Оно друго! 

Ma razumem ja tebe .Cedica ti sada dodje kao Joker kako bi izbegao da odgovoris na moje pitanje.Ipak bolje i to nego da mucis ganglije.

Dragomir Anđelković

Milošević – po drugi put među Srbima?

U februaru 1989. godine, mađarska komunistička vlast je rešila da dozvoli uvođenje višepartijskog sistema, i da dopusti sprovođenje demokratskih izbora. Koji mesec kasnije, u klasičnom duhu „socijalističke demokratije“ – Slobodan Milošević je izabran za predsednika Predsedništva SR Srbije.

Ideološke iluzije i prkos

Dok je berlinski zid počinjao da se urušava, Milošević je gajio nadu da stari sistem može da se doradi i sačuva. Dok su raspisivani višepartijski izbori u donedavno rigidnim realsocijalističkim zemljama, lider srpskih komunista je govorio o „bespartijskoj demokratiji“. Dok su se istočnoevropski komunisti upinjali da postanu socijaldemokrati, Milošević je pokušavao da sačuva SKJ. Dok su se svi utrkivali u podilaženju Vašingtonu, Milošević demonstrativno nije hteo da primi američkog ambasadora.

Džordž H. V. Buš – otac sadašnjeg američkog predsednika – obratio se Kongresu 11. septembra 1990. godine. Nadahnuto je govorio je o novoj eri – eri harmonije, u odnosima među velikim silama. Govorio je o saradnji i slozi na međunarodnom planu, ali je imao u vidu američku dominaciju. To novo stanje, nazvao je: Novi svetski poredak. Postkomunističke zemlje, pa čak i još formalno komunistički SSSR, požurili su da prinesu „lovorov venac“ pobedniku u hladnom ratu. Glasno su izražavale svoju saglasnost sa novim globalnim poretkom. Za to vreme Milošević je iščekivao puč u Sovjetskom Savezu, i prkosio pobedničkoj supersili.

Tako se desilo nešto strašno po Srbe i sa dalekosežnim posledicama. Miloševićeva borba za očuvanje starog sistema, uplela se sa pravednim težnjama našeg naroda da sačuva jedinstvo svog državnog i etničkog prostora. Amerika je na nas prenela svoje ideološko, ostrašćeno, neprijateljstvo iz prethodnih vremena, pritom još pojačano potrebom da se svima pokaže šta se dešava nepokornim narodima.

Darku Tanaskoviću, profesoru i diplomati, Piter Galbrajt je 1993. godine, rekao sledeće: „Vi treba da znate da ste vodili jedan rat protiv volje Amerike i međunarodne zajednice i da ste taj rat dobili. Ali, to je Pirova pobeda. Mi, za sada, nemamo dovoljno interesa da se neposredno, na terenu, angažujemo radi menjanja ishoda ovog rata, ali, znajte, ne samo vi i vaša deca, već će i deca vaše dece gadno ispaštati zbog toga što ste se suprotstavili našoj volji”.

I ispaštali smo. Ne treba ni govoriti kakve su bile posledice sankcija. Usledila je direktna američka vojna agresija. Prvo je zbrisana Srpska Kraj i na, a srpski narod je uglavnom proteran sa teritorije avnojevske Hrvatske. Onda je okupirana, prethodno umanjena, Republika Srpska. Konačno, bombarderi su se obrušili i na srbijanske gradove. Kosovo i Metohija su tako dospeli pod stranu vlast.

Doba poltronskog autizma

Pošto je početkom oktobra 2000. godine došlo do smene vlasti – Srbija je krenula u drugom pravcu. Krajnje vreme je i bilo da to uradi, ali tako da ubuduće stvarno vodi računa o svojim interesima, a ne da nekritički na prvo mesto stavlja tuđe prohteve.

Na operativnom nivou, prevagu su odneli oni činioci u novoj vlasti koji nisu želeli – ili to nije bilo u skladu sa njihovim senzibilitetom – da malo razmislimo šta nam je činiti. Naterali su nas da odmah poletimo u zagrljaj SAD, i da olako ponudimo da učinimo sve što se od nas tražilo. Nadali su se da ćemo tako povratiti izgubljenu „ljubav“. Ili, možda su samo u naše ime, a za svoj račun, plaćali dugove iz vremena dok su bili u opoziciji.

