Sve je u redu,Evropa i nadalje propada (br.4) ...


izvornik : Alo (dnevne novine) ,preneta Tanjugova vest , ovde

Vučić sutra prima nagradu "Najevropljanin"


Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić primiće sutra nagradu "Najevropljanin 2012", koju dodeljuje Prva evropska kuća.

Ceremonija će, kako je najavila vladina Kancelarija za saradnju s medijima, biti održana u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Prva evropska kuća nagradu "Najevropljanin" dodeljuje od 2000. godine.
Medju laureatima u prethodnih 13 godina su Zoran Djindjić, Boris Tadić, Božidar Đelić, Dragoljub Mićunović, Miroljub Labus, Nebojša Čović i Vojin Dimitrijević, a dobitnik je 2009. bio i sadašnji premijer Srbije Ivica Dačić.

хахахахахахахахахахахахаха

 

Dudlanje, bas lepo

Дојче веле: Немачки политичари са нацистичком прошлошћу            
петак, 10. мај 2013.

Деценијама је Министарство спољних послова Немачке водило преговоре са САД о предаји спискова са члановима нацистичке странке. Истраживања сада показују: кривицу за одуговлачење сноси Немачка.



Већ годинама се чини као да се Немачка добро суочила са својом нацистичком прошлошћу. Бројне публикације посвећене су свим аспектима националсоцијалистичке диктатуре у Немачкој између 1933. и 1945. године. Ипак, у стварности, већ дуго времена постоји велика празнина – на пример, до 1994. године, скоро па и да није могло да се одговори на питање ко је заиста био члан Националсоцијалистичке немачке радничке партије (НСДАП) Адолфа Хитлера.

Списак чланова НСДАП је додуше сачуван у Берлинском документационом центру, до 1994. под управом САД. Тај Центар није желео да обелодани документа, иако је Савезна република Немачка непрестано и званично упућивала молбе да се то учини. Деценијама су сви преговори остајали без успеха. Ипак, разлог за то, како је открио новинар Малте Хервиг, није била тврдоглавост САД. Напротив, Савезна република Немачка очигледно та документа није ни желела да добије .

Хервиг је током свог истраживања наишао на доказе који то јасно потврђују. Он је пронашао документа у којима америчка амбасада у Берлину изражава љутњу због тога што Савезна република Немачка јавно тражи предају докумената о нацизму, али на дипломатском нивоу поручује следеће: „Ми то додуше јавно тражимо, али Вас молимо да исто тако јавно објавите да та документа не можете ни у ком случају да вратите“.

Да ли је Немачка влада заиста свесно осујећивала враћање докумената? Историчар Ханс Момзен сматра да то није вероватно: „Ја не бих користио реч осујетити. Пре имам осећај да су они радили бирократски“, каже Момзен. За то време, Министарство спољних послова Немачке не укључује се у ту актуелну дебату.

Али управо тамо, у архивама Министарства спољних послова, аутор Малте Хервиг открио је информације које упућују на тактику одуговлачења. Он је, како каже, наишао на белешке са разговора из 1986. године у којима се налази процена да се „повратак докумената одлаже за шест до седам година јер тада то неће бити проблематично“. Хервигу се, након тог податка, укључио аларм: „То је, заиста се мора рећи, најружнији облик притиска од стране државе. Сматрао сам то није могуће.“

„Када једном слажеш, остани при томе“

Хервиг је непрестано у документима Министарства спољних послова наилазио на реч „непроблематично“. Аутору је јасно на који се проблем ту мисли: „Проблематична су била имена водећих западнонемачких политичара која су се налазили на списку чланова НСДАП. Реч је пре свега о Хансу Дитриху Геншеру, шеф управо оног Министарства које је било задужено за преговоре о враћању докумената.“ Геншер, који је био министар спољних послова од 1974. до 1992. године, није о томе желео да дâ изјаву за Дојче веле уз образложење да нема времена.

