Ne mora neko nesto da zgresi pa da ne postane svetac
Mozda je on bio uspesan i dobar covek ali nije uradio nista da bi dobio takav status
(npr. otisao u manastir na vrhuncu moci, stradao a nije se svetio, svojim zivotom davao hriscanski primer i sl.)

Sve je moguce.Mada kad su vec svi Nemanjici svetci...

Ostali su ugavnom uradili nesto od navedenog.
To sto je neko bio Nemanjic ne znaci da je bio "pretplacen" da bude svetac.

Aha,a sto je Uros bio bolji od Dusana?

Zato što skoro ništa nije uradio tokom svoje vladavine?

И зато је бољи? 

Bilo je ironično...

Svetci se proglasavaju mnogo godina kasnije posle smrti, kad se razvije dovoljno jak kult u narodu pa sinod pravoslavne crkve proglasi istog za sveca.Drugi uslov je da zivi za crkvu to jest za boga, a neko ko je ziveo osvajackim zivotom i ziveo od smrti drugih ne moze da bude svetac.
Nikakvog prihvatanja katolicanstva nije bilo, bilo je samo to da se po kanonu istocne crkve, vladar ne moze krunisati za cara ako njegova crkva nema status patrijarsije tj da pod patronatom ima 3 episkopije, onda je on napravio jednu episkopiju(a to je izgleda protumaceno kao otcepljenje od uticaja carigradskog patrijarha, i ako smo bili autokefalni,to se smatralo kao pravljenje 3ce hriscanske crkve, a bilo je onda najlogicnije da bi se trebali prikljuciti zapadu) nasilno pa je poglavar nase crkve dobio cin patrijarha i njega krunisao za cara, a po nekom tipiku car se odrice duhovnog i zivi za svetovno...

da vrzma mi se jos jedna misao, mislim da je to bila neka pesma kao citat dusanov "dok ja prolivam krv,znam da moje nebo nije moguce, svetim ime svojim dedovima" tako nesto...

I za vreme vladanja Milutina,Dragutina i Stefana Srbija je proširivala svoje granice na račun slabijih suseda,pa zato mislim da ne stoij ta teza "o osvajačkom životu" cara Dušana.Sumnjam da bi car Dušan i prihvatio katoličanstvo,prvenstveno zbog odnosa pape prema svetovnim vladarima.

Njihova sirenja su bila na teritorijama koje su vise ili manje naseljavali Srbi pa je to bilo samo "uspostavljanje kontrole".
Upad u etnicki potpuno stranu sredinu desio se tek za vreme Dusana. Njegova dominacija je bila veca nego na "beckim" kartama nastalim za vreme A-U aspiracije prema Bosni i dalje.
U nemackim kartama nastalim pre A-U aspiracije na jugo-istok Bosna i Primorje su sastavni deo Dusanovog carstva, a imao je kao "spoljne" vazale u jednom momentu i ostatak Vizantije, Bugarsku, Vlasku...
Na zauzetim  bogatim Vizantijskim teritorijama pocinjala je kolonizacija Srba, bogat zivot, uzdizanje nove elite i srednjeg sloja - jednom recju nije bilo mnogo mesta za smernost i svetost.
Mocni Mrnjacevici su bili tipican produkt te ekspanzije - bogati, nadmeni i drski.
Da nije bilo katastrofe na Marici verovatno bi oni kao dinastija nasledili Nemanjice.