Црне прогнозе Пол Крејг Робертса:
 Застрашујућа дешавања у Европи која се крију!
 Да вам буде јасно, Европа више не постоји …

 14-11-2019 09:16


Силовање белих Швеђанка од стране црначких освајача у Шведској никада не престаје. У последњем инциденту четири црна Еритрејца одвели су тринаестогодишњу Швеђанку у купатило и силовали је док су истовремено све снимали.




Пише: Пол Крејг Робертс

Према вестима, силовању је „претходило насиље чланова банде који су је зграбили за рамена, ударали главом у зид, а затим угурали у купатило“. 

Уколико буду осуђени, тужиоци се надају да ће четири црнца бити депортована назад у Еритреју и да ће им бити забрањено да уђу у Шведску најмање 15 година. Али шведски трибунал за миграције блокира депортације на “хуманитарној основи”.

Депортација значи да се не добија затвор за силовање и снимање силовања, што је према шведском закону јасно кривично дело „дечије порнографије“. Добијање затвора би било превише за сиромашне, непривилеговане, погрешно схваћене црнце из Еритреје, који су дошли у Шведску у потрази за новим животом. Јадни они. Може се чути како феминистичка шведска влада плаче због сиромашних јадника и оптужује шведску девојку за силовање.

Обратите пажњу и да у се вестима злостављачи описују као “окривљени”, а не као починитељи и да је силована жртва само тужилац, а не жртва.
 Тако је то у Шведској.
Досељеници, нападачи, силоватељи, бацачи бомби заштиц́ени су законима говора мржње.
Силована Швеђанка ризикује да је заговорници нападача имиграната оптуже за злочин из мржње ако пријави да је силована.

Полицијски званичници који су изјавили да огромну већину силовања чине окупатори имигранти су суспендовани и истражени.

Зашто беле жене и даље живе у Шведској, земљи у којој их феминистичка влада користи као мамац не би ли привукла више освајача? Анкете показују да се 25 одсто Швеђанки плаши да напусти кућу, па чак и да оду у куповину. Повећање од 1,472 одсто насилног силовања претворило је Швеђанке у  затворенике сопствених домова.

Да ли девојчица стара 13 година има оца, браћу, рођаке?
Ако је тако, како тужиоци могу да очекују да ће црнци поживети довољно дуго да буду депортовани у Еритреју? Како су издајничке феминистичке владе отвориле шведске границе и позвале силоватеље шведских жена, те владе их неће заштитити.
Кажњавање силоватеља не постоји. Норвешки извештај Херланд извештава да су „у невероватном броју случајева шведски судови ослободили осумњичене који су тврдили да је девојчица желела да има секс са шест, седам или осам мушкараца“.

Зашто је шведска влада одлучила да уништи мирну хомогеност Шведске?
Да ли им је Џорџ Сорош платио да униште Шведску довођењем имигрантских нападача како би силовали домаће женско становништво?

Где год да погледамо у Европу, намеће се исто питање. Меркелова је уништила Немачку. Немачки савезни институт за истраживање запошљавања процењује да би освајачи имигранти могли да чине више од 40 процената становништва Немачке за 20 година. У већим градовима се очекује да ће окупаторско становништво обухватати 70 процената. Другим речима, Меркел није оставила простора Немцима у немачким градовима.

Извештаји европских алтернативних медија наводе да Италија даје више помоћи имигрантима освајачима него италијанским хендикепираним људима. То свуда примећујемо. Европа постоји због имиграната освајача, а не због њених грађана. Лидеру француске националистичке странке Марин ле Пен прети кривично гоњење због говора мржње, због одбране права Француза.

Нигде у Европи ниједан грађанин не може да протестује против уништења његове земље, а да није назван „белим поглаварем“ и против кога није подигнута оптужница због говора мржње. Национализам и патриотизам су постали злочини.

Да будемо јасни, Европа више не постоји. Европа је Вавилонска кула, крајње уништена цивилизација.

Исто је и у Сједињеним Државама. Обама, велики спаситељ, бацио је 100.000 Сомалаца у Минеаполис и још 100.000 у Портланд, Мејн.

Шта заједница да ради када у њу дође 100.000 странаца који захтевају храну, смештај, здравствену заштиту и забаву? Будући да су тамнопути, нежељени имигранти имају привилегије на основу закона о грађанским правима који дискриминишу белце.

