Till the end of time, како ствари стоје...

Да, да...
До краја њиховог времена.
А то време им убрзано истиче

Пешчаник је изгледа исцурео (како лепа метафора)

„Блеквотер” остаје у Ираку

Влада премијера Нури ал Маликија одобрила поновни, али ограничени рад америчкој фирми за приватно обезбеђење чији су телохранитељи прошлог викенда убили 11 цивила а 13 ранили


Ирачка застава, „Блеквотер” хеликоптер
(Фото АФП)

Америчка фирма за приватно обезбеђење „Блеквотер”, чији су телохранитељи, унајмљени да штите особље амбасаде САД у Ираку, прошлог викенда убили 11 цивила а 13 ранили, непосредно пошто се експлозија чула близу конвоја који се са дипломатама кретао по Нисур скверу багдадског кварта Мансур, ипак остаје у Багдаду.

Ирачка влада, која је у интерној истрази утврдила да су „Блеквотерови” људи „сто одсто криви” за трагични инцидент и пошто је премијер Нури ал Малики у телефонском разговору са америчким државним секретаром Кондолизом Рајс (која се извинила) оценио да је реч о „криминалном акту” врло брзо је попустила. Вратила је јуче компанији дозволу за рад одузету прошлог понедељка уз изричито наглашавање да телесна гарда може да штити, ван добро утврђене Зелене зоне у Багдаду, само „најважније” дипломатске мисије.

Разлике у оцени под којим се околностима догодио немили догађај, међутим, и даље постоје.

Званичници „Блеквотера” тврде да су њихови људи реаговали у самоодбрани и да су поступили „адекватно и по закону”. Отворили су ватру на наоружане људе, који су, како истичу, били пратња особљу Стејт департмента.

Портпарол министарства унутрашњих послова Ирака, генерал Абдул Карим Калаф износећи поједине детаље истраге, за које Би-Би-Си каже да се ослањају на сведочења очевидаца са лица места, рекао је да су телохранитељи пуцали на недужне људе после експлозије која се чула недалеко од дипломатског конвоја.

Тврдњу да су наоружани момци из пратње пуцали насумице бригадни генерал Калаф поткрепио је изјавом да је међу првима „убијен возач, који је пропустио да стане а потом и његова жена”.

Посебна истрага, коју америчка страна спроводи, ако је судити по ћутању амбасаде САД у Багдаду, још није завршена. Али је из Вашингтона, посредством агенције Асошијетед прес, јуче стигла вест да је америчко федерално тужилаштво из Северне Каролине, уз сагласност Пентагона и Стејт департмента, покренуло истрагу како би се утврдило да ли је неко из „Блеквотера” шверцовао аутоматско оружје за Ирак, а које је потом са црног тржишта долазило у руке оних које је америчка влада означила као терористе.

Представници поменуте компаније, чији је рејтинг нагло порастао после 11. септембра и терористичког напада на куле близнакиње у Њујорку а која је за чување леђа само америчких званичника у Ираку ангажовала нешто више од хиљаду људи и за тај посао од владе САД, по писању неких британских медија, добила 800 милиона долара, још се нису огласили овим поводом.

За телохранитеље ове фирме коју су бивши припадници морнаричких специјалних јединица, основали 1997. година у Мојоку, у Северној Каролини, Ирачани су сазнали тек после крвавог инцидента који се 2004. године догодио у Фалуђи.
Група побуњеника напала је тамо део њиховог кампа и зверски искасапила тела четири убијена телохранитеља. Америчка команда у Ираку  узвратила је муњевитом операцијом и том приликом погинуло је 27 маринаца и ко зна колико цивила. „Блеквотерове људе не треба никако потцењивати”, био је први коментар једног америчког независног војног аналитичара, извесног Роберта Пелтона, који је после месец дана проведених са њима у Ираку објавио књигу  „исповести” „Лиценца за убиство”. Уз опаску да је „њихов задатак број један да сачувају живот својих клијената” он сматра да „ако су пуцали (у багдадском скверу) то је зато што су намирисали заседу”.


(Политика)

Срамотни епилог отмица ЦИА

Одбијање немачког захтева у САД за изручење агената оптужених за киднаповање лица на тлу Европе произвољно проглашених терористима схваћен као поравнање зарад заштите налогодаваца


Време оптужби: Франк Валтер Штајнмајер
Фото Фонет

После званичне реакције администрације САД – уочи минулог викенда одбијен је захтев немачких правосудних органа за изручење тринаест агената ЦИА оптужених да су у илегалним операцијама на тлу држава ЕУ киднаповали лица када би посумњали у њихову умешаност у ширење тероризма – политичари и удружења грађана широм континента дигли су се на ноге. Правосудна комуникација Берлина и Вашингтона, наводно до најситнијих детаља усклађена, жигосана је као „срамотно поравнавање интереса умешаних особа у отмице, зарад заштите налогодаваца киднапера”. Примарни повод није било америчко одбијање захтева, већ реакција Берлина. Министар правосуђа Бригите Циприс и министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле истакли су да случај не би требало да послужи као повод за погоршање односа са Вашингтоном.

