Kao i mnoge imperije pre nje ...!

Ovde kao da je neki "Balkanski trougao - za imperije" ...?!

Evo ti najsvezijeg primera sa Amerima ...

`690 - tih su bili jedina atomsak svestka sila ,  ali sta su danas i ko zna sta ce biti za neko krace vreme ?

 

Tadasnja "druga svetska sila" , ali bez nuklearki    , su bili ...naravno , Srbi i Srbija i RS , RSK ...!

КОЈА ЈЕ БИЛА СВРХА ТАЈНЕ ОПЕРАЦИЈЕ "ГЛАДИО"?
 Ко је извео бомбашки напад у Милану, а ко масакр у Болоњи?.

 16-12-2019 20:15


Anni di piombo, Оловне године... био је то период од 20-ак година (отприлике од 1968. до 1986.) друштвеног и политичког немира у Италији, напетости су ескалирале у талас политичко мотивисаних терористичких напада почињених од стране крајње деснице и крајње левице.
 Било је то време Хладног рата, време ноћне море за многе Италијане - стотине су изгинуле у Оловним годинама, а сећање на тај период и даље изазива велику нелагоду у италијанском друштву, као и страх од његовог могућег понављања.




Наиме, за Италију након Другог светског рата не може се рећи да је икада била политички врло стабилна земља, чак и када је остављала такав дојам. Крајности с политичког компаса можда се јесу повукле, бар из домене терористичких напада, ипак свима у Италији јасно је да су оне и даље живе, хибернирају, а нова политичка заоштрења могу их разбудити...

Управо ових дана имамо нова превирања у Италији, могућност да би на неким од следећих избора могло је да дође до доминације тврде деснице под вођством Северне Лиге, а такав сценаријо у Италији не би прошао без паралелног већег ангажмана њене противтеже, заправо то се већ и догађа.

И иако поновно свједочимо све чешћим уличним демонстрацијама у Италији, заоштравању реторике, ситуација је некоћ била далеко гора. Да, тијеком 20 Оловних година убијено је нешто више од 400 особа, што можда не звучи тако пуно, но имајмо на уму да су ово увелике жртве терористичких напада, у наводном мирнодопском времену, а психолошка траума над цијелом једном нацијом је велика.

Напетости у Италији нагло су порасле за вријеме тзв. "Вруће јесени" 1969. када су масовни штрајкови погодили земљу, нарочито у творницама и индустријским центрима сјеверне Италије.

Догађај који је снажно ескалирао овај период догодио се 12. децембра 1969. у Милану. Бомба је постављена у седиште Националне пољопривредне банке (Банца Назионале делл'Агрицолтура) на тргу Фонтана. 17 особа је убијено, 88 их је рањено. Истог дана још три бомбе експлодирале су у Риму и Милану.

Данас се зна да је бомбашки напад извела десничарска организација под називом Нови Поредак (Ordine Nuovo), а циљ им је био да јавност помисли да иза напада стоје љевичарски радикали. Каснијих година појавит ће се наводи о томе како је овај напад имао везе и с тајном НАТО-америчком операцијом "Гладио". Наиме, Гладио је била операција која је имала за циљ спријечити долазак комунистичких снага на власт у Западној Европи, а најактивнија била је управо у Италији (логично, пошто су и љевичарске снаге овдје биле најактивније). Операција се проводила у тајности кроз тактику "останка након" (остављање оперативаца на терену и након службеног повлачења снага из неке земље или територија).

Дуго времена се спекулисало како је иза напада у Милану стајала америчка ЦИА. Пуно година касније један од оснивача операције Гладио, италијански демохришћански политичар Паоло Емилио Тавиани, рекао је 2000. у разговору за италијански лист “IL Secolo XIX” како не верује да је ЦИА извела напад у Милану, али такође истиче: "Верујем да су агенти ЦИА-е били међу онима који су набавили материјал те су радили на томе да замуте воду истраге".

Вратимо се на саму отмицу 1978. Власти су поручиле како "одбијају да преговарају с терористима". Цела Италија била је на ногама. Синдикати су прогласили генерални штрајк. Снаге сигурности извеле су на стотине рација по Риму, Милану, Торину... Но, Моро није пронађен. Отмичари су ипак дозволили да пише писма породици и политичким колегама, а објавили су и његову фотографију у заробљеништву као потврду да је жив. Његова породица, пријатељи и многи други тражили су од власти да преговарају с Црвеним Бригадама, ови су одбили - иако је и тадашњи папа Павао 6. тражио да се ступи у преговоре, чак је понудио себе као заточеника за ослобађање Алда Мора.

