Kako bre mrka kapa? Srbe ništa pre ne dovodi do ekstaze od činjenice da su outlaw i nesvrstani....

Srbija nema nikakav razlog da ulazi u EU. To je jedan monstrum koji ce uskoro umreti. On postoji da promovise globalisticke ciljeve, a narodu je globalizma sve vise dosta. Poljska, Ceska, Slovacka i Madjarska su vec u otvorenom ratu sa EU, i pitanje je vremena kad ce dignuti ruke od nje. Britanija i pored gluposti sa Brexitom takodje sigrno odlazi iz unije. A Norveskoj ne pada na pamet da ulazi. U ovom trenutku svako normalan ko je usao u EU razmislja da iz nje izadje, a mi kao hocemo da udjemo. Nebuloza totalna. A da ne govorimo da to znaci i formalno priznanje Kosova, jer bez toga nema ulaska, to je jasno. I naravno, mada kazu da to uopste nije neophodno, fakticki se podrazumeva ulazak u NATO. Tako da ce i to da nam napakuju, bez ikakve sumnje. A onda ce EU da odluci da Srbija mora da primi milion migranata u roku od deset godina, da se 'nadoknadi' gubitak stanovnistva. Malo da ih poseju po Sumadiji, malo po Beogradu, Novom Sadu, Nisu... Kao u Nemackoj. Zato su se izmedju ostalog Madjari i ovi ostali pobunili. Ali i nemamo Orbana, nego AV.Ili neku drugu marionetu koja ce sve potpisati. I sta onda?

Tvoja definicija otvorenog rata je vtlo slobodna :-)

Краљ Александар I Карађорђевић, страдао је 9. октобра 1934. године не толико од усташко-бугарашке прашинарске руке, колико од налогодавачке руке оних којима је засметало то што је Александар коначно хтео да реши хрватско питање (разбијањем Југославије око које се толико нећкао пре 1918. па је грлио потом, па хтео да је разбије пред Прибићевићем, па је опет волео 1929...). Дакле хтео је да учврсти државу и да се тако очврснут и лишен хрватског терета окрене економски Немачкој (1933. и 1934. Краљевина највише извози у Немачку).



Грешка је била што је Мештровићу и француском амбасадору пред пут у Марсеј задрто рекао да је готово са Југославијом, да има да вади Мачека из затвора и да са њим реши хрватско питање, да коначно удари међе између нас и Хрвата. Када су ова двојица ово повезала са окретањем Београда Немачкој, знали су колико је сати. Француз као антигерман, а Мештровић као масон.

Француска није хтела да изгуби нас у свом плану обуздавања Немачке, а Британији се никако није свиђала јасно омеђена Србија, проширена у односу на 1914, јер је њихова елита увек више била за то да се ''Срби византијског наслеђа'' смешају са ''културно узвишенијим римокатолицима Хрватске'' (копирајт Ситон-Вотсон и остали масони-глобалисти).

Оно што се сигурно зна такође, то је да је Хитлер већ 1933. затворио све усташке ћелије и новине које су тада радиле на тлу Немачке.

Одатле онако срамно ниске мере безбедности у Марсеју и затворени француски архиви до дан данас.

Тако је Александар платио главом своје југословенске заблуде, које он није ни измислио нити их највише пропагирао и за које је више пута у току живота имао разних дилема, док су се многи други које ми Срби данас никако не доводимо у питање држали Југославије увек и свуда као пијани плота.

Нека је лака земља краљу Александру!

Марко Пејковић

ne moze se kralju govoriti neka mu je laka zemlja...

to je nepristojno...

Mislim da je kralj, odnno diktator Aleksandar najveci olos u istoriji Srbije, i nje mi cudno sto su njegovi potomci sve sami degenerici i izrodi. Hvala Bogu dto su ga ubili, bila bi nepravda da je covek koji je osudio Srbe na propast umro prirodnom smrcu. Bio je totalno djubre od coveka.