Preko noći smo zaboravili da uz Zapad, postoje još tri strane sveta. Vojsku smo skoro ukinuli. Malo smo se bavili Kosovom i Metohijom. U gotovo sva ministarstva – što se u tim razmerama nije desilo ni u doba Nedićeve vlade – doveli smo strane „nadzornike“. Medijski prostor smo u znatnoj meri prepustili stranim centrima moći.

Previđali smo, neki iz nehata, a drugi namerno, da se sve više govori o „osvajanju medijskog prostora“ – kao novom vidu kolonijalne kontrole. Zaboravili smo da ne živimo u svetu u kome cene „goloruke“. Tako smo krenuli putem kojim smo po sili inercije nastavili da se kotrljamo i kada su nacionalno opredeljene snage dobile veći uticaj. Na nizbrdici se teško pravi zaokret. Pogotovo kad se radi o ideološki mešanoj „koalicionoj salati“, i sputanosti koja iz toga proizlazi. Radilo se tu i o još živoj nadi da su oni, što stalno pričaju o uzvišenim humanističkim principima – možda uvideli da smo dovoljno patili. Svet se u međuvremenu menjao!

Novi, novi svetski poredak

Rusija, u Jeljcinovo doba na kolenima – ubrzano se podiže. Taj proces je počeo da se odvija prvo na ekonomskom planu, a sada se prenosi i na spoljnopolitički i vojni. Prema podacima Federalne službe državne statistike, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Rusije 2001. godine bio je – 5,1%, 2002. – 4,7%, 2003. – 7,3% … da bi prošle godine rast dostigao 8,1%. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) – ruski BDP posmatran na osnovu pariteta kupovne moći, već sada je na nivou francuskog i nije mnogo manji od nemačkog. Svakako, podeljen po „glavi“ stanovnika ruski BDP i dalje zaostaje. Ipak, daleko je od malog. Procene su da će 2008. godine iznositi 14625 USD.

Procene su, i to Zapadne, da će do 2030. ruski BDP rasti po godišnjoj stopi od 7,5-8,5%. Dotada će, i podeljen po „glavi“ stanovnika, dostići nivo vodećih zemalja EU! Za Rusiju očito ne važe ograničenja tzv. efekta sustizanja – pojave da se nerazvijenije države samo tokom jedne faze modernizacije brže razvijaju od onih već bogatih.

Ruska Federacija raspolaže ogromnim rezervama gasa. Značajna su i nalazišta nafte. Generalno gledano, ta zemlja raspolaže sa preko 20% svetskih realno upotrebljivih prirodnih resursa. Sve to spram udela od oko 2%, u ukupnom stanovništvu naše planete.

O značaju svega toga, pogotovo u našoj epohi kada se već nazire pod globalnog „skladišta“, ne treba ni govoriti. No, koliki je taj značaj, u punom obimu vidimo tek kad se podsetimo da uz Zapadno, sada postoje i druga velika platežno sposobna tržišta. Činjenica je da će u skoroj budućnosti Rusija moći da bira kome će prodavati ono što ima, a da će Zapad imati sve manje mogućnosti da bira od koga će kupovati neophodne energente i sirovine.

Kina i Indija, ali i neke druge zemlje Azije, poslednjih godina (pa i decenija) postižu izuzetan ekonomski uspon. Dovoljno je reći da će tokom 2009. godine Kina prevazići američki BDP zasnovan na paritetu kupovne moći. Inače, udeo kineskog BDP, u ukupnom svetskom, već sada iznosi 16%, a indijskog – 6,5%! Tek poređenja radi: očekuje se da udeo nemačkog BDP 2008. godine bude 3,6%, a ne tako daleke 2004. godine još je bio preko 4%. Ovo su sve podaci MMF-a, a ne neke kineske ili indijske državne institucije.

Istinska dilema – stereotipi ili analiza

Daleko je od toga da će SAD brzo postati drugorazredni igrač. Ne stoji ni da se EU preobražava u „dolinu gladi“. Nemačka, Francuska, Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo, ako se ne desi neka globalna kataklizma, u dogledno vreme biće među najbogatijim zemljama sveta. Međutim, u tom društvu neće se govoriti samo engleski, nemački i francuski, već će uvaženo mesto imati i ruski, hindi, i (mandarinski) kineski. Što je još važnije – već sada svetski poredak nije onakav kakav je bio 90-ih.