Како Вашингтону помаже да држи Европу под контролом исламиста које Вашингтон бомбардује и напада већ две деценије?

Како помаже Израелцима да имају исламистички Блиски Исток широм Европе?

Како Израелу помаже да у САД има огроман број исламиста који ће се противити контроли Израела над америчком владом и територијалним добицима Израела на Блиском Истоку?

Јасно је да су идиоти који владају у Вашингтону и Израелу створили свет који повећава број и моћ непријатеља Израела и Вашингтона.

Није чудо што Русија и Кина стоје са стране, игноришући провокације и чекајући самоуништење крајње глупог западног света.

Извор: Пол Крејг Робертс блог/ webtribune.rs

 

НАТО покушава да сакрије своју смрт


АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
20:35 14.11.2019(освежено 21:18 14.11.2019)

Изјава француског председника Емануела Макрона да је НАТО „на самрти“ изазвала је ланчану реакцију у европском политичком друштву и љутиту осуду званичног Берлина, а главна последица је што сада западни експерти посматрају лондонски самит НАТО-а као неки медицински конзилијум, у оквиру којег ће се разговарати о судбини „пацијента по имену НАТО“.

Још нико није изговорио реч „еутаназија“, али судећи по паници оних који покушавају да докажу да је Макрон погрешио у процени, питање шта радити када Северноатлантски савез коначно пређе границу правне способности, већ буквално лебди не само у париском ваздуху, него и у европском информативном простору.

Агенција „Ројтерс“ преноси незадовољство Берлина Макроновом реториком: „Министар спољних послова Немачке Хајко Мас у недељу је упозорио на поткопавање НАТО-а, и то је тренутно коначна реакција Берлина на критике председника Француске Емануела Макрона поводом Северноатлантског савеза“.

Британски медији, који се тренутно баве информативном подршком лондонском самиту НАТО-а, доливају уље на ватру изјавама незадовољних експерата. Таблоид „Експрес“ тако наводи мишљење бившег директора НАТО-а за планирање Фабриса Потјеа:

„Било би много конструктивније да је Макрон рекао да је спреман да размисли на који начин се нуклеарно оружје Француске може искористити за одбрану остатка Европе, али он то, наравно, није учинио. Француска има своју представу о томе када и где ће користити своје нуклеарно оружје. Како можете критиковати НАТО, а да у игру не уведете било какву алтернативу?“.

Сумња у Вашингтон
Управо те оптужбе високог, мада, бившег функционера НАТО-а против Макрона представљају поклон судбине за оне који желе да разумеју суштину сукоба између Париза и Брисела, а такође, посредно, и Вашингтона. Председник Француске ударио је НАТО и лично Доналда Трампа у најслабију тачку. Поред изјаве о „можданој смрти“ Северноатлантског савеза, он је јавно посумњао у спремност САД да испуни обавезе, предвиђене Чланом 5 Северноатлантског споразума (правне основе НАТО-а). Ако се преведе став Макрона са веома дипломатског (осим дела о „можданој смрти“) и културног француског на српски језик, онда се он своди на основану сумњу да ће „у том случају“ Вашингтон једноставно „одбацити“ своје савезнике, посебно ако се узме у обзир да за САД такво понашање не представља одступање од америчке спољнополитичке традиције.

Нови штаб НАТО-а у Бриселу
© SPUTNIK /

Нови штаб НАТО-а у Бриселу
Подтекст на који директно указују европски медији (укључујући и британски Би-Би-Си) гласи: спремност Трампа да изда сиријске Курде, који рачунају на подршку Вашингтона, вероватно се схвата као сигнал слабости и одсуство жеље да се боре за оне којима су обећали заштиту.

Макрон је критиковао ту одлуку и у свом „скандалозном интервјуу“ једноставно довео свој став до логичног закључка тврдњом да „НАТО функционише само у случају функционисања гаранта. Рекао бих да треба да преиспитамо реалност онога што стварно представља НАТО у светлу обавеза Сједињених Држава“.
Наравно, курдске формације нису потписнице Северноатлантског споразума, али са тачке гледишта критичара то не значи да нема оптужби против САД, посебно узимајући у обзир то да је Трамп јавно довео у питање америчку посвећеност испуњавању члана о колективној одбрани у случају напада на једног од чланова Савеза. Такав приступ љути функционере НАТО-а, и Фабрис Потје је био у праву када је изјавио: „Чим нестане поверење у НАТО, заборавите колико имате тенкова или авиона — игра је већ завршена“. Међутим, Макрону је управо то и потребно, да се „игра заврши“, и ради тога он и „поткопава поверење у НАТО“ — њему је потребно да рашчисти пут свом геополитичком пројекту — европској војсци.

