U vreme Rambovog pojavljivanja samo je ondašnji RTB sa svoja tri programa mogao da pokrije celu Srbiju što se idrazilo ne samo na prodaju ploča već i popularizaciju takvih tekstiva i muzike. Marina, Zlaja i Futa su namirisali zaradu i zajedno sa ostalim kompozitorima i stihoklepcima počelo je snimanje i štancovanje te muzike koja je uglavnom nečiji plagijat. U nastupajućim devedesetim, raspadom SFRJ koja je imala komisiju koja je lepila etiketu šund i tako podizala cenu ploča, za vreme rata, bede i kriminala, nastaju TV Palma i Pink sa kojih se turbo folk non stop čuo. Lokalne TV stanice koje su uglavnom radile bez dozvole su samo prenosilo i širile zarazu dalje. Zato se danas gde god se čovek okrene čuje sve i svašta jer elektrovski mediji samo ovo imaju na programu. A ono što je dostupno to se i najviše konzumira, to je jedan od razloga zašto većina sluša turbo folk.
 

добро зоране...али то није под морање

после демократских  промена ишла је на б92 нека емисија и ту је једна назови уметница (не могу да се сетим како се зове али се сећам да је стално носила на једној руци кожну рукавицу ) је мртва ладна рекла да се почетком деведесетих одржао састанак на ком су били слоба,шешељ,мира марковић и још неке персоне и они су измислили турбо фолк   мислим-о чему више причати у нормалној држави би по њу у моменту дошле чике у белом и одвели  је на дугогодишње испитивање у специјализовану установу
у то време појаве 200 на сат,очи боје дуге и осталих хитића код мене у зрењанину је испред робне куће су постојали штандови за продају пиратских касета ...могао си купити шта си хтео...од силване до нирване па чак до напалм деатха или ат д гејтса...чак је било и норвешког блек метала...док онај шабан из бурзума није завршио у прдекани
значи...избор је постојао...ниси био условљен да гледаш ди џеј декија на пинку или покојног минимакса како промовише венди на палми

treba prihvatiti jednu cinjenicu...da je turbofolk -grand-fol il' sta je vec...
postao dio nase kulture...
koliko god da zelis da ga ne zelis cuti... to nije moguce.
.i vremenom se naviknes i na zvuk i na te besmislene tekstove...

meni je to kao momku stvarno nekako smetalo...iritiralo me i nisam mogao da slusam...
bio sam u nekoj svojoj furci..
gdje nije bilo mjesta za tako nesto...

ali sto sam stariji ...manje mi smeta..cak sam primjetio da mi neke pjesme postaju i simpaticne...
samo to je vise folk..sto je meni simpaticno..nego turbo folk...al' ajde...

mada jos uvijek ne pustam sebi to ni u kuci ni u kolima...niti sa namjerom prebirem po radiostanicama koje pustaju to...

a sad da nesto serem ako neko zeli to da slusa...da se ja tu nesto majmunisem..to nisam radio ni pre 20g.
a kamoli sada... nek slusa svako sta mu godi...to je samo muzika...

mada i ona utice na ponasanje ljudi...

daleko vise problema prave pijanice na turbofolku ...nego naduvani  kosijaneri...ili nasmrkani denseri...reperi i ostale budale...
to sam primjetio u tih zadnjih skoro 20 godina... susretanja sa svakakvom omladinom na svakakvim mjestima...

Допадају ми се коментари на овој страни.

Ја још онда написах да нисам ову тему отворио да бих пљувао турбо фолкере и тражио њихову забрану, већ да би ми неко објаснио како се и одакле то чудо створило у овој земљи.

  Slažem se sa ovim, slično je bilo i u mom gradu u kom se sve što je važno nalazi u centru. Bile su ne samo tezge nego i prodavnice gde se sasvim legalno prodavala bratkova roba i kupovina nije bila pod moranje. Bilo je svega pa čak i norveškog blek metala koji ne bih baš spominjao jer imam dokumentarac (čeka se prevod) o tome šta su tamo pojedini članovi grupa radili da bi dobili višedecenijsku robiju. Prodavalo se sve osim Cece koja je udajom promenila prezome i za čiju se distribuciju brinuo Arkan sa saradnicima. Kod nas je to bila "detekrivska" Agencija X čiji je "vlasnik" bio Pelević.
   Ali ovde je reč o kupovini a pomenuti turbo folk se slušao preko elektronskih medija besplatno i to u vreme najveće krize. A mufte je i sirke slatko.  :DIsti slučaj je sa dr.igijem, bit stritom i ostalima, ali priznaćeš, oni nisu za svadbe i ostala narodna veselja. Sve se to moglo legalno snimiri na VHS i audio kasetu i konzumirati do besvesti. Iz kafana, kafića, autobusa se moglo čuti samo ovo
  Pokojni Minimaks (najuspešnija prezentacija mu je bila Lepa Brena a njoj S.Popović koga nije džaba jahala na svojim koncertima) je bio na TV Politici i Pinku, ne znam za Palmu, nije to važno.
  Napisao sam već da je u bivšoj SFRJ postojala komisija za šund koja je svojom etiketom osetno podizala cenu ploča i kaseta, da se tako nešto uradilo na vreme možda ne bi došli u ovu situaciju ali to je onda bilo nemoguće. Napisao sam takođe kako je M.Jevremović prvi platio Mikisu Teodorakisu čiju je pesmu "pozajmio", u to vreme se na maratonu TV Politike davali najnoviji filmovi koji jedva da su videli bioskop. Seti se samo Bonda i Matriksa. Ko je tada brinuo o autorskim pravima, svako je mogao da bude kompozitor koji  da je zanimljiv kako neobrazovanom tako i rokeru koji je čisto iz zezanja mohao da ih sluša. A to i jeste cilj, biti slušan.



Malo satire nije naodmet.



 
 

Прво морате да знате како фунционише музичка индустрија.
Не воле људи турбо фолк, него жене воле турбо фолк, тачније клинке. Причам о генерацији која сада излази по дискотекама, сплавовима и клубовима.
Ако си жутокљунац тинејџер који жели да излази и да упозна неке рибе, мораш да слушаш оно што тражи циљна група, а циљна група су клинке.
Дакле немаш избора, него слушаш оно што слушају твоје другарице, твоја девојка или ортаци који су већ укапирали шта рибе воле.

Свака група или извођач постаје комерцијална тек када им на концерте дођу девојке.

Ljudi vole turbo folk makar u nekoj mjeri iz razloga što imaju prirodnu potrebu da se proseljače bar jednom mjesečno

Ovaj komentar je sva istina i ujedno objasnjenje.

Postoje cure koje uopste nisu ljankese,niti se tako oblace(izazovno) a slusaju turbo folk,na primjer Cecu.Generalno,90% zena slusa turbo folk a muskarci samo idu za njima.

Ако је тако као што Гамбино каже, у ком моменту су жене престале да се ложе на рок гитаристе и почеле да се ложе на ћелавог Бобана Рајовића?

Никада се жене нису ложиле на рок гитаристе, увек је неки Маринко Роквић био много популарнији од неког Џонија Штулића. Ми смо и тада били земља сељака и градских дођоша.
Е сад што је постојала каква таква мањина која је слушала нешто што није фолк, и што је тај поп-рок био квалитетнији, то је друга прича.

Кад се жене ложе на Маринка и Бобана, онда млади али и старији павијани гледају да опонашају њих.