To je prosto propaganda da se spere ucesce zapada u raspadu jugoslavije...

Jel je to ucesce deo antisvesti o evropi...

Bugarski poslanik: Mi smo ključ za ulazak Srbije u EU

© REUTERS /
REGION
19:00 24.11.2019P

Bugarska mora da se veoma pažljivo odnosi prema onome što se dešava u susednoj Srbiji, izjavio je bugarski evroposlanik i bivši ambasador u Severnoj Makedoniji Aleksandar Jordanov za Bugarsku nacionalnu televiziju.

Prema rečima političara, izjava srpskog poslanika Milovana Drecuna diktirana je namerom Rusije da destabilizuje situaciju na Balkanu.

„Politika Rusije jasno je usmerena protiv toga da NATO-u pristupe nove članice iz ovog regiona, kao i protiv članstva u Evropskoj uniji (EU) zemalja iz ovog regiona. Od ovog trenutka i narednih godina bićemo svedoci širokog spektra operacija – i obaveštajnih službi i političara – čiji će cilj biti stvaranje sukoba između naših zemalja, pa čak i među građanima naših zemalja“, izjavio je Jordanov.
Jordanov smatra da se u Srbiji na najvišem nivou govori o ulasku u Evropsku uniju, ali istovremeno se može primetiti krajnje nacionalistička politika „koja je krajnje agresivna i koja je, figurativno rečeno, pod velom neutralnosti. Ovde se praktično stvara druga ruska država na Balkanu. A poslednja činjenica je očigledna, između ostalog i zahvaljujući održavanju vojnih vežbu nedaleko od naše granice, sto kilometara od bugarske granice“, istakao je on.



Atlantski savet Bugarske: Moskva ima svoje planove za Balkan
Srpska strana trebalo bi da bude veoma oprezna u svojim optužbama protiv Bugarske, jer je upravo Bugarska ključna za njihovo moguće pristupanje EU, ocenio je Jordanov.

„Oni ne mogu da postanu članica Evropske unije bez podrške Bugarske“, rekao je političar.

Osim toga, Srbija ne može da se pridruži EU bez članstva u NATO-u, dodao je on.

„Samo članstvo u NATO-u može garantovati bezbednost u našem regionu“, zaključio je Jordanov.
(Sputnjik)

 

Kako "mali Tuta zamislja Svet odraslih" ...!

Naravno da Srbija ne može da postane član EU bez članstva u NATO to je jasno.

BeogradNapad Zelenih zbog posete Beogradu — na tragu Handkea

© Sputnik / Aleksandar Milačić
EVROPA
14:20 24.11.2019

Odbor partije Zelenih iz bečke opštine Šimering napao je preko društvenih mreža predsednika te opštine Paula Štadlera zbog njegove nedavne posete Beogradu.

Zeleni su za kontakte koje je Štadler ostvario sa predstavnicima glavnog grada Srbije rekli da se nalaze „na tragu Handkea“.

Štadler, koji se u Beogradu sreo sa predsednikom beogradske opštine Voždovac Aleksandrom Savićem, sa kojim planira potpisivanje sporazuma o saradnji, te i sa gradonačelnikom Beograda Zoranom Radojičićem, upitao je da li su Zeleni ljubomorni na njega i njegovu Slobodarsku partiju.

„Šta se dešava sa Zelenima Šimeringa? Na njihovom profilu na Fejsbuku već danima ispoljavaju negativan stav prema srpskom narodu“, kritikovao je Štadler u saopštenju.
On je ukazao da je poslanik u bečkoj skupštini Nemanja Damnjanović organizovao posetu sa ciljem stvaranja partnerstva Šimeringa sa Voždovcem.

Štadler navodi da je tu inicijativu rado prihvatio, jer Srbi nisu samo najbrojniji među populacijom Šimeringa, već važe za odlično integrisane stanovnike i daju važan doprinos, za razliku od drugih migranata.

Ukazao je da se tokom posete Beogradu ispostavilo da bi saradnja dve opštine donela ekonomske prednosti i stvorila nova radna mesta.

