To mi nesto poznato...

ne bih se slozio,jer cesto se ponasaju ko pravi smradovi...bili su medju prvim zemljama SSSRa koje su odmah poslale trupe u Irak,posle pri-Baltickih cobana(L.,L.,E.) prvi koji su se brze bolje ucepili NATOu i zapadu i prvi koji su sa radoscu pustali smrdljive amere u zemlju...a da ne pominjem tek i to sto si ti naveo da su cesto pruzali pomoc i dom Cecenskim teroristima i slicnim muslimansko-ektremistickim dilejama...zaista-prava pravoslavna braca  ...ne bih se slozio! 
(@Stefane,nista licno,naravno...  )
to su teska lupetanja i lazi...s jedne strane,kada im treba pomoc ili neka milostinja,brze bolje odu i cmizdre Moskvi i prave se braca i prijatelji i veliki Sovjeti(Rusi),a cim nadju neku novu milostinju od amera,brze bolje odu da im izljube guzice ne bili dobili neki raspali komad oruzja...to nije politika,jer politika radi u svom interesu,ali misli i unapred i odrzava veze sa svojom bracom i pazljivo drzi tradiciju saradnje(nema tamo-vamo,pogotovu kada radis sa dve strane koje se ne podnose,osim u nekim slucajevima...),dok ovo sto rade oni,sto su vec uradili jos neki narodi koji su visili na Moskvi,kao i sto sada rade neke drzave koje se cepe zemljama koje ih bombarduju(ne Irak,vec Afganistan,i slicne bestragije) moze da se oceni ili kao proseravanje,inacenje,glupost ili jednostavno-sebicnost...
evo zasto...medju prvima od Sovjetskih naroda su brze bolje skupilli bagru i opremili je da kobajagi ode da "doprinese miru u Iraku" i brze bolje ih poslali na kaficu u Tranu da se lepo uslikaju sa domacinima Siptarima u njihovoj kasarni(inace,najtezi komad opreme koji sam uocio ne slici bio je T-34 iz Drugog Svetskog rata...  ne znam odakle im i ideja da ga stave,s obizrom da su se lepo druzili sa Zabarima i Nacistima...),a odma su stali za slikanje rame uz rame sa amerima... 
cuvali su i udomljavali Cecenske teroriste i sluzili im kao benzinska pumpa za saradnju sa drugim organizacijama(poznato je da Ceceni imaju veza sa ekstremistickim organizacijama,pa i Al-kaidom(mada,slabu))
takodje,cujem da su poceli u inat i kalase da menjaju za neke najgore i najstarije moguze M-4..pola doktrine im je bazirano na sovjetskoj,i kalas 100 puta bolji od Mke,i uopste nemaju niti para,niti potrebe da kupuju americka oruzja,ali eto...bolje i s konja na magarca,samo da je americki... 

Hvala na odgovorima.

Сумњиви ланац наоружавања: Америка–Албанија–Авганистан
Откривено да је фирма из Мајамија – на челу са Ефраимом Диверолијем (22), у аранжману с Пентагоном – испоручивала застарело оружје из источне Европе за борбу Кабула против талибана и Ал Каиде
Насловна страна „Њујорк тајмса” са текстом о сумњивом оружју

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. марта – Док прича како му је „рат против тероризма” највиши приоритет, званични Вашингтон је на битно поприште тог глобалног фронта, слао – застарело оружје. Авганистану је, наиме, испоручивао „шкарт арсенал” из бивше источне Европе – иако је од тамошњих власти захтевао да униште изнова ојачале „највеће непријатеље цивилизације” као што су Ал Каида и талибани.

Свет је већ навикао на парадоксе међународних односа, тајне радње које крше принципе и честу превагу профита над стратешким ефектима, али овај случај ствари доводи до – апсурда. Или, како је својевремено рекао један истакнути интернационалиста – до „систематизације конфузије”.

Заслуга за откривање ове нове глобалне афере припада истраживачком тиму „Њујорк тајмса”, чији су чланови продрли до најскровитијих канала мреже која је оружје продавала и по принципу „рог за свећу”. У најкраћем: обелоданили су ланац лоше опскрбе стратешким материјалом који би се по иницијалима имена главних актера – Америке, Албаније и Авганистана – могао назвати „троструко А”.

Већину застарелог наоружања прослеђивала је, превасходно из Албаније у Авганистан, америчка компанија „АЕY inc” којом руководи извесни Ефраим Дивероли (22) а чији су помоћници такође у трећој деценији живота. Смештена у згради, без обележја фирме, она је – по уговорима с Пентагоном, тачније америчком копненом војском – досад у том послу „обрнула око 300 милиона долара” и испоставила се као „главни снабдевач муницијом” авганистанских оружаних снага.