Три погледа унутар НАТО
У ствари, самит Северноатлантског савеза у Лондону биће поприште сукоба три неспојива погледа на будућност војне сарадње између земаља Запада.

Представници САД ће захтевати да државе Европске уније почну да исплаћују четири одсто БДП-а (то је отприлике 752 милијарде долара) за војне трошкове, тј. практично на одржавање НАТО-а и куповину америчког оружја. Званичници Немачке, судећи по изјавама министра спољних послова Маса, инсистираће поново на томе да повећање трошкова није потребно, а такође ће критиковати Вашингтон и Париз због егоизма. Представници Француске ће критиковати НАТО и промовисати идеју о стварању европске војске (без САД и, можда, без Велике Британије) како би Европска унија коначно реализовала стратешко виђење Макрона, који према сопственом признању жели да Европска унија призна себе као засебну „геополитичку силу“ и „сачува контролу над својом судбином“.

Седиште НАТО-а у Бриселу
© AP PHOTO / VIRGINIA MAYO
Седиште НАТО-а у Бриселу
Лако се може приметити да је немогуће пронаћи компромис који би свима одговарао, а политика је свакако уметност могућег и ништа више. НАТО умире изнутра, при томе не због ситуације са Курдима или због проблематичне Турске, већ због тога што његове главне чланице растурају Савез на комаде, покушавајући да га искористе за своје себичне интересе, који нису у складу са интересима свих осталих учесника.

„Историјски самит у Лондону“, који ће бити одржан почетком децембра, под надзором светских медија, у ствари може да донесе само једну од две могуће одлуке. Или ће се чланице Савеза коначно посвађати и то јавно, или ће пак (што је вероватније) наставити да се праве да се Савез може спасити, у нади да ће касније за његову смрт моћи да окриве неког другог.
Све су то добре вести за Русију. Ако чак ни нови напад жеље за „борбом против руске претње“, која се поново може уочити на Западу, не доведе до консолидације НАТО-а, онда то значи да Северноатлантском блоку тешко да ишта још може помоћи.
(Sputnjik)

 

Izgleda da "NATO - ovcim nema ko da javi" za novonastakle okolnosti ...?

Нова ратнохушкачка акција Британије против Русије, а разлог стари — мржња

CC0 / Pixabay
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
22:26 14.11.2019

Пише Никола Јоксимовић


Последња ратнохушкачка порука Британије против Русије у правој мери осликава архетипски историјски сукоб две европске силе.

„Изјава начелника британског Генералштаба генерала Николаса Картера да би руска политика у Сирији и Африци могла довести до војног одговора Велике Британије, традиционална је и у складу са увреженом матрицом која у британској политичкој, друштвеној и научној јавности постоји већ двеста година“, оцењује историчар Александар Растовић.

Генерал Картер је у изјави за „Сандеј телеграф“ назвао руску помоћ сиријској Влади, као и руске хуманитарне пројекте у Африци — безбедносним претњама које могу да се упореде са ризиком од напада.

Картерова изјава, за стручњаке који се баве проблемима руско-британских односа, према Растовићевим речима, није изненађујућа.

„Реч је о русофобији, о једном феномену који заокупља пажњу не само британске јавности, већ, нажалост, та матрица коју је изнедрила британска друштвена и политичка матица — шири се Европом. Тако да је и ова изјава у складу са том традиционалном антируском политиком“, објашњава Растовић.

Русофобија — најјаче британско осећање
Руско-британски политички односи, успостављени 1553. године, имали су успона и падова, како се померало клатно европске политике. Међутим, руско-британски односи, због русофобног става Велике Британије, представљају најзначајнији сукоб у Европи и архетипски пример како исконструисане и дубоко усађене предрасуде могу да покваре односе две земље готово за сва времена.