Ипак историчар Момзен сматра да су негодовања настала након Хервиговог открића „олуја у чаши воде“. Јер „људи који су били задужени за тај материјал, и које ја лично познајем, сигурно нису били људи који су желели да штите Министарство да на њега не падне сенка националсоцијализма.“

Малте Хервиг се с тим не слаже и поставља једно друго питање: зашто је тако велики број људи, а међу њима и водећих политичара, прећуткивао чланство у НСДАП? „Ипак је било могуће рећи: био сам млад и био сам у заблуди, али после сам увидео грешку. Па Ханс Дитрих Геншер је на крају рата имао само 18 година“, подсећа Хервиг.

Малте Хервиг је о тој теми разговарао и са бившим немачким канцеларом Хелмутом Шмитом, у чијем кабинету су били бројни бивши чланови НСДАП. „Питао сам господина Шмита зашто ти људи ни данас не могу да кажу да су као седамнаестогодишњаци ступили у НСДАП. А Шмит ми је одговорио: 'Када једном слажеш, онда остани при томе'.“

Хервиг, осим тога, уочава тенденцију у немачком друштву да се све посматра црно-бело. „Чланство у НСДАП и СС данас има симболично значење. Реч је о етаблираној стигми.“

Знак нове отворености

И у медијима, који у својим извештајима ствари сувише често објашњавају поједностављено и у скраћеном облику, о тој тешкој теми се све ређе пише избалансирано. При том се, како каже Хервиг, из сазнања о нечијем чланству у НСДАП могу извући важни закључци. „Ако се без пребрзог осуђивања погледа ко је био у странци и пре свега како су се он или она понашали, онда се може схватити како се у том може упасти, али и како се из тог излази“, каже Хервиг.

Натезања око објављивања података из Документационог центра САД изненађује и због тога јер је немачко Министарство спољних послова пре осам година наручило истрагу независних експерата о прошлости тог Министарства и пробудило осећај да се отворено суочава са својом прошлошћу. Године 2005, тадашњи министар Јошка Фишер формирао је Комисију независних историчара како би истражили прошлост Министарства спољних послова у време нацизма. Та Комисија је резултате свог рада објавила под називом: „Служба и прошлост“ и предала га Фишеровом наследнику Гиду Вестервелеу 2010. године.

И историчар Моменс и новинар Хервиг гледају на ту студију критично. За Моменса она није претерано значајна, а за Хервига су њене процене под знаком питања. Хервиг за свој рад тврди да није био ометан. Напротив: „Приликом истраживања имао сам подршку архива. Сви документи су ми предочени, а међу њима и они категорисани.“ Реч је о документима са којих је, за потребе Хервиговог истраживања, скинута ознака „тајно“.

Иако је у немачким и америчким архивама открио мало тога позитивног, Хервиг је убеђен у искреност Министарства: „Верујем да је Министарство спољних послова спремно за објашњење“, каже он. Из самих докумената, али и из држања немачке владе до 1994, могуће је нешто научити. При том је неопходно, каже Хервиг, јасно рећи: „Да, било је тако.“

(Дојче веле)

Sve je u redu,Evropa i nadalje propada (br.5) ...

Nezaposlenost mlađih od dvadeset i pet :

(grafika : " The Atlantic " )

Fak!

---

Ne dobijamo datum, već zeleno svetlo

Beograd - Evropski savet 28. juna neće odrediti tačan datum kada će Srbija početi pregovore o članstvu s EU, kako to javnost očekuje, već će, ako Srbija ispuni sve neophodne uslove, odnosno primeni sporazum postignut s Prištinom, dati zeleno svetlo Evropskoj komisiji da preduzme korake neophodne za početak pregovora.

Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije, za Danas objašnjava da Evropski savet 28. juna neće odrediti tačan datum kada Srbija ulazi u pregovore, kako se u javnosti misli.

- Evropski savet će tada najverovatnije odobriti Evropskoj komisiji da preduzme sve što je potrebno za početak pregovora sa Srbijom, bez određivanja bilo kakvog preciznog datuma. Nakon toga će EK, u skladu sa svojom agendom, početi konsultacije s predstavnicima Srbije tokom jula. Jedini, da tako kažem, simboličan datum biće sazivanje međuvladine pristupne konferencije krajem oktobra ili početkom novembra, kojom će se ozvaničiti početak pristupnog procesa - kaže Pajević.