За тај новац је, наставља „Тајмс”, набавила и Кабулу проследила „десетине милиона шаржера за пушке и машинке”, међу којима је бар 100 милиона метака било набављено у Албанији. То што су послали било је углавном „старо више од 40 година, у паковањима која су се распадала” а често и „у неупотребљивом стању”. Превише тога је „ђубре” – изјавио је авганистански пуковник представљен као Аманудин, који је прегледао испоруке добијене близу пакистанске границе, где би требало да дође до главних борби против Ал Каиде и талибана.

Главнина тог „отпада” набављена је у Албанији, из њеног арсенала заосталог из времена кад се, као изолована земља (сада кандидат за НАТО), снабдевала оружјем из маоистичке Кине. Та околност би, додаје се, могла да се третира као „прекршај америчких закона” а оптужбе за илегалност шире се и на друге активности Диверолијеве компаније.

Посебно се указује на могућну – интернационализовану корупцију. Слути се, тако, да су у овим трансакцијама подмићивани поједини функционери у Тирани. Помињу се доскорашњи министар одбране Фатмир Медију и ондашњи шеф службе за извоз оружја Јили Пинари. Први је поднео оставку прошле недеље после катастрофалне експлозије магацина муниције а други је ухапшен – наводи „Тајмс” уз напомену да обојица поричу да су примала мито из Мајами Бича. Наговештаје, овим поводом, о сопственој умешаности у корупционашке варијанте, демантовао је и – албански премијер Саљи Бериша.

Опсежни рапорт, са 27.435 словних знакова, у њујоршком листу, садржи налазе који местимично превазилазе машту холивудских сценарија за „кримиће”. Између Флориде и власти у Тирани се, уз остало, испоставио и низ посредника.

Као примери се наводе – кипарска компанија „Evdin ltd” и с њом повезани швајцарски трговац оружјем Хајнрих Томет. Обоје негирају умешаност коју им приписује албански посредник Коста Требика а који је америчким истражитељима предао „неочекивано снимљени индикативни разговор” с Диверолијем. Томета су за сумњиве послове још раније оптужили и Амнести интернешенел и једна приватна организација за истраживање нелегалних оружаних трансфера која га карактерише као „дилера специјализованог за контакте с магацинима и фабрикама оружја у бившем источном блоку”.

Али, како је уопште било могућно да Дивероли и мала група других двадесетогодишњака, у фирми основаној тек 1999. године, добије неке од најважнијих и најповерљивијих трансфера суперсиле – питање је које понајвише мучи и овдашње експерте. Делимични одговори могу да се нађу у „Тајмсовим” навођењима изјава надлежних – да су аранжмани прављени у „журби” да се испуне ванредне, хитне потребе у Авганистану, да се ради о војним испорукама „изван овдашњих стандарда”, па да исправност испорука „треба да провери прималац”…

Пентагон је сада, по новинској истрази, суспендовао даље аранжмане са осумњиченом компанијом, и спроводи своју истрагу. Дивероли тврди да је „све легално”. Каже и да је промет био већи од сабраних 300 милиона долара – „по 200 милиона, сваке од неколико година”. У одбранама сопствених поступака, досад је имао успеха – није одговарао по неколико оптужби друге врсте, међу којима и за две за злостављање жена…

-----------------------------------------------------------

Списак

Вашингтон, 27. марта – Америчка компанија је застарело наоружање понајвише куповала у Албанији, али и на другим просторима некадашњег идеолошког Истока. Њујоршки лист наводи, као таква тржишта и – Бугарску, Чешку, Мађарску, Казахстан, Румунију и Словачку. Од земаља произишлих из бивше Југославије у ту групу је сврстана једино – Црна Гора.

-----------------------------------------------------------

„Мафија”

Вашингтон, 27. марта – Ефраим Дивероли као да је зажалио што је уопште пословао са Албанијом, примећује „Њујорк тајмс”. У прилог томе, лист преноси Диверолијеве снимљене речи из увида у снимак његовог пословног телефонског разговора: „Ствари су надмашиле ниво (албанског) премијера и његовог сина. Не могу да се носим с таквом мафијом. Сувише је велика. Зверке су измакле контроли”…

-----------------------------------------------------------

Експлозија

Вашингтон, 27. марта – Проблеми са застарелом муницијом у Албанији испоставили су се недавно када је експлодирао магацин код Тиране, у коме су погинула 22 лица, рањено 300 особа и срушене стотине домова, подсећа „Њујорк тајмс”. Пре него што је америчка армија почела да се снабдева у „таквим депоима”, Запад је спроводио програм за уништавање таквих „артикала”… Само прошле године је Америка дала два милиона долара за те сврхе, а у оквиру сличног аранжмана НАТО – вредног 10 милиона долара, за ликвидацију 8.700 тона застарелог наоружања – учествовао је с пола милиона. У тој другој прилици, додаје „Тајмс”, уништено је 104 милиона шаржера „онаквих какве је компанија из Мајами Бича потраживала од албанске агенције за извоз оружја”.