Увидевши да неће добити што су тражили, Црвене Бригаде одлучиле су погубити Мора, 9. маја 1968. Одвели су га у аутомобил рекавши му да га пребацују на другу локацију и да се прекрије ћебетом преко главе. Након што је то учинио испалили су десет хитаца у њега. Његово мртво тело остављено је у римској улици Виа Михелангело Цаетани, уз реку Тибер, у црвеној "четворци" (Renault 4).

Што је ипак било с "Оловним годинама", како је све завршило? Очекивано, након што је убијен Алдо Моро левичарске фракције нагло су изгубиле потпору јавности.

По сличном кључу изгубиће је и десничарске, а пресудни догађај биће масакр у Болоњи 2. коловоза 1980. године.
Наиме, у терористичком бомбашком нападу на централном зелезничком аобраћају убијено је најмање 85 особа, а више од 200 их је рањено.
За напад је оптужена десничарска нео-фашистичка организација под називом "Nuclei Armati Rivoluzionari" (Наоружане револуционарне језгре) - иако је група одбацила одговорност.






Извор: Ало

izbrisala ih istorija sa lica sveta...

НОВИ СКАНДАЛ:
Бивши аустријски канцелар годинама добијао кофере пуне кеша!
 Новац стизао из Источне Европе

 17-12-2019 13:48


Бивши аустријски канцелар и некадашњи лидер Слободарска партије Аустрије (ФПО) Хајнц Кристијан Штрахе добијао је кофере пуне евра, пишу немачки медији који су открили аферу Ибица.



Због те афере Штрахе је остао без свих функција, а Аустрија је завршила са изборима. Али, два медија која су разоткрила целу аферу – дошла су у посед ексклузивних фотографија за које наводе да приказују спортске торбе пуне новца, односно евра у апоенима од 50 и 100, које је Штрахе примио у неколико наврата и то пре избијања афере "Ибица".

Фотографије је немачким медијима доставила особа чији идентитет су заштитили, али се наводи да је њихов извор био веома близак са Штрахеом. Нагађа се да је навероватније реч о његовом телохранитељу, будући да су све фотографије снимљене смартфоном из непосредне близине.

Провера фотографија као и идентитета особе која их је доставила трајала месецима и да је на том послу био ангажован цео тим стручњака из истраге о афери "Ибица", као и самих новинара. На крају је потврђено да су фотографије аутентичне, као и године настанка и места извршења примопредаје.

Испоставило се, да се то подмићивање с торбама пуним кеша није одиграло тамо негде с ликовима из италијанске мафије или с Косова, већ ни мање ни више него у срцу Аустрије - у Бечу.


Такође, три примопредаје о којима постоје фотографије одиграле су се на местима неуобичајеним за ту врсту активности. Прва примопредаја десила се испред зграде градског већа у Бечу, друга испред радње с накитом у строгом центру аустријске престонице, а трећа у главној улици туристичког градића Портшах ам Вуртхерзе.

Једна фотографија снимљена је "ајфоном", 9. јануара 2014. у 13:12, а према ГПС координатама усликана је на Ратхаус плацу број 7. у Бечу, што је трг испред градског већа. Одмах поред већа налазе се врата регионалне канцеларије ФПО-а, а те године ту је била и адвокатска канцеларија дугогодишњег политичара те странке Питера Фихтенбауера.

Са овим фотографијама и изјавама анонимног сведока скандал добија нову димензију, јер ако се потврди истинитост свега наведеног испада да је Штрахе годинама живео примајући мито да ради нешто против интереса Аустрије и њених становника, док је примао плату добијену од пореских обвезника истих тих грађана.

Све сада почиње да се повезује - Штрахеов луксузни начин живота, скупоцени БМW који је тада користио као службено возило, али још је интересантније ко је и зашто континуирано подмићивао Штрахеа. Сведоци тврде да је некадашњи аустријски вицеканцелар такве торбе пуне евра примао редовно. Они који су радили и још раде на овом слушају сматрају да је новац дошао од једне источноевропске земље, а као најозбиљнији кандидат наводи се Украјина.


Зашто? Зато што у случају 14 Цг 36/16с који се под том шифром заведен у бечком суду, бизнисмен по имену Ернст Нојмајер тужи бившег парламентарца из ФПО Томаса Шеленбахера, од ког захтева да му исплати два миллиона евра, а који му није обезбедио место у парламенту.