Већ у издању Енциклопедије Британике из 1782. године Русија је описана као „велико и моћно европско краљевство, насељено бруталним, злобним и пијаним дивљацима, и са деспотском владом“, а од двадесетих година 19. века русофобија поприма облике које има и данас, представљајући Русију као заосталу, ауторитарну, варварску и милитаристичку државу и нацију. Овакви стереотипи шире се Европом и светом. Иза свега, ипак, стајали су политички интереси — спречити Русију да шири утицај на европски део Османског царства и спречити њен излазак на топла мора и продор у Азију, што је, према мишљењима Британаца, могло да угрози њихове интересе у Индији.

Британска карикатура Руска напаст из 1877, приказује Русију као џиновског октопода који напада суседне државе, нарочито Османско царство.
© WIKIPEDIA/ FREDERICK ROSE
Британска карикатура "Руска напаст" из 1877, приказује Русију као џиновског октопода који напада суседне државе, нарочито Османско царство.
О развоју русофобије најбољу студију је написао, према Растовићевим речима, британски професор Џон Глисон.

„Овај феномен подразумева потпуну мржњу, нетрпељивост и резервисаност од стране британске политичке, али и целокупне јавности. Подсетићу, а и професор Глисон о томе пише, на улогу медија и британске штампе, која је предњачила у хистеричној русофобији, која је постепено обухватала све слојеве британског друштва“, каже он.
„Српски историчар Милорад Екмечић је у чланку ’Русофобија и србофобија‘, објављеном 2010. године у недељнику НИН, израчунао да је британска политика само два пута одустала од своје традиционалне политике — током Првог и током Другог светског рата“, додаје наш саговорник.

Шпијуни, пребези и стриптизете
Двадесети век обогатио је британско-руске односе идеолошким ратом — Русија је постала део Совјетског савеза. Након краја Другог светског рата, када је, према речима Винстона Черчила, на Европу спуштена „гвоздена завеса“, руско-британски односи интензивирани су шпијунским играма. Обавештајци, у зависности од идеолошких опредељења, бежали су на једну или другу страну, носећи са собом поверљиве информације. Познат је случај Кима Филбија и „Кембричке петорке“, који су годинама, све до 1963. године, филовали совјетску обавештајну службу поверљивим подацима из Британије и САД.

Харолд Ким Филби 1955. године.
© AP PHOTO / AP PHOTO
Харолд Ким Филби 1955. године.
На другу страну бежали су официри КГБ-а, међу којима су најпознатији Олег Гордијевски, који је за британску обавештајну службу радио између 1974. и 1985. године, и Анатолиј Голицин, који је на Запад пренео информације које су изазвале Кубанску кризу.

Страх од совјетских шпијуна посебно је подгрејала „Афера Профјумо“ из 1963. године, названа по тадашњем британском министру одбране Џону Профјуму. Он је имао кратку ванбрачну везу са стриптизетом Кристином Килер, коју су совјетски обавештајци покушали да искористе, не би ли Профјума заврбовали да ради за њих.

Тровачи и „руски утицај“
Са падом Берлинског зида и дисолуцијом СССР-а, изгледало је да је дошло до „краја историје“, да свет постаје боље место за живот, па су тако и британско-руски односи доживели нови почетак.

Краљица Елизабета била је први британски монарх који је посетио Русију 1994. године, а девет година касније Владимир Путин био је први руски председник кога је краљица угостила у Бакингемској палати. Међутим, британско одбијање да изручи Русији олигарха Бориса Березовског и чеченског терористу Ахмеда Закаева, поново су затегли односе.

Амбасадор Русије у Великој Британији Александар Јаковенко


Амбасадор Русије у Великој Британији Александар Јаковенко
Како је Русија обнављала своју економску и геополитичку снагу, Британија се све више враћала старој русофобној политици, која је кулминирала у „аферама тровања“ (шпијуни-пребези Александар Литвињенко 2006. и Сергеј Скрипаљ 2018. године), за шта су британски медији и Влада одмах, без икаквих доказа, оптужили руски државни врх.

Посебно је „случај Скрипаљ“ распирио нови талас русофобије. У међувремену, смењивале су се шпијунске афере, а пре две године је руски амбасадор у Лондону Александар Јаковенко рекао да су руско-британски односи пали на најнижи ниво у историји.

