БРИТАНСКЕ ПРОВОКАЦИЈЕ УОЧИ САМИТА НАТО:
Србија под притиском и Запада и Русије!

 28-11-2019 17:59


Србија је под притиском и Запада и Русије, оцењује британска агенција Ројтерс у анализи уочи Самита НАТО.



Самит ће се одржати у светлу оцена француског председника Емануела Макрона о потреби јачања Севрноатлантске алијансе.

Макрон је од октобра доводио у питање ефикасност НАТО, привремено зауставио проширење ЕУ и позвао на нови "стратешки однос" са Русијом, а Ројтерс оцењује да велики број држава има разлога да обрати пажњу на његов дипломатски стил "раздрмавања", али да ће само неколико њих његове речи осетити конкретније од Србије.

За Београд, како наводи, свако повлачење Европе или НАТО могло би да отвори простор Русији да попуни празнину, имајући у виду блиске политичке, војне и економске односе Москве и Србије.

То ће вероватно, додаје агенција, бити разматрано на самиту НАТО лидера, који ће се следеће недеље окупити у Лондону како би разговарали о будућности њиховог војног савеза "пошто се Балкан, попут Балтика, може сматрати преградом против утицаја Москве".

Ројтерс цитира сарадника у Атланстком савету и стручњака за руски утицај Димитра Бечева да ако Запад престане да се ангажује и препусти регион онда ће Русија имати много прилика да искористи ситуацију.


С друге стране, ако се Србија придружи ЕУ, Бечев каже да би могла да наликује Кипру и Мађарској, чланицама ЕУ које имају блиске односе са Москвом.

"Србија ће бити слаба или проруска ако заврши у ЕУ, што није лош исход ни за Русију", тврди он.

Агенција подсећа и на обавештајну аферу у Србији коју наводи као "последњи пример наводног мешања" и преноси изјаву неименованог НАТО званичника да Алијанса ради на промоцији стабилности, безбедности и сарадње на Западном Балкану.

"Свако спољно мешање у унутрашње демократске процесе је неприхватљиво. Позивамо Русију да учини то исто", навео је он.

Ројтерс подсећа и да је Макрон одбио да да зелено светло Албанији и Северној Македонији за отварање приступних преговора и оцењује да, иако је Србија већ започела преговоре о чланству, сада осећа последице Макроновог одбијања да отвори врата другима у ЕУ.

Преноси и да бивши војни дипломата и члан београдског Центра за посљну политику Милан Карагаћа не сматра да Русија има велике планове да стратешки искористи Србију, али да је види као "пијуна у својој великој игри са Западом".

Србија је, напомиње агенција, посвећена војној неутралности, иако су се скоро све суседне земље придружиле НАТО или планирају да то учине.


Напомиње да је Србија чланица НАТО "партнерства за мир" и да учествује у НАТО вежбама, али указује на односе српске и руске војске и технологију коју Москва обезбеђује Србији.

Преноси и изјаву владиног званичника, за којег каже да је тражио да остане анониман, а који је рекао да Србија планира да одржи равнотежу између Русије и Запада.

"Ниједна земља или међународно тело не могу да тврде да нас имају под својом сфером утицаја", рекао је он.

Ројтерс преноси и наводе аналитичара да ЕУ сматра да већина проблема лежи у, како тврди Унија, слабој владавини права у Србији.

"Оно што је забрињавајуће за ЕУ није толико Русија, већ околности које омогућавају Русији да има утицај - недостатак владавине права, недостатак одговорности, заробљивање државе, корупција", тврди Бечев.

Ројтерс оцењује и да, иако Москва нема новца како би парирала Кини или ЕУ за трошкове и улагања у региону, она има значајан утицај.

У том контексту помиње Турски ток који, како наводи, чини Србију "кључном кариком" у енергетском гасоводу ЕУ и пореди нашу земљом са улогом Украјине као посредника у снадбевању гасом ЕУ пре сукоба са Москвом.




Извор: Танјуг

 

gledamo poslednje trzaje nekad tzv kolonijalne imperije...

