Дојче веле: ЕУ данас као Југославија уочи распада


Са националистичким смутњама, економском кризом и поделама, Европска унија данас, 25 година после потписивања споразума у Мастрихту, личи на Југославију крајем осамдесетих – пише "Дојче веле", уз оцену да се ЕУ мора оспособити да заиста сложно делује, иначе ће пропасти.

Немачки медиј тврди да је уједињена Немачка у Мастрихт донела као мираз не само своју економску силу већ и историјски условљену слабост, те да је, као "политички патуљак", пренела ту особину и на ЕУ. Као пример наводи одсуство доследног спољнополитичког става на Балкану.

"Можда нико и није био у стању да у годинама после Мастрихта одмах схвати какве су грешке Европској унији стављене још у колевку, али би њихово игнорисање могло довести до краја Уније", упозорава се у тексту.

Дојче веле оцењује да је "један од прастарих грехова ЕУ била неспособност да правилно процени југословенску кризу, да превентивно делује и спречи рат или да изврши озбиљан миротворан утицај после избијања сукоба".

Како указује, управо је Европска заједница у време распада јужнословенске државе – а то је било време рођења ЕУ – била недоследна у заступању прокламованих вредности.

Тај портал истиче да је у време Хладног рата Западна Немачка била "и привредни див и политички патуљак".

"Та особина се у Мастрихту пренела и на ЕУ. За ових 25 година патуљак није нимало порастао. Потпуно су заказале и повремене терапије с 'безбедносним и спољнополитичким хормонима раста'. Рецимо, још не постоји консеквентна спољнополитичка линија на Балкану. А такозвани Западни Балкан, препуштен себи, периодично се враћа својим трибалним коренима", oцењује се у тексту.

На унутрашњем плану, како се наводи, Унији недостаје способност постизања консензуса.

"Тврд став Немачке у светској финансијској кризи као и великодушност Берлина за време избегличке кризе можда јесу производ тренутне немачке финансијске и хуманитарне логике. Али, немачка доследност у тој логици делује на очување мира у кући као трајни токсин", објашњава портал.

Токсичност се, указује Дојче веле, могла развити јер су оба става дошла на крају, а не на почетку лошег развоја догађаја, а као пример наводи то да су приликом пријема Грчке у еврозону западне земље Атини глатко прогледале кроз прсте, а исто се десило приликом пријема Бугарске, Румуније и Хрватске у ЕУ.

"Даблински споразум, по којем избеглице могу тражити азил само у земљи у коју су први пут крочили на тло ЕУ, годинама је штитио Немачку, преоптеретивши средоземне земље. Тврдоглаво игнорисање те чињенице направило је од Медитерана масовну гробницу, а од сиријске трагедије – европску избегличку драму", наводи се у тексту.

Констатујући да актуелно стање ЕУ све више подсећа на Југославију уочи распада, Дојче веле наводи да, ако се катастрофа у Титовој држави може свести на једну формулу, онда она гласи: перманентна редукција југословенског друштва на наводне заједнице порекла у комбинацији са економском кризом.

"Политичке и економске противречности су се преко ноћи вулгарно етнизирале. Тада је то у очима западних посматрача изгледало као атавизам, одступање од главне струје историјског напретка. Нажалост, 25 година после свега мора се констатовати да је распад Југославије означио почетак, а не крај једног кобног тренда", истиче немачки портал.

Дојче веле предлаже "једноставну спасоносну формулу" – земље које чине Унију требало би да се удруже у сложну заједницу вредности и тако доследно наступе према окружењу, али и да примењују истинску солидарност унутар ЕУ, и то из спознаје да је боље на време улагати него после интервенисати.

"ЕУ мора достићи стварну солидарност, финансијску одрживост за све чланице и да се оспособи да заиста сложно делује, иначе ће пропасти", закључује немачки портал, уз упозорење да је времена све мање.

suza suzu stize...

Dodon: EU je pomogla korumpiranoj vladi



Novi predsednik Moldavije Igor Dodon zalaže se za strateško partnerstvo sa Rusijom. Početkom sedmice je bio u Briselu. Za DW kaže da Moldavci više ne veruju u evropske integracije jer su one poslužile korumpiranoj eliti.

DW: Kakvi su bili rezultati Vaše posete Briselu?

Igor Dodon: Mislim da je poseta sveukupno bila uspešna. Rekao sam našim partnerima iz EU da građani Moldavije više ne veruju u evropske integracije, a još 2009. je u njih verovalo 65 odsto naših građana. Sedam godina je EU mnogo investirala u Moldaviju. Bilo je finansijskih sredstava, ali tu su i vizne slobode i Sporazum o asocijaciji. Ali se ipak broj pristalica evropskih integracija u tom periodu prepolovio.