Хандке није једини: Србе бранила још четири Нобеловца, а један се и покајао

© AFP 2019 / FREDRIK VARFJELL
КОЛУМНИСТИ
20:10 13.10.2019
Пише Никола Јоксимовић

Већ дуго, можда од када је Жан Пол Сартр одлучио да је се одрекне, Нобелова награда за књижевност није подигла толику прашину као ове године, када ју је добио аустријски писац Петер Хандке. Иако није једини који је бранио Србе, он је, свакако, највећи трн у оку заговарачима једине званичне истине о ратовима на тлу бивше Југославије.

Протести удружења као што је амерички „Пен“ или „независних интелектуалаца“ попут словеначког филозофа Славоја Жижека, уз агресивну кампању на Твитеру, чији су најактивнији протагонисти били Вљора Читаку, „амбасадорка Косова“ у САД, и маргинални политичар из БиХ Реуф Бајровић, нису уродили плодом, зато што, како је саопштио Нобелов комитет, Нобелова награда не може бити одузета. Како Хандкеу, који ју је добио, не зато што је бранио и подржавао Србе, већ „за утицајно дело које је језичком домишљатошћу истражило периферију и специфичности људског искуства“, тако ни Бараку Обами, који је Нобелову награду за мир добио као својеврстан аванс за будућа дела.

Хандке није једини

Међутим, Хандке није једини Нобеловац који је осудио понашање Запада према Србима.

„У балканској трагедији већ постоји један губитник — Европа.
Није могуће да један савез, створен ради одбране, предузме необјављен рат, да бомбардује само ради бомбардовања, и то наочиглед немоћних европских политичара и равнодушних Европљана, којима је одузета чак и способност за гнушање“, говорио је португалски писац и нобеловац Жозе Сарамаго.


© AP PHOTO / ANDRE PENNER

Жозе Сарамаго
„Згазивши Повељу УН, НАТО је читавом свету и следећем веку наметнуо древни закон — закон џунгле“, писао је руски нобеловац Александар Солжењицин.

„Онај ко је сила — у свему је у праву. И у таквом свету налажу нам да од сада живимо. Пред очима човечанства уништава се прекрасна земља и цивилизоване владе томе аплаудирају, а људи, у очајању, напуштају склоништа, излазе у живом ланцу у смрт, да би спасли дунавске мостове. Не видим зашто Клинтон, Блер и Солана не би почели да их спаљују и уништавају“, додао је он.

Устајући против разарања Југославије, Дарио Фо, италијански књижевник, нобеловац, каже:

„Политика италијанске Владе је ужасна. Ужасна је та потреба за потчињавањем, за извршавањем туђих заповести, за зависношћу, уместо за независношћу“.



© AP PHOTO / SERGEI KARPUKHIN
Александар Солжењицин

Британски драмски писац, такође нобеловац, Харолд Пинтер изазвао је буру реакција када је дрско и директно прозвао САД и своју домовину Велику Британију због напада на Југославију:

„Америчка спољна политика може се дефинисати овако: ’Пољуби ме у д… или ћу ти разбити главу‘. Милошевић је одбио да Америку пољуби у д… и зато је Клинтон разбио главу српском народу (не Милошевићу), са катастрофалним последицама по све на Космету. Оправдање за ову акцију, ’хуманитарни обзири‘ — очигледно је лош виц. Ова акција демонстрира изузетно лицемерје САД и Британије... Без икаквог увијања — то је чист геноцид. Кад је бомба пуна ексера експлодирала у близини Олд Кромптон стрита у Лондону, господин Блер је то описао као варварски чин. Када су касетне бомбе експлодирале на српским пијацама, секући децу на комаде, нама је речено да је такав чин предузет у име ’борбе цивилизације са варварством‘. Ја бих свакако рекао да Клинтона и Блера сматрам за убице. Права опасност за светски мир није ’бивша Југославија‘, него САД“.


© AP PHOTO / IAN WEST
Харолд Пинтер

Грасово покајање
Међу онима који су подржали акције „међународне заједнице“ против Србије био је и немачки нобеловац Гинтер Грас, који се, међутим, непуних петнаест година касније због тога покајао:

„То је била моја погрешна процена. Данас бих се, са додатним искуством са америчким војним интервенцијама и њиховим последицама, залагао против бомбардовања“, рекао је Грас у интервјуу београдском недељнику „Време“.