Момчило Пантелић
[објављено: 28/03/2008]

Politika

E ovo je priča za top listu. Gde nam se deo bf kad je najpotrebniji?

Има довољно доказа и тема које потврђују криминал и тероризам на КиМ против Србије...
Наравно захваљујући пријатељима те теме не добију значај... Значи без обзира колико смо у праву и колико доказа имамо, Рачак ће увек остати као оправдање за комадање наше земље!
Илузорно је надати се промени медијске политике и слободи истине.

Сумњиви ланац наоружавања: Америка–Албанија–Авганистан
Откривено да је фирма из Мајамија – на челу са Ефраимом Диверолијем (22), у аранжману с Пентагоном – испоручивала застарело оружје из источне Европе за борбу Кабула против талибана и Ал Каиде
Насловна страна „Њујорк тајмса” са текстом о сумњивом оружју
pa,naravno...oni kidanjem Kosova dobijaju dosta toga...obezbedjuju put ka Bliskom istoku,za svoje prljave poslove,a istovremeno imaju i lepo mesto za nekoliko baza blizu Rusije...evo,sad ogadjuju i Bugarsku.

Naravno,ja sam samo preneo sta je meni receno... 
Ima tu dosta stvari za koje mi ne znamo...

Интервју

Американац Џон Перкинс, аутор књиге „Признање једног плаћеног економског убице“, говори ексклузивно за Геополитику

БИО САМ ПЛАЋЕНИ ЕКОНОМСКИ УБИЦА

Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте),
затим тим земљама Светска банка или њој
сличне институције дозвољавају огромне
позајмице. Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири,
Тада ми економски плаћене убице идемо
назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то
да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите -продајте вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. У неким ситуацијама ми нисмо имали успеха, агенти - шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијосје био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска - као што је случај с Ираком.

Међународни економски односи су такви да, добрим делом, одређују судбину међународних односа у целини, нарочито зато што је све израженија болна подела на развијене земље и на земље у развоју, на оне који могу све и на оне који не могу ништа.

Мрачна страна светске економије постаје очигледна сада када политичко позиционирање једне слабе државе у међународном ипституционалном систему постаје све више зависно од привредне подобности те исте државе. односно од њене безусловне отворености за улазак страног капитала. На тај начин, богати ће постати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.
У сенци приче о улагању "у развој неразвијених" крије се друга прича, прилично сурова у својој суштини, искрен приказ стварности који даје човск, некадашњи најуспешнији Ецономиц Хит Ман (ЕХМ). односно економски плаћени убица. Цон Перкинс јс сумирао своје богато професионално искуство у џунгли привредне глобализације, период у коме је у име корпоратократије и профита најмоћнијих довео многе земље у развоју на руб економске пропасти а тиме и до почетка краја њиховог ПОЛИТИЧКОГ живота. На основу свега тога написао је и објавио 2004. године фасцинантну књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која и дан-данас узбуђује јавност широм свста. Цон Перкинс завршио је студије за руководиоце компанија на Универзитету у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извесним политичко-привредним структурама, као што су Национална агенција за безбедност (НСА) и МАИН, мала компанија која је била консултант Светске банке, око инвестиционог програма за земље Трећег света. Преко ноћи постао је нека врста тајног агента ех оффицио, економски плаћени убица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних привредних манипулација на међународном нивоу. Радило се на стварању низа

Цитат:
Никада нисам радио у Србији и не познајем специфичности ваше
ситуације конкретно, тако да не могу ни да предложим неки јасан
план. У кооперацији с другим земљама, колико је могуће широм
света, од Африке, преко Латинске Америке, до Европе и Азије,треба
одбити улазак у нове дугове или преузимање плаћања старих дугова које су направили неки бивши лидери, корумпирани од стране економских убица



држава економски зависних од САД-а, чиме би та иста Америка себи обезбедила регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла. Радило се о милијардама долара које су кружиле и које су за једне значиле почетак а за друге крај. Перкинс у својој књизи примећује следеће: "У земљама као што су Еквадор, Нигерија или Индонезија облачимо се као учитељи или власници радњи. У Вашингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Делујемо скромно и просечно. Посећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповедамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекривамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије.