Prema njegovim rečima, posle odluke Evropskog saveta najpre kreće eksplanatorni skrining 23. i 24. poglavlja tokom kojeg predstavnici EK objašnjavaju našim predstavnicima zaduženim za ta poglavlja njihove ključne elemente. Zatim sledi analiza dosadašnje usklađenosti naših propisa s evropskim (skrining), a potom i utvrđivanje kriterijuma za otvaranje pregovora u dotičnim poglavljima.

S obzirom na to da među najvišim zvaničnicima Srbije vlada uverenje da će Evropski savet krajem juna odobriti početak pregovora, Srbija se već sprema za proces pregovaranja. U tome im podršku pruža Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

- Naš cilj da srpsku administraciju i organizacije koje će biti uključene u pregovore o članstvu Srbije u EU pripremimo za što efikasnije i uspešnije vođenje pregovaračkog procesa - naveo je u razgovoru s novinarima Andrej Horvat, predstavnik Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i vođa projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“.

Horvat, koji je nedavno u ime GIZ-a sa direktorom vladine Kancelarije za evropske integracije Milanom Pajevićem potpisao sporazum o sprovođenju projekta, rekao je da se u početku „najviše pažnje posvećuje izgradnji pregovaračkih struktura i procesu u okviru Vlade Srbije“.“U tom kontekstu značajno je i stvaranje uslova za formiranje uže pregovaračke grupe, koja će se sastojati od stručnjaka za evropske integracije, ali koji imaju iskustvo i u ophođenju s političarima. Između ostalog, srpska vlada bi trebalo da usvoji većinu procedura već u julu“, naveo je on.

Horvat je istakao da se u sklopu projekta sprovode pripreme za 15 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, kao i da su osim Kancelarije za evropske integracije, koja predstavlja glavnog korisnika, partneri GIZ-a i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija i privrede.

Andrej Engelman, predstavnik GIZ-a koji je bio direktno uključen u kreiranje slovenačkog modela pregovaranja sa EU, naveo je da se pregovarački proces zapravo može nazvati „prilagođavanje pravilima igre u Uniji“, kao i da se već najveći deo zadataka mora obaviti „na domaćem terenu“. „Može se reći da se 95 odsto procesa odnosi na rad kod kuće, a preostalih pet odsto čine aktivnosti koje se obavljaju sa državama članicama EU“, kazao je Engelman.


Izvor: Danas

Dok ovo čitate , od bučnog slavlja naše datumoljubne vlade nemate prilike da čujete političke vetrove koji duvaju Evropom.Pomenuta bludnica drhti i vrišti u "pravedničkom gnevu" nad prisluškivanjem koje su joj priredili Jenkiji.Preti im strašnim političkim reperkusijama , sankcijama čak (  ) ,a onda čovek naleti na pejstbinu na članak izbačen koliko juče iz Gardijana i priča postane nešto drugačija...

        članak potražite ovde


" Revealed: secret European deals to hand over private data to America
 
Germany 'among countries offering intelligence' according to new claims by former US defence analyst
 
 
At least six European Union countries in addition to Britain have been colluding with the US over the mass harvesting of personal communications data,
according to a former contractor to America's National Security Agency, who said the public should not be "kept in the dark".
 
Wayne Madsen, a former US navy lieutenant who first worked for the NSA in 1985 and over the next 12 years held several sensitive positions within the
agency, names Denmark, the Netherlands, France, Germany, Spain and Italy as having secret deals with the US.
 
Madsen said the countries had "formal second and third party status" under signal intelligence (sigint) agreements that compels them to hand
over data, including mobile phone and internet information to the NSA if requested.
 
Under international intelligence agreements, confirmed by declassified documents, nations are categorised by the US according to their trust level. The US
is first party while the UK, Canada, Australia and New Zealand enjoy second party relationships. Germany and France have third party relationships.
 
In an interview published last night on the PrivacySurgeon.org blog, Madsen, who has been attacked for holding controversial views on espionage issues,
said he had decided to speak out after becoming concerned about the "half story" told by EU politicians regarding the extent of the NSA's
activities in Europe.
 
He said that under the agreements, which were drawn up after the second world war, the "NSA gets the lion's share" of the sigint
"take". In return, the third parties to the NSA agreements received "highly sanitised intelligence".
 