Све сеже до Шеленбахерових контаката у Украјини, међу којима је и милијардер Ихор Коломојски, а који имају “пословни интерес” у Аустрији. Договор се састојао у томе да, како тврди Нојмајер, Украјинци дају 10 милиона евра, укључујући четири милиона за ФПО, као и по два милиона за Штрахеа и Фихтенбауера, с почетка приче, али и за Нојмајера, који очигледно није добио свој део колача па је покренуо тужбу.

Сумња се да је циљ био да се обезбеди контрола над већином у аустријском парламенту како би се интереси украјинских бизнисмена неометано спроводили.




Извор: Б92

ХРВАТИ СЕ УТРОЊАЛИ!
Орбан их опет провоцира и дичи се картом Велике Мађарске,  која обухвата скоро пола Хрватске, а они... (ФОТО)

 17-12-2019 17:13

Мађарски премијер Виктор Орбан одржао је састанак председништва своје странке Фидес, што није ништа необично, али јесте то што је састанак одржан под огромном картом "историјске Мађарске".




Та географска карта обухвата и велики део Хрватске, све до Ријеке и Далмације, а она је, по свему судећи, стални инвентар у просторијама Фидеса, закључује портал index. hr.

Фотографију са састанка је објавио сам премијер Виктор Орбан, и то на свом Фејсбук профилу, уз опис:

- Претпразнични састанак председништва странке.



То да су Орбан и његова влада носталгични за временом када је Мађарска заузимала далеко већу територију, укључујући и велике делове Хрватске, није никаква посебна новост, а није ни тајна.

Већ неколико пута, и то у последње време, званичници Мађарске су јавно присвајали делове хрватске територије.


Тако је летос, у јуну службена мађарска Канцеларија за међународну комуникацију при влади Виктора Орбана на свом Твитер профилу објавила карту Мађарске која укључује велики део Словеније, али и делове Хрватске попут Међимурја, дела Барање и Кварнера, која сугерише да су овој земљи након Првог светског рата отете две трећине територија, укључујући чак 63 хиљаде километара квадратних који су део данашње Хрватске, Словеније...

А сам Орбан је недавно, приликом посете Осијеку, где га је дочекао хрватски премијер Андреј Пленковић, носталгично говорио о Славонији и Барањи као "најбогатијим деловима наше (мађарске) државе". Хрвати су и тада, на ту провокацију, били неми!


About Hungary
@abouthungary
2/3 of the country was taken away https://buff.ly/2WPVj1q

Погледај слику на Твитеру
149
17:00 - 4. јун 2019.
Употреба информација и политика приватности у Твитер огласима
181 људи прича(ју) о овоме
Поводом најновије провокације хрватски премијер Андреј Пленковић је рекао да је о томе разговарао с министром спољних и европских послова Горданом Грлићем Радманом.


- Наше министарство ће везано за то обавити разговоре с мађарском страном. Колико сам ја њега разумео, није то први пут да се та карта појављује на неком састанку Фидеса. Садашње хрватске границе су такве какве јесу- казао је Пленковић, додавши да Хрватска мора да сарађује са својим суседима.





Извор: index. hr

Нижу се докази да у Европи влада тренд убијања слободе говора

© Sputnik /
РУСИЈА
18:05 17.12.2019(освежено 18:17 17.12.2019)Преузмите краћи линк
Пише Милош Ћурчин


У случају да се у дело спроведе извештај аналитичког центра „Европске вредности“, у којем се европско друштво позива да телевизију РТ и агенцију Спутњик престане да сматра представницима „слободних медија“, то би био доказ да у Европи слобода говора, као таква, не постоји, сматрају аналитичари.

У извештају под називом „Стратегија за посматрање Кремља и превентиву од непријатељског руског мешања“ (Kremlin Watch Strategy for Countering Hostile Russian Interference) препоручује се и да се блокира приступ новинарима тих медијских кућа конференцијама за штампу, као и да се обустави „легитимизација руских инструмената за ширење дезинформација путем медијских платформи“.

Осим тога, у извештају стоји и да телевизија РТ и агенција Спутњик, као и поједине друге руске државне телевизије, нису медијске организације, већ се „само тако представљају“.