U nestrpljivom nastojanju da se brže ekonomski razvijamo, da što pre unapredimo životni standard, ne bismo smeli da ugrozimo perspektive dugoročnog brzog napredovanja! Nama su integracije sa EU, i tim pre usvajanje mnogih evropskih standarda, sigurno od koristi. Međutim, moramo dobro da razmislimo koja vrsta integracije nam najviše odgovara. Norveška nije članica EU, ali je u mnogo čemu sa njom povezana. Švajcarska je sa svih strana opkoljena zemljama EU, ali za sada ne pomišlja da joj se pridruži jer joj to nije ekonomski interes.

Nismo mi Norveška, sa njenim rezervama nafte i gasa, ni sa radnim navikama i društvenom svešću njenog stanovništva. S druge strane, ne treba ni da se zavaravamo da nas u EU čekaju sa „korpom“ darova. Smešno je i pomisliti da je dovoljno da nas udruženi Evropljani prime u svoje redove – pa da procvetamo. Pogotovo, što za sada na delu i ne pokazuju da im je stalo do nas.

Neki evropski političari kažu da žele Srbiju u redovima EU, ali to manje znači od rezultata ispitivanja javnog mnjenja. Prema njihovim rezultatima, za građane nekih zemalja članica EU, poželjni smo taman onoliko koliko i Turci! Nastranu – neuka ili namerno trapava – politika vodećih zemalja EU u vezi sa Kosovom i Metohijom. Politika koja ceo naš region gura u dugotrajnu krizu.

U takvim okolnostima, bez papagajskog ponavljanja već otrcanih parola, morali bismo ozbiljno da se pozabavimo našim strateškim opredeljenjima. Šta nam stvarno, bez unapred zadatih stereotipa, najviše odgovara? U kojoj je meri to moguće i kada? Šta je sada konkretno ostvarivo? Kako se prekomerno vezivanje za neku zemlju – ili blok zemalja – odražava na naše perspektive u bližoj i daljoj budućnosti? Kako, sagledavajući dugoročnu korist, da najbolje zauzmemo pozicije u svetu koji se ubrzano menja?

Lažna dilema – aktivna odbrana Kosova ili EU

Manipulator obično nastoji da stvori privid da ne postoji drugi put, osim onoga koji on predlaže! Kako je s punim pravom, napisao Đuro Šušnjić: „Najefikasniji način da se ljudima manipuliše jeste da se njihova egzistencijalna situacija učini nesigurnom, nejasnom, neodređenom, višesmislenom, nestabilnom, novom, punom očekivanja i straha. U ovakvim situacijama opada kritička sposobnost svesti.“ Stvaranje psihoze straha oprobano je sredstvo vladanja, a nedavno smo videli koliko je korisno i za pobedu na izborima. Tvrdilo se, i ponovo se usiljeno ponavlja, da neki Srbiju žele da uvedu u samoizolaciju! Da „mračnjaci“ ne žele da zemlja ekonomski napreduje! Međutim, čiji god potrošački nagoni nisu toliko jaki da ga sprečavaju da malo razmisli i vidi da nije tako.

Onaj ko je nacionalno opredeljen, ne može da ne želi da Srbija bude jaka i uticajna zemlja. Da bi to bila, nužno je i ekonomski da bude napredna. J asno je da napretka nema bez saradnje sa svetom, pogotovo sa onim njegovim delovima koji se burno razvijaju ili su već bogati. Znači, Srbiju niko ne želi da vodi u samoizolaciju, ali izgleda da ima onih koji bi da joj nametnu izolaciju od dela sveta, i to onog pred kojim se otvaraju sve veće ekonomske i druge perspektive.

Takođe, Srbiji niko iz inostranstva ne namerava da nametne izolaciju. Zar su Zapadne zemlje u našu privredu uložile oko 15 milijardi dolara iz čistog altruizma? Ko je lud da zavodi, makar i neformalne, sankcije zemlji u kojoj je već mnogo toga kupio? I da nećemo u EU, terali bi nas da nađemo sa njom neki model ekonomske saradnje. Model koji stranim investitorima donosi korist. S druge strane, i kad glasno vičemo da po svaku cenu hoćemo u EU, sa nama će se povezivati onom brzinom koja odgovara važnim evroatlanstkim poslovnim „igračima“.

Ko tvrdi da ćemo se prećutnim odricanjem od Kosova i Metohiji suštinski brže približiti EU – greši ili svesno n e govori istinu. Istina je da ćemo se možda brže približiti nekoj novoj međufazi na putu do EU, ali to nesumnjivo neće imati za nas gotovo nikakav praktični značaj.