„Zelenima očigledno smeta prijateljski odnos. Čak su koristili i ime nobelovca Petera Handkea, poznatog po pozitivnom stavu prema Srbima, da bi ukaljali prijateljske odnose“, kritikovao je Štadler.
Zeleni na saveznom nivou pregovaraju sa Narodnom partijom Sebastijana Kurca o uspostavljanju nove austrijske vlade, navodi Tanjug.
(Sputnjik)

 

Емир Кустурица
Зашто би Србија улазила у Европу ако Енглези излазе из ње /видео/

© Sputnik / Screenshot
ИНТЕРВЈУИ
20:24 24.11.2019(освежено 12:15 25.11.2019)

Пише Љубинка Милинчић


Србија не треба да уђе у Европску унију, говори, између осталог, чувени редитељ Емир Кустурица, са којим смо разговарали поводом његовог шездесет петог рођендана.
[b]
[Video] :[/b]

https://www.youtube.com/watch?v=KmL5_zwg89s&feature=emb_logo
— Савет Европе, то је једна умањена верзија прошлости у којој је романско-германски свет управљао остатком Европе. Зашто би Србија улазила у Европу ако Енглези излазе из ње? Значи, 14 тачака Вудро Вилсона су упутство како се овладава светом. Е сад, овај свет се мало променио, јер је заправо Кина нарасла у великог џина, Русија се вратила на ноге и усправила.

Ја мислим да у сфери поноса руског човека, а и у нашој сфери, та идеја Европе може да буде само у оквиру идеје Евроазије. То је оно за шта ја навијам — за један континент саобразан у комуникацијама и свему другом што ту већ постоји, и коришћењу рудних богатстава, гаса, нафте и свега што је земно богатство. Да је то природан један континент. Евроазија је будућност. Мени је рекао на Волги један руски монах — Европа не може да опстане без Русије, што је тачно. Јер ако би хтела да је освоји, неће је освојити, пошто је два пута то покушала.


Европска унија се прва одрекла хришћанске културе
— Европска унија, која је као неки велики стуб једне врсте културе, прва се одрекла хришћанске културе, а онај који се одрекне хришћанске културе, одрекао се западне цивилизације. Значи, то је неко претварање, које, у суштини, од читавог тог конгломерата у Бриселу прави једну моћну агенцију НАТО-а. Наша идеја уласка у Европску унију може да се продаје као ваздушаста теорија о томе како смо ми део Европе, али ми смо део Европе свакако, јер смо интегрисани у њу не само преко рада, како кажу марксисти, од шездесетих година, него и чињеницом да смо дали и дајемо велика имена која су заправо симптом те врсте индивидуалистичке цивилизације. Дакле, Европска унија ће свакако да се растопи у историји која следи. И ми утолико треба да будемо паметни и да у том поступку будемо спремни да будемо део много плоднијег и много снажнијег ентитета. Питање је да ли то може без рата, али ја се све надам да може.

Данашњи свет просто кључа. Незадовољство је опште. „Жути прслуци“, догађаји у Сирији, међународни тероризам, Трамп, „брегзит“. Да ли вас нешто од тога инспирише за неки нови филм?
— Почевши од совјетске револуције до свих обрта у Европи, преко Гарибалдија, до атентата које су извршавали младоиталијани, па младобосанци, ништа није било аутентично. Не постоји ништа где прво нису били уплетени масони, а после тога и ЦИА. Вилхелм Други је финансирао совјетску револуцију. Постоје жиро-рачуни у шведској банци преко које је он добијао лову. Дакле, ако спомињемо Србију од 27. марта до 5. октобра — није било револуције коју није успешно обавила ЦИА, или нека друга западна обавештајна служба. Данас се Сорош поноси тиме што је с уживањем рушио источноевропске режиме, а то улази у етар као једна од чињеница, једна од истина. Тако да ти жути прслуци — они су аутентична револуција, док је неко не преузме и од ње не направи неки нови моменат, који историју треба да претвори у неко ново стање. Што се мене тиче, ја бих врло лако направио филм од свега што је аутентично.

