Сукоби током штрајка у Француској – на улицама најмање 500.000 људи

четвртак, 05.12.2019. у 19:57


(Фотографије Бета/АП)
ПАРИЗ - Више од 510.000 демонстраната изашло је на улице око 70 градова широм Француске како би протестовали против најављених пензионих реформи током једног од највећих штрајкова у тој земљи у последњих неколико деценија.

Протести су скоро у потпуности паралисали јавни превоз, а демонстрације у Паризу обележили су сукоби пошто је полиција испалила сузавац на учеснике протеста.


Préfecture de Police
✔
@prefpolice
#5decembre #FDO prises à partie place de la République à #Paris.
A 17 heures : 87 personnes ont été interpellées.

Embedded video
113
5:12 PM - Dec 5, 2019
Twitter Ads info and privacy
94 people are talking about this
У Паризу полиција је задржала у притвору 87 особа, наводе званичници, а преноси Би-Би-Си.

Како преноси Ројтерс, десетине хиљада чланова синдиката марширало је центром Париза, а сукоби су избили када се група људи која је носила маске, обучена у црно, издвојила и опустошила једну аутобуску станицу у близини Трга Републике, поразбијала прозоре на радњама и гађала полицију ватрометом.

Полиција је потом испалила сузавац, кажу очевици Ројтерса.

Недалеко одатле полиција је употребила пендреке како би се одбранила од демонстраната обучених у црно, који су појурили ка њој, преноси Танјуг.

Француски лист Монд додаје, позивајући се на АФП, да су протести одржани и у Марсеји, Тулузу, Борду, Греноблу и многим другим градовима у Француској.

У Лиону и Марсеју хиљаде учесника протеста носило је транспаренте на којима пише „Макрон се изгубио” и „Не дирајте наше пензије”, преноси Ројтерс.

У Нанту, учесници протеста гађали су полицију пројектилима, после чега је она испалила сузавац.

Због штрајка саобраћај у градовима је паралисан, а не раде ни железнички ни метро саобраћај, док је на француском аеродрому Орли саобраћај смањен за 20 одсто.

Стотине летова је отказано.



Запослени у железници најавили су да ће и сутра штрајковати, док су чланови синдиката у компанији РАТП која је задужена за аутобуски и метро саобраћај саопштили да ће штрајковати до понедељка.

У Паризу затворене су популарне туристичке дестинације попут Ајфелове куле, националног музеја Орсе и Версајског дворца, преноси Би-Би-Си.


David Vance
✔
@DVATW
France looking festive 

Embedded video
2,305
12:15 PM - Dec 5, 2019
Twitter Ads info and privacy
1,488 people are talking about this
Широм Француске синдикати су организовали штрајк, један од највећих у последње време, којим желе да натерају француског председника Емануела Макрона да одустане од најављене реформе пензионог система.

Макрон је недавно поновио да не одустаје од реформе обећане током предизборне председничке кампање.

http://www.politika.rs/scc/clanak/443419/Sukobi-tokom-strajka-u-Francuskoj-na-ulicama-najmanje-500-000-ljudi

 

Sta je sa ovim Francuzima ?
Zar se u EU ne zivi lepo ?
Zar tamo nije sve sredjeno i uredjeno ?!
 
Neka dodju ovde , pa neka vide sta je sta ...

Strajk i demonstracije su normalna stvat u demokratiji klovnu. U diktaturi nema protesta

Zamisli ti ovog ludila, kao jao protestuju ja msilio tamo lepo

podrzavamo proteste u fransuckoj...mi i nemacka sluzba...

Грчка и Турска на рубу оружаног сукоба

© AP Photo / Turkish Defence Ministry
СВЕТ
18:51 06.12.2019(освежено 19:04 06.12.2019)

Атина и Анакара дошле су близу оружаног сукоба, пошто је Турска са Либијом потписала споразум о разграничењу који се доводи у везу са ексклузивном економском зоном која захвата и грчке територијалне воде.

Споразумом који је потписан 27. новембра предвиђен је коридор који се простире дуж источног Медитерана између обала Турске и Либије и сече део мора на чије право полаже Грчка, пише „Ал Џазира“.

Министар енергетике Турске Фатих Донмез најавио је да чим споразум ратификују обе стране, турски бродови ће почети подводно бушење у том подручју у потрази за природним гасом и нафтом.
Иако се грчка војна морнарица није званично огласила, двојица стручњака кажу за „Ал Џазиру“ да је Атина послала поморске снаге у спорно подручје југоисточно од Крита.

