Mislim da mi treba da razlikujemo poštovanje, i voljenje.

"U ratu, postoji neprijatelj kome se diviš i saveznik koga prezireš" Sun Zu

Treba razlikovati i to da nekoga možete da volite, ali samo dok vam je u interesu ili dok vas ne razočara. Ja i dalje prihvatam da ako volite nekoga, ali iskreno i svim srcem, ta vas osoba nikada neće povrediti, čak i kada to namerava. Prosto ste ga prihvatili kao takvu i smatrate da je njegovo ponašanje takvo i da vi na njega ne možete uticati.

Vlada dosada.
Ja sam humana i volim ljudima dati temu za razgovor...razgovori razbijaju dosade...pogotovo kod onih sto im se nista ne desava u zivotu...znas sta njima znaci kad ja (ili neko drugi) okrene ledja...Vau 
Odmah im je dan lepsi i ispunjeniji.
Znaci to je u u sustini jedno dobro delo.

Meni naslov teme ima smisla... u terminima osporavanja iracionalnih uverenja, što je jedan od ključnih delova REBT-a (racionalno-emocionalno-bihejvioralne terapije, fanstastična stvar).

Mnogi od nas imaju jako velika očekivanja od sebe... nerealna... a to je najčešće nešto što je usađeno u detinjstvu... ''Mama te neće voleti ako dobiješ ocenu manju od petice'', ''Mama će se naljutiti ako ne pokupiš igračke''... i dete stvara automatsku misao da mora da zadovolji mamu, da mora da osvoji njenu ljubav svojim ponašanjem (mama je primer najjače veze deteta i roditelja; može i tata, ali, realno, obično je to mama). I to se vremenom generalizuje na ostale odnose i ljude.

''Moram biti prihvaćen.''
''Moraju me voleti, da bih znao da vredim.''
''Grozno je ako neko o meni misli loše.''
''Ništa ne vredim ako drugi ne vide moje vrednosti''.
...
Klasični primeri iracionalnih uverenja o kojima se već pisalo: apsolutistički zahtevi, obezvređivanje, katastrofiranje... Najvažnije je to da su ove misli nesvesne i mogu se promeniti tek kada se osveste.

Tu su, obično, nisko samopouzdanje, želja za dopadanjem u kojoj se vremenom gubi identitet... i sve obrnuto... iz bunta, želim da me svi mrze (češće je kod tinejdžera, ali oni su tinejdžeri i to može biti samo faza u odrastanju).

U svakom takvom prenaglašenom ''svi me vole'' ili ''svi me mrze'' stavu krije se neka patologija, najčešće iz detinjstva. I jako je lako rešiti je se, ali pričaj ti to ljudima u zemljici Srbijici. 

Lepo rečeno Bambi ... nekad je zdravo reći svetu "fuck off", a kad kažem nekad, mislim svaki dan. 

Zato što nam molekularni sastav nije isti kao kod 100 grama čokolade i nemamo sposobnost da svakih sat vremena iskenjamo gomilu deviza.

Mišljenja sam da je to jedan od razloga...

Al' bolje je pitanje ko uopšte želi da ga svi vole a da ga možemo smatrati razumnim i normalnim čovekom...


 

Edit by Goa: Spojeno sa temom "Svačiji najbolji prijatelj"


Ove osobe su harizmatične, izrazito društevene, fine, lepo vaspitane. U njihovom društvu osećamo se kao da smo uvek u centru pažnje.  Sprijateljiće se sa svakim : malim detetom, poštarom, babom iz komšiluka, kasirkom... da ne spominjem drugove iz škole, kolege sa faxa i posla. Izuetno su popularni jer čine da se svako oseća posebno. Zbog toga ih većina ljudi smatra prijateljem, neretko i najboljim. I oni svakoga nazivaju prijateljem.

Dakle, nisu samo fini i ljubazni. oni se zanimaju za vas, vašu porodicu, školu, posao, pokazaće želju da se druže sa vama, izlaze, postanu deo vašeg života iako vas poznaju kratko vreme.

E sad, da li je moguće da osoba ima xy prijatelja, iskrenih?  Otkud da potreba?

Znate li vi ovakve osobe, družite li se s njima ili ste nepoverljivi? Kakva su vam iskustva?
 

Nemaju prijatelja, imaju poznanike.

Inace... postoji tema o tom poremecaju ~ Ne moraju vas svi voleti ili neka varijacija na tu temu

ne znam nikog takvog

Svaciji prijatelj nije niciji prijatelj .
I kao sto neko rece ovde..nije prijatelj onaj koga ti volis,vec onaj ko tebe voli 

 

to neki automat?

zvuci mi tako...ubacim koji dinar...izadje crna i grka..a usput ide i numera koja me u tom trenutku gadja u dusu...

ne znam takvu osobu, znam osobu koja bi bila priblizno tom tvom opisu...
definitivno nije harizmaticna, dobar je lik, malko povucen, sa svima moze i zeli da se druzi, ima sto ljudi koje je spreman nazvati prijateljima... i svi ga dozivljavaju kao...dobar, ali povrsan.

ne, nije glup...nego...povrsan u smislu, on ti je uvijek na istoj frekvenciji...sa svima.
uvijek istog raspolozenja, ne mogu reci da nije dobronamjeran...ali...mutan?
daje se u odnosima taman i koliko narodna kuhinja...neces crci od gladi, ali neces se ni najesti i daleko je od bilo kakvog specijaliteta.

kad je u nasem drustvu, okej je sto je tu...a kad ga nema i po deset dana...mislim, da otprilike oko 4- tog dana primjetimo da ga nema...

i sa svima ima isti odnos.

i kad god mi se desilo da ga nesto za nekog pitam, on uvijek recenicu pocne : "aaaa, a mislis na Janka, Andzu, Marka, Radmilu...to ti je moj veliki prijatelj..."

meni je on okej za sresti tu i tamo.
ne, ne smatram ga prijateljem...on je, navodno, prijatelj...svima u radijusu od 100 kilometara...mislim, definitivno nije neprijateljski raspolozen spram mene
ali, ja ga dozivljavam kao poznanika.