Madsen said he was alarmed at the "sanctimonious outcry" of political leaders who were "feigning shock" about the spying operations
while staying silent about their own arrangements with the US, and was particularly concerned that senior German politicians had accused the UK of spying
when their country had a similar third-party deal with the NSA.
 
Although the level of co-operation provided by other European countries to the NSA is not on the same scale as that provided by the UK, the allegations are
potentially embarrassing.
 
"I can't understand how Angela Merkel can keep a straight face, demanding assurances from [Barack] Obama and the UK while Germany has entered into
those exact relationships," Madsen said.
 
The Liberal Democrat MEP Baroness Ludford, a senior member of the European parliament's civil liberties, justice and home affairs committee, said
Madsen's allegations confirmed that the entire system for monitoring data interception was a mess, because the EU was unable to intervene in intelligence
matters, which remained the exclusive concern of national governments.
 
"The intelligence agencies are exploiting these contradictions and no one is really holding them to account," Ludford said. "It's
terribly undermining to liberal democracy."
 
Madsen's disclosures have prompted calls for European governments to come clean on their arrangements with the NSA. "There needs to be transparency
as to whether or not it is legal for the US or any other security service to interrogate private material," said John Cooper QC, a leading
international human rights lawyer. "The problem here is that none of these arrangements has been debated in any democratic arena. I agree with
William Hague that sometimes things have to be done in secret, but you don't break the law in secret."
 
Madsen said all seven European countries and the US have access to the Tat 14 fibre-optic cable network running between Denmark and Germany, the
Netherlands, France, the UK and the US, allowing them to intercept vast amounts of data, including phone calls, emails and records of users' access to
websites.
 
He said the public needed to be made aware of the full scale of the communication-sharing arrangements between European countries and the US, which predate
the internet and became of strategic importance during the cold war.
 
The covert relationship between the countries was first outlined in a 2001 report by the European parliament, but their explicit connection with the NSA
was not publicised until Madsen decided to speak out.
 
The European parliament's report followed revelations that the NSA was conducting a global intelligence-gathering operation, known as Echelon, which
appears to have established the framework for European member states to collaborate with the US.
 
"A lot of this information isn't secret, nor is it new," Madsen said. "It's just that governments have chosen to keep the public in the
dark about it. The days when they could get away with a conspiracy of silence are over."
 
This month another former NSA contractor, Edward Snowden, revealed to the Guardian previously undisclosed US programmes to monitor telephone and internet
traffic. The NSA is alleged to have shared some of its data, gathered using a specialist tool called Prism, with Britain's GCHQ."

---------------------------------------

(sledi idiotski Guglov prevod)

" Објави: тајне европске послове да предају приватне податке Америци
 
Немачкој "међу земљама које нуде интелигенција" у складу са новим тврдњама бившег америчког војним аналитичарем
 
 
Најмање шест земаља Европске уније у поред Британији су у дослуху са САД преко масовне бербе личних комуникацијских података,
Према бившем радова на америчке Агенције за националну безбједност, који је рекао да јавност не би требало да се "држе у мраку".
 
Ваине Мадсен, бивши поручник морнарице САД који је први радио за НСА у 1985, а у наредних 12 година одржати неколико осетљивих позиција у
агенција, имена Данска, Холандија, Француска, Немачка, Шпанија и Италија, као што тајне споразуме са САД.
 
Мадсен је рекао да су "земље имају формалну друго и треће стране статуса" под обавештајне (СИГИНТ) споразуме који их приморава да руку
више података, укључујући мобилне телефоне и интернет информисање НСА ако се то тражи.
 
Према међународним споразумима обавештајне, потврдио скинута ознака тајности документа, народи су категоризоване од стране САД у складу са њиховим нивоом поверења. САД
је прва странка, док је Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд имају другом страном односа. Немачка и Француска имају треће стране везе.
 
У интервјуу објављеном синоћ на ПривациСургеон.орг блогу, Мадсен, који је нападнут за одржавање контроверзне ставове о питањима шпијунажа,
је рекао да је одлучио да проговори након што је постао забринут за "пола приче", рекао ЕУ политичара у погледу обима НСА
активности у Европи.
 
