Sigurno mislis na Martina Lutera Kinga...
Ovaj gore nije koliko ja znam ubijen...

Mnogo smo slicniji nego sto smo spremni da priznamo, i kod nas su ubijani ljudi koji su hteli nesto da promene, Djindjic, Stambolic...

Opet ce biti atentat, cista slucajnost. Marlin Monro je isto bila likvidirana jer je znala previse.
Da ali tada bar se nismo igrali demokratije, za razliku od Amera...

Kako nismo jel se tvrdilo devedesetih da smo demokratska drzava... Djindjica isto ubise nakon promene vlasti, interesnim grupama nije odgovarala njegova politika.. svuda novac radi isti posao, kada neko povede "pogresnu" politiku, postoje interesne grupe koje hoce to da sprece, na ovaj ili onaj nacin.

Govoriti i biti su dve razlicite stvari. Ameri kazu da su demokratska zemlja a sve vise smrde na komunisticki sistem sa monarhistickim tendencijama.

jedan od razloga je i ovaj debil

23. март 2008 at 12:20
ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НАТО ПРОТИВ СРЈ
» by инфо-служба покрета in: Вести
ДЕВЕТ ГОДИНА ОД ИНТЕРВЕНЦИЈЕ НАТО ПРОТИВ СРЈ



БЕОГРАД – Интервенција НАТО против бивше СР Југославије, у којој је погинуло око 3.500 људи и после које је уведен међународни протекторат над Косовом и Метохијом, а покрајина пре нешто више од месец дана самопроглашена као независна држава, почела је на сутрашњи дан пре девет година.



Тог 24. марта 1999. године, без одлуке Савета безбедности УН, почели су ваздушни напади НАТО снага који су трајали скоро три месеца и у којима су уништавани не само војни циљеви, већ и енергетска постројења, мостови, густо насељене четврти градова, возови, цивилни конвоји…

Иако су пре тога сви преговори међународне заједнице и тадашњег југословенског врха о питању Косова и Метохије пропали, мало ко је веровао да ће напад заиста уследити.

Одлуку о нападу донео је 23. марта 1999. године тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана након пропалих преговора у Рамбујеу и Паризу, јер су тадашње власти у Београду одбиле да прихвате војни анекс уговора за решење косовске кризе, који је практично предвиђао окупацију СРЈ.

Ваздушни удари почели су 24. марта у 19,45 минута. Прва мета били су војни аеродроми у Приштини, Подгорици, Батајници и Ужицу, као и циљеви у Куршумлији, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу и Лучанима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља агресије бар неколико пута није нашао на мети НАТО бомби и ракета, док је Црна Гора, углавном, била поштеђена тако масовног бомбардовања.

НАТО снаге су изводиле нападе на СРЈ са бродова у Јадрану и из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи и САД.

Током 78 дана ваздушне кампање назване „Милосрдни анђео” погинула су, према подацима државних органа, 1.002 припадника Војске Југославије и полиције Србије и око 2.500 цивила, међу којима 89 малишана, а око 10.000 људи је рањено и повређено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара по 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона НАТО лансирало је око 1.300 крстарећих ракета и бацило 2.900 бомби не само на војне, већ и на цивилне циљеве.

Уз употребу најубојитијег оружја, северноатлантска алијанса је у рату против наше земље употребила и забрањено наоружање и изручила 36.000 „касетних бомби” и 15 тона муниције са радиоактивним примесама, којом је бомбардовано укупно 112 локација.



Пројектилима са осиромашеним уранијумом највише је гађано подручје Косова и Метохије.

У више градова и мањих места - Алексинцу, Куршумлији, Ћуприји, Нишу, Новом Саду, Мурину, Ваљеву, Сурдулици. . . - срушене су скоро комплетне градске четврти или насеља, уз велики број цивилних жртава.

Бомбардоване су, поред војних циљева, и избегличке колоне на подручју Косова, путнички воз у Грделичкој клисури, мост у Варварину, пијаца у Нишу…

Погођени су и болница „Драгиша Мишовић” и кинеска амбасада у Београду, када је погинуло десетак недужних цивла.

Београд је нападнут првог дана агресије ракетирањем Јакова и аеродрома у Батајници.

Licemerstvo na najvecem nivo-u. Snaju karam tebi prigovaram.

 

Wall Street gasi oko 20.000 radnih mjesta
Dobit kompanija i banaka na Wall Streetu pala je za više od 80 posto, sa 20,9 milijardi u 2006. na 3,2 milijarde dolara u 2007. godini...
26.03.2008. 22:30

Njujork bi u naredne dvije godine mogao izgubiti više od 20.000 dobro plaćenih radnih mjesta u finansijskom sektoru, jer je kriza na tržištu hipotekarnih kredita izazvala pad dobiti kompanija i banaka na Wall Streetu, prenosi Bankamagazin.

Nezavisni budžetski ured u Njujorku procjenjuje u svom izvještaju da će dobit kompanija i banaka na Wall Streetu u 2007. godini pasti za više od 80 posto, na najniži nivo od 1994. godine. Očekuje se da će dobit iznositi ukupno 3,2 milijarde dolara, dok je 2006. godine iznosila 20,9 milijardi dolara.

Banke i brokerske kuće isplaćuju gotovo 35 posto svih plaća u Njujorku. Kriza na tržištu hipotekarnih kredita natjerala je banke da otpišu više od 150 milijardi dolara nenaplativih dugovanja, a očekuje se da će taj iznos još porasti. U izvještaju se navodi kako bi ove godine dobit kompanija na Wall Streetu trebala porasti na 6,6 milijardi dolara, a u 2009. godini na 12,2 milijarde dolara.

No, očekuje se da će najviše radnih mjesta na Wall Streetu biti izgubljeno ove godine - otprilike 12.600. Iduće godine bez posla bi, pak, moglo ostati još 7.600 osoba, navodi se u izvještaju, uz procjenu da bi ovogodišnji budžet Njujorka mogao pasti za 2,6 posto, na 36,5 milijardi dolara.

Na udaru bankari i brokeri

Jedan izvještaj o naplati poreza već je pokazao da banke i brokerske kuće, gdje prosječna godišnja plaća, bez uračunatih bonusa, premašuje 200.000 dolara, počinju smanjivati broj zaposlenih.


Autor: Avaz