На крају, британска русофобија отишла је толико далеко да је Русија оптужена и за мешање у одлуку грађана Велике Британије да на референдуму, уместо останка, изаберу излазак из ЕУ, а бивша британска премијерка Тереза Меј путовала је балканским државама, држећи антируске говоре.

Ако погледамо развој руско-британских односа у протеклој деценији, могли бисмо да закључимо да се 19. век поново надвија над Европом. Као да старе матрице не могу да буду заборављене и као да Британији одговара само слаба Русија.
(Sputnjik)

СРБИЈИ СЕ ЛОШЕ ПИШЕ:
Макрон и Меркелова решавају свађу преко леђа Србије!
Сви се питају у чијим је рукама балканска палица?

 14-11-2019 19:25


Када су немачки лидери одговорили на провокативне примедбе француског председника Емануела Макрона о будућности НАТО алијансе и проширења Европске уније на Западни Балкан, између две земље појавио се необично широк јавни раздор. У основи проблема лежи то што Француска жели да постане лидер, са чим се Немачка не слаже, али истовремено не жели ни да сама преузме кормило.



Две горуће тачке раздора између Немачке и Француске већ недељама су тема светских медија, а јавност и стручњаци се питају како ће после расплета изгледати НАТО, али и распоред моћи на Балкану.

"Снажна и суверена Европа као део НАТО"
“Ми желимо снажну и суверену Европу као део НАТО-а, а не као замену”, рекао је немачки министар спољних послова Хајко Мас.

То не значи да Мас само жели да сачува трансатлантску алијансу само зато што Европа данас не може да се брани без америчке помоћи, без обзира на то што амерички председник Доналд Трамп не делује заинтересовано за то. Он је инсистирао на томе да ће Немачка желети да буде део НАТО-а и када "једног дана буде у стању да одбрани сопствену безбедност".

Одговарајући директно на Макроново мишљење о побољшању односа са Русијом, како се однос са Америком урушава, немачки министар је изјавио да његова земља неће толерисати "посебан третман према Москви".

То су тешке изјаве, посебно када долазе од члана Социјајдемократске странке која је више наклоњена Америци од својих коалоционих партнера из Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Маркел.

Међутим, ставови које је Мас изнео упућују на то да се немачка влада ујединила. И Меркелова је критиковала Макронову визију оштрије неко што је то учинила икада у током његове владавине, називајући је "нападом".

Нјен приступ према коме европски део НАТО-а треба да се уједини радикално је другачији од Макроновог, који сматра да пројекат одбране ЕУ треба да настоји стратешком суверенитету.

Немачки политичари сматрају да пројекат треба да буде усмерен на хармонизацију одбрамбених индустрију ЕУ земаља и централизацију развоја новог оружја и војне опреме.

Ова немачка визија у складу је са Концептом оквирних нација које је НАТО усвојио 2014. године. То је механизам за добровољну одбрамбену сарадњу по коме готово све сарадње, па чак и оне са земљама које нису чланице НАТО-а, могу се одвијати под окриљем Алијансе.

Када НАТО пружа тако флексибилну платформу, често није јасно зашто су потребни било који други пројекти сарадње у одбрани. Али, са француског становишта НАТО није најбоља платформа за заједничке програме набавки, јер ван ње ЕУ може да издрже конкуренцију Америке. А укључивање НАТО-а у такве послове подразумева и сарадњу са Америком као лидером организације.

Француска као земља са најјачом војском у ЕУ такође воли да практикује лидерство, док Немачка не дели њене војне амбиције. Она преферира ниске трошкове одбране, јер су већи трошкови политички непопуларни.

Борбена спремност Берлина стално се доводи у питање, а немачки лидери на плећима имају тежину историје.

“Као земља у центру Европе, Немачка мора да играти централну, посредничку и уравнотежену улогу”, закључио је Мас.

Међутим, бити медијатор није исто што и бити лидер. А неамбициозна и компромисно оријентисана Немачка неће се такмичити са Макроновом амбициозном Француском за ту улогу. Омогућиће досадну и поуздану алтернативу и то је вероватно најбоље што може да уради , а Макроновом спортском мотору биће потребне немачке кочнице, закључује "Блумберг".

Насупрот оваквом закључку, политички аналитичар Душан Јањић сматра да темељни сукоб између Француске и Немачке не постоји, јер Макронов покушај да се на основу европске кризе наметне као лидер неће успети.