Kosovo drugima nije od istog značaja kao i nama. Otuda, naivno je verovati da „ritualno“ žrtvovanje tog dela naše zemlje – relevantnim evropskim zemljama, više znači od sopstvenog ekonomskog interesa. Pre svega na osnovu tog interesa odlučivaće kada da nas prime, i da li uopšte da nas prime u EU. Isto tako, u duhu reči Pitera Galbrajta, kažnjavaće nas taman tako da ne ugroze svoj kapital. Nastaviće da nas kažnjavaju samo ako krotko trpimo „batine“. Međutim, kada shvate da je većinsko raspoloženje naroda da to više neće da podnosi – počeće, zbog svojih investicija i strateških interesa, da zajedno sa nama traže obostrano prihvatljiva rešenja. Jedino tako ćemo se izboriti za dugoročan opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Jedino tako ćemo stvarno ubrzati i svoje putovanje ka EU. Stoga nametanje lažne dileme – angažovana odbrana KiM ili EU, jedino može da posluži nekim našim političarima kako bi izmanipulisali birače na predstojećim izborima. Kako bi zloupotrebili razumljivu želju ljudi da što skorije počnu da žive bolje.

* * *

No, da se vratimo malo u prošlost da bi iz nje izvukli pouke. Da je Slobodan Milošević 8. maja 1989. godine sproveo slobodne, višepartijske, izbore – sigurno bi trijumfalno pobedio. On tada to nije uradio ne zbog straha da izgubi vlast, već zbog ideološke zaslepljenosti. Doduše, kasnije se više puta pokazalo da je njegova principijelnost manja od želje da zadrži vlast. Da li su oni što nas ubeđuju da bespogovorno trčimo ka EU – bez obzira na to da li su njene kapije za nas otvorene i bez obzira po koju cenu – da li su oni, na drugi način, ali ništa manje ideološki zaslepljeni od Slobodana Miloševića, u vreme pada berlinskog zida? Ili im je samo važno da vladaju? Makar i po cenu zanemarivanja stvarnih ekonomskih i drugih interesa Srbije i njenog naroda.

Извор - нспм 

Ja predlazem da se Srbija udruzi sa svim proleterskim zemljama sveta i da krenemo napred na azdahu zvanu "novi svetski poredak" U INAT

Ja predlazem da odzujis, opet smaras i stalno pises budalastine. Bar deset tvojih postova izvuci gde pises normalno, bez patetike, cinizma i provociranja...

Kako pomiriti EU i Srbiju?

EU kolo od Ramba Amadeusa

У овом документарцу који траје нешто дуже од пола сата врло сликовито се разоткрива тоталитарни пројекат будуће супердржаве. Све што има труле темеље осуђено је на пропаст, само је питање колико ће бити катаклизмичне размере будућег урушавања те франкенштајн творевине. Ми, ако имамо имало мозга, треба да се што даље од те опасне Вавилонске куле.

http://www.youtube.com/watch?v=4OivEcnZ_mE
http://www.youtube.com/watch?v=vLlqQXQCxyc
http://www.youtube.com/watch?v=VquL6shPr4E
http://www.youtube.com/watch?v=nP2FkJ5byUE
http://www.youtube.com/watch?v=9hWsXP9elJ8
http://www.youtube.com/watch?v=KGTG4BjF3xQ

Оваквој ЕУ Србија мора да окрене леђа




Уочи ванредних парламентарних избора заказаних за 11. мај и усред нових компликација на домаћој политичкој сцени у вези са збивањима на Космету, редакција Гласа Јавности одлучила је да покрене серију интервјуа са јавним личностима у Србији, разних политичких оријентација, у покушају да дође до одговора на питање о чему ће, заправо, грађани Србије морати да се изјасне на тим изборима. Која би за њих опција од две основне, садржане у формулама „И Косово и Европа (ЕУ)“ и „У Европу (ЕУ) само са Косовом“, била кориснија и прихватљивија? Да би свима било што лакше да извуку праве закључке одлучили смо се да свим нашим саговорницима поставимо - иста питања

Истраживање Гласа јавности на тему „Како се 11. маја одлучити између изборно-историјских формула: „И Европа и Косово“ и „У Европу само са Косовом?“ почињемо разговором са Његовим преосвештенством владиком рашко-призренским и косовско-метохијским господином др Артемијем (Радосављевићем).