Крах либералне идеје као Судњи дан
Ни очигледан крах либералне идеје вас не инспирише?
— Либерална идеја ће се претворити у државни капитализам. Тај еп и тај лом — ми само треба да се молимо богу да он не буде Судњи дан, што је опет претпоставка хришћанске вере да ће доћи Судњи дан, а Судњи дан је опет у нашим рукама, и опет је у нашој вољи, у нашој идеји — шта је истина. Да ли је истина оно у шта верују хришћани да ће се вратити Исус Христ, да ће се обрачунати са сатаном? Ако будемо веровали, или ако будемо баратали истином, која се углавном претвара у лаж, ако оног једног који изговара истину будемо проказали да лаже и каменовали, онда нам не преостаје ништа друго него да верујемо да ће стварно доћи Судњи дан да то заврши. Ако будемо племенити, па поверујемо да планета није баш само простор на коме се вежбају најсликовитији примери дарвинизма и доминације егоизма, који се досад показао као једини, нажалост, ефикасан пут. Ако хришћанство колабира пред најездом те, рекао бих, протестантске практичности с друге стране неопаганизма, онда ће пасти та либерална економија. Њен пад је свакако на видику, али она може да падне и да од тог удара нестане читава једна планета, један живот.
(Sputnjik)

Србија чека ЕУ као Годоа — нити он долази нити Београд одустаје /видео

/CC0 / Balkan Photos
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
07:01 25.11.2019(освежено 13:18 25.11.2019)

Пише Александра Станић


Пут Србије ка ЕУ је као сиже за драму „Чекајући Годоа“, а изгледа да је исти и расплет, рекао је политиколог Александар Павић у емисији „Свет са Спутњиком“.

Он каже да не зна шта би ЕУ сада могла да понуди Србији како би је и даље држала европском путу.

„Имали су одрешене руке 20 година, могли су да не условљавају Србију, могли су да нас третирају само као Бугарску и Румунију, али решили су да то не раде. Те две земље нису биле ни близу нивоа на којем је Србија данас“, рекао је Павић и истакао да је ЕУ пропустила прилику што се Србије тиче.

Београду је ЕУ на дугом штапу
Политиколог Павић сматра да Брисел мора да одржава режим проширења на дугом штапу.

„Они сада немају алтернативе. Француска инсистира на једној ствари — прво да се промени механизам одлучивања у ЕУ, односно да се прво сама ЕУ реформише, па тек кад се консолидује, онда може да се разговара о неком проширењу“, рекао је Павић и нагласио да је Француска показала да мисли озбиљно, јер није дала одобрење за почетак преговора Северној Македонији и Албанији.

[Video] na :
https://www.youtube.com/watch?v=lmlvU77Y8KU&feature=emb_logo

Наш саговорник истиче да се у дипломатији никада не каже да је нешто дефинитивно и да увек има неко „али“. Павић објашњава да је много тешко да све чланице ЕУ постигну сагласност о било чему и наводи пример да су Пољска И Мађарска пре неки дан ставиле вето на годишњи извештај о владавини права, као и да чланице имају различите ставове према мигрантској кризи и НАТО-у.
„Како ви у тој плејади различитих интереса да дођете до консензуса. То је сложен посао и може дуго да траје, а тек после тога иде прича о проширењу“, рекао је Павић.

Петричева дијагноза
Он указује и на речи аустријског дипломате и бившег Високог представника за БиХ Волфганга Петрича, који је недавно рекао да се „ЕУ правила као да вас хоће, а многи политичари су се правили као да хоће да уђу, морате да се окренете себи“.

„Петрич је атлантиста по убеђењу и када он то каже, то је у ствари велика истина. Сви су се по мало правили, а у ствари нико није мислио озбиљно са нама и то се сад показало на делу“, сматра Павић.

