Zašto gubimo ključeve i ostale sitnice?



Da li je moguće da ljudski mozak, koji je otkrio kvantnu fiziku, ne može da uđe u kuću jer je zaboravio ključeve? Zašto naučnici kažu da kompjuter nikada neće moći da postigne snagu ljudskog mozga? Zašto postoje rasejani profesori?

Na ova, i slična pitanja, pokušao je nađe odgovor psiholog Geri Markus u knjizi "Kludž ili haotična konstrukcija ljudskog uma". "Kludž" je programerski termin koji označava nešto što sasvim slučajno i nepredviđeno, sjajno radi. Mozak je, drugim rečima, skup svih haotičnih slučajnosti koje, sasvim neočekivano, sjajno rade.

Američki profesor počinje "putovanje" u najdubljim, primitivnim oblastima ljudskog mozga, koje su zajedničke čoveku i životinjama, a upravljaju disanjem i radom srca, osećanjem gladi, seksualnom željom. I premda je čovek naučio da ih kontroliše, stalno se pojavljuju iz pozadine, pišu "Večernje novosti".

Najnoviji, i po Markusu, najdragoceniji deo ljudskog mozga je korteks, koji samo našoj vrsti omogućava apstraktno mišljenje i smatra se sedištem razuma. Taj "novi" deo se stalno sukobljava sa starim instiktima i emocijama, pa su oni tako u stalnom "ratu".

To je, po Markusu, osnovni razlog što nas mozak neprestano vara i što je podložan greškama, sujevreju, lažnim osećanjima… Što se tiče memorije, Markus kaže da je puna rupa, "kao švajcarski sir", a problem je samo u tome što ne znamo gde smo šta ostavili.

"Mozgu nedostaje nešto kao što je interenet pretraživač, koji će naći ono što nam je 'na vrh jezika'", smatra Markus.

Izvor: MTS-Mondo

a zasto se to gubljenje i zaturanje stvari najcesce odnosi na muski mozak