“Мислим да је покушајем да направи европску војску Макрон погрешно проценио светске прилике. Колико год се некада чинило да му Трамп даје подстицај, он никада неће подржати војну и политичку самосталност Европе и то Немачка врло добро зна”, рекао је он.

Макронове претензије на европски престо заснивају се на његовом популизму, међутим, додаје Јањић, он за то нема структуралну подршку.

“У овом моменту имамо вишак његових амбиција које производе неке политичке последице, али не могу ништа суштински да промене. Неће успети да направи од Француске то што жели. Покушава да буде Наполеон у погрешној ери, закаснио је два века”, каже он.

У чијим је рукама балканска палица?
Друга тачка раздора између Франсуске и Немачке актуелна протеклих дана је Балкан, односно Макроново понављање става да ће до проширења ЕУ на овај регион доћи тек када блок изврши унутрашњу реформу.

Оваквој ригорозности успротивили су се сви лидери Немачке, од Маркелове, преко високих званичника до Немице Урсуле фон дер Лајен, будуће шефице Европске комисије, која је упозорила да француски председник тиме отвара балканска врата конкурентској сили Русији.

Ова лавина критика испровоцирана је ветом који је Макрон дао на почетак приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом, иако су готово све ЕУ чланице и институције оцениле да су оне то спроведеним реформама заслужиле.

Међутим, и поред тога што немачки лидери користе сваку прилику да искритикују овај потез, они не показују спремност да се директно супротставе алтернативним решењима, због чега многи оцењују да су дани немачке доминације у региону одбројани и да је палица сада у Макроновим рукама.

Познато је да је Макрон у настојању да се наметне као европски лидер морао на направи непланирано скретање ка истоку и Балкану на коме је Немачка деценијама имала далеко већу моћ од Француске.

Макрон је у јулу посетио Србију, што ниједан фрацуски лидер није учинио 18 година, где је инсистирао на дијалогу Београда и Приштине, преносио поруке у вези са проширењем ЕУ и упозорио оне који нису чланице Уније да се не мешају у "послове" на Западном Балкану и Косову.

Председник Србије Александар Вучић боравио је ове недеље у посети Паризу где је од Макрона затражио подршку за пројекат "мали Шенген", али и коначно објашњење његовог плана за европски пут Западног Балкана.

Француски председник се бавио регионом више него што су његови претходници чинили деценијама, а ово улагање политичког капитала познаваоци прилика оцењују као попуњавање простора којим је Немачка суверено владала, а који ће остати празан када се Меркелова повуче 2021. године.

Међутим, сматра Јањић, регион и Србија од таквих његових претензије неће имати користи.

“Немачка је изградила своју позицију у ЕУ пре свега подржавајући регионализам, док је стари проблем француске политике, а сада и Макрона, размишљање на нивоу нација-држава. Он тиме може са научи домаће политичаре да не треба да се одричу компетиција државе, али са друге стране он у глави носи империјализам због кога ће за њега Балкан увек бити периферија. То је минус његове позиције због кога ће се тешко наметнути као лидер релевантан у региону”,  закључује Јањић.




Извор: Блиц

 

Kazu "da nije sve propali i kad propalo je sve" , tako da se ne treba previse plasiti bombasticnih naslova po medijima .

Црни папа језуита опет напада родољубе


Зашто кажеш политичари, а мислиш на националисте ???


Папа: Кад чујем политичаре, чујем Хитлера


Папа Фрања каже да га политичари који изражавају мржњу против хомосексуалаца, Рома и Јевреја подсећају на Хитлера.Папа: Кад чујем политичаре, чујем Хитлера
Папа Фрања каже да га политичари који изражавају мржњу против хомосексуалаца, Рома и Јевреја подсећају на Хитлера.

ИЗВОР: ИНДЕX.ХР ПЕТАК, 15.11.2019. | 17:36
 Подели

"Није случајност да се поново појављују симболи типични за нацизам", рекао је Фрања у обраћању учесницима међународне конференције о кривичном праву, преноси Индеx.хр.

"И морам вам признати да кад чујем говоре неких одговорних за ред или за рад владе, мислим на Хитлерове говоре 1934, 1936", рекао је, удаљивши се од припремљене теме.