Одговорни у Немачкој концентрисали су се, при том, на појединачни случај, како се каже, „наводне” отмице Немца либанског порекла Каледа ал Масрија. Жртва, до детаља реконструисане отмице ЦИА, Масри, проглашен је, у међувремену, психички лабилном особом. Његова сведочења су релативизована, као и остали тешко обориви докази. Ни речју није поменуто да је Масри био једна међу десетинама познатих жртава отмица ЦИА, и потоњег илегалног тамничења у тајним затворима, чија су рехабилитација и обештећење наложени резолуцијом Савета Европе донетом августа ове године.

Из шкртог извештавања немачких медија, и објективнијег приказа у италијанским средствима информисања, произишао је закључак – десило се очекивано. Одбијање немачке потернице за отмичарима у служби ЦИА образложен је законом САД који забрањује изручење америчких држављана страним земљама. САД су фебруара ове године одбиле и захтев италијанског правосуђа за изручење двадесетак агената ЦИА, који су киднаповали наводне терористе на Апенинском полуострву.

За разлику од „италијанског случаја”, када је незаконито дејствовање агената ЦИА у Европи правдано општом опасношћу од терориста, у Вашингтону и у Берлину је званична аргументација усредсређена на случај „непоузданог” сведока Масрија.

Политичари под сумњом

Калед ал Масри киднапован је у јануару 2004. године на тлу Бивше Југословенске Републике Македоније, да би, потом, био пребачен специјалним авионом ЦИА у тајни амерички затвор у Авганистану. Сумњало се да је саучесник у припремама терористичких атентата Ал Каиде. Када је утврђено да је невин, и пуштен на слободу, јавност је сазнала да су Американци кривци, Немци – саучесници. Захваљујући ривалитету који владају међу немачким обавештајним службама, новинари су снабдевени информацијама које су потврдиле учешће и саучешће две стране. Као посебно отежавајућа околност, немачким обавештајцима је стављено на терет да су до детаља били информисани о отетом, о процесу тамничења, и о самим отмичарима.

„Обавештајне службе и њихови претпостављени, на службеном и на политичком нивоу, имали су могућности да покрену законске механизме у циљу заштите Масрија”, истакла је група немачких новинара магазина „Штерн”, која је чак дошла до имена и до адреса отмичара – посетила их је на сунчаној Флориди.

Пропусти надлежних су заташкани. Почетком овог пролећа и лета обелодањена је афера уништавања документације која би могла да терети политичаре претходне и садашње владе, пре свих, министра спољних послова – већ виђеног, будућег социјалдемократског кандидата за канцелара – Франка Валтера Штајнмајера. Његов претходник у министарству спољних послова Јошка Фишер и некадашњи шеф бивши канцелар Герхард Шредер такође су се обрели на листи.

Чудни стицаји околности

У насталој ситуацији Немачка се окренула тактици „двоструких потеза”. Минхенском врховном јавном тужиоцу Кристијану Шмиту Зомерфелду дато је зелено светло за дизање потернице против киднапера. Са друге стране, јавно тужилаштво у Хамбургу покренуло је поступак против представника седме силе – због подстицаја на одавање државних тајни. Афера је кулминирала када су, уз три главно осумњичена актера – новинари „Штерна” Оливер Шрем, Ханс Мартин Тилак и Ули Раус – доспели на мету осам водећих дневних и недељних листова Немачке, најистакнутији коментатори и главни уредници...

Као конструктиван аргумент у датом периоду послужило је сазнање да је кључни сведок Масри – умно поремећен. Осумњичен је да је маја ове године подметнуо пожар у једној филијали супермаркета „Метро”. Да ли је Масри био починилац, није непобитно утврђено. Судски лекари су, ипак, утврдили да је Масри психички оболео и наложили његов смештај у медицинску установу.

Није познато, да ли евентуално психичко обољење Масрија датира од раније или је последица третмана у тајним затворима ЦИА. То обољење спречило је Масрија да сведочи пред Саветом Европе уочи доношења резолуције о рехабилитацији и обештећењу жртава илегалних тамничења ЦИА.

(Политика)

Dok u Portoriku ne okace kinesku zastavu!
A do tad ce se i dalje hvaliti kako su no 1.!

ima dana za megdana

Itekako...

Nego, "patriJote", sta vi kazete, kad ce AmeriKi da dodje kraj? Da vas cujem, vase "expertsko" misljenje...cisto da se spremim

Smrt ce biti iznenadna, ali bezbolna... 

Ti se spremi u svakom slicaju,ako budes spamovao teme...