Jedna od nezgodnih strana toga što neko duže vreme nije u vezi jesu neizbežna zapitkivanja, naročito na većim okupljanjima gde ima puno parova. Može da ne bude lako smisliti neki odgovor na takva zapitkivanja, a da taj odgovor ne bude režanje.

Kako to da još uvek niste u braku? Kako to da još nemate dece? Kad će beba? Kad ćete da se skrasite? Ovakvim i sličnim pitanjima umeju da vas zatrpaju dobronamerni i "dobronamerni", nekad i uz implicitne optužbe da ste neodgovorni, sebični, samo na ludiranje mislite, tu je i podozrevanje da nešto nije u redu s vama ako u tim godinama (koje god da su) još uvek niste u braku i ne čekate decu ili ih već i nemate... Najčešće, takva zapitkivanja stižu od osoba koje su u braku ili dužoj vezi, i koji smatraju da je njihov način života jedini ispravan, kao i da svi treba da se na taj način ponašaju odmah sad. Nekada zapitkuju i oni koji nisu u vezi, bilo da su razvedeni, udovci, udovice; oni bolje od vas znaju šta je dobro za vas i kako vi treba da se ponašate.

Za ovu priču potpuno je nebitno koliko imate godina (pod pretpostavkom, ipak, da ste odrasli), kao i da li ste sami jer vam ne uspeva nikog da nađete, pa vam tim zapitkivanjem ljudi samo staju na muku, ili su vam trenutno preče neke druge stvari (studije, posao, još uvek niste spremni za vezivanje...). Pitanja te vrste redovno smetaju, neretko poželite da onima koji ih postavljaju kažete da gledaju svoja posla, samo što to često ne bi bilo prikladno.

Šta učiniti? Kao jedno, sigurno je da ste uradili neke stvari o kojima bi vredelo pričati, da imate uspehe na nekim drugim poljima (posao, hobiji, kulinarstvo, otkrili ste ovo ili ono lepo mesto, videli ste neki zanimljiv film, pročitali dobru knjigu, slušali dobru muziku..), i razgovor možete skrenuti na temu koja vam se više dopada, ako su ljudi već voljni da slušaju o vama i onome što radite. A ako vam nije toliko do toga da pričate o sebi, samo biste da skrenete razgovor s toga zašto još uvek niste u vezi, nemate decu, nemate ništa slično ni u planu, kratko i neodređeno odgovorite na postavljeno pitanje, a zatim pitajte tu osobu da vam priča o sebi (o svojoj porodici ili partneru/partnerki, recimo, kad se već time toliko ponosi). Većina ljudi rado priča o sebi i svojim uspesima, pa ćete tako razgovor bez većih problema uspeti da skrenete s onoga o čemu vam se ne priča.



Izvor: Krstarica

Ne treba se družiti sa ljudima koji ne znaju da se ponašaju.
Ta pitanja spadaju u domen nepristojnih i tako ih treba i posmatrati.

neka neko samo proba nesto da me pita 

mene vishe niko i ne pita. digli ljudi ruke ... 

mene to pitaju gotovo uvek a ja imam isti odgovor onako univerzali za sve, mozete da pogodite odmah koji je odgovr prosta kombinacija sa jednom ruznom recju

Meni samoca prija i volim da budem sam i smatram da svako treba da radi ono sto mu odgovara ako je to biti sam onda budi sam, ne shvatam zasto bi nekog bilo briga za mene, narocito ne nekoga koga vidim jedared ili nijedared u godinu dana

realno, nije normalno da se osoba do neke 30-te ne skrasi i ne osnuje porodicu...jednostavno nije normalno! 

Глупост!

Naravno da je glupost, bolje zasnovati porodicu i decu sa pravom osobom makar i sa 45 godina nego ceo zivot provesti sa nekim pod moranje sto kaze nas narod ili sa nekim iz interesa ili Bog te pita kojih razloga. Pravo vreme za brak zavisi od coveka do coveka sad mozemo pricati o najboljim godinama za osnivanje porodice