Zato je moja poruka našim partnerima iz EU sledeća: dragi prijatelji, svih ovih godina ste hteli da pomognete našim građanima, ali ste pomogli samo korumpiranoj vladi. Vlada u Kišinjevu je pokrala novac, nije bilo reformi, kvalitet života je opao. Moldavski političari su koristili evropske vrednosti i zastavu kao zaklon, ali su zapravo ucenjivali Brisel i Zapad. Govorili su da Rusi stižu ako EU ne pomogne, da stižu ruski tenkovi, Putin, socijalisti i Dodon. Novac je zapravo dat u geopolitičke svrhe. Narod je to video i zato je i palo poverenje u EU i evropske integracije.

Vaša prva međunarodna poseta bila je ona Moskvi u januaru. Da li to govori o Vašim spoljnopolitičkim prioritetima?

Nikada nisam to krio, to sam rekao i u Briselu. Mislim da Moldavija ponovo treba da krene u strateško partnerstvo sa Rusijom.

Da li je onda ispravno označiti vas proruskim predsednikom Moldavije?

Moldavija može da preživi jedino ako na vlasti nisu ni proevropski ni proruski već promodlavski političari. U našem je interesu da imamo dobre odnose kako sa EU tako i sa Rusijom. Naravno da to nije jednostavno, znamo kakve su političke začkoljice. Predložio sam da se vode trilateralni pregovori (Brisel, Moskva, Kišinjev, prim. red.). Razumete li šta se dešava: ovde je Rusija, onde je EU. Moldavija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa obe strane. Rusija i EU međusobno imaju nekakve sankcije, ali mi ispaštamo, kao mala zemlja. Čas nas vuku u jednom, čas u drugom smeru.

Nedavno ste sa austrijskim šefom dipomatije Sebastijanom Kurcom razgovarali o Pridnjestrovlju, koje je početkom devedesetih proglasilo nezavisnost. Želite da ono bude deo Moldavije, ali sa posebnim statusom.

Mislim da u narednih godinu i po do dve i po godine imamo šansu da rešimo konflikt u Pridnjestrovlju. Znate, verujem da svima – i na Zapadu i na Istoku – treba jedna uspešna priča. Verujem da to treba Zapadu, da to treba Rusiji i SAD kako bi dokazali da mogu da se usaglase oko jedne teme. Verovatno će biti teže da se nađe zajednički jezik oko Ukrajine. Ali verujem da je to moguće što se tiče Moldavije i Pridnjestrovlja.

ne pustaju oni ne pustaju...

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/rojters-deca-migranti-u-srbiji-sami-i-bez-novca-prostituisu-se-da-bi-preziveli/3y1mh5x?ref=fbblic


izvor rojters

Širi se jeziva vest, sumnja se da Rusija stoji iza toga


Protiv vojnika Bundesvera, stacioniranih u Litvaniji, pokrenuta je ciljana dezinformacijska kampanja, objavilo je nemačko ministarstvo odbrane.


"Špigl onlajn", pozivajući se na diplomate NATO-a, javlja da iza te kampanje stoji Rusija.

"Kroz brojne mejlove, upućene političarima i medijima, u Litvaniji su proširene glasine o tome da su nemački vojnici u Litvaniji silovali jednu maloletnicu", rekao je portparol Ministarstva odbrane Nemačke, koji je time potvrdio napise portala "Špigl onlajn"

Ministarstvo odbrane nije htelo da se izjasni o eventualnom izvoru dezinformacija, ali "Špigl onlajn" govori kako NATO sumnjiči ruske izvore.

"Radi se o ruskoj provokaciji koja time želi da da do znanja šta misli o stacioniranju NATO jedinica u baltičkim zemljama", rekao je za "Špigl onlajn" jedan neimenovani diplomata NATO-a, prenosi Hina.

Stacioniranje jedinica NATO u baltičkim zemljama odgovor je na rusku agresiju na Ukrajinu i okupaciju Krima.

"Špigl" navodi kako su u utorak mnogi političari i mediji u Litvaniji primili mejl u kojem se detaljno opisuje slučaj silovanja jedne maloletne Litvanke, koju su, kako stoji u mejlu, 9. februara u mestu Jonava silovali nemački vojnici. Neki mediji u Litvaniji su i objavili ove tvrdnje.

Vlada Litvanije je nakon toga demantovala da se ovaj slučaj ikada dogodio. Nemačka vlada već duže vreme Kremlj optužuje za širenje dezinformacija radi postizanja određenih političkih ciljeva.

Slučaj s Bundesverom u Litvaniji podseća na slučaj zabeležen krajem 2015., kada su ruski mediji proširili priču o tome kako su izbeglice u Berlinu silovale jednu maloletnicu ruskog porekla, uz tvrdnju da to nemačke vlasti žele da prikriju.

Iako je i ovaj slučaj demantovan, hiljade građana Nemačke ruskog porekla protestovale su protiv izbegličke politike Angele Merkel pozivajući se na ovaj "slučaj".
Nemačka vlada procenjuje da se radilo o kampanji koja je trebalo da naškodi Angeli Merkel zbog njenog stava prema Moskvi u ukrajinskoj krizi.

ох шајзе,опет су нас уфатили

 

Lovci na lažne vesti


Holanđani nameravaju da ručno prebrojavaju glasove na predstojećim izborima – strahuju od ruskog uticaja. Evropski desničari lažnim vestima napadaju Angelu Merkel. Da li i kako EU može da se zaštiti?

