brate,juce sam video u novinama..
Bafet 64$,Gejts 58$
nema niko izmedju..
a sad nadjoh na netu: Carlos Slim,Mexican tycoon overtakes Bill Gates as world's richest man
zakljucak: jebes novine,net je zakon..
izvini,mislio sam da sam u pravu...

Nikad ga nisam sramotio niti ikada necu. A zasto mislis da ga sramotim?Znaci sta hoces da kazes je da ti mene smatras da sam ja nazalost ovde umesto tamo? Jer ti mislis da ovde cvetaju ruze? Da je bilo posla kod nas ja bi radio. Ali nema ako im ne das nekoliko cigli. A ja ni te cigle nisam imao. Lako svima da seru da je "nama gastarbajterima" lako zato sto smo ovde a ne u nasoj zemlji. Tudje sunce uvek spali jace nego domace. Ja radim da pomognem mojoj familiji koja je jos tamo. I dosta mi je vise tih osoba koje smatraju dijasporase manje vrednim. Da je kod nas sve super ja bih bio sada kod nas. Ja ne kazem da je igde sta idealno, ali ovde ima posla a nema niceg drugog. Nema zivota. Kod nas je obratno.
I ako ti mislis da ja gresim u mojim predpostavkama ti slobodno izvoli i probaj da me ubedis u drugacije. Ako ti volis Mexico idi tamo kad mislis da su ti oni bolji od rodjenog naroda. Zato je to i tako kod nas. Radije bi voleo tamo nekog treceg, nego svog brata. Neka sve je kratkog veka.To je istina. Doduse ovde polazu zakletvu u skoli svako jutro. Sto je po meni ispiranje mozga. Doduse ja pocnem da pevam nasu himnu kad pocne njihova.
A za Meksikance je to tacno. Oni ovde imaju veca prava nego bilo koja druga manjina, i njima daju sve dok Crnci, Indijanci i ostali Evropljani puse q''''.
Ja vam kazem za 50 godina nema vise Amerike. Bice to novi Meksiko, jer oni ne moraju da se trude da uce jezik jer svuda sve pise na njihovom jeziku. Drugo njih 27 miliona ilegalnih (nisam siguran za podatak jer za svakog meksikanca nadodaj jedno 10) zive o racunu drzave i skupljaju beneficije.
Doduse cuo sam da se planira spajanje Kanade, Amerike i Juzne Amerike u veliku zajednicu. Vec prave autoput od Meksika pa navise.

Nisam ja rekao nista protiv tebe ni protiv bilo kog gastrabajtera,samo sam rekao da ne predstavljaju svi Srbi koji odu tamo nas ovde...
Recimo kakav su primer Srba oni koji se biju na teniskim mecevima u Australiji?
A i nije cela dijaspora gastrabajterska,postoje nasi ljudi koji tamo zive... 

zato sto su stoke samozive...SMRT AMERIMA...

zato što su papci neviđeni,pazi ovo

Нафта руши амерички сан
Американцима је обећавано да ће им рат у Ираку појевтинити гориво али је његова цена отишла „до неба”, смањивши им и стандард и поверење у власт
 
Антиратне демонстрације у Лос Анђелесу (Фото АФП) Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 16. марта – Шта год политичари причали, својим потезима нам поскупљују бензин, гунђају овдашњи грађани. Многи од њих ће тако доживети и турнеје потпредседника Ричарда Чејнија и републиканског председничког кандидата Џона Мекејна по Блиском истоку.

Обојици замерају што су били међу потпаљивачима рата у Ираку који не могу да угасе, али им је то сада повод за ново, дуго путешествије, док је маси њихових сународника, као и људима широм света, путовање и до посла отежано због драстичног скока цена горива, чему је допринео и тамошњи фронт. Горчину им повећава и сећање да су се обећања власти изродила у своју супротност и на том пољу, као што се и уместо обећаног „расадника модернизације” Ирак преобратио у „расадник хаотизације”.

Вашингтонски врхови су, наиме, проповедали да ће ратом у Ираку појевтинити петролеј, да би се испоставило да је он отад, у последњих пет година поскупео за три и по пута, констатује данас и „Вашингтон пост” у опсежној анализи веза између горива и оружане ватре. За „нацију на точковима”, као што је овдашња, то је жесток, све теже подношљив, противудар на „амерички начин живота”.