Цитат:
Схватио сам колико је важно помоћи људима да схвате да
америчка спољна политика није омо за шта се представља да
јесте и да,у суштини, има за циљ стварање врло неправедног и
непоштеног света који ће резултирати растућом
нестабилношћу. Мој унук очекује да наследи један мирољубив
свет, свако дете на сваком континенту мора имати иста
очекивања. Схватио сам да је мој први корак био да откријем
причу о експлоатацији, причу о економским плаћеним убицама



Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свет." Тај његов свет укључује и Међународни монетарни фонд и Светску банку, који су и те како одиграли значају улогу у "новом економском поробљавању света" и зато Џон Перкинс верује да само јединствен одговор угрожених земаља у развоју може разбити обруч те нове светске империје без милости. Некадашњи економик хитмен, Џон Перкинс, без страха од реваншизма "шакала који су у служби привредне мафије" и са задовољством пробуђене савести, покушава да нам покаже да ствари нису увек онакве каквима се чине и да вреди се борити за бољи свет, за свет без глобалне преваре, корупцијс, уцене и бруталности.

Господине Перкинс, Ви сте написали књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која је изазвала и још увек изазива бурне реакције широм света, иако је то, заправо, само истинита прича о послу којим сте се некада бавили. Можете ли да нам објасните ко су економске плаћене убице и шта је њнхов задатак?

Ми примарно стварамо глобалну империју без силе. Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице. Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне, инфраструктурне пројекте у тој земљи. Од тога имају користи локалне богаташке фамилије једнако колико и америчке корпорације, али то не помаже и већини популације, која је сувише сиромашна да користи струју, није обучена ДОВОЉНО да ради у новој индустрији и која и фактички остаје да живи ван тог економског система. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не
можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите - продајте вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. Или нас подржите својим гласовима у УН – у или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку." У неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успеха, агенти - шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска - као што је случај с Ираком.

Како сте Ви постали један од њих, економски плаћени убица?

-Регрутовала ме је Национална агенција за безбедност (НСА) а завршио сам радећи као руководећи економиста у приватној консултантској фирми, где сам био обучаван као економски плаћени убица. Данас економске убице и шакали обично раде за приватне компаније а не директно за НСА или ЦИА.

На који начин су, по Вашем мншљењу, Међународни монетарни фонд и Светска банка учествовали у изградњи те корпоратократије у земљама у развоју и које су последице тог њиховог деловања тамо?

-Већ сам поменуо на који начин Светска банка и њене сестринске организације функционишу у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под ту светску империју.

Да ли можете да нам кажете да ли је могуће да се земље у процесу транзиције (на пример -Србија) изборе с негативним последицама економске глобализације?

-Да, могуће је. Никада нисам радио у Србији и не познајем специфичности ваше ситуације конкретно,

Цитат:
Никоме нисам рекао да пишем књигу све док је нисам завршио
и послао одређеном броју издавача. У том смислу, то је била моја најбоља гаранција. Сваки шакал зна да једном када
књига постане доступна јавности, чак и да ја будем убијен то може само увећати њему продају и то је већа опасност него то ШТО сам ја жив



тако да не могу ни да предложим неки јасан план. У сваком случају, најважнија ствар је да се не прихвати идеја да ви морате некоме да робујете. У кооперацији с другим земљама, колико је могуће широм света, од Африке, преко Латанске Америке, до Европе и Азије, треба одбити улазак у нове дугове или преузимање плаћања старих дугова које су направили неки бивши лидери, корумпирани од стране економских убица. Тек ако сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате успеху.

И на крају, госнодине Перкинс, који је био Ваш најдубљи мотив да напишете и објавите своју књигу, посебно ако знамо да сте се суочили са пуно проблема и да сте чак били и упозорени да то не чините а да сте Ви, упркос томе, одлучили да свету откријете истину?

-Након 11. септембра, док сам стајао и посматрао како гори Светски трговински центар, знао сам да морам да напишем књигу. Схватио сам колико је важно помоћи људима да схвате да америчка спољна политика није оно за шта се представља да јесте и да, у суштини, има за циљ стварање врло неправедног и непоштеног света који ће резултирати растућом нестабилношћу. Мој унук очекује да наследи један мирољубив свет, свако дете на сваком континенту мора имати иста очекивања. Да би се то догодило, морамо да отклонимо узроке тероризма, глад, сиромаштво и експлоатацију. Схватио сам да је мој први корак био да откријем причу о експлоатацији, причу о економским плаћеним убицама. Никоме нисам рекао да пишем књигу све док је нисам завршио и послао одређеном броју издавача. У том смислу, то је била моја најбоља гаранција. Сваки шакал зна да једном када књига постане доступна јавности, чак и да ја будем убијен, то може само увећати њену продају и то је већа опасност него то што сам ја жив.




објавила:
ГЕОПОЛИТИКА бр.24
19.02.2008.

Bravo za tekst.

Ako ih naoruzavaju i mi cemo nase ruske baze na Kopaoniku.
Nesto ne cujem Tomu kad ce da montira te raketle?