Ne,bukvo moja  ,vojska je unistena "reformama" koje su sproveli zuti.



Nego,reci ti meni,kako ces ti onda da prebolis cinjenicu da necemo uci u Evropu? 

Da jeste  "reformama" a to sto vojsci treba ogroman novac, to nema veze.

Da bi Srbija bilo sta uradila tom vojskom, minimalni uslov je da ta vojska bude velicine one koju je imala SFRJ, a to se nece vise nikada desiti.

Sto se Evrope tice, Srbija niti zeli da bude deo isti, a niti zeli da radi na sebi kako bi nesto popravila. Tako da ok je.

Kao da ce Srbija biti prva nerazvijena zemlja.

Bitno je da se ima za nove limuzine....


Nego... sad kad znas da necemo uci u Evropu... sto se ne pakujes? 

Ni da prodamo te limuzine ne bi bilo dosta, ali to i sam znas. Znas li ti uopste odakle dolazi novac potreban za vojsku a ? Pa od poreza, znas, i od industrije i slicno.  Neznam da li si primetio, ali mi to nesto nemamo zadnjih 20-tak godina.

Nego sta kazes na ideju da onim nesretnicima sto rade u privredi opalimo jos jedno 5-6 poreza i spustimo i taj minimalac kako bi bilo para za vojsku a ?

Imali smo nekad sve to.  A onda dodjose zuti. Sad nemamo to.Ali zato imamo poreze,takse,pretplate,kurce palce... 



Nego,kad polazis? 

Pa eto, vrati ekipu koja je bila na vlasti kada "smo imali sve to". Ustvari, vracaju se oni sami, ne moras cak ni da ih zoves.

Kada krecem ?
Cim budem u mogucnosti.

Odlicno!  I cestitam ti na tome.Napokon si se dozvao pameti i resio da olaksas i sebi i nama ostalima.    Samo napred! 

мислиш...кад ти ћале буде повећао џепарац бетеру?
или можда одеш туристички на два дана у брисел или праг?
лепо сам ти рекао...мораш се прво описменити да би отишао у еу...не примају тамо свакакав шкарт и морални талог као што си ти

и да...ово сам усликао...за сваки случај

Komšijska krava ( koja preživa po nemecki) lagano,ali sigurno opako poboljeva...

----------------------------------------------------------------


Hoće li Evropska centralna banka štampati evre bez pokrića
Na Nemačku drvlje i kamenje

izvornik " Danas " (fuj !) , ovde [autor : ( exotique) Ruža Ćirković ]

Beograd, Pariz, Berlin, Strazbur - Koji Atali? Bivši predsednik EBRD? Ne znam ja šta kaže Atali, ali Evropska centralna banka već štampa evre. Od izbijanja krize je odštampala 254,36 milijardi, a samo u roku od pet dana zaključno sa 18. novembrom 7,99 milijardi evra i evo piše da je to činila u svrhe monetarne politike - kaže za Danas Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ukoliko bi Evropska centralna banka nastavila da bez ograničenja štampa zajedničku evropsku valutu i kupuje obveznice prezaduženih evrodržava kad god je to potrebno, to bi bio „dosta katastrofičan scenario, apsolutno najgora varijanta“, kaže profesor Đukić, očito veliki pristalica nemačkih principa nezavisnog centralnog bankarstva.

- Tako misle dosta široki poslovni krugovi iz sfere finansija i industrije sa kojima ja komuniciram - kaže Đukić. On slično misli i o ideji da ECB štampa evrobondove, dakle zajedničke obveznice.

Tu se, prema njegovom mišljenju, spaja nespojivo, a alhemije nema. Dužnici se moraju suočiti sa svojim dugovima, banke moraju pribeći otpisivanju, a zatim se svi prihvatiti fiskalnog prilagođavanja, navodi Đukić.

- Bilo je to pogrešno čitanje znakova - rekla je juče nemačka kancelarka Angela Merkel pošto je objavila da se, suprotno tumačenjima medija, i na jučerašnjem sastanku sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i italijanskim premijerom Mariom Montijem odlučno usprotivila uvođenju evrobondova i daljoj upotrebi Evropske centralne banke suprotno nemačkim načelima o njenoj nezavisnosti. Sarkozi i Monti su je podržali. Dogovoreno je, saopštila su sva tri učesnika sastanka, da se radi na izmeni temeljnih ugovora EU na čemu je Nemačka i dosad insistirala, a naročito u delu koji se tiče ingerencije evropskih organa da kontrolišu budžetsku politiku članica evro-zone.

Nemačka je poslednjih dana pod najvećim mogućim pritiskom političara i levo orijentisanih ekonomista Francuske, ali i političara i viđenih ekonomista sa druge strane Atlantika i iz Velike Britanije. Dok su Nemci krpili prezadužene Grke, krpili su ih. Svojski. Sve do prebrojavanja krvnih zrnaca i dokaza o poreklu. Vokabularom koji bi ovde kod nas na Balkanu nesumnjivo spadao u takozvani govor mržnje. E sad su na red došli Nemci.

Pošto je nervoza i beskrupuloznost finansijskih tržišta opasno počela da se približava Francuskoj, koja se poslednjih dana zaduživala po kamatnoj stopi duplo većoj nego što plaćaju Nemci.

- Finansijska tržišta su razlike među članicama evrozone ranije potcenjivala, sad ih precenjuju - rekla je nemačka kancelarka.

Finansijski konsultant Nebojša Katić smatra da je Francuska prava meta aktuelnih tržišnih špekulacija koje su se obrušile čak i na sasvim budžetski i finansijski disciplinovanu Finsku. Pritisak na Nemce da odustanu od svoje naklonosti ka strogoj monetarnoj politici naročito je ojačao u sredu, kad nemačka država na finansijskom tržištu nije uspela da proda sve svoje obveznice.