Грађани су приморани, како је недавно прецизирано, да први пут у последњих 28 година мање путује, уопште, а поготову личним аутомобилима, што доживљавају и као кошмаризацију „америчког сна”, утемељеног, добрим делом, на „багателним” енергентима. Упоредо са стандардом, смањује им се и поверење у домаћу власт.

Вашингтонски врхови никад нису признали да им је међу мотивима за поход на Ирак било и учвршћивање контроле над „нафтним елдорадом”. Поједини учесници сада сведоче да у ратним плановима „није било ни речи о петролеју”. Прећутно се подразумевало, оцењују други, уз подсећање на дугу историју интервенција великих сила на Блиском истоку.

Владајући кругови су планирали, наводи „Пост” мишљење професора Јахуе Садовског, са Америчког универзитета у Бејруту, да инвазијом Ирака „преплаве међународно тржиште нафтом, чију би цену оборили на испод 15 долара за барел”, и да тако „подстакну привреду САД, коначно разоре Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК), разбију економије неподобних држава, као што су сада Ирак и Венецуела, што би им дало више могућности за промену тих режима”.

Ништа од тога. За барел се сада плаћа више од 100 долара, ОПЕК је одбио да повећаном производњом обори цену, овдашња економија је пред рецесијом, касе и Техерана и Каракаса су се додатно попуниле, док су у међувремену повећани приходи од енергената ојачали укупне позиције Русије, што је све „искомпликовало” америчке глобалне замисли.

Евидентира се, тако, низ овдашњих контрапродуктивности у потезима према Ираку. Рат поведен на погрешним претпоставкама о забрањеном арсеналу и везама Багдада са Ал Каидом смањио је престиж Америке у свету, проширили су се сукоби на Блиском истоку, ојачали су системи чије је слабљење жељено, оживело је бојиште у претходно „смиреном” Авганистану, од Осаме бин Ладена „нема ни трага”, повећавају се људски и материјални губици…

Уз све то гориво је постало папрено толико да анкете сада показују како им је домаће посртање привреде и стандарда постало већа брига од ирачког рата. Не жале се, наравно, сви. Профити пет највећих петролејских компанија су се у последњих пет година утростручили, са 40 на 121 милијарду долара, преноси „Пост”. Недавно је објављено да само овдашњи Ексон очекује да ће му прошлогодишња зарада износити 39,2 милијарде долара…

Шире се, у таквим околностима, и „теорије завере” по којима су политичке ратне одлуке доношене под утицајем нафтних гиганата, с којима су били повезани поједини лидери. Индиција има више него неспорних материјалних доказа.

То што се у планирању ирачког рата, међу званичницима није помињао петролеј могло би да иде у прилог тезама о „савршеној завери”, бележи „Пост”. Уз поруку да су, на неки начин, и „сви Американци део те конспирације” јер су „разузданом потрошњом горива” занемаривали „стратешке последице”.

Жеља за променом курса постоји, али је њено остваривање „и врло тешко и врло скупо”, и захтева стављање на још већу муку – одрицање од дуго стицаних навика…


М. Пантелић
[објављено: 17/03/2008.]

politika

Интервенционизам америчке централне банке
Криза америчког финансијског тржишта најгора од Другог светског рата, сматра Ален Гринспен, јер су се Федералне резерве први пут од 1930. године директно умешале у спасавање једне америчке инвестиционе банке од банкрота
Финансијско тржиште САД проживљава најтежу кризу од Другог светског рата (Фото АФП)

Грчевито покушавајући да заустави урушавање америчког финансијског система, Централна банка САД изашла је у недељу вече са најновијим пакетом мера које потврђују најцрње слутње светских берзи о дубокој кризи најјаче економије света.

Финансијска интервенција Централне банке САД у корист једне америчке инвестиционе банке, ново снижавање базне каматне стопе и отварање кредитне линије пробраним инвестиционим банкама ради емисије краткорочних кредита довели су јуче до очајања валутне берзе. На берзама од Хонгконга до Бомбаја и Лондона трговци девизама су за један евро тражили 1,5906 америчких долара. На светском тржишту енергената, барел лаке америчке нафте са априлским датумом испоруке премашио је у Азији цену од 112 долара. Унца је јуче достигла фантастичну цену од 1031 долар. Обраћање председника САД Џорџа Буша нацији са поруком да су темељи америчке привреде снажни и да ће пребродити садашњу кризу изазвану крахом хипотекарног тржишта и рекордним скоком цене нафте, нису наишли на разумевање на финансијском тржишту широм света.