Он је рекао да је, по уговорима, које су изабране након Другог светског рата, "НСА добија лавовски део" од СИГИНТ
"Узети". Заузврат, треће странке у НСА споразума добила "цензурисано интелигенцију".
 
Мадсен је рекао да је био узнемирен на повике "побожан" политичких лидера, који су били "фингирање шок" о шпијунске операције
боравећи говоре о њиховим сопственим аранжманима са САД, а посебно је забринут да су високи немачки политичари оптужили Велику Британију за шпијунирање
када је њихова земља имала сличан независног договор са НСА.
 
Иако је ниво сарадње пружају другим европским земљама у АНБ није на истом нивоу као и да обезбеђује Великој Британији, наводи се
потенцијално непријатно.
 
"Ја не могу да схватим да Ангела Меркел може задржати озбиљни, тражећи уверавања [] Барак Обама и Великој Британији, а Немачка је ушла у
они тачно односи ", рекао је Мадсен.
 
Либерално демократска баронеса Лудфорд заштите животне средине, високи члан грађанске слободе Европског парламента, правосуђа и унутрашњих послова одбор, рекао је
Мадсен је потврдио тврдње да је цео систем за пресретање података мониторинга је био хаос, јер ЕУ није могао да интервенише у интелигенцији
питања, који је остао ексклузивни и националних влада.
 
"Обавештајне службе су коришћење ових противречности и нико се заиста их држи у обзир", рекао је Лудфорд. "То је
Страшно подривање до либералне демократије. "
 
Мадсен је обелодањивања подстакла позиве за европске владе да изађу са истином о својим аранжманима са НСА. "Мора да постоји транспарентност
да ли је или није правна за САД или било које друге службе безбедности да саслуша приватни материјал ", рекао је Џон Купер КЦ, водећи
међународни адвокат за људска права. "Проблем је у томе што ниједан од ових аранжмана се расправља у сваком демократском арени Слажем се са.
Вилијам Хаг да понекад ствари морају да се уради у тајности, али не крше закон у тајности. "
 
Мадсен је свих седам европских земаља и САД имају приступ Тат 14 оптичког кабла мреже ради између Данске и Немачке,
Холандија, Француска, Велика Британија и САД, што им омогућава да пресретне огромне количине података, укључујући телефонске позиве, поруке е-поште и евиденција приступ корисника
сајтова.
 
Он је рекао да јавност треба да буду свесни пуне скале Комуникационе аранжмана поделе између европских земаља и САД, који претходе
Интернет је постао и од стратешког значаја за време хладног рата.
 
Тајно однос између земаља је први пут наведено у извјештају из 2001 од стране Европског парламента, али њихова експлицитна веза са НСА
није била објављена све до Мадсен је одлучио да проговори.
 
Европски парламент је састављен после открића да је НСА спроводи глобални процес прикупљања мишљења операцију, познату као Ецхелон, који
Чини се да је успоставио оквир за европске чланице да сарађује са САД.
 
"Многи од ових информација није тајна, нити је ново", рекао је Мадсен. "То је само да владе су изабрале да јавност у
мраку о томе. Дани када су могли да се извуку са завера ћутања преко. "
 
Овај месец још један бивши НСА извођач, Едвард Сновден, открио Гардијан раније необјављени амерички програми за праћење телефон и интернет
саобраћај. НСА је наводно деле неке од података, окупио користећи специјализовану алатку која се зове Призма, са ГЦХК Британије."

Jebote sta ti je igra recimo...a posle ovog zelenog svetla ce verovatno da bude...a 3 2 1 ...trka je pocela... 

Пјер Пеан: Како су Срби постали зли момци            
субота, 10. август 2013.

За рат против Срба су у Француској били они који су проатлантски оријентисани, а њих је било и на левици и на десници. Желели смо да будемо у НАТО-у, а Косово је било веома важно за опстанак овог савеза. С Косовом је НАТО потпуно променио природу и од штита се претворио у мач

Четрнаест година пошто је НАТО бомбардовао Југославију, француски новинар Пјер Пеан води истрагу о позадини овог рата, с посебним интересовањем за улогу Француске.Већи део живота посветио је откривању позадине француског војног и политичког ангажовања у свету и спада у оне интелектуалце који се не плаше да се супротставе доминантној политичкој визији. Због тога његове књиге често изазивају националну полемику, попут књиге „Свет према К.”, о Бернару Кушнеру, бившем француском министру и администратору Косова, и Бернар-Анрију Левију, најгрлатијем заговорнику ове визије на француској јавној сцени.