    *

      Којој би сте платформи дали предност 11. маја: „И Косово и Европа (ЕУ)“ или: У Европу (ЕУ) само са Косовом“?
    *

      Епископ Артемије: Прва платформа: „И Европа и Косово“ представља вешто смишљену замку да би се народ завео и обмануо. Заступници и носиоци такве тезе, нису до сада ничим показали како могу Косово задржати у саставу Србије помоћу оних земаља из ЕУ које су свим силама радиле на одвајању Косова од Србије, и брже-боље признале једнострасно проглашење независности Косова, мимо и против свих принципа међународног права. Друга платформа: „У Европу (ЕУ) само са Косовом“, је сама по себи и разумљива и логична. Њени носиоци нису против приближавања и ступања Србије у ЕУ, али само као целосне и интегралне државе, у границама признатим многобројним међународним правним актима. На ЕУ је да се изјасни да ли хоће такву Србију, или леш Србије без њеног природног срца – Косова и Метохије. Од тог одговора зависиће даљи кораци Србије.
    *

      Председнику Борису Тадићу и дојучерашњи коалициони партнери замерају да унутар своје формуле „И Косово и Европа (ЕУ)“ апсолутну предност даје уласку Србије у ЕУ. А Тадић узвраћа да су му ЕУ и Косово једнаки приоритети. Шта је, по Вашем мишљењу, права Тадићева позиција и шта је у његовом ставу добро а шта лоше за Србију?
    *

      Епископ Артемије: Све је лоше. Као члан Социјалистичке Интернационале, која се здушно залагала за план Марти Ахтисарија, а сада се залаже за независно Косово, ДС и њен Председник (уједно и председник Србије) Борис Тадић, очигледно не може ништа радити за добробит Србије и Косова изван програма те међународне организације. Обавезе према тој међународној организацији су приоритетне за све њене чланице, па и за ДС и њеног Председника. Како год било, ДС ће извршавати наређења СИ, па макар били и супротни националним интересима. Та „наређења“ су изнад свих тих „примитивних“ осећања као што су патриотизам, вера, осећај достојанства и др. Треба констатовати да је чланство ДС у тој СИ у суштини противуставни чин, јер програм СИ руши нашу државу, о чему наша јавност није обавештена. Од ДС треба одлучно захтевати да иступи из Социјалистичке Интернационале, и да се јасно определи или ће поштовати Устав државе Србије или ће бити чланица Интернационале, јер су ове две ствари апсолутно неспојиве.
    *

      Имају ли право Тадићеви опоненти кад тврде да ће се „и Косово“ из формуле „И Косово и Европа (ЕУ)“ фактички сводити на пасивно ритуално понављање да Београд не признаје и никада неће признати „државу Косово“, уз узмицање пред реалним израстањем друге албанске државе и пропуштањем прилика да се парира и ономе чему би и слаба Србија могла и морала парирати?
    *

      Епископ Артемије: Да, очигледно. Јер ће Тадић радити и понашати се као да се ништа није десило, као да нам Косово и Метохију нису отели. Вербализам, као и до сада, неће имати никаквог значаја, јер ће нечињењем било чега што би показивало активно и практично неслагање са „свршеним чином“, уствари показати да прећутно прихвата ново-насталу ситуацију као реалност, што је равнозначно признавању независног Косова. То Србија не сме допустити.
    *

      Сматрате ли реалном Тадићеву процену да ће Србија у ЕУ – ако јој шансе не поквари „антиевропски блок“ после 11. маја – бити за пет-шест година и да је то за њу услов услова да економски и државно ојача и да сачува Косово?
    *

      Епископ Артемије: Не, не сматрамо. Напротив, сматрамо да је таква прича свесна обмана српскога народа у циљу постизања неких уско-партијских или личних циљева. Јер, просто није могуће да наш Председник, поред толико својих саветника, није упознат са писмом које је г-н Вили Вимер, иначе тадашњи потпредседник парламентарне скупштине ОЕБС-а писао Канцелару Немачке г-ну Герхарду Шредеру маја 2000. године, а поводом Конференције одржане у Братислави по питању проширења НАТО-а. Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, нашто указује присуство великог броја председника влада, министара иностраних послова као и министара одбране из тог региона. Међу бројним важним тачкама, о којима се расправљало, за нас је у овом моменту најважнија тачка 8. у којој се дословно говори да „Србија трајно мора да буде искључена из европског развоја“. Мора се овде рећи и констатовати, да је ЕУ у последњих осам година Србију ставила у врло незгодан положај условљавањем „даљих интеграција“, што је у складу са Вимеровим писмом. Треба бити поштен према своме народу и отворено му рећи да, према свим расположивим доказима, никаква „европска перспектива“ не постоји, те се треба окренути другим могућностима за своје претрајавање. А таквих могућности сигурно има, ако има политичке мудрости и поштења.
    *

