Ja bih najvise na svetu volela da mogu ostati tako mirna kad se neko dernja na mene

Poenta je u tome da nikome ne dozvoliš da se dernja na tebe.

Hahaha, nemoguca misija, imam u porodici osobu koja je jako nervozna i uvek mrzovoljna, svi su joj krivi za sve i uvek se dernja na prvog ko naidje ...nema to mnogo veze sa mnom, drekavac ce uvek naci razlog da se dere i time sebi dokazuje neku imaginarnu moc   

Imam i ja takvu osobu u porodici, pa sam komunikaciju s njom svela na najmanju moguću mjeru. 

Pa najgore što možeš da uradiš za takvu osobu je da se dernjaš na nju. 

Ignorisanje je najbolje.  Ćutiš, radiš po svom i napraviš distancu.

Kada se neko najstrasnije dere na mene ja se samo blago nasmesim. Totalno automatska reakcija bez ikakvog razmisljanja. Kako taj blagi smesak moze da ubije delic osobe u takvoj situaciji.


U odredjenim situacijama ovo moze biti totalno pogresna reakcija.

Ko nikad nije vikao, nikad nije upoznao saltersku slluzbenicu u Srbiji

Pa kako da ne vičem?!

Ako mirnim tonom kažem da je nesposoban, neću u njemu probuditi "onaj" bes da me tako zgrabi oko struka i da mi pokaže kako je nesposoban! 

Amalia, da, lepo je odmah odbaciti ono što ti ne odgovara, ali ne može se veza graditi da oboje baš radimo samo po svom... bar ja ne mogu, i ne zovem to vezom. Svađe su normalna stvar svake veze i ona veza koja ih nema je po mom mišljenju nenormalna. Za bitne stari nema svrhe svađati se, tu se pregovara ili manipulativno sprovodi svoja volja, stvar umeća, ali viknem u sekundi kad me za glupost izbaci iz takta...

Kad neko počne da viče na mene, uglavnom se povučem i zaćutim.
Zavisno od svog energetskog nivoa, umem raličito da reagujem.
Ponekad prosto i ja moram da vičem...ako nešto pet puta kažem lepo, a ne uspevam da doprem do nečijeg mozga, dernjava ponekad upali.
Mada, nisam fan...i kad nešto moram na silu da postignem, ne osećam se baš dobro.