Bio je to najveći pokret američkih trupa u poslednjih nekoliko decenija. Pre četiri godine poslednji američki tenkovi napustili su Evropu, da bi 12. januara 2017. Treća američka tenkovska brigada bila poslata u Poljsku. U konvoju koji je išao od luke u Bremenhafenu do istočnih granica Poljske, bilo je više od 3.000 vojnika, 87 tenkova i stotine drugih vozila. Gledajući kolonu u pratnji snimatelja i fotografa, javnost je mogla da vidi i – političku poruku Moskvi.

Na jednoj opskurnoj internet-stranici separatista iz istočne Ukrajine, u tom trenutku se dogodila „divna multiplikacija tenkova“. Novinska agencija Donbasa javila je da su SAD na granici sa Rusijom stacionirale 3.600 tenkova. U vesti je takođe pisalo i da se radi o masivnom vojnom maršu okrenutom protiv Rusije.

Ben Nimo iz trusta mozgova „Atlantski savet“, jedan je od 400 eksperata koji pružaju podršku grupi Evropske unije koja radi na identifikaciji lažnih vesti (Fake News), a koju čini samo 11 ljudi. On ukazuje na put kojim je prošao „izveštaj o tenkovima“, na to kako se on kretao od jedne do druge internet-stranice i kako je politički instrumentalizovan. " Novinska agencija Donbasa došla je do broja od 3.600 tenkova na osnovu verodostojnog izvora. Naime, kada saberete sva vozila, pa i ona koja stoje u rezervi u Holandiji, onda se dođe do broja 3.600. A tu se računaju i džipovi, prikolice i hameri – sva moguća vozila.“ Tako da su sva ta vozila, objašnjava Nimo, u stvari pretvorena u tenkove.

U tome se može prepoznati da je ta lažna vest plasirana namerno. „To je tipično za Fake News. Postoji istinita osnova oko koje se skuplja gomila đubreta“, kaže Nimo.

Put kroz mrežu

Priča o tenkovima naknadno se pojavila na jednoj kanadskoj internet-stranici, koja rado piše o teorijama zavere. Tu su i naslovi tipa: „Političko ludilo“. Priča se dalje naduvava i preuzimaju je stranice naklonjene Rusiji. Ona dalje cirkuliše na mreži i na kraju je objavljuje i agencija „Ria Novosti“.

To je bio odlučujući korak, objašnjava Ben Nimo, jer je ta novinska agencija lažnom izveštaju dala sopstveni kredibilitet. A onda je vest otišla i u Letoniju, pa u Norvešku, na stranicu tamošnjih komunista – koji su je doduše uklonili kada je postalo jasno da je neutemeljena. „Upravo tu leži opasnost: lažne vesti dobijaju verodostojnost preko onih koji vest šire, a ne na osnovu izvora. I ’Ria Novosti’ je lažnoj vesti dala mogućnost da deluje istinito.“

Kako se izboriti protiv lažnih vesti? Ben Nimo smatra da bi svako ko se iole razume u internet, mogao da se da u poteru za lažnim vestima. „Ne morate da budete biti tehnološki stručnjak, već samo da imate malo vremena i da znate kako funkcionišu društvene mreže – a to može svako.“

Istina je da su potrebni eksperti kako bi se razjasnili eklatantni slučajevi, ali morali biste da građane koji su zainteresovani da rade na tome, obučite za otkrivanje lažnih vesti, kaže Nimo. Jer, što se više ljudi bude time bavilo, to će biti manji protok lažnih vesti koje imaju politički efekat. I još jedan savet stručnjaka: „Ključ su emocije. Kada neka vest udara na vaše emocije – izaziva bes ili odbacivanje, umesto da djeluje na razum – molim vas, proverite je!“

Evropski neprijatelji

„Opasnost u čitavoj ovoj stvari“, naglašava Mark Pijerini iz trusta mozgova „Karnegi Evropa“, „jeste to što da vlade pojedinih zemalja žele da miniraju Evropsku uniju. Rusija je tu najvažniji primer, ali i Turska.“ A ako se još doda i američka vlada sa svojim sumnjivim objavama – onda to pokazuje da se situacija neće poboljšati.

Rusija angažuje veliki broj ljudi i novca da bi lažne vesti cirkulisale, a u tome Evropska unija i njene zemlje-članice ne mogu da učestvuju. „Svi bi, dakle, morali da pomognu – i mediji i civilno društvo. Posebno bi trebalo biti pažljiv pred izbore.“ Ova moderna forma propagande je, ukazuje Pijerini, postala je politički instrument pojedinih vlada.

Navalu lažnih vesti iz ruskih izvora, Mark Pijerini smatra i više nego opasnom. „Ono čega se bojim jesu objave koje dolaze od Nacionalnog fronta iz Francuske, Orbana iz Mađarske i drugih koji su bliski Rusiji ili se od Rusije finansiraju. A oni ljudima, na primer, objašnjavaju da će im van Evropske unije i bez evra – biti bolje.“

 

so...