Zašto mi u stvari... kakimo? [by Glasic]

Svi mi pomalo kakimo. Kaki mama, kaki tata, bata, seka... A jeste li se zapitali zašto svi to radimo? Da li je moguće da tek tako odemo do ve-ce šolje i, kad već nemamo pametnija posla, onda kakimo, bez ikakvog razloga? Za šta služi ovo kakenje, i o čemu je ovde stvarno reč?

E, ovako: da bi smo bili zdravi, veseli i dobri, moramo da jedemo! Jeste, i to dobro da jedemo, jer kada nešto pojedemo, iz toga uzimamo sve hranjive materije koje su nam potrebne da bi se naše telo obnavljalo. Jeste, u tom telu stare ćelije (o kojima smo pisali u Glasiću) stalno idu u penziju, a na njihovo mesto dolaze nove, mlade ćelije. Ove nove ćelije moraju biti napravljene od nekog materijala; e, taj materijal mi ne možemo da stvorimo sami od sebe, nego moramo da ga - pojedemo! Tako je: kada pojedeš batak od koke, od tog mesa se u tvom telu pravi na hiljade novih ćelija. Isto tako i kada pojedeš proju, sir, spanać, kolačić... E, sada, od toga koliko je zdrava hrana koju jedeš, zavisi i koliko ćeš ti biti zdrav i prav.

A kakve sve ovo ima veze sa kakenjem? E pa ima, i to velike! Sve što pojedeš ne može tek tako da se pretvori u hranjive materije. Hranu prvo žvaćemo zubima i natapamo je pljuvačkom, da je pretvorimo u kašu, kako bismo je lakše svarili. Onda sažvakana hrana prolazi kroz jednjak, kako bi došla do želuca. E, u želucu je prava žurka: tamo specijalni sokovi za varenje napadaju ovu jadnu sažvakanu hranu i skroz je pretvaraju u tečnost, vareći hranjive materije i razlažući ih na sastavne delove.

Sada hrana ide u tanko crevo! Tankom crevu iz gušterače i jetre, dva super organa, stiže pomoć u vidu materija koje pomažu u uzimanju hranljivih materija iz hrane. U tankom crevu naš organizam prosto-naprosto opljačka svu hranu: sve što vredi, mi uzimamo za sebe, a ono što ne valja - ide dalje u debelo crevo. A šta se tamo dešava? Kada hrana dođe tamo, skroz je izmučena i tečna. Sada je red da se ta voda iz nje izbaci (to radi debelo crevo, plus što uzme još ono malo hranljivih materija što je ostalo) i od onoga što ostane napravi se - kaka.

Zato je kaka obično tvrda, a i kada nije tvrda, to znači da neko od gospode organa za varenje nije dobro obavio svoj posao (ovo je obično kada pojedemo nešto pokvareno - tada imamo proliv). E, kada se od hrane koju su svi opljačkali na kraju stvorila kaka, ona počinje da nam smeta. Tada osetimo da nam se kaki i idemo u toalet da tu kaku izbacimo napolje iz svog organizma, pošto nam više ne treba. Kaku, kao što svi znamo, izbacujemo na guzu, a svi znamo šta se posle događa s njom.

  no comment