Грчка је одлучила да протера либијског амбасадора због споразума Либије и Турске о повлачењу поморске границе између две земље у близини грчког острва Крит.

Професор међународног права и посланик конзервативне Нове демократије у грчком парламенту Ангелос Сиријос сматра да Турска неће моћи да започне бушења.

„Анкари је поручено да се неће толерисати никаква истраживања у области коју Грчка сматра својом ексклузивном економском зоном“, додао је Сиријос.

Шеф особља грчке морнарице адмирал Никос Цунис поручио је да поморске снаге неће чекати ничију помоћ. „Све што урадимо, урадићемо сами“, јасан је Цунис.

Како РТС преноси наводе „Ал Џазире“, ни састанак грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана на маргинама НАТО самита није довео до конкретног решења.

Извор катарске телевизијске мреже наводи је да су се Мицотакис и Ердоган сложили да наставе са мерама које би градиле поверење, да се води рачуна о стварању запаљиве климе и да дијалог остане отворен.
Грчка и Турска су у прошлости спровеле низ мера за грађење поверења од 1987. године када је замало избио рат због истраживања угљоводоника у Егејском мору.

Договорено је да обе стране избегавају војне вежбе током летње туристичке сезоне, планирано је успостављање директне везе између начелника генералштаба и министара одбране, као и позивање официра супротне стране на маневре.

Међутим, нису све мере примењене. У периоду 2017. и 2018. године директна телефонска линија војних шефова Грчке и Турске била је у квару.

https://rs.sputniknews.com/svet/201912061121292853-grcka-i-turska-na-rubu-oruzanog-sukoba/

 

Stigla maca na vratanca !

 




Орбан носталгично о деловима Хрватске под Мађарском:
 Комшије ћуте, Словенци реаговали

© AP Photo / Geoffroy van der Hasselt
РЕГИОН
10:49 08.12.2019(освежено 11:46 08.12.2019)

Једна изјава мађарског премијера Виктора Орбана током сусрета са хрватским премијером Андрејем Пленковићем прошла је испод радара, пише „Индекс“.

Како пише „Индекс“, скандалозна изјава догодила се 28. новембра када је Орбан са Пленковићем отварао нову зграду ученичког дома мађарског Просветно-културног центра у Осијеку.

„Подсетио је како су пре 80, 90 или 100 година Славонија и мађарска жупанија Барања 'били најбогатији крајеви наше државе', на чему су други људи завидели, због висине животног стандарда. Напросто не верујем да ако смо нешто већ успели да постигнемо током историје, да не бисмо то могли да поновимо. Верујем да ће се још једном догодити да ће људи завидети мађарској жупанији Барањи и Славонији у Хрватској“, рекао је Орбан, пренела је Хина.
Хрватски портал примећује да је „приметна носталгија“ с којом је Орбан говорио о раздобљу кад је Хрватска била под Мађарском, говорећи притом о „нашој држави“, при чему је остало нејасно говори ли о Мађарској или о заједничкој држави.


​Хина је у истој вести додала како је Орбан истакао да се Мађарска и Хрватска морају повезати, јер ако остану на рубу и изоловани „предодређене су на неуспех“.

Познато је да у Орбановој Влади држе карте на којој се велики делови Хрватске приказују као да су у склопу Мађарске, подсећа „Индекс“.

У јуну је Канцеларија за међународну комуникацију при Влади Мађарске на свом профилу на Твитеру објавила карту Мађарске која укључује велики део Словеније, али и делове Хрватске попут Међимурја, дела Барање и Кварнера. У опису слике написано је како су „две трећине мађарске територије одузете“. Канцеларија се налази у саставу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана.

Словенија бурно реаговала
Словенија на ту провокацију није остала нема, већ је врло бурно реаговала.