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/3755179/merkelova-prvi-put-ide-u-ausvic.html


za one koji ne znaju ona je iz istocne nemacke...

ali je prebegla...

izmedju ostalog zahvaljujuci vezi sa nacistima...

i cdu...





1993 ta

Angela Merkel prvi put u poseti Aušvicu
Nemačka kancelarka Angela Merkel posetiće Aušvic prvi put narednog petka uoči 75.godina od oslobođenja tog zloglasnog logora od nacista, kaže njen portparol.

IZVOR: TANJUG PETAK, 29.11.2019. | 18:15
 Podeli



Prema pisanju nemačkog portala "Lokal", Merkel će biti treća kancelarka, posle Helmuta Šmita i Helmuta Kola koja će da otputuje na mesto gde su nacisti napravili logor nakon okupacije Poljske tokom Drugog sveskog rata.

Ona će u Aušvicu prisustvovati minuti ćutanja kod takozvanog Crnog zida, gde su logoraši bili ubijani, nakon čega će održati govor.


Najvljeno je da će događaju prisustvovati i premijer Poljske Mateuš Moravjecki.

Merkelova stiže na poziv Fondacije Aušvic-Birkenau, koja obeležava deset godina od osnivanja.

Uoči posete, ona i premijeri 16 nemačkih saveznih država doniraće 60 miliona evra za finansiranje fondacije.

Logor Aušvic, sa ubijenih milion Jevreja u periodu između 1940. i 1945. godine, postao je simbol genocida nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=29&nav_category=78&nav_id=1624477

 

Inace "ehefrau" i te kako solsidno barata sa ruskim jazikom ...
Izmedju ostaloga ...

 

Da li da ocekujemo reakciju  "Mise Volfa"  po ovom pitanju ili ne ...?

Ponovno ubijanje svih zrtava...

Ili prikupljanje politickih poena ?

Francuska vojska ogorčena zbog crteža "Šarli ebdoa" o pogibiji vojnika u Maliju


AUTOR:
Beta/AFP
Podeli:



Francuska vojska ogorčena zbog crteža "Šarli ebdoa" o pogibiji vojnika u MalijuIzvor: PHILIPPE DESMAZES / AFP
Načelnik Kopnene vojske Francuske Tijeri Birkar izrazio je "duboko ogorčenje" zbog toga što je pariski nedeljnik "Šarli ebdo" objavio satirične crteže o vojnoj operaciji u Maliju, u Africi, gde je u ponedeljak poginulo 13 francuskih vojnika.

Satirični nedeljnik s dugom antimilitarističkom tradicijom objavio je na svom onlajn izdanju crteže koji povezuju pogibiju vojnika s kampanjom regrutacije koju je nedavno pokrenula francuska vojska. Ti crteži nisu u štampanom izdanju lista koji izlazi sredom, samo u njegovoj internet verziji.

Na jednom crtežu je prikazan predsednik Emanuel Makron ispred kovčega prekrivrenog francuskom zastavom, sa sloganom kampanje za regrutaciju vojnika: "Pridružio sam se redovima kako bih se isticao od ostalih".


Chef d'état-major de l'armée de Terre
✔
@CEMAT_FR
Profonde indignation et incompréhension à la vue de ce dessin de @Charlie_Hebdo_ . Mes pensées vont d’abord aux familles de tous les soldats morts au combat pour défendre nos libertés.

Погледај слику на Твитеру
1.098
11:14 - 29. нов 2019.
Употреба информација и политика приватности у Твитер огласима
727 људи прича(ју) о овоме
"Duboko ogorčenje i nerazumevanje prema crtežu Šarli ebdoa", naveo je na Tviteru general Tijeri Birkar i dodao da saoseća s porodicama poginulih vojnika.

Redakcija "Šarli ebdoa" nije za sada reagovala, a sama je bila meta terorističkog napada 7. januara 2015. godine. Tada je poginulo nekoliko karikaturista lista, među kojima Volinski i Kabi.