      Ако Србија буде у ЕУ бар 2013. и тако истински ојача, хоће ли јој то бити довољно да поврати Космет? Колико ће Србија тиме реално побољшати своје шансе, с обзиром да јој Брисел може тражити и признање „државе Косово“, а Немачка, Велика Британија, Француска и Италија тешко да су признавале Приштину да би узмакле пред Србијом која ће, чак и ојачана бити европска величина трећег реда?
    *

      Епископ Артемије: Када би се и то „чудо“ десило да ЕУ прими Србију у своје крило, макар и 2013. то никако не би било довољно Србији да поврати Косово и Метохију у свој уставно-правни поредак. ЕУ јој у томе никада неће бити савезник. Много је вероватније, да када Србија испуни све (понижавајуће) услове који се пред њу буду постављали, најзад дође и захтев да, ако жели у ЕУ, мора да призна „државу Косово“. Србија, њено руководство, после 11. маја мора наћи други пут за повратак на хајдучки начин отетог Косова и Метохије. На томе мора у континуитету радити, а реализовати онда када се буду стекли повољни гео-политички услови.
    *

      Плаши ли Вас то што се Приштина и Тирана у Вашингтону и Бриселу очито боље котирају од Београда, а самим тим и могућност да Приштина пре Београда уђе у ЕУ и у НАТО и да демократска Србија остане кратких рукава, иако 11. маја победи Тадићева изборно-историјска платформа „И Косово и Европа“?
    *

      Епископ Артемије: Тога се не треба плашити, али то се може врло лако догодити. Не због мудрости и квалитета Приштине и њених челника, већ због интереса Вашингтона и Брисела. Тадићева, евентуална, победа 11. маја, можда би Србију за нијансу примакла ЕУ, али би је сигурно много удаљила и отуђила од ње саме, њених историјских и духовних корена, што би била и највећа трагедија за биће српског народа. Пунији тањир није решење за све проблеме.
    *

      Политички конкуренти и критичари Војислава Коштунице већ звоне на узбуну и тврде да његова изборно-историјска платформа „У Европу (ЕУ) само са Косовом“ Србију додатно свађа са ЕУ и САД, да јој одузима шансу да економски и међународно ојача и тако ојачана „из Европе“ поврати Косово у свој уставно-правни поредак. Шта сматрате предностима а шта слабостима и минусима премијеровог „гарда“?
    *

      Епископ Артемије: Платформа г-на Коштунице није никаква свађа или инаћење са ЕУ и САД, него јасно изражен став нашта Србија једино може да пристане. Прича да Србија ојачана „из Европе“ може повратити Косово, је бајка за малу децу. Предности и слабости „премијеровог гарда“ јасно произилазе из да сада већ датих одговора.
    *

      Повећава ли Србија са премијеровим „контрагардом“ – колико год тренутно и у неколико наредних година (и без своје кривице), кварила односе са Бриселом и Вашингтоном – шансе да у ближој будућности сигурније поврати Космет? Чува ли њиме, како тврде из ДСС-а, боље историјску тапију да то учини при промењеном, повољнијем односу снага у свету?
    *

      Епископ Артемије: Оваквим одговором Премијера, односи са Бриселом и Вашингтоном се не кваре. Они просто не могу бити гори. Према томе и шансе да Србија помоћу њих (Брисела и Вашингтона) поврати Косово су никакве. Да то пак постигне при промењеном, повољнијем односу снага у свету, и могуће је и реално је очекивати. Незахвално је само прогнозирати време када ће се то десити. Нада никад не умире.
    *

      Ризикује ли Србија ишта са формулом „У Европу (ЕУ) само са Косовом“, с обзиром да је немачки бивши амбасадор у Београду Андреас Цобел био неопрезно искрен и добронамеран кад је открио Србима драгоцену, за њих забрањену, истину да ће у ЕУ бити најраније 2025,?
    *

      Епископ Артемије: Нема сумње да силници овога света нерадо трпе да им се неко на било који начин супроставља, поготову неко много слабији. Стога, сигурно да предстоје нове уцене и притисци на Србију, нова понижења, могуће и нова територијална скраћења. Што се пак тиче Цобела и његове прогнозе, биће да и он није знао за одлуку конференције у Братислави 2000. нити је читао писмо г-на Вимера, када је тако великодушно обећао Србима да ће у ЕУ бити 2025. године. Ако у међувремену не дође до неких ломова у међународној заједници, ако ЕУ буде још тада постојала, она ће за Србе и тада бити забрањено воће. Под условом, да и Србија тада буде постојала као самостална држава.
    *