„Словенија осуђује објаву те историјске карте која не придоноси јачању европских вредности и добросуседским односима. Европска унија је настала као пројекат којим су превладана историјска оптерећења и мржња међу народима и државама“, објавило је Министарство спољних послова на Твитеру. Словенски премијер Марјан Шарец рекао је притом да се ради о понашању које није „европско и мирољубиво“.
Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић и премијер Андреј Пленковић нису до сада коментарисали изјаву мађарског премијера.

https://rs.sputniknews.com/regioni/201912081121300128-orban-nostalgicno-o-delovima-hrvatske-pod-madjarskom-komsije-cute-slovenci-reagovali/

RAT SAD I EU! POSLEDICE OVOG BIĆE GLOBALNE
Brisel shvata da je moć Amerike na zalasku - priključuje se NOVOJ ALIJANSI

AUTOR: Alo.rs/ Sputnjik/ M. G. DATUM I VREME: 08.12.2019. 08:36 - 08.12.2019. 10:11


"Mali znaci budućih velikih promena" podsećaju da uticaj EU prvenstveno počiva na NATO, "glavnom izvoru njene snage", tj. na američkoj globalnoj geopolitičkoj dominaciji, koja je pak sada u opadanju.



Na to ukazuju pukotine u savezništvu i nelojalnost vazala - od narušenog EU jedinstva, zaustavljanja proširenja i bregzita, do nedovoljnog plaćanja „članarine" Alijansi, sve češćih „namigivanja" Rusiji i Kini, Turskog i Severnog toka 1 i 2.

Inicijative o transformisanju EU niču kao pečurke posle kiše. Birokratski su naslovljene, imaju različitu sadržinu i pišu ih unajmljeni eksperti ili brižni intelektualci.

Evropa se trese

Nekada su poreklom iz namnoženih briselskih institucija, a sve češće potiču i od najmoćnijih članica - prvenstveno Nemačke i Francuske - koje su same sebe odavno proglasile za „lokomotivu EU". Uzaludan posao!

U njima je obično najvredniji deo analiza stanja i konstatacija o mračnoj budućnosti ako se ne preduzme ovo ili ono. Ali toga su svesni čak i obični građani, suočeni sa sve burnijom svakodnevicom - od invazije imigranata i epidemije terorizma, do „Žutih prsluka" i „porođajnih muka" britanskog izlaska.

Predugo je trebalo evropskoj nomenklaturi da shvati i prizna kako se svet fundamentalno menja, te da oporavak Rusije, uspon Kine i pojava novih sila nisu incidenti posle kojih će se sve vratiti u normalnost beskonačno produžene dominacije Zapada.

Ključna greška bila je neprihvatanje činjenice da je EU (samo) ekonomsko-politički „revers" transatlantizma i rudiment Hladnog rata, te da je ekspanzija tokom tzv. unipolarnog trenutka, u stvari, njena „labudova pesma".

Isto važi i za NATO, vojnobezbednosni „avers" iste novčanice, koji se stalnom proizvodnjom kriza pokazao samo nešto duže vitalnim. Ipak, i taj „krčag ide na vodu dok se ne razbije"!



Spasavaj što se spasti može

Da li su se problemi EU namnožili u tolikoj meri da je kritična tačka već pređena tako da će se ona ili raspasti ili redefinisati do neprepoznatljivosti? Pokušavajući da to preduprede, Berlin i Pariz nedavno su napravili koncizan nacrt dvogodišnje „Konferencije o budućnosti Evrope".

I ponovo je u tom dokumentu isuviše „opštih mesta" o neophodnosti reformi, jačanju jedinstva, demokratizaciji prilikom izbora zvaničnika, bezbednosnim izazovima, politici prema susedstvu i proširenju, većoj ulozi u svetskim poslovima, afirmaciji vladavine prava i evropskih vrednosti, borbi protiv nejednakosti, nužnosti digitalizacije, klimatskim promenama, migracijama...

Što bi narod rekao - „mlaćenje prazne slame". Jednom se mora pogledati istini u oči - EU nije ništa više od „najvažnijeg američkog mostobrana u Evroaziji" (Zbignjev Bžežinski).

A zna se kakva je sudbina mostobrana: kada više nije potreban ili kada njegov korisnik oslabi i bude prinuđen na povlačenje - prestaje njegova funkcija i demontira se.

Taj trenutak još nije došao jer SAD posredstvom NATO-a i dalje sve drže pod kontrolom. Na podređeni položaj EU ukazuje činjenica da su u Nemačkoj, njenoj vodećoj članici, SAD zadržale snažno naoružanje (uključujući i dvadesetak nuklearnih bojevih glava, o kojima Nemci „ne žele da znaju").