Заинтригиран оним што је открио радећи на књизи о Кушнеру, о медијској манипулацији као једном од главних оружја у ратовима у бившој Југославији, Пеан је одлучио да напише књигу о Косову у којој не штеди никога, ни медије, ни медијске интелектуалце, ни „стручњаке” за Балкан попут Жака Рупника, ни државни врх.

– Данашњи ратови су могући због подршке јавног мњења. Требало је, дакле, „радити” на јавном мњењу, а то је захтевало да се заборави улога Србије у Првом и Другом светском рату. Направљена је аналогија сДругим светским ратом.Срби су постали нацисти, Милошевић нови Хитлер, а они који се против њих боре имају исто име као за време Другог светског рата – савезничке снаге.

То није било једноставно јер су Срби били на страни оних који су се борили против нациста. Успети да потомке усташа претворите у борце за слободу – требало је заиста радити на томе.

Како Француска заборавила читав део наше заједничке историје заснован на савезништву, пријатељству, на истој борби?

То је, наравно, веома жалосно.Ту је проста чињеница да људи више не познају своју историју. А јавно мњење су стварале угледне личности, које су се позивале на велике теме, на људска права. Људска права су у исто време најбоља и најгора ствар. Ко на свету може да прихвати да један народ, једна земља, врши геноцид? Нико, наравно. Утицајни гласови, попут Бернар-Анрија Левија у Француској, одмах су устали да кажу да је на делу масакр, геноцид. Људи су то прихватили без резерве, сви осим ретких који су познавали историју и који су се тиме бавили.

Реч је о увек истој групи људи попут Бернар-Анрија Левија (БХЛ), (Андре) Гликсмана... Видео сам како су то радили у Африци. Радио сам доста на Руанди и паралела је очигледна. Од Тутсија су направили добар, од Хутуа геноцидни народ. Принцип је исти. Сви ти утицајни гласови, који су у потпуној хармонији с Вашингтоном, на крају су победили.

Која је улога Француске у овом рату?

Један од кључних разлога због којих се Француска укључила у рат на Косову је и што је у то време почела интеграцију у НАТО и водила преговоре да добије команду за читав медитерански басен, почевши од Напуља. У књизи показујем да је то пре свега био рат Мадлен Олбрајт. Она је одлучила да се иде у рат већ у пролеће 1998, а можда и раније. С француске стране је у почетку постојао отпор, али он није дуго трајао. Пример рата на Косову показује слаб маневарски простор земље попут Француске у односу на Сједињене Државе, упркос свим говорима и језичким акробацијама политичара како би показали да су независни.

То је период у коме се све више напушта деголистичка визија, а с њом и принципи државног суверенитета, националне независности, у коме се Француска окреће проатлантској визији. За рат су били они који су проатлантски оријентисани, а њих је било и на левици и на десници. Желели смо да будемо у НАТО-у, а Косово је било веома важно за опстанак овог војног савеза, чије постојање више није имало оправдање после пада Берлинског зида. С Косовом је НАТО потпуно променио природу и од штита се претворио у мач, од дефанзивне улоге је прешао у напад. Француска је ушла у рат због међународне политике, али сам покушао да покажем да њени војници нису заборавили историју, да су Срби били историјски савезници Француске.

Припадници обавештајне службе (ДГСЕ), међутим, били су на супротним позицијама...

Унутар Министарства одбране владала је подела на оне који су били за ОВК – тадашњи министар одбране Ален Ришар (који је управо именован за „економског дипломату” с балканским земљама – прим. А. О.), заједно с припадницима тајне службе, на челу с генералом Рондоом, док је Врховна команда била против.

