Lažna slika makroekonomske stabilnosti

Takav kurs deluje destimulativno na izvoznike, na proizvodni sektor, a posebno se restriktivnom kreditno-monetarnom politikom podiže cena kredita, tako da preduzeća sada imaju gore uslove kreditiranja nego prethodne godine

Razlozi za jačanje dinara u proteklih pola godine mnogima nisu jasni, ali većina učesnika ekonomskog tržišta Srbije smatra da se radi o nerealnom kursu dinara i da bi on trebalo da bude slabiji i do 20 odsto. Tako gledano reklo bi se da je Narodna banka Srbije odlično uradila jedan od dva osnovna zadatka, za sada je očuvala vrednost domaće valute, ali kod drugog zadatka održavanja stabilnosti cena rezultati su poražavajući. Posledice nastavka snažnog rasta cena hrane i regulisanih cena evidentne su kroz međugodišnju inflaciju koja je u martu bila 14,1 odsto, što je daleko iznad onoga što centralna banka smatra prihvatljivim.

PRIVID MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI

Ekonomisti se slažu da je vrednost domaće valute veštački naduvana. Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za „Akter” da naduvani dinar ima veštačke mišiće koji prete da jednog dana popucaju jer nemaju zdrave temelje.

“Veštačke mišiće dinaru daje Narodna banka Srbije hraneći ih preko profitabilnih hartija od vrednosti koje plasira na finansijskom tržištu i koje su aktuelne prevashodno za komercijalne banke, ali i za sve druge investitore koji u nameri da dođu do tih hartija moraju da promene evro u dinare, čime jača tražnja za domaćom valutom. Na taj način se jača njena vrednost i stvara se privid makroekonomske stabilnosti preko stabilizacije vrednosti domaće valute, pa čak i njeno povremeno jačanje”.

Đogović smatra da mi u stvari živimo u iluziji stabilnih prilika poslovanja i poslovnog ambijenta, a ta iluzija vrlo lako može da bude raspršena. Takav kurs deluje destimulativno na izvoznike, na proizvodni sektor, a posebno se restriktivnom kreditno-monetarnom politikom, kada NBS povećava referentnu kamatnu stopu, podiže cena kredita, tako da preduzeća sada imaju pogoršane uslove kreditiranja, čak lošije nego prethodne godine. Sve više se povećava broj karika u lancu nelikvidnosti i otežava finansiranje tekućeg poslovanja. S obzirom na to da u maju ulazimo i zvanično u predizbornu godinu, Đogović smatra da takav trend može da potraje još godinu dana u slučaju da se proda “Telekom”.

“Imaćemo na taj način novi priliv deviznih sredstava koje bi takođe mogle uticati na jačanje domaće valute, uz konstantna zaduživanja koja su već u toku. To će svakako uticati da tokom cele izborne kampanje, do formiranja sledeće vlade, imamo stabilan kurs domaće valute, koja ima ulogu stabilizacionog sidra u borbi protiv inflacije. To može eventualno da utiče na smanjenje cena uvoznih proizvoda i sa te strane bar koliko-toliko amortizuje narasle inflacione tokove i inflaciona očekivanja. Naravno, tako se gase samo simptomi, dok uzroci krize i dalje ostaju netaknuti i dalje deluju, i kad-tad će se ponovo pojačati bez obzira na nastojanja da se ublaže”, kaže Đogović.

JAČANJE DINARA I INFLACIJA
Miladin Kovačević, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da se tržište hartija Narodne banke Srbije istiskuje, repo stopa sve slabije reguliše dinarsku likvidnost, tržište dinarskih hartija transformiše kratkoročne pozajmice iz inostranstva u likvidnost i podstiče inflaciju sa jedne strane, i apresijaciju sa druge strane, i na taj način destimuliše izvoz, a stimuliše uvoz.

“Prvi put, dakle, imamo spregu faktora koji istovremeno guraju inflaciju preko određene granice i podstiču apresijaciju. Bez apresijacije bi inflacioni impulsi bili još snažniji. Na taj način državne hartije su zamenile nedostajući dugoročni devizni priliv iz inostranstva, pri čemu je priliv sada kratkoročnog karaktera. Kratak rok se ogleda kako u karakteru pozajmica, tako i u pogledu dostizanja granice u zaduživanju definisane fiskalnim pravilima”, kaže Kovačević.

PRIVREDA PONOVO NAJVIŠE STRADA

Ceh takve politike plaća privreda.