Poslednja pošta stradalim vojnicima u Maliju biće odata u ponedeljak u Parizu u prisustvu Makrona i predsednika Malija Ibrahima Bubakara Kejte. Francuski vojnici su poginuli u sudaru dva helikoptera tokom operacije protiv džihadista.

http://rs.n1info.com/Svet/a548216/Francuska-vojska-ogorcena-zbog-crteza-Sarli-ebdoa-o-pogibiji-vojnika-u-Maliju.html

Упозорење из Берлина:
Губимо стотине милиона долара због санкција Русији

© Sputnik / Екатерина Чеснокова
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
17:30 30.11.2019

Иницијативу посланика политичке партије Алтернатива за Немачку (АФД), која је позивала у помоћ при укидању санкција Русији, размотрио је и одбацио Бундестаг 24. октобра.

О томе када је реално очекивати да се укину санкције, да ли би губици требало да буду надокнађени немачком бизнису и колико месечно губи економија Западне Немачке, говори аутор парламентске иницијативе, посланик Бундестага Антон Фризен.

— Ми смо се залагали за укидање санкција Русији и пре него што смо постали део Бундестага, зато што је развој немачко-руских односа за нас један од приоритета спољне политике. Санкције ометају тај развој. Између Немачке и Русије су се историјски формирале блиске економске, културне и политичке везе. Сарадња Немачке и Русије је у интересу обе стране. Руска и немачка економија оптимално допуњавају једна другу. И безбедност у Европи се не може имплементирати без Русије или против Русије. Са те тачке гледишта је важно да Савет Русија—НАТО обнови свој рад. Још једна тема која је важна је повратак Русије у Г8, као и укидање свих ограничења немачком бизнису у Русији за кредитну подршку од стране немачких финансијских институција.

Ваш посланички округ се налази у источнонемачкој држави Тирингији. Како тамо реагују на санкције Русији?

— Утицај тих санкција на мали и средњи бизнис истока Немачке је већи него у западнонемачким предузећима. Ја лично познајем предузетнике и банкаре који су у свом округу, због антируских санкција, претрпели губитке. Само у Тирингији 220 фирми се бави трговином са Русијом. Мислим да би постепено укидање санкција било оправдано и реално. Имајући у виду позитивна дешавања у Украјини, као што су размена затвореника и изјаве о оданости „Штајнмајеровој формули“, неке санкције могу бити укинуте већ сада. А на следећој етапи, након одржавања локалних избора у Донбасу, може се укинути још део санкција. Желим да нагласим да је после 2008. године у ЕУ постојала стратегија хуманитарне и економске сарадње са Јужном Осетијом и Абхазијом, такозвано „учешће без признања“, и било би веома важно пребацити ту стратегију данас на Крим. Није обавезно признавање статуса Крима, да би се сарађивало у економској сфери или сфери хуманитарног карактера.

Како оцењујете шансе Немачке за добијање одлуке о укидању санкција у Савету ЕУ?

— Немачка и Француска тренутно играју улогу „локомотива“ у ЕУ, то је чињеница. Друга чињеница је та да ако само једна земља у Бриселу каже „не“ продужењу санкција, онда ће се читави сакциони режим срушити. Постоји вето, и ако би Немачка променила своју политику, то би довело до другачије политике у ЕУ, јер ове санкције не задовољавају интересе Немачке. Недавно су научници из немачког Кила и Хонгконга спровели заједничко истраживање, према којем немачка економија месечно губи 667 милиона долара због режима санкција. Немачка трпи највеће губитке у ЕУ од санкција против Русије — 38 процената од укупне штете. Такође се може тврдити да санкције нису достигле своје циљеве. Рећи да су ове санкције спречиле „анексију Донбаса“ неозбиљно је и недоказано. Са друге стране, Крим ће дефинитивно остати у Русији, то је нека реална ситуација. Економски показатељи указују на то да ове санкције користе само Сједињеним Државама. Оне су мало изгубиле од санкција.

Како оцењујете став званичног Берлина о изградњи гасовода „Северни ток 2“?

