Džeparac šalju, ali ne ulažu
S. BULATOVIĆ | 30. mart 2016. 18:40

Zašto naši iseljenici, iako redovno pomažu rođacima, izbegavaju da investiraju u maticu. Za 15 godina iz dijaspore stiglo 45 milijardi evra, što je uglavnom otišlo na potrošnju



Doznake iz inostranstva godinama unazad su izdašnije od direktnih stranih investicija. Lane su gastarbajteri u maticu poslali dve milijare evra, dok su strani investitori uložili 1,8 milijardi evra. Tokom poslednjih 15 godinu dijaspora je svojima u Srbiju poslala, prema grubim procenama - 45 milijardi evra.

Iako ne štede na "džeparcu", naši iseljenici ne pokušavaju da u domovini pokrenu biznis. Problem je, kažu, što ne veruju u institucije, pribojavaju se korupcije, a dobro znaju da je u zavičaju - infrastruktura loša.

Radivoje Petrikić, koji živi i radi u Austriji i predsednik je Autrijsko-srpskog poslovnog foruma, objašnjava da predstavnici dijaspore koji su razmišljali o ulaganjima kao jedan od najvećih problema navode nedostatak poverenja u sistem i nosioce političkih funkcija u Srbiji.

- Često se navode složene i mukotrpne birokratske procedure i nepredvidljivost i netransparentnost rada opštinskih i poreskih organa. Jednim delom i korupcija. Tome dodajte i činjenicu da u opštinama odakle potiče najveći broj ljudi u dijaspori imate veoma lošu i dotrajalu infrastrukturu, pogotovu loše puteve - kaže Petrikić.

- Svi ovi problemi nisu od juče, a rezultat su dugogodišnjeg, može se reći, nemarnog odnosa prema dijaspori i nekorišćenja njenih potencijala. Utisak je da su rezultati vrlo skromni, gotovo zanemarljivi i da se u Srbiji trenutno gotovo niko sistematski i organizovano ne bavi pitanjima dijaspore.

Oni koji u Srbiji godinama prate dijasporu znaju da je niz problema što od imigracije ne stižu investicije. Aleksandar Čotrić, član Odbora za dijasporu Narodne skupštine, objašnjava da je jedan od razloga i česta promena zakona.

- Često se menjaju propisi o ulaganjima i porezima, kao i ljudi u nadležnim ministarstvima, agencijama i lokalnim samoupravama - objašnjava Čotrić. - Još nema pune sigurnosti za ulagače. Naši ljudi se plaše i zbog loših iskustava koje su imali u prethodnom periodu, na rimer Milan Panić ili Srba Ilić. Mnogi iz dijaspore i nemaju dovoljno novca i ambicija da investiraju. Rade kod poslodavaca, nemaju svoj biznis.

S druge strane, doznake pristižu uredno i bez velikih oscilacija. Računica pokazuje da svaki građanin Srbije jednu platu godišnje dobije od rođaka i prijatelja iz inostranstva. Tako kaže statistika, a život da mnogi ne dobiju ni dinara, ali je zato pojedinima "ček" iz dijaspore jedini izvor prihoda.

U Srbiju stižu i preko vozača, u kovertama, izbegavajući legalne kanale i velike provizije. Ekonomisti kažu da podižu ličnu potrošnju građana Srbije i da se najčešće troše na osnovne potrebe. U krizama iznosi rastu i oni su praktično "pojas za spasavanje".

- Doznake sada pretežno utiču na privredni rast kao izvor finansiranja domaće tražnje i zato postoji potencijal da se one u većoj meri iskoriste za investicije, za povećanje domaće ponude - smatra Mirajana Gligorić sa Ekonomskog fakulteta, koja je jedna od autorki istraživanja kako unaprediti potencijal doznaka.
- Veći uticaj na privredni rast bi imale kada bi postojala bolja informisanost primalaca za korišćenje finansijskih usluga. I kada bi troškovi slanja bili niži, više bi ih stizalo formalnim putem. U Srbiji ne postoji veliki izbor u šta bi se doznake mogle investirati, ali može se razmišljati o obveznicama dijaspore.

Prednjači BiH

Tokom 2015. godine priliv ličnih transfera iznosio je 2,6 milijardi evra. Od toga su doznake činile dve milijarde evra. U odnosu na bruto domaći proizvod, lični transferi čine 7,8 odsto, a doznake radnika - 6,1 odsto. U zemljama Zapadnog Balkana lični transferi, čiji su doznake deo, imaju veće učešće u BDP u Bosni i Herecegovini - 12,4 odsto i Albaniji - 10 odsto.

Novosti

Da skratim: salju jer imaju osecaj odgovornosti prema porodici, a ne ulazu jer niko nije lud da ulaze u rupu bez dna na Divljem zapadu.

Jedan dedin prijatelj se vratio s gomilom para (gomilom za naše uslove, radio tamo ko portir) iz Nemačke, odmah ga saleteli iz opštine da uloži malo, da pomogne... on zainat svima podigao ogroman barjak (7-8 metara, čini mi se) ispred kuće i na njega okačio srpsku zastavu... što reče neko, mogao da podigne i džinovski srednji prst, poruka je ista. Doduše, prvi jači vetar ga polomio, ali on kaže da se ne kaje ni zbog čega.

Ово је већ постала флоскула. Тачно знаш да ће то рећи...стално, стално и увек Видиш ујка Алберта и знаш да ће бити During the war... Тако исто видиш и "инвеститоре" и знаш да ће бити корупција, бирократија, инфраструктура бла бла
Ја мислим да би ти вајни инвеститори (поготову домаћи и дијаспорци) једино били задовољни да не морају никакав папир да изваде, било какву дозволу, да им све неко други плати и да крену са послом и да не плаћају порезе и раднике већ да њима радници плаћају да би радили Онда би ваљда све било ок али би и тад имали неку примедбу

Nece da se bakcu sa nepismenim debilima...

Lakse im da posalju i ne boli ih glava...

Što ne finansiraju izgradnju boljih puteva?

rupa bez dna...

Bolje je pitanje:a u šta da ulože?Ovde ko je ikad pokušao nešto da uloži,ne da mu je država pomogla,nego te natovare kao da si ti Bil Gejts pa imaš para na bacanje...mante se ljudi,kad ovde bude postojala država onda će neko nešto i ulagati...do tada,samo opušteno i da smo zdravo,komplikovane su ovo teme za nas

Bolje obako: salju jer imaju osecaj odgovornosti prema porodici, a ne ulazu... iz istih razloga zbog kojih su i otisli. 

Prvo i prvo, je l se pita novniar koji je radio tekst da li ustvari ti ljudi imaju novac za ulaganje
Ja cu da vam kazem, nemaju
Sav taj novac koji se salje uglavnom je veliki ali za nase uslove.
Ali za otvaranje neko ozbiljne proizvodnje..msm da se ne lazemo