Секретар Савеза новинара Русије Роман Серебрјани за Спутњик каже да се тај извештај у потпуности коси са свим европским вредностима по питању медија, а то су слобода говора, могућност добијања информације и приступ њима, као и могућност да јавност чује алтернативну тачку гледишта.

Поред тога, како тврди, основни принципи медијских слобода налажу и да би јавност требало самостално да одлучује које ће медије слушати и пратити.

Где су сада те европске слободе говора?
„Ово што се поручује у извештају је покушај да се Русија натера да предузме одређене реципрочне мере према европским медијима, што не иде у прилог ни изградњи цивилизованих односа са медијима, ни грађанима који желе да имају приступ објективним информацијама“, истиче Серебрјани.

У извештају се наводи и да би те мере представљале јасан сигнал свим новинарима да је „рад за руске власти ’пут у једном смеру‘, али и европским чиновницима да нико не би требало да легитимизује те организације и да пристаје на интервјуе са њима“.

Такође је објављен и списак од 2.327 јавних и личности из света политике и културе из западних земаља, које су у неком тренутку гостовале на телевизији РТ, а између осталих наведени су и председник САД Доналд Трамп и премијер Велике Британије Борис Џонсон.

„Овакви извештаји, по свему судећи, постали су тренд на Западу“, оцењује Серебрјани и додаје да је списак, на којем се налазе људи који су давали интервјуе за телевизију РТ, у најмању руку непримеран, чак и помало смешан, узимајући у обзир да се на њему нашао чак и Борис Џонсон, који је толико критички настројен према Русији.

Маргарита Симоњан: Учини нешто глупо, доживи неуспех, па понови
Поводом овог извештаја огласила се и главна уредница агенције МИА Русија севодња Маргарита Симоњан, која је рекла да организација „Европске вредности“ већ дужи низ година добија средства од Министарства иностраних послова Велике Британије и Амбасаде САД у Прагу, те да су из тог аналитичког центра у више наврата стизале критике упућене гостима руске телевизије РТ.

„Штагод они писали, сведоци смо да се ништа тим поводом није догодило. Учини нешто глупо, доживи неуспех, па понови то исто“, прокоментарисала је она на Телеграму.
Подсећања ради, списак од 2.327 америчких, британских и европских политичара, који су у неком тренутку гостовали или дали интервју РТ-у, први пут је објављен још 2017. године у извештају под називом „Кремљска платформа за корисне идиоте на Западу“ са циљем да се скрене пажња јавности на те политичаре који „лично дају кредибилитет и ауторитет тој руској телевизији“.

Иначе, аналитички центар „Европске вредности“ основан је у Чешкој 2005. године, а како тврде представници те организације, њен главни циљ је да се „заштите вредности либералне демократије“.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912171121353215-nizu-se-dokazi-da-u-evropi-vlada-trend-ubijanja-slobode-govora/

Немачка спремила „конкретне мере“ на америчке санкције „Северном току 2“Nord Stream 2/

A. Шмидт
ЕВРОПА
18:09 17.12.2019П

Немачке власти рачунају да би америчке санкције против гасовода „Северни ток 2“ могле да ступе на снагу већ ове недеље, на шта су спремне да одговоре „конкретним мерама“, пише немачки „Билд“, позивајући се на документ за службену употребу Министарства економије и енергетике Немачке.

Према документу у који је „Билд“ имао увод, Влада Немачке ће након ступања на снагу тог америчког закона „детаљно проучити конкретне последице које ће утицати на реализацију пројекта Северни ток 2“. Тек након тога ће бити донета одлука „којим конкретним мерама“ ће Влада реаговати на закон, наводи се у тексту.

Полагање цеви током изградње гасовода Северни ток 2 у Лубмину
© ФОТО : NORD STREAM 2 / PAUL LANGROCK
Путин: Изградња гасовода „Северни ток 2“ скоро завршена
„Сенат САД ће одобрити тај документ данас. Очекује се да ће амерички председник потписати документ до 20. децембра 2019. године“, пише лист и додаје да, у складу са тим, санкције ступају на снагу најкасније у петак.

„Влада Немачке не искључује могућност да ће због најављених санкција бити отежани радови на полагању цеви у данској економској зони“, наводи се.

Међутим, компанија „Норд стрим 2“ је саопштила да планира да заврши изградњу гасовода „Северни ток 2“ за неколико месеци, али да не намерава да спекулише о датумима завршетка радова.

„Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке.

Он ће проћи кроз територијалне воде или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.