Kako navodi Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije, kriza je u prethodne dve godine pokazala da su stabilno poslovale jedino kompanije koje su minimalno 30 odsto proizvoda plasirale na strana tržišta. “Sadašnja nerealna vrednost dinara u odnosu na evro je još jedan veoma jak udar na izvoznike. Tu pre svega mislim na konditore čija je proizvodnja u prvom kvartalu ove godine smanjena za tri odsto, mada je slično kod svih poslodavaca, naročito izvoznika koji održavanje ovakvog kursa dinara smatraju kontraproduktivnim. Rezultat toga je činjenica da će njihov proizvod biti manje konkurentan na inotržištima. To će ih naterati da poskupe svoje proizvode kako u veleprodaji tako i u maloprodaji, pre svega u zemljama CEFTA sporazuma u koje se najviše izvozi, ali i u drugim zemljama. Dinar je precenjen i dugoročno se ne može održati”, smatra Rajić i dodaje da to uvoznicima više odgovara nego izvoznicima, jer se na veštački način održava vrednost dinara.

“Međutim, ni uvoznicima sirovina ova situacija ne odgovara, pa gledajući iole dugoročno cene neće padati, čak sam ubeđen da će nastaviti da rastu. Mada je vrednost evra manja kroz cene na domaćem tržištu poslodavci će morati da kompenzuju gubitke koji će nastati ili su već nastali. NBS nema snage ni mogućnosti da istovremeno očuva vrednost valute i zadrži nivo cena zato što je prošle godine 15 odsto potraživanja u privredi, a ranije je taj procenat iznosio 7, nije uopšte naplaćen. To znači da su privrednici morali da otpišu 15 odsto proizvoda kao gubitak, a to mora da se kompenzuje. Kako? Pa povećanjem cena onoga što se prodaje, jer neko to mora da plati, ako niko drugi onda potrošači. Znači i zbog toga mora doći do rasta cena, a to će anulirati pad vrednosti evra i onda smo ponovo na istom. Privrednici već sada u kalkulacijama, zavisno od toga da li su uvoznici ili izvoznici, računaju evro na nivou od 115 do 120 dinara. Neki smatraju da bi njegova realna vrednost bila možda i veća baš zbog tih problema koji se pojavljuju kroz izvoz“, navodi Rajić.

“Privrednici već sada u kalkulacijama, zavisno od toga da li su uvoznici ili izvoznici, računaju evro na nivou od 115 do 120 dinara”
Rajić

Privrednici moraju da dignu cene da ne bi bili na gubitku. Oni su to uveliko izbegavali u protekle dve godine, pa se išlo na sniženje marži sa redovnih 15 odsto na 5 ili 6 procenata što je bilo na nivou rentabilnosti, ali su imali takve odluke i zbog činjenice da je opala kupovna moć građana i da bi povećanje cena bilo kontraproduktivno. Na žalost građana mnogi proizvođači sada su prinuđeni da dignu cene, ali to prati i smanjenje obima proizvodnje jer nema ko da kupi tu robu, a ako nema prodaje proizvođači će propasti. Zbog toga veštačko održavanje dinara neće zadržati inflaciju i cene će i dalje rasti. Za to vreme građani neći imati veće plate, imaće manje obezvređena primanja u odnosu na evro, ali tim novcem neće moći da plate više proizvoda jer će cena proizvoda biti povećana.

ŠOKOVI SA TRŽIŠTA SIROVINA

Početkom godine se od analitičara sa berze moglo čuti da će dinar ojačati i da će se to nastaviti do otkupa akcija NIS-a, ali se taj trend nastavio i posle toga. Portfolio NLB banke Srbije Aleksandar Ivanović kaže da sada berza nema značajnih reakcija na aktuelnu stabilnost dinara jer investitori koji ulažu procenjuju uvek u odnosu na istorijske podatke, a to je 10 odsto klizanja kursa na godišnjem nivou. “Tako je bilo do sada, a najverovatnije će tako biti i ove godine, sem u slučaju da dođe do prodaje ‘Telekoma’.

Čak i tada verujem da bankama neće odgovorati taj stabilan kurs, kao ni izvoznicima, i očekujem da će doći do usklađivanja kursa na nešto višem nivou. S obzirom na društveno-ekonomsku situaciju i na činjenicu da smo u izbornoj godini, malo je nerealno očekivati da kurs dinara na kraju godine bude kako su neki analitičari tvrdili između 115 i 120 dinara. Realnija je procena da on bude između 110 i 115 dinara, mada bliže 110 dinara, što predstavlja skok od 10 procenata na godišnjem nivou, što će potvrditi investitorska očekivanja. To se može dogoditi u drugoj polovini godine, ali se nakon toga ponovo može dogoditi spuštanje na niže vrednosti zbog izbornih kampanja i potreba vlade da prikaže situaciju stabilnom, ali i to zavisi od toga da li će izbori biti do kraja ove godine ili kada su po redu naredne godine”, kaže Ivanović.

On upozorava na moguće šokove koji dolaze sa tržišta sirovina na koje ne može niko da utiče i koje niko ne može da predvidi. Nema efikasnih mehanizama za odbranu od toga, posebno što država Srbija ne sme da ide iznad određene granice zaduživanja koja je definisala strategiju doba krize, limite zaduživanja, i samim tim neće imati sredstava da se održi kurs i stabilnost cena.

akter.co.rs