriminisana" od strane Evropske unije u odnosu na druge zemlje u regionu i založio se za "brzo" potpisivanje sporazuma o pridruživanju Uniji.

"Moje je mišljenje da je Srbija bila diskriminisana tokom celog ovog procesa. Treba uzeti u obzir drugačiji tretman koje su druge zemlje u regionu imale u prošlosti", rekao je Amado posle sastanka sa svojim srpskim kolegom Vukom Jeremićem u Lisabonu.
"Mi nećemo imati stabilan region Balkana unutar Evropske unije ako nema Srbije kao sidra tog regiona," rekao Amado na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Jeremićem i dodao da Evropska unija treba "brzo da krene ka potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Srbijom".
Portugalija nije priznala nezavisnost Kosova, kao što je uradilo 18 od 27 članica EU.
"Vlada će doneti odluku u odgovarajućem trenutku" rekao je portugalski diplomata govoreći o mogućem priznanju.
Jeremić je ponovio odlučnost Srbije da se pridruži EU kao i njeno suprotstavljanje nezavisnosti Kosova, navodi AFP.

Blic

„Требало би да бомбардујете Србе”.
(Папа Јован Павле Други - Речи упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу)

„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста”.
(Изјава Жака Ширака, председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ)

„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе”.
(о. Пјер, познати француски свештеник - хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на конференцији за штампу)

„што се Срба тиче... То је данас један болестан народ”.
(Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997, Париз)

„Срби нису нарочито паметни”... „Српска деца се више неће смејати”.
(Лоренс Инглбергер, бивши државни секретар САД)

„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат... Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд”
(Пол Џексон, уредник листа „Калгари сан”, у изјави за Фани стар, 13. октобар 1992)

„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише”.
(Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, Часопис Форин аферс, јул-август 1994)

„Србе треба бацити на колена”.
(Клаус Кинкел, немачки министар иностраних послова, изјава 27. маја 1992)

„Срби су злочиначки дупеглавци”.
(Ричард Холбрук, Клинтонов емисар у Југославији. Њујоркер, 6. новембар 1995).

„Зауставите Србе. Одмах. Заувек”.
(Маргарет Тачер, бивча премијерка Велике Британије. „The New York Times:, 4. мај 1994)

”Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу„.
(Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, на пресс-конференцији, коловоз 1995)

”Нема мира док Србија не буде војно поражена„.
(Срђа Поповић, адвокат, потписник захтева светских интелектуалаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки ”Глобус„, октобра 1994)

”Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум„.
(Жак Делор, бивши председник ЕУ, изјава на француској телевизији, маја 1994)

”Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица„.
(Јохан Фриц, директор бечког дневника Ди Пресе, директор Међународног Института за штампу)

”Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација„.
(Јосиф Бродски, руски јеврејски песник-дисидент, Нобеловац, у дневнику Интернешенел Хералд Трибјун, 5. августа 1993)

”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку... Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„.
(Сер Питер Јустинов, глумац, амбасадор УНЕСЦО, The European:, 10. јун 1993)

”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије„.
(проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997)

”Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу„.
(Франсоа Кремио, припадник француских снага СФОР-а, 19.2.1994, Република, мај 1995)

”На несрећу, нисам побио све Србе„.
(Томислав Мерчеп, у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибуне, студени 1995)

”Нека се Срби подаве у сопственом смраду„.
(Хелмут Кол, немачки канцелар, почетком 1998 )

„Водићемо против Срба рат - дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки”.
(Џејмс Бејкер, државни секретар САД, на америчкој ТВ, јун 1992)

„Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада”.
(Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999)

„Рат против Срба није виче само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства”.
(Тони Блер, британски премијер, током НАТО агресије на Србију 1999)

„Срби спроводе терор и силују албанску децу”.
(Бил Клинтон, амерички председник, говор на прослави 50-годиШњице НАТО пакта у ВаШингтону, 23-25. април 1999)

„НАТО-разсрбљива” (ДЕСЕРБИЗАТОР)„
(расистичка антисрпска реклама за спреј који уништава гамад. Канал + француске ТВ, емисија ”Хоризонти„, април 1999)

”Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити„.
(Џејмс Шеј, портпарол НАТО, марта 1999)

”Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље - осморо. То је јасан напредак„.
(Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији, у изјави за ТВ ”Франце 2„ крајем марта 2000)

То је право лице те "стоглаве хидре" која је разјапила своје чељусти спремна да прогута,не само нас,него и све друге који се "усуде" да имају другачији животни поглед,другачији став,другачије жеље.Ово је време у којем су све вредности превредноване и ако им се не покориш,ако се не преобликујеш, бићеш,просто рећено,елиминасан на овај или онај начин.

Млади марксиста, шездесетосмаш...



... шта познат вам је...
Па наравно то је Хавијер Солана!
А познат вам је и симбол стиснуте песнице?
Отпор?
Свака сличност је случајна;)

Jezda, Dafina, Arkan, Sloba, Legija, Šiptar, Pacov, .....   

Ta izjava još i ima smisla.

Ostalo izjave su u službi mode i propagande ...

Слажем се,делимично,са тобом.Што се тиче "пропагандних изјава" не бих занемарио њихов значај,не само на друге већ,на жалост,њихов утицај на нас саме.Колико само има Срба који су србофобични!?

O čemu mediji ćute

Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane od konačnog poraza i odgovornosti za počinjene
zločine.