Tu su brojne vojne baze različite namene, pet velikih garnizona (od ukupno sedam u Evropi), glavni štab svih američkih garnizona u Evropi (u Vizbadenu) i komanda američkih snaga u Evropi EUKOM (u Štutgartu), te dve vazduhoplovne baze (Ramštajn i Špangdalem).

U Nemačkoj se nalazi 38.600 američkih vojnika (podatak za 2019), što je, uprkos drastičnom smanjenju sa 400.000 u vreme pada Berlinskog zida, ostao najveći kontingent u Evropi (izvan SAD više ih je jedino u Japanu).

Nisu li, stoga, nemačko liderstvo, osovina Berlin-Pariz, evropske oružane snage i EU kao autonomni pol globalne moći - ipak samo „što je babi milo, to joj se i snilo"?



Ko je (više) na samrti?

Ovo su važni, ali ne i jedini razlozi zašto su iskusna nemačka kancelarka i ministar spoljnih poslova, hteli - ne hteli, morali da se suprotstave izjavi ambicioznog i liderski raspoloženog francuskog predsednika Ekonomistu da je NATO na samrti, da neće braniti svoje evropske članice i da je EU na ivici ponora.

Isto je, u svom stilu, skinutih rukavica i bez biranih reči, učinio i predsednik Turske, uprkos zahlađenju odnosa s Vašingtonom, sirijskog (kurdskog) angažmana i odluke da kupi ruski S-400, što tzv. analitičari preuranjeno prepoznaju kao preorijentaciju sa atlantističkog na (neo)evroazijski kurs.

Ovi „mali znaci budućih velikih promena" (šeik Imran Husein) podsećaju da uticaj EU prvenstveno počiva na NATO-u, „glavnom izvoru njene snage" (Greg Levicki), tj. na američkoj globalnoj geopolitičkoj dominaciji, koja je pak sada u opadanju.

Na to ukazuju pukotine u savezništvu i nelojalnost vazala - od narušavanja EU jedinstva, zaustavljanja proširenja i bregzita, do nedovoljnog plaćanja „članarine" Alijansi, sve češćih „namigivanja" Rusiji i Kini, Turskog i Severnog toka 1 i 2.

A da je Imperija na neupitnom deklinističkom kursu govore njeni narasli unutrašnji problemi, sve dublja podeljenost ionako heterogenog društva i naročito „tihi građanski rat" između njene oficijelne i duboke države, a koji odavno ima odlike mrežnog, pa i obrise istinskog unutrašnjeg hibridnog rata.

Zaokupljena sobom, ona sve manje pažnje obraća na interese EU. Štaviše, konfrontira je s bližim i daljim okruženjem, drži je u „klinču" s islamskim svetom, uvlači je u trgovinski rat s Kinom i primorava na umnožavanje sankcija Rusiji, od čega upravo Evropljani imaju najviše štete.

Preporuke da se, umesto toga, i SAD i EU okrenu glavnoj pretnji - terorizmu - promašene su i uzaludne. Kako bi rekao Z. Bžežinski, kao ni blickrig, tako ni terorizam nije neprijatelj već način borbe, tehnika, metod. Stoga Zapad mora da identifikuje pravog neprijatelja - ako ume, može i nije kasno.



Nedostatak kondicije

Nastojeći da u preoblikovanom svetu (p)ostane kakav-takav strateški činilac, EU ne pravi samo „račun bez krčmara" u odnosu na saveznika SAD/NATO, već i naspram nastupajućih gorostasa Rusije i Kine.

Ona i dalje jeste ekonomski snažna i njen BDP je 21,9% svetskog BDP (Svetka banka, 2018). Nešto manji je od američkog učešća (23,9%), a još izvesno vreme biće veći od kineskog (15,9%), koji se ubrzano povećava.

Međutim, njene godišnje stope ekonomskog rasta imaju višedecenijski opadajući trend. Iako je po broju stanovnika daleko ispred SAD i čak 3,5 puta populaciono veća od Rusije, njeni „ljudski resursi sedih glava" (!?) ne mogu se meriti s kineskim koji su 2,8 puta veći, mladi i dinamični.

Nenadoknadiv komparativni hendikep EU je teritorijalni kvantitet i kvalitet. Ipak je ona samo relativno malo i razuđeno „zapadno poluostrvo Evroazije" - od Rusije je manja gotovo četiri puta, a od SAD i Kine više od dva puta.