"Прогони Јевреја, Рома и људи с хомосексуалним склоностима, данас типични, представљају 'пар екселенс' културу одбацивања и мржње. То се радило у тадашња времена, а данас се догађа поново", рекао је папа.

За време нацистичког режима у Немачкој, убијено је шест милиона Јевреја, а хомосексуалци и Роми били су међу онима који су такође одвођени у логоре за истребљење.

Папа Фрања није именовао политичаре нити земље на које се односи његова критика.

У Бразилу, председник Болсонаро имао је дугу историју јавних говора који су обиловали хомофобним, расистичким и сексистичким изјавама пре него што је преузео дужност 1. јануара.

Приликом једног интервјуа рекао је да би радије имао мртвог сина него сина хомосексуалца.

Протеклих недеља, папа Фрања је такође осудио поновну појаву антисемитизма у Европи.

У рједу је у коментарима током опште аудијенције рекао: "Данас се поново почео рађати обичај прогона Јевреја. Браћо и сестре: то нити је хумано нити хришћански, Јевреји су наша браћа и сестре и не смеју се прогонити", казао је.

Прошле недеље папа је био "згрожен" антисемитским злостављањем 89-годишње италијанске сенаторке и преживеле из Холокауста, која је добила полицијску заштиту након претњи смрћу.

У јулу, у студији Европске уније наводи се да млади европски Јевреји доживљавају антисемитизам у већој мери него њихови родитељи, а пораст злостављања долази у облику мејлова, порука и постова на друштвеним мрежама.

Више од 80 посто Јевреја свих узраста рекло је да осећа пораст антисемитизма на интернету током задњих пет година и око 70 посто њих рекло је да се суочава с већим непријатељством у јавности, наводи се у студији.

ИЗВОР: ИНДЕX.ХР ПЕТАК, 15.11.2019. | 17:36
 Подели

"Није случајност да се поново појављују симболи типични за нацизам", рекао је Фрања у обраћању учесницима међународне конференције о кривичном праву, преноси Индеx.хр.

"И морам вам признати да кад чујем говоре неких одговорних за ред или за рад владе, мислим на Хитлерове говоре 1934, 1936", рекао је, удаљивши се од припремљене теме.


"Прогони Јевреја, Рома и људи с хомосексуалним склоностима, данас типични, представљају 'пар екселенс' културу одбацивања и мржње. То се радило у тадашња времена, а данас се догађа поново", рекао је папа.

За време нацистичког режима у Немачкој, убијено је шест милиона Јевреја, а хомосексуалци и Роми били су међу онима који су такође одвођени у логоре за истребљење.

Папа Фрања није именовао политичаре нити земље на које се односи његова критика.

У Бразилу, председник Болсонаро имао је дугу историју јавних говора који су обиловали хомофобним, расистичким и сексистичким изјавама пре него што је преузео дужност 1. јануара.

Приликом једног интервјуа рекао је да би радије имао мртвог сина него сина хомосексуалца.

Протеклих недеља, папа Фрања је такође осудио поновну појаву антисемитизма у Европи.

У рједу је у коментарима током опште аудијенције рекао: "Данас се поново почео рађати обичај прогона Јевреја. Браћо и сестре: то нити је хумано нити хришћански, Јевреји су наша браћа и сестре и не смеју се прогонити", казао је.

Прошле недеље папа је био "згрожен" антисемитским злостављањем 89-годишње италијанске сенаторке и преживеле из Холокауста, која је добила полицијску заштиту након претњи смрћу.

У јулу, у студији Европске уније наводи се да млади европски Јевреји доживљавају антисемитизам у већој мери него њихови родитељи, а пораст злостављања долази у облику мејлова, порука и постова на друштвеним мрежама.

Више од 80 посто Јевреја свих узраста рекло је да осећа пораст антисемитизма на интернету током задњих пет година и око 70 посто њих рекло је да се суочава с већим непријатељством у јавности, наводи се у студији.

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=15&nav_category=78&nav_id=1617707

 

Ej al kad inicio pogodi smajlije za neku stranicu, bukvalno

bate pa pazi to jbt...crni papa jezuita...

lebe mekani...

izrael pokrenuo nevidjenju kampanju davanja pasosa svim jevrejima...

oglasi reklame i pozivi da se prijave zarad dobijanja izraelskih dokumenata su bukavlno svuda...