Umesto da muslimani u svojoj zaštićenoj zoni budu razoružani, tadašnji
komandant UNPROFOR-a švedski general Valgren olako se oslonio na raport svojih
oficira na terenu da je razoružanje izvršeno. A tadašnji podsekretar za mirovne
operacije OUN Kofi Anan poslao je poverljivu poruku generalu Valgrenu o
predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti kojoj je naveo da, imajući na
umu generalove javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidi
potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata, to jest
da ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju žrtava. Tako je
zahvaljujući Kofiju Ananu izigrana Rezolucija Saveta bezbednosti i u Srebrenici
su ostale muslimanske oružane jedinice.

POVEĆAVANJE BROJA ŽRTAVA

Konačno, do povećanja broja poginulih došlo je i prilikom sahrane posmrtnih
ostataka na spomen-groblju u Potočarima. Do sada je sahranjeno 2.442 lica, što
je 559 više od broja ekshumiranih iz masovnih grobnica. Od ukupnog broja, njih
914 nalazilo se na biračkom spisku za 1996. godinu. I što je još gore, broj
žrtava povećan je tako što su na spomen-groblju sahranjivana i lica koja su
umrla pre ili posle jula 1995. godine.

Na tome se, međutim, nije završila pristrasnost Sekretarijata OUN. U njemu je
postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova i Metohije dopisivao
srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je načinila druga
strana. Tako su izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završila u
arhivi, dok su izveštaji o stradanjima muslimana, obično s povećanim brojem
žrtava, stizali na sednice Saveta bezbednosti.

Najveće i najdalekosežnije prepravljanje, pa i krivotvorenje činjeničke istine
izvedeno je povodom operacije srpske vojske „Krivaja-95“ jula 1995. godine,
koja je dovela do oslobođenja Srebrenice. Danas je potpuno zaboravljena izjava
koju je 27. jula 1995. godine dao Visoki komesar UN za ljudska prava, Henri
Viland, koji je sa još pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih
izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za Dejli telegraf izjavio da nisu
pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Kasnije je, naravno, utvrđeno
da je veliki broj muslimana vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se
probije od Srebrenice prema Tuzli, dok je znatan broj zarobljenih muslimana
masakriran, što predstavlja težak ratni zločin. Ostalo je, međutim, sporno
koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u
međusobnim sukobima, a koliko je streljano posle zarobljavanja. Sporno je i
koliko ih je stradalo jula 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama. Ali je
najveća nedoumica u tome što protiv lica koja su izvršila ovaj masakr Haški
tribunal nikada nije pokrenuo istragu, tako da se i dan-danas ne zna ko se
krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja.

Šta je sporno

Nije, dakle, sporno da je bilo streljanja zarobljenih muslimana i da su
streljani samo vojnici, a ne i civili. Sporan je, međutim, ukupan broj
streljanih, to jest razmere zločina koji se danas kvalifikuje kao genocid. Prve
brojke mogućih žrtava nalazile su se u spiskovima nestalih lica Međunarodnog
komiteta Crvenog krsta, čiji se broj ustalio na cifri od sedam do osam hiljada
lica, od kojih je samo 36 bilo ženskog pola. Od tog broja 3.016 se 1996. godine
našlo u biračkom spisku za Srebrenicu, što navodi na zaključak da su mnogi, ako
ne svi, sa tog spiska birača 1996. godine bili među živima. Broj ubijenih se,
inače, najtačnije može utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz
više masovnih grobnica. Do sada su ekshumirane 1.883 osobe, od koje su 1.656
bile muškog pola, a samo jedno ženskog, dok se za preostale nije moglo utvrditi
pol. Tužilaštvo je ove brojke bez valjanih činjeničkih dokaza pomnožilo sa 2,6
odnosno 3,56 tako da je po njemu na tim istim lokacijama ubijeno između 4.900 i
6.700 muslimana, dok navodni svedoci iz redova muslimana tvrde da je ubijeno
čak 9.200 lica. Na sličan način je uvećan i broj streljanih zarobljenih
muslimana.

Ovu svoju vrednu studiju Milivoje Ivanišević završava prikazom načina na koji
je Haški tribunal utvrđivao odgovornost za zločine u oblasti Srebrenice. Za
zločine koje su Srbi izvršili nad muslimanima haški tužilac je optužio dvadeset
i dva lica, a Haški tribunal je do sada izrekao 120 godina zatvora sa
mogućnošću da ukupan zbir kazne ne bude manji od 700 godina zatvora. Za zločine
i ubistvo 3.262 lica srpske nacionalnosti osuđen je samo jedan musliman Naser
Orić, i to na dve godine zatvora koje je odležao još tokom suđenja. Eto, takva
je haška pravda, ako je uopšte pravda.

Nama jedino preostaje da iznova upozorimo da je činjenička istina krhka i
ranjiva kada dođe u sukob s moćnim političkim interesima i predrasudama koje se
sistematski stvaraju u široj javnosti. Slučaj Srebrenice jula 1995. godine to
nedvosmisleno potvrđuje.

@pedjapop

po hiljaditi put, naše obaveze prema haškom tribunalu proizilaze iz
sporazuma zvanog : Dejtonski sporazum.

Ko i kako ga je potpisao,.... ne treba valjda i to milion puta ponavljati.

 napred u (j)Evropsku Uniju !