Планирано је да нови гасовод почне са радом 2020. године.

https://rs.sputniknews.com/evropa/201912171121353638-nemacka-spremila-konkretne-mere-na-americke-sankcije-severnom-toku-2/

srbija se nece mesati u razgradnju tzv drzavnosti bivsih republika sfrj...

ali ce uzeti sve srpske teritorije koje u tom procesu preteknu kad svako uzme svoje...

jel te tzv elite su zaboravile zasto su se uopste ujedinjavali sa srbima...

eto prilike da se podsete...

madjarska je tek pocetak...

ПОСЛЕ ОВОГ ОБРАЧУНА ЕВРОПА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ ИСТА:
 У гасном рату Турска игра на страни Русије!
Ово се дешава...

 18-12-2019 13:41


У великој игри која одлучује ко ће снабдевати Европу гасом и у америчкој игри спречавања Русије да то учини, Турска је сада одредила своју улогу тако што је поставила баријеру преко Средоземног мора од турске до либијске обале и припрема се за активирање оружаних снага да то и спроведу.




Документ је потписан у Истанбулу 27. новембра између турске владе и владе Националног споразума (ГНА), једне од страна у грађанском рату у Либији.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је у понедељак рекао: „Кипарски Грци, Египат, Грчка и Израел не могу успоставити гасовод без сагласности Турске“. Затим у уторак: „Ако би Либија поднела захтев, послали бисмо довољан број војника. После потписивања споразума о безбедности нема препрека”.

Нема везе то што у овом тренутку ГНА губи у Либијском рату. Турски блеф неће упалити против Русије, која подржава моћнијег супарника ГНА-а, Либијску националну армију (ЛНА).

Нити Турска циља Русију; обе земље имају заједнички интерес да очувају свој нови извозни нафтовод за гас, Турски ток, у јужну Европу кроз Турску, и да победе конкуренцију.


Турски изазов је усмерен према САД-у, Грчкој, Кипру и Египту, изазивајући их да испробају властите морнарице и ваздушне снаге како би вратили Турке назад унутар њихове копнене границе. За сада Ердоган сматра како се Американци, Грци, Кипрани и Египћани неће усудити да пробију баријеру. За сада је у праву.

Оно што се међутим крије је чињеница да се у позадини одвија прави рат између Русије и Америке која покушава да пробије ове баријере и  направи гасовод у Европу чиме би  покушао да сломи Русију економски.

Путин је одиграо ову игру велемајсторски јер је на својој страни упослио Ердогана који своје личне обрачуне води са Америком а истовремено брани позиције главног транзита руског гаса у Европу.

Поред генералија, о руским стратегијама на Медитерану се у руским медијима не расправља отворено, нити истраживачки тимови које финансира држава то чине. У условима рата и америчких санкција једно је неизбежно – Турска је руски савезник против санкција, тако да је њено учешће у борби против Руса у Сирији и Либији посебно осетљива тема за Кремљ.

Арапска и америчка штампа је мање инхибирана, извештавајући о руском војном ангажману у Либији, укључујући техничаре, специјалне борбене снаге, оружје, обавештајне податке и ратну електронику.


Руски креатори политике о Либији, који говоре отворено, су Михаил Богданов, заменик министра спољних послова за Блиски Исток и Северну Африку и Лев Денгов, шеф руске контакт групе за унутарлибијска питања.

Вицеадмирал Игор Костјуков, шеф Главне обавештајне управе Генералштаба (ГРУ) од прошлог децембра, управља обавештајним и тактичким поступцима.

Координацију цивилних и војних операција већ неколико година тестирају Генералштаб, Министарство спољних послова и Савет безбедности на сиријском и украјинском фронту; Костјуков је неко време водио војну обавештајну службу у Сирији; САД су га два пута санкционисале због оптужби за сајбер операције на америчким изборима.

Председник Владимир Путин признао је да разговара о Либији с председником Ердоганом већ неколико месеци, почевши од августа.

Ердоган покушава да обузда догађаје у Либији, када ће он и Путин отворити нафтовод Турски ток. “Надам се да Руси неће дозволити Хафтару сиријски сценарио”, изјавио је Ердоган ове недеље. Он је  телефонирао Путину како би поново разговарали о Сирији и Либији.



https://www.pravda.rs/2019/12/18/posle-ovog-obracuna-evropa-vise-nece-biti-ista-u-gasnom-ratu-turska-igra-na-strani-rusije-ovo-se-desava/

bice velikih problema oko placanja