© AP PHOTO / FRITZ REISS
Гинтер Грас
Правдајући се да је био против наводног терора који је Србија спроводила против албанског становништва, Грас је рекао да је био за то да се то оконча.

„Био сам, међутим, против бомбардовања Србије и Београда, поготово када су те чувене колатералне грешке узеле маха“, додао је тада он.

Шта смета код Хандкеа?
И Сарамаго, и Фо, и Пинтер дигли су глас против терористичког напада на једну земљу у њеним најтежим часовима, али нико се као Хандке није заложио за њу — Хандке је у борбу за истину заложио сву своју књижевну репутацију, и то је, вероватно, оно што највише смета типовима попут Читакуове или Бајровића.


© AP PHOTO / SANDRO PACE

Дарио Фо
Он није дао једну, него стотину изјава у којима осуђује понашање Запада према српском народу, па је због тога био изложен не само медијском шиканирању.
Али, умео је и да узвраћа ударце:

„Признајући албанску државу на Косову, западне државе — протуве, које су претходно бомбардовале Југославију Срба, примиле су у свој табор типичну државу — протуву. Запад је, једним смртоносним ударцем, српском народу са Косова узео његову отаџбину и Србе је произвео у затворенике и избеглице у сопственој држави. Признајући албанску државу на Косову, наша часна Европа изгубила је срце“, једна је од најупечатљивијих Хандкеових изјава.

За разлику од осталих својих колега, Хандке се одликовао и несебичним активизмом. У знак протеста против бомбардовања, вратио је немачку угледну Бихнерову награду, а након што се подигла против њега, вратио је и награду „Хајнрих Хајне“. Од новчаног дела Ибзенове награде Хандке је изградио базен за децу у Великој Хочи, српској енклави у Метохији, која је са свих страна блокирана екстремним Албанцима.

Тако се Хандкеов протест није зауставио само на речима, написаним или изговореним. Он је добио свој практичан облик, и то је оно што његовим, не критичарима (јер да бисте били Хандкеов критичар, морате да прочитате барем два његова дела), већ хајкачима, највише и смета.

https://rs.sputniknews.com/autori/201910131121010458-handke-nije-jedini-srbe-branila-jos-cetiri-nobelovca-a-jedan-se-i-pokajao/

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=10&dd=13&nav_category=11&nav_id=1603165

"Nacisti spaljivali knjige, a ustaše bi spaljivale pisce"
Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin osudio je protest Minustarstva spoljnih i evropskih poslova Hrvatske zbog dodeljivanja Nobelove nagrade Peteru Handkeu.

IZVOR: TANJUG NEDELJA, 13.10.2019. | 10:01

Vulin je istakao da je biti "prijatelj Srba veliki i neoprostiv greh".

"Kada je (veliki nemački pisac) Ginter Gras, uprkos svojoj pripadnosti SS jedinicama Hitlerove Nemačke, dobio Nobelovu nagradu za književnost, hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova nije osetilo zabrinutost niti se oglasio saopšštenjem. Biti na strani Hitlerove Nemačke u očima nastavljača politike ustašštva nije greh, ali biti prijatelj Srba je veliki i neoprostivi greh", naveo je Vulin.

Kako je prenelo Ministarstvo odbrane, on je istakao da su "nacisti spaljivali knjige, a ustašše bi spaljivale pisce".

"U Hrvatskoj nije bilo agresije (90-ih godina 20. veka), ali građanskog rata jeste. Iz Hrvatske niko nije proterao držžavljane Srbije, ali 250.000 državljana Hrvatske srpske nacionalnosti jeste", rekao je ministar Vulin.

Rusi su milione ljudi 'spalili'. Iscezli su kao da ih nikad nije bilo. A imaju drskosti da nacional-socijaliste krive st su spaljivali jevrejsku literaturu koja je promovisala homoseksualnost i druge gadosti.

Tako tako naci, samo se pokazuj