Zaraze oko bolnica
Zdravstveni radnici u gradu pet puta češće od ostalih obolevaju od hepatitisa C
Koliko ste puta prošli pored neke stvarno "odvratne" divlje deponije? Nije to čak ni deponija, već kako uostalom nazvati manju količinu otpada na jednom mestu? Deponijica?! A pomislite tek da naletite na medicinski otpad. Pa, još ako su u pitanju ljudska i životinjska tkiva, krv i druge telesne tečnosti, sekretiÖ Kome ne bi izašlo na nos sve što je tog dana pojeo?

Gradski zavod za zaštitu zdravlja bavi se, kao preventivna ustanova, problemom medicinskog otpada, jer je ovlašćena laboratorija UN za karakterizaciju otpada u našoj zemlji. Problemom medicinskog otpada ova ustanova počela je da se bavi 1996. godine.

- Pomogli smo Skupštini grada u izboru tehnologije za sterilizaciju i minimizaciju infektivnog otpada - kaže Miroslav Tanasković. - Planiramo da u budućnosti u Beogradu izgradimo centralno postrojenje za destrukciju, odnosno spaljivanje otpada. U narednom periodu radićemo na selekciji otpada, obeležavanju, privremenom odlaganju, sterilizaciji. Tako tretirani otpad može da se ustupi na reciklažu.


 Nedopustivo

"Svi uzorci, a naročito uzorci krvi, moraju se tretirati kao potencijalno infektivni, transportovati tako da se spreči izlivanje..." navodi se u knjizi "Zdravstveni radnici i HIV infekcija" autora Nevenke Žakule, načelnika epidemiološke službe Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja. "Često se u praksi uputi za laboratoriju koriste za zavijanje epruvete sa krvlju i uzorci se tako dopremaju u laboratoriju. Neretko se na takvim uputima (zaprljanim krvlju) izdaju i laboratorijski nalazi, što je nedopustivo. Kontejneri u koje se odlaže medicinski otpad iz zdravstvenih ustanova moraju biti zaštićeni (na primer, žičanom mrežom) ili odloženi u posebne prostorije koje se zaključavaju. Na taj način se sprečava rasturanje otpada i iznošenje uzročnika zaraznih bolesti u spoljnu sredinu".
 
 
 

Do tada, da se zadovoljimo onim što imamo. Tako Klinički centar Srbije ima tri aparata za tretman medicinskog otpada.

Oko 85 odsto čvrstog komunalnog otpada je neopasno, deset odsto čini opasan infektivni otpad, a preostalih pet odsto sav drugi otpad. U infektivni otpad spadaju: pribor za zasejavanje i kultivaciju mikroorganizama, krv i derivati krvi, igle, špric, pipete, epruvete, laboratorijsko stakloÖ

Zbog nepažnje zdravstvenih radnika dolazi do većeg izlaganja rizicima od zaraznih bolesti.
- U Beogradu zdravstveni radnici pet puta češće obolevaju od hepatitisa C nego ostatak populacije - rekao je nedavno Miroslav Tanasković, na 20. Konferenciji Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.

Ukupna količina otpada koji se nakupi je 2.314 tona godišnje. Prema Tanaskovićevim rečima, ovo je dosta tačna procena napravljena na osnovu trebovanja sanitetskog materijala ustanova sa stacionarom, domova zdravlja, ambulanti i ordinacija, zavoda

I remember the time...
Pocetak 90ih, zlatno vreme, moj otac tesko bolestan na operaciji u Dragise Misovica.... i setamo se ja i mama okolo... divna sumica... na svakom koraku brijaci, igle, gaze.... ako je tako bilo tada.....ne zelim da znam kako je sada.
Sreca matori je sve izgurao muski  

Cula sam i ja od zaposlenih medicinara koje poznajem sta sve bacaju iza zgrade,tu ima svega,ostatci od operacija...mislim na tkiva i ljudsku kozu...joj strasno

za ne povjerovati, uzasno...