      Ризикује ли Србија са премијеровим „контрагардом“да поново буде (и без формалних санкција) државно и економски изолована и кажњавана?
    *

      Епископ Артемије: И то је могуће, имајући у виду досадашње држање ЕУ према Србији и Србима у целини. Да се не би то десило, Србија са мудрошћу државника мора пронаћи друге партнере којима ће се окренути, који је разумеју и цене, а таквих није мало у Свету. При том не мислим ту само на Русију. Да не би Србија била стално одбацивана од стране ЕУ, потребно је да им она сама окрене леђа.
    *

      Колико су заснована страховања – упозорења, да Србија на Коштуничином путу ризикује да остане и без Косова и без ЕУ?
    *

      Епископ Артемије: То је просто једна психолошка уцена. Србија без Косова не може и не сме никада остати, а без ЕУ, под условом који нам постављају, и мора и треба да остане. У ЕУ без Косова – никада, макар нас силом тамо вукли. То не може бити никаква компензација за губљење Косова и Метохије. Пристати на улазак у ЕУ без Косова исто је што и одрећи се Косова и признати независно Косово. Србија то никада не сме учинити. То би било њено самоубиство. Остала би без духа и душе, дакле – леш који се распада.
    *

      Бирају ли Срби између формула „У ЕУ по сваку цену“ и „Косово (Србија) по сваку цену“? Може ли се такав избор избећи, вреди ли Космет нових страдања целе нације? Имају ли данашње српске генерецције право да се зарад „бољег живота“ одрекну најбитније територије свог духовног и националног идентитета?
    *

      Епископ Артемије: Косово није, и никада није било, узрок страдања „целе нације“, него је увек било и значило спасење целе нације. То је и данас. Неки који знају само за земљаска мерила, кажу да нас је Косово увело у петвековно турско ропство, те да је било узрок страдања „целе нације“; други пак, који познају и другу врсту мерила (духовна), веле да нас је Косово оснажило и ојачало да издржимо петвековно турско ропство и да дочекамо да нам поново сине сунце слободе са Косова. Те две врсте погледа на Косово постоје и данас. Косово нема цену. Никада. Стога, не само „данашње српске генерације“ него ни било које будуће, немају право да се зарад „бољег живота“ одрекну свога Косова. Која би генерација то урадила, уместо у „бољи живот“ пала би у духовну смрт из које нема васкрсења.
    *

      Кога ће наредне српске генерације и национална историја проклињати – оне који су уверени да треба ићи у ЕУ по сваку цену или оне који су за Косово (Србију) по сваку цену?
    *

      Епископ Артемије: Одговор је дат на Видовдан још 1389. године.

Албанска тв Топ – Ченел је пустила буву, да ће Велика Британија и још неке земље Е.У. позвати на бојкот олимпијских игара у Кини, због ситуације на Тибету.

извор

Može li Srbija do sporazuma sa Unijom pre 11. maja
U Briselu čekaju ishod izbora
Autor: T. N. Đ. - Ž. J. | 02.04.2008 - 08:22



Srbija bi kao znak naklonosti EU pre mogla da očekuje ukidanje viza za građane i stavljanje na belu šengensku listu, nego potpisivanje sporazuma o pridruživanju, jer Brisel čeka ishod parlamentarnih izbora, ocenjuju sagovornici „Blica“.

Proevropske stranke u Srbiji spremne su da krenu u diplomatsku akciju kako bi sporazum o pridruživanju sa Unijom bio potpisan. Bivši predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić juče je otputovao u posetu Briselu gde bi, između ostalog, trebalo da se sastane sa Olijem Renom, komesarom za proširenje EU. Naši izvori navode da je Brisel trenutno bliži ideji o ukidanju viznog režima do 11. maja, kao jednom vidu podrške proevropskim strankama.

