Ljudima, koji vole vikanje, je prihvatljivo samo da oni viču na nekoga, dok obrnuta situacija ne dolazi u obzir, jer je onaj ko viče na njih kreten. 

Kako ne kapiras ?

Hoce d se jebu a da im ne udje  

Daj, Ba(e)mbina, reci kako si izabrala roditelje, rodbinu, kolege, komšije, prijatelje svog partnera, prolaznika na ulici koji te isekao dok si vozila, šaltersku službenicu.... ? I, naravno, nemoj vikati, ovo je idealan svet i sve se može mirnim tonom...

Ne biraš rodbinu, ali biraš s kim ćeš se družiti. Ne moram se družiti sa nekim, samo zato što smo krvno vezani.
Kolege se ne biraju, ali baš i nije pametno družiti se privatno sa kolegama.
Komšije se ne biraju, takođe. Ali ja sam sa svima na :dobar dan. I nema više priče.
Ako mi se prijatelji mog partnera ne sviđaju, takođe se ne moram družiti sa njima. Ne mora ni on sa mojima. Mada, ako mi neko odgovara, onda imamo i slična interesovanja, pa samim tim i  prijatelje.
A što se tiče prolaznika i radnika na šalterima, nema svrhe da se viče na njih. Nećeš ih time natjerati da rade nešto onako kako tebi odgovara. Možeš vikati na gospođu na šalteru koliko želiš, ona će i dalje raditi po svom. Plus što praviš budalu od sebe u nekoj instituciji i rizikuješ da te obezbjeđenje izbaci napolje.

Pa ovakav stav verovatno i imam upravo zahvaljujući roditeljima. I kada su vikali na mene, obično sam bivala još bezobraznija, pa su skontali da to sa mnom ne vredi. Onda su primenjivali druge metode.

Kontakte sa rodbinom sa kojom i sama ne želim da se viđam imam obično jednom godišnje, nekom prilikom, a tada se ne dešava da se neko na nekoga dere. Ne nerviramo jedni druge dovoljno. 

Kolege - ni tu ne trpim vikanje, samo nestanem; tek za komšije da ne govorim. Prijatelji mog partnera su srećom dovoljno civilizovani ljudi pa ne viču na mene, zamisli čuda. 

Niko ni od navedenih dalje ne viče na mene, a ako nekada i jeste, jedan ispružen srednji prst iz auta ili sočna psovka sa osmehom psihopate rešavaju stvar po kratkom postupku.   

Čak sam i svom instruktoru vožnje rekla da nikako ne tolerišem vikanje i dernjavu, a srećom bio je fizički manji od mene pa me je bez rezerve poslušao. 

Kazem ti, previse je utopisticki

Neko ko ima autoritet mora ponekad (izmedju ostalih stvari) i "povisiti ton" (makar kada govorimo o onim situacijama koje sam nabrojao)

I ja nisam za to ali jednostavno je tako

Not in my experience.

Mozda zato sto nemas autoritet 

You can do better than that. 

Srednji prst i sočna psovka su daleko civilizovaniji od povišenog tona, vrlo zanimljivo i iznad svega, autoritativno... Suvišno je reći, da se upošte ne slažem.