Жељко Пантелић, дописник „Недељника“ из Италије и дугогодишњи извештач београдских медија из Брисела, рекао је за Спутњик да у ЕУ на столу ништа не стоји све време, наводећи да смо године изгубили у преговорима са Црном Гором, а затим због сарадње са Хашким трибуналом. Он додаје и да се уласком земаља са истока променила и ситуација у ЕУ.
„Неке ствари морате урадити када се то од вас тражи. Ми смо осуђени да каснимо, до 2008. године смо имали времена да се закачимо и да до 2017. или 2018. године уђемо у ЕУ — ми смо пропустили ту прилику, јер нисмо испунили обавезе према Трибуналу, и када изгубите воз, ви после морате пешке, и ту више ништа не може да се уради“, рекао је Пантелић.

Косовски Дамоклов мач
На констатацију да је по изручењу хашких оптуженика отворено питање Косова и Метохије, Пантелић је рекао да је то питање увек висило као „Дамоклов мач“. И да ће увек бити на европском путу Србије. Он наводи да има примера да су земље ушле у ЕУ, а да нису признале територије које су у саставу других држава, такозвани „ирски модел“.


© TANJUG / FILIP KRAINCANIC
Северна Митровица
„Од Србије ће се тражити да призна чињенично стање, а то је да нема суверенитет на Косову и Метохији, али то је толико далеко. Причамо о нечему што би се могло десити за пет или десет година, а заборављамо да причамо о ономе што се дешава сада, како бисмо једног дана могли да дођемо у ситуацију да нам је Косово препрека“, објашњава Пантелић.

Он сматра да питање Косова неће бити препрека у смислу свакодневног кочења, ни када је реч о француском предлогу, ни када је реч о новом распореду снага у ЕУ. Истиче да много више кочи Приштина, али и сам Београд, зарад неких унутарполитичких циљева.
„И када се каже да ЕУ нешто тражи од Србије, не тражи се ништа што не бисмо сами требали да урадимо — борба против корупције, организованог криминала, да администрација буде транспарентна и ефикасна, да имамо свуда канализацију“, напомиње Пантелић.

ЕУ са највише 30 чланица
Некадашњи дописник из Брисела открива своја сазнања и каже за Спутњик да би ЕУ могла да има највише 30 чланица. Како Велика Британија напушта ЕУ, остају три места. Сматра да су Србија и Црна Гора на добрим позицијама, јер су почеле преговоре.

„Ако буду одрадили оно што треба, Црна Гора ће имати обавезу и да замени свој клептократски режим, јер ће то за њу бити главни услов, а Србија ће на крају, дакле не сутра, него негде 2027-2030. године, кад будемо стигли до врата ЕУ, морати да реши питање односа са КиМ. Трећу позицију могла би да попуни Северна Македонија или Албанија, с тим да је Скопље позиционирано“, казао је Пантелић.

Политички аналитичар Александар Павић каже како се фамозна шаргарепа померила до 2030. године.

„А да ли ће тада ЕУ постојати? На прагу смо новог мешања карата, с могућим озбиљним нестабилностима, што због геополитичких померања, што због надолазеће економске кризе“, рекао је Павић.
(Sputnjik)

БЕЗОБРАЗЛУК:
Грци остали дужни милионе за радове на источном краку Коридора 10!
 Сада траже Србима да им отпишу 30 одсто дуговања

 26-11-2019 08:50


Подизвођачи грчке компаније "Актор" остали су "кратких рукава" после завршетка изградње Коридора 10. Ова компанија, која је добила посао за изградњу чак четири деонице на Источном краку, остала је дужна милионе евра.




Власник једног од предузећа каже да им грчка фирма за робу и услуге није платила око 60 милиона динара, због чега су током ове године подигли три тужбе пред Привредним судом у Београду. Још већи цех су направили фирмама које су их снабдевале каменом и осталим материјалом који су уградили у ауто-пут.

- Стално смо се с њима натезали, а пре неколико месеци смо прекинули сарадњу - каже власник оштећене фирме. - Каснили су, па би у неком тренутку платили део дуга. Понашају се бахато и уцењују. Траже да им отпишемо од 20 до 30 одсто дуга, да бисмо добили остатак. Ми смо суду доставили готове, потписане фактуре, тако да нема дилеме о томе да смо већ давно морали да добијемо те спорове. Не разумемо зашто се то одуговлачи, јер су ситуације чисте. Јасно је да дужник мора да плати јер му је роба испоручена.