Резолуција 1244 не предвиђа независност и налаже да се војне снаге на Косову не сврстају на страну ни једних ни других, већ да чувају мир. Видимо, међутим, да је свака страна различито примењивала Резолуцију. Француски војници су имали потпуно другачије инструкције од англосаксонских војника. Непосредно после Куманова јединице бригаде „Леклер” су се неколико пута нашле на нишану британског САС-а, који је био уз јединице ОВК. На основу сведочења француских војника о томе како су се понашали британски војници могао сам да реконструишем одређене догађаје у којима се јасно види да су Американци и Енглези потпуно стали на страну ОВК и Резолуција 1244 их уопште није интересовала. Навео сам конкретне примере када су јадни људи тражили од англосаксонских припадника Кфора да их заштите, а они су их оставили да буду масакрирани. Ништа није урађено да се спрече масакри и злочини, ништа није урађено да се пронађу кривци.

Све контрадикторности овог рата су избиле на површину, што је на крају довело до тога да француски војници пуцају у самоодбрани на оне које су обучавали припадници француске тајне службе. То је потпуно несхватљиво и показује сву дволичност овог рата и одлуке да се у њему учествује. Француска је земља у којој је ова дволичност вероватно највише дошла до изражаја.

Ширак је говорио да је успео да заштити цивиле, да је спречио бомбардовање мостова у Београду...

Ширак је веровао да има више независности у одлучивању него што је то заиста био случај. Два главна актера обавештајне службе које сам срео, Арно Данжан и Пјер-Антоан Лорензи, кажу супротно, тврде да су они одлучивали које ће мете бити нападнуте. Они су сугерисали НАТО-у шта да бомбардује.

У то време ова два агента су млади, Данжан нема ни тридесет година...

Врло млади.

И веома ратоборни?

Веома ратоборни. Желели су да Србију баце на земљу.Од тренутка када је јасно да ће политичари дати зелено светло за рат, обавештајна служба тражи да успостави контакт с Тачијем и другим припадницима ОВК. Владало је уверење да Француска касни за Американцима.

Тај контакт је успостављен током конференције у Рамбујеу?

То је био почетак. За то су задужени Данжан и Лорензи.

Од тог тренуткафранцуска тајна служба подржава ОВК логистички и војно?

Да, обучавају Тачијеву гарду, заједно организују операције, које не познајем све, а перспективом да од Тачија направе главног лидера будућег Косова. Ове операције око Тачија одвијале су се у току бомбардовања и после бомбардовања.

Данжан је данас један од посланика у Европском парламенту...

И има важну улогу, задужен је за Одбор за безбедност и одбрану у Европском парламенту (унутар Спољнополитичког одбора Европског парламента). Врло бесно се супротставио Дику Мартију када је овај представио извештај о трговини органима пред европским парламентарцима.

Трговина органима је централна тема ваше књиге...

Желео сам да покажем да су они који су после НАТО бомбардовања дошли на власт на Косову у вези са организованим криминалом и да њихова бруталност превазилази све што је могуће замислити. Могу да разумем када Лорензи и Данжан кажу да их није интересовало да установе одакле долази новац. У свим ратовима терористи који су претворени у „борце за слободу” имају новац који однекле стиже. Али овде није реч само о класичном организованом криминалу, о трговини цигаретама, аутомобилима, бензином. И то постоји, али они иду много даље. Трговина органима је толико симболичка да сам то узео као главну нит књиге како бих, с једне стране, показао који профил људи је преузео власт, а с друге да бих указао на одговорност запада у њиховом довођењу на власт, упркос томе што су знали шта су ови у стању да раде. С тим су дуго били упознати, бар од почетка 2003. године, о чему сведоче документи које преносим.

Како је могуће да ниједна влада није реаговала и отворила истрагу о наводима које је изнео Дик Марти?

Овај рат је вођен у име вредности, у име морала. Био је незаконит, али оправдан, тобож оправдан, јер је требало спречити геноцид. Ако западњаци признају да су се против Срба десили злочини тако чудовишних размера, то би значило довођење у питање њихових сопствених одлука, читаве фразеологије коју су користили, довођења у питање самих корена рата. Све је урађено да се ова афера угуши и то је случај и данас. Да се нису појавиле две швајцарске камиказе, Дик Марти и Карла дел Понте, више се о свему овоме не би ни причало. Можда ће заиста успети да угуше ту причу, али наићи ће на препреке. После Мартијевог извештаја, који је последица истраге коју је водила Карла дел Понте, није лако зауставити све.

(Политика)