Акције водећих светских банака и компанија „Браћа Лиман”, „Ју-Би-ЕС”, „Сименс”, „Тошиба”, „Џенерал моторс”... драстично су изгубиле на вредности због сумњи инвеститора да су уложили велики новац на ризичном америчком финансијском тржишту.

Јучерашње историјско љуљање светских берзи сировина, акција и хартија од вредности започело је одмах након ванредног састанка борда Централне банке САД у недељу вече.

Вест о несвакидашњој одлуци Централне банке САД да се, први пут од 1930. године, директно умеша у спасавање једне америчке инвестиционе банке од банкрота, муњевито је обишла свет уочи отварањаберзи јуче ујутру. „Фед има одговорност да спречи банкрот инвестиционе банке Беар Стернса и евентуалне последице по глобални финансијски систем”, саопштио је Бернанке.

 „Амерички банкарски систем понаша се као да живи у социјализму, а не у капитализму: спасавајући пробране банке од високоризичних потеза које су преузимале због свог профита”, пренела је ТВ мрежа Си-Ен-Би-Си њуз.

Суморне процене о судбини америчке привреде бујају и у редовима финансијских експерата.

„Америчко финансијско тржиште проживљава најтежу кризу од Другог светског рата: последице по глобални поредак су за сада несагледиве, неизвесност о судбини привреде САД ће потрајати”, злокобно је јуче проценио бивши гувернер Централне банке САД Ален Гринспен, у коме многи посматрачи виде саучесника садашњих недаћа америчке привреде.

Берзе широм света са новом зебњом очекују данашњи, редовни састанак борда Централне банке САД, да виде да ли ће „Фед” наставити са даљим снижавањем базне каматне стопе не би ли подстакао посусталу америчку привреду. „Централна банка Америке бацила је долар кроз прозор: ’Фед’ више нема идеја како да помогне опоравак привреде. Обарање вредности валуте САД наставиће се следећих недеља ”, туробно прогнозира Си-Ен-Ен.

Т. Вујић
[објављено: 18/03/2008.]

Politika

Iz ovakve recesije može se izaći samo i jedino sniženjem cene rada i umanjivanjem socijalnih prava narkomana i lezilebovića. Ni rat nije pomogao.

Ja lepo pricam da Amerika ide prema Velikoj Depresiji. Inflacija otkida.
Niko mi ne veruje.
Isto bas kao kod nas kad je bilo!

Ovo ne ide na dobro...
Slutim nove ratne sukobe!

Novi pregovori o antiraketnom štitu u Evropi
SAD nude novi dogovor Rusima
Autor: T. Vasiljević | 18.03.2008 - 06:44
SAD nude novi dogovor Rusima

Visoka američka delegacija u sastavu Kondoliza Rajs, državni sekretar SAD, i Robert Gejts, ministar odbrane SAD, doputovala je juče u Moskvu sa novim predlogom rešenja spora dve sile oko američkog antiraketnog štita - kako piše „Njujork tajms“, Amerikanci su spremni da ponude Kremlju dogovor da se antiraketni štit, za koji Rusija veruje da je uperen protiv njenih vojnih snaga, ne stavlja u pogon dok se ne utvrdi da postoji realna pretnja od iranskih raketa dugog dometa, odnosno dok se ne utvrdi da one mogu da dosegnu Evropu.