Званични податак о томе колико "Актор" укупно дугује немају ни "Коридори Србије". Они тврде да према извођачима радова и осталим учесницима у пројекту изградње Коридора 10 немају никаква финансијска дуговања.

"Коридори" су, као инвеститор радова, пре две године посредовали у преговорима између "Актора" и десетак привредника, којима су дуговали седам милиона евра. Према сазнањима "Новости", тај дуг у међувремену не само што није исплаћен, већ је и додатно нарастао.

У "Коридорима Србије" кажу да они ником ништа не дугују и да нису овлашћени да посредују у споровима између извођача радова, подизвођача и добављача. Напомињу да су током реализације пројекта пратили све активности извођача.

- Тамо где је било оваквих или сличних проблема, подсећали смо извођача на важност чињенице да у складу са уговором извршава своје обавезе према ангажованим подизвођачима и добављачима - наводе у "Коридорима" . - Ми потписујемо уговор са извођачем радова, а у овом случају то је "Актор". Грчка компанија ангажује своје подизвођаче и добављаче са којима склапа уговор. Овај однос представља правни однос између два привредна субјекта који делује "интер партес", односно производи права и обавезе само између уговорних страна које у њему учествују, те у том смислу наше предузеће нема ингеренцију да у оквиру њега иступа.

У компанији "Актор" нису желели да одговоре на питања у вези са дуговањима која имају према српским привредницима.

Чекају технички пријем
У "Коридорима Србије" кажу да ће "Актор" бити присутан на Коридору 10 до окончања процедуре техничког пријема и добијања сертификата о преузимању радова.

- Његово ангажовање се односи на завршетак радова по примедбама стручног надзора и Комисије за технички пријем изведених радова - објашњавају у "Коридорима". - Извођач је ангажован на завршним радовима регулација река, уређења локалних путева, као и на завршним мерама уређења и санације косина великих димензија, а све изван трасе ауто-пута и без утицаја на безбедност јавног саобраћаја.



Извор: novosti. rs

 

zemljo indijo

Продужавање Споразума о стратешком наоружању одговара интересима Европе

© Sputnik /

ЕВРОПА
19:17 26.11.2019(освежено 19:35 26.11.2019)

Продужавање Споразума о смањењу стратешког наоружања (СТАРТ 3) одговара интересима Немачке и Европе, изјавила је државна секретарка немачког Министарства спољних послова Антје Лендертсе.

„Морамо задржати оно што је остало (у контроли наоружања), мислим на СТАРТ 3. Нисмо оставили наду за проширење овог Споразума, јер он поставља ограничења за два до сада највећа стратешка арсенала – 90 одсто нуклеарног арсенала, мислим на Русију и Сједињене Америчке Државе“, рекла је она говорећи на Форуму за спољну политику у Берлину.
Она је додала да је „јасан интерес Немачке и Европе да мора постојати продужење“. Она је напоменула да би продужење могло да „дâ време да радимо на новим изазовима“.

„У последњих 20 година изгубили смо толико времена како бисмо спречили деградацију система (контроле наоружања). Пропустили смо то време које нам је било потребно због напретка који смо постигли у новим технологијама“, додала је Лендертсова.

Председник Државне думе Сергеј Наришкин
© SPUTNIK /

Наришкин: САД директно подривају међународну безбедност
Према њеним речима, потребно је радити на обе ове области – на решавању традиционалних безбедносних изазова у стратешкој безбедности, али и на новим технологијама.

Споразум о смањењу стратешког наоружања потписан је 2010. године и тренутно је једини руско-амерички споразум о контроли наоружања. Споразум истиче у фебруару 2021. године, али Вашингтон још увек није одлучио да ли ће га продужити, док је Русија више пута наглашавала да је спремна за дијалог. Амерички председник Доналд Трамп изразио је жељу да се изради нови трилатерални нуклеарни споразум између Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава. Пекинг је ову идеју одбио.