Njeni prirodni resursi su ili neznatni ili potrošeni, a više nije u stanju da ih na (neo)kolonijalni način otima ili nabavlja po niskoj ceni, te će se uvozna zavisnost nesumnjivo povećavati, naročito od ruskih energenata (nafte i gasa).

Na užas tvrdokornih američkih neoliberala i otuđenih globalističkih elita u Briselu i prestonicama pojedinačnih članica, to će je sve više primoravati na geopolitičko vezivanje za Veliku Evroaziju.

Posredno je to naznačeno i na nedavno održanom debatnom Astana klubu. Stoga će na pretnje evropske „prazne puške" još neko vreme reagovati samo politički čelnici večitih pretendenata na članstvo.

Ali neka se sve malobrojniji srpski EU entuzijasti ne brinu za njenu budućnost - od 1. januara predsedavanje preuzima Hrvatska!

https://www.alo.rs/vesti/svet/brisel-shvata-da-je-moc-amerike-na-zalasku-prikljucuje-se-novoj-alijansi/271507/vest

BRITANCI UVODE "BODOVANJE"
Ubuduće će primati samo ovakav profil stranaca u zemlju

AUTOR: Alo.rs/ Srna/ M. I. DATUM I VREME: 08.12.2019. 12:19


Britanski premijer Boris Džonson predstavio je plan o migracijama koji bi trebalo da stupi na snagu poslije "Bregzita", a čiji je cilj smanjivanje broja nekvalifikovanih migranata.



Ovaj plan podržava prijem visoko kvalifikovanih stranaca, ali ograničava broj niže obrazovanih migranata.

Britanski ministar unutrašnjih poslova Priti Patel rekla je da će ovaj plan smanjiti migracije i da će biti uspostavljen pošteniji sistem koji će da privuče najpametnije i najbolje ljude iz celog svijeta.

- Referendum o napuštanju EU bilo je glasanje za vraćanje kontrole nad našim granicama. To je upravo ono što će Vlada konzervativaca učiniti i to tako što ćemo okončati "Bregzit" i slobodu kretanja - rekla je Patelova i dodala da će migracije konačno biti pod "demokratskom kontrolom".

Plan je sačinjen po ugledu na australijski sistem bodova kako bi ekonomija države bila efikasnija, piše "Dejli mejl".

Torijevci planiraju da uvedu sistem bodovanja po različitim osnovama i kriterijumima, koji migrante svrstava u tri kategorije.



Prvu takozvanu brzu kategoriju činili bi preduzetnici, investitori, visoko kvalifikovani radnici koji su već prihvaćeni ili afirmisani u tom pogledu.

U ovoj kategoriji neće biti nikakvih limita po pitanju dozvoljenog broja migranata koji mogu da uđu u zemlju.

Drugu kategoriju čine kvalifikovani medicinski radnici kao što su ljekari, te različito medicinsko osoblje koje dolazi u Britaniju na poziv poslodavca. U ovoj kategoriji proces izdavanja vize biće ubrzan uz smanjenu taksu.

Treća kategorija obuhvata niže kvalifikovane ili nekvalifikovane radnike koji bi imali dozvolu ulaska samo u slučaju da na tržištu rada Britanije dođe do manjka tih kadrova. U te radnike, na primer, spadaju sezonski radnici u poljoprivredi.

Sve vize biće vremenski ograničene, a migranti će morati plaćati zdravstvenu naknadu za svaku godinu svoje vize, osim ako u međuvremenu ne reše svoj status.

Ovaj plan, koji će biti usvojen tek nakon 2022. godine predviđa i usvajanje formalnog programa razmene sa vladama Australije i Kanada u smislu podele najboljih praksi ovih zemalja.

Osim toga, predviđeno je i osnivanje supervizorskog tela odnosno savetodavne komisije za migracije, koja će podnositi izveštaj na godišnjem nivou sa predlozima za smanjenje ukupne migracije i jačanje produktivnosti zemlje.

Džonson je u više navrata govorio o nezakonitoj i nekontrolisanoj migraciji, insistirajući da migranti u Britaniji moraju da nauče engleski jezik.

https://www.alo.rs/vesti/svet/ubuduce-ce-primati-samo-ovakav-profil-stranaca-u-zemlju/271562/vest

 

Ostali , zna se - Balkan !

sve mi se vise svidja ovaj orban...

sve sto ostane od hrvatske pokupice srbija...

 
A Talijani ...?

Red je da i oni  "nesto dobiju" ...