đelić: moŽemo do kandidature
- Apsolutno je izvodljivo da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU, da vize budu ukinute i da se Srbija kvalifikuje za strukturne fondove EU. To su tri ključne tačke naše evropske agende i optimista sam da ćemo ih realizovati - rekao je juče potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić nakon sastanka u Atini sa predsednikom Privredne komore Atine Konstantinom Mikalosom. Na pitanje novinara da li očekuje konkretnu pomoć zemalja članica EU na putu Srbije ka punopravnom članstvu u Uniji, Đelić je rekao da svakako „nisu dovoljni članci u novinama u kojima piše da je Srbija centar Balkana“.
- Srbiji bi značila konkretna akcija. Moj apel u kontaktima sa svim evropskim zvaničnicima glasi da do kraja aprila dobijemo jasan plan koraka koji će nam omogućiti da ukinemo vize do kraja godine, da se izdvoji 10 miliona evra dodatne podrške za studiranje naših studenata u zemljama članicama Unije i da već u aprilu Evropska komisija prizna napore koje je Srbija do sada načinila na putu ka EU - rekao je Đelić. On je naveo da će Srbija zatražiti od EU i pristup strukturnim fondovima koji bi omogućili da se naredne godine udvostruči pomoć Brisela građanima Srbije sa milijardu na dve milijarde evra.
Zamenik predsednika Demokratske stranke i ministar pravde Dušan Petrović juče je rekao da očekuje da će Srbija uskoro potpisati sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, jer je to u opštem interesu građana Srbije.

male šanse
Da Srbija neće potpisati sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU do parlamentarnih izbora 11. maja, ubeđen je Goran Svilanović, predsedavajući Radnog stola i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.
- Razumem i podržavam one koji se zalažu da se to dogodi, i to jeste dobro, ali ako me pitate da li je realno da se to dogodi, mislim da nije - kaže Svilanović.
Hag, smatra on, nije prava prepreka koja stoji Srbiji na putu ka potpisivanju ovog sporazuma, već činjenica da naša zemlja nema parlament koji bi ga ratifikovao. Zato ga, ubeđen je Svilanović, EU neće ni ponuditi pre okončanja parlamentarnih izbora.
U istoriji EU odbijanje potpisivanja ovakvog sporazuma bio bi jedinstven slučaj i teško je verovati, smatra Svilanović, da će zemlje članice dovesti sebe u situaciju da Srbiji pruže tu posebnu mogućnost.
- Ipak, ukoliko se to dogodi, bila bi to i više no ogromna podrška EU - kaže Svilanović.

Hag i dalje uslov za evropske integracije
Za većinu članova Vlade veoma je teško prognozirati kakve su šanse da Srbija do 11. maja potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom. Oni koji se zalažu za ovaj sporazum, mahom smatraju da ne treba da budemo preterani optimisti kada je reč o potpisivanju ovog sporazuma.
U Kancelariji Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji očekuju potpisivanje tek kada Srbija ispuni uslov, a to je puna saradnja sa Haškim tribunalom.
- Da li će to doći pre 11. maja, ja to ne znam. Ali znam da je saradnja sa Hagom jedini uslov za potpisivanje potpuno spremnog sporazuma - navodi Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje Evropskoj uniji.
Naš izvor iz Evropske unije tvrdi da je Holandija još uvek principijelna kada je reč o ovom uslovljavanju i da treba uložiti napor za ubrzanje saradnje sa Tribunalom. Tamo smatraju da bi bilo dobro da se obrazloži značaj potpisivanja ovog sporazuma za nastavak političkih i ekonomskih reformi u zemlji.
Šanse za potpisivanje postojale su 28. januara, kada je izvršen snažan pritisak na Holandiju, od strane Olija Rena, da popusti u svojim stavovima. Sada se još jednom otvara mogućnost pokretanja ovog pitanja s mrtve tačke, nakon sastanka na Brdu kod Kranja, gde se razmišljalo o tome kako Srbiji ipak konačno dati podstrek.

Kacin: Srbija može da bude motor ili kočnica
Srbija može da postane motor zapadnog Balkana, ali i kočnica, i zato čekamo odgovor koji će glasači dati 11. maja, kaže za „Blic“ Jelko Kacin, evropski izvestilac EU. On je naveo da će biti zadovoljan i ponosan ako bude mogao da napiše izveštaj na osnovu kojeg će članice EU zaključiti da se Srbiji ponudi da krene napred.

Ovog leta besplatne grčke vize
Đelić je u ponedeljak, prvog dana boravka u Atini, zatražio da Grčka omogući da za građane Srbije ovog leta vize budu besplatne. Tokom jučerašnjeg sastanka u Privrednoj komori Atine, Đelić je dobio formalnu potvrdu u vezi sa zahtevom Srbije povodom koga će Privredna komora Atine uputiti pismo Ministarstvu spoljnih poslova.
 
blic

e pun mi je $%%#& njih injihovih skidanja viza,obnavljanja pregovora...
dali iko više može da veruje u te priče,ako pobede na izborima "demokrate"