— Сматрам да немачка Влада, сама канцеларка Меркел стоји иза „Северног тока 2“. Овај пројекат одговара интересима Немачке у области енергетске сигурности. Чини ми се да овде постоји занимљиво запажање — многи немачки политичари данас говоре о ризику пооштравања сукоба са Турском након што је Анкара започела војну операцију на североистоку Сирије, подсећају на важност стратешких интереса Немачке у односима са Турском, и у погледу контроле над миграцијама, као и важност партнерства у НАТО-у. Али када је у питању Русија, из неког разлога се не говори о стратешким интересима Немачке. Наша фракција је, иначе, представила иницијативу за сузбијање могућих америчких санкција против учесника „Северног тока 2“. Наравно, постоји велики притисак из САД, са Балтика и из Пољске. Геополитички и економски интерес САД за продају ТПГ-а Европи не одговара идеји овог гасовода.

Иницијатива коју сте 24. октобра представили у Бундестагу говори о могућој компензацији за немачки бизнис штете од антируских санкција. Можете ли објаснити коме таква подршка може бити намењена, о коликим износима се ради?

— Сада је веома тешко рећи о коликом се износу ради. Чини ми се да би било паметно израчунати износ за те надокнаде у зависности од величине одређене компаније и промета у заједничком послу са Русијом. Односно, потребан је индивидуални приступ. Можда бисмо могли да разговарамо о детаљном систему надокнаде, у зависности од величине штете у односу на укупни промет компаније. Мала и средња предузећа треба да добију такву подршку, јер немају прилику, попут великих концерна, да се брзо преусмере на друга тржишта. Говоримо о класичним индустријским предузећима, јер је, на пример, немачки пољопривредни сектор већ добио надокнаду у вези са падом цена млека у 2015. години, што је, наравно, било повезано и са руским противмерама због санкција ЕУ. Влада Западне Немачке требало би да пружи такву подршку — она је одговорна за одлуку о санкцијама ЕУ, јер да је Берлин на ту одлуку ставио вето, једноставно не би било санкција.

Шта би данас могао да буде предуслов за ново зближавање Русије и Немачке?

— У Источној Немачкој постоји политички консензус, где се готово све странке, укључујући ЦДУ и социјалдемократе, залажу за укидање санкција против Русије. Осим партије „Зелених“. Ако се чује глас Истока, ако се интереси источнонемачких земаља узму у обзир у већем обиму него до сада, могу се извршити и промене у односу са Русијом.
Желео бих да шок политичке елите и Владе Немачке због успеха Алтернативе за Немачку на истоку доведе до промовисања позиције овог региона на државном нивоу.
Верујем да АфД врло ефикасно лобира за интересе источних земаља, то објашњава и огромну подршку коју је наша странка добила на јесењим изборима у регионалним парламентима Саксоније, Бранденбурга и Турингије.

https://rs.sputniknews.com/analize/201911301121257146-upozorenje-iz-berlina-gubimo-stotine-miliona-dolara-zbog-sankcija-rusiji/

Немачка:
Планирамо да проширимо сарадњу са Русијом

© Sputnik / Sergey Guneev
РУСИЈА
15:52 30.11.2019

Немачка намерава да прошири сарадњу са Русијом, пре свега у сфери науке и образовања, изјавила је државна секретарка Немачке Мишел Мунтеферинг.

„Потребна нам је трансгранична размена знања како би се осигурао процес иновација. Узимајући у обзир све ове изазове које носи данашњица, сарадња са руским институтима и универзитетима је неопходна“, рекла је.

Како је појаснила, сарадња на међународном нивоу повећава поверење између земаља, а само на тај начин је могуће достићи било какав успех.

Осврнула се и на чињеницу да ће 2020. година бити „година Немачке“ у Русији, те је рекла да са нестрпљењем чека да наступи 1. јануар.

Медији подсећају и да ће Мишел Мунтеферинг учествовати на руско-немачком форуму који ће бити одржан у Русији 2. децембра.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201911301121254912-nemacka-planiramo-da-prosirimo-saradnju-sa-rusijom/

https://www.blic.rs/vesti/svet/nikada-nisam-video-nemce-toliko-besne-da-biste-razumeli-makronovu-politiku-koja-je/ep73cxn


pocelo...