Ovo je još jedna u nizu ponuda kojima Amerikanci pokušavaju da omekšaju tvrdu poziciju odlazećeg ruskog predsednika Vladimira Putina. Ranije ponude su obuhvatale prisustvo ruskih inspektora na poligonima američke protivraketne odbrane i sporiji tempo instaliranja štita.
Ruski predsenik Vladimir Putin je, ne iznoseći detalje, juče rekao da su neka pitanja rusko-američkih odnosa konačno rešena.
Putin je podsetio da su razgovori „dva plus dva“ ruskih i američkih šefova diplomatije i odbrane već održani pre pola godine.
„Od tada je prošlo šest meseci i čini mi se da se u vezi sa nekim problemima može staviti tačka u vidu konačnih sporazuma“, rekao je on, ne precizirajući koja su sporna pitanja rešena.
Putin je rekao da je nedavno primio „ozbiljan dokument“ od američkog predsednika Džordža Buša u kojem mu on nudi mogućnost za uspešno napredovanje odnosa dve zemlje.
Rajsova je izrazila želju da se postojeća neslaganja između Moskve i Vašingtona prevaziđu. Gejts je dodao da su on i američki državni sekretar došli u Moskvu „u nadi da će ostvariti napredak u nizu pitanja oko kojih nema saglasnosti“.
Rajs i Gejts su se prethodno sastali sa Dmitrijem Medvedevom, koji u maju preuzima dužnost predsednika Rusije. Sastanku su prisustvovali i ruski ministri spoljnih poslova i odbrane Sergej Lavrov i Anatolij Serdjukov, s kojima će američki gosti sutra nastaviti razgovore.
Rajs je Medvedevu čestitala na nedavnoj pobedi i rekla da je sa njim uspostavila dobre radne odnose i da očekuje da će se oni nastaviti. Medvedev je rekao da očekuje napete pregovore, ali je napomenuo da postoji zajednička volja da se prevaziđu neslaganja i o raketnom štitu i o zameni sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja („Start“), koji ističe iduće godine.
„Nadam se da ćemo uspeti da pređemo sa konceptualnog nivoa na konkretnije predloge“, uzvratila je Rajsova, aludirajući na predloge koje su SAD iznele Rusiji na prethodnom sastanku u oktobru.
Sporni antiraketni štit je sistem koji bi omogućio Amerikancima da obaraju eventualne balističke rakete ispaljene iz Severne Koreje i Irana, zemalja koje je Vašington svojevremeno svrstao u tzv. osovinu zla.
On obuhvata postojeće radare na Aljasci i Kaliforniji u SAD i u Fajlingdejlu u Britaniji, kao i planirani radar na Grenlandu. Sistem uključuje i rakete presretače, koje su dosad stacionirane na Aljasci - njih 40 - i četiri u Kaliforniji. Plan je da se deset tih raketa rasporedi u Poljskoj, s tim da ih podržava radar u Češkoj. Još 130 raketa presretača je stacionirano na brodovima.

Evropske štitonoše

Češka - SAD žele da u bivšoj sovjetskoj vojnoj bazi u Brdu razmeste radar povezan sa projektom antiraketnog štita do 2011-2013. Češka vlada u pregovorima traži garancije da on neće biti uperen protiv Rusije. Ankete pokazuju da su čak dve trećine Čeha protiv štita. Opozicija predlaže da se o projektu raspiše referendum. Sledeća runda pregovora zakazana je za 9. april. Češki premijer Mirek Topolanek je u poseti Vašingtonu krajem februara sklopio sporazum o ukidanju viza za Čehe za putovanja u SAD.
Poljska - Predviđeno je da se u toj zemlji stacionira deset raketa presretača koje bi bile povezane sa radarom u Češkoj. Međutim, poljski zvaničnici su nagovestili da žele da sačekaju sa odlukom dok ne prođu američki predsednički izbori u novembru. Poljska je takođe tražila od SAD u zamenu modernizaciju svoje vojske.
Turska - SAD od februara vode tajne pregovore o stacioniranju mobilnog radara svoje protivraketne odbrane u Turskoj, a zvanični pregovori treba da počnu na samitu NATO u Bukureštu, u aprilu, tvrde ruski mediji. Gejts je nedavno o tome razgovarao sa turskim partnerima u Ankari, nudeći da za treći centar odbrane SAD pruže Turskoj materijalnu pomoć u modernizovanju vojske i investicije u vojni sektor Turske od milijardu dolara.

Blic

¡Viva la Mexico!

Бог те маз'о како моћна застава!


И то ће им доћи главе.
Кажем и то, јер додајмо ту и империјално прегревање (огромне издатке) и све више страних војника у својим оружаним снагама (фазон да се држављанство стиче службом у војсци). Бољке од којих су патиле све империје пред крај - Римљани, Византија, Шпанија...