U kolumni objavljenoj u francuskom listu Ekspres Žak Atali, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, podsetio je i Francuze i Nemce da su tokom proteklih sto godina čak četiri puta baš te dve države bile u moći da odluče o sudbini Evrope i da su se sva četiri puta odlučile za grom i pakao i njeno samoubistvo. „Danas ponovo Nemačka drži u svojim rukama oružje za kolektivno samoubistvo kontinenta najnaprednijeg na svetu“, kaže Atali i upozorava Nemce da će njihovo protivljenje ključnoj ulozi Evropske centralne banke u spasavanju evra voditi baš tome - evropskom samoubistvu.

ATALI: Berlin da se odrekne iluzija
Da bi shvatila kolika na njoj odgovornost leži, Nemačka mora da se odrekne svoje četiri iluzije, kaže Žak Atali i na isti način na koji su to Nemci činili Grcima, nabija Nemcima na nos po njemu netačna uverenja da su oni „dobar učenik Unije, koji odbija da plati za greške drugih“. Jer, to nije tačno, kaže Atali, nego je tačno da i nemački javni dug iznosi 82 odsto BDP-a, pa je praktično ravan francuskom, deset njenih banaka, i to sve državne, koje obezbeđuju 20 odsto kredita nemačkom nefinansijskom sektoru u veoma su lošoj poziciji. Nemačka demografska situacija je, kaže Atali, katastrofalna, tako da će 2060. biti manje Nemaca nego Francuza, 44 odsto njih će biti starije od 65 godina, prema 35 odsto u Francuskoj, što će stvoriti velike teškoće za vraćanje nemačkih dugova. Atali se poziva na jednu nedavnu švajcarsku studiju i tvrdi da ni budućnost nemačke industrije nije tako svetla kako misle Nemci: od 100 firmi najinovativnijih u svetu 11 su francuske, a samo četiri nemačke.

   25.11.2011 09:34
Crni petak doneo šoping groznicu u Ameriku


VAŠINGTON - Amerikanci su nakon proslave Dana zahvalnosti, pohrlili u velike tržne centre, otpočinjući sa uobičajenom šoping groznicom u ovo doba godine, koja će potrajati sve do Božićnih i Novogodišnjih praznika.

Danas je u SAD Crni petak, tako nazvan zbog žrtava u stampedima ljudi koji prvi pokušavaju da uđu u prodavnice kako bi iskoristili najveće godišnje popuste u trgovinskim lancima. Njih će, prema procenama, iskoristiti više od 150 miliona ljudi širom Amerike.

Redovi ispred velikih tržnih centara počeli su da se stvaraju već u četvrtak uveče, pošto je ogroman broj trgovinskih lanaca odlučio da otvori svoja vrata u ponoć, ili dva časa iza ponoći za hiljade ljudi koji su u redovima čekali od ranog popodneva.

Spisak stvari koje se mogu naći na ovim rasprodajama nema kraja, od Šarpovog LCD televizora od 42 inča za 199 dolara, preko igračke konzole Soni plejstejšn 3 takođe za 199 dolara, do ugradnih kamina za 170 dolara.

Veliki trgovinski lanac DžejSi Peni daje popuste na garderobu od 50 do 70 odsto, a Kejmart 60 odsto na dečije igračke.

"Došla sam da kupim vazdušni krevet na naduvavanje. Koštao je 99 a na sniženju je 49 dolara" , rekla je Tanjugovom dopisniku tridesetosmogodišnja Lavanja, dodajući uz osmeh da nije došla da kupi televizor.

Ona je nešto pre ponoći sa tri prijateljice, stigla ispred velikog tržnog centra Target, u mestu Bouvi na periferiji Vašingtona. Ubrzo je, mđutim, shvatila da su zakasnile, jer se ispred Targeta već nalazilo oko pet stotina ljudi, koji su mirno u dugačkom redu čekali ponoć i start šoping groznice.

Lavanja priča i da je ovo prvi put da je uveče došla u tržni centar, objašnjavajući da je ranijih godina ustajala oko pet ujutru i čekala u redu da trgovine počnu sa radom.

"Nema veze. Kada smo već ovde, sačekaćemo malo da svi ovi ljudi uđu, pa ćemo okušati sreću, da vidimo šta je ostalo da se kupi" , kaže ona.

Tačno u ponoć velika ulazna vrata Targeta su se otvorila i ljudi su u grupama od po desetak puštani da uđu. Mogli su da da kupuju i oni koje je mrzelo da dođu, ili nisu mogli, tako što su sve što im je potrebno tokom rasprodaja za Crni Petak, naručili preko interneta.

Ipak, ponuda stvari koje se nude za kupovinu preko interneta je dosta manja nego u samim prodavnicama. I pored toga, vrednost prodate robe preko interneta dostigla je 800 miliona dolara.

Da se ne slažu svi sa šoping groznicom koja je zahvatila Ameriku, pokazuje nevladina grupa iz grada Bojzi u Ajdahu, čijih će 75 pripadnika u tihom protestu ispred tržnih centara, pokušati da ukaže na besmislenost kupovine stvari koje zaista nisu potrebne.

Njihov protest, međutim, kao i još nekoliko sličnih koje su organizovali simpatizeri pokreta Okupiraj Vol strit, izgleda da neće imati baš velikog uticaja na Amerikance, jer poslednja istraživanja pokazuju da će oni potrošiti prosečno oko hiljadu dolara po porodici tokom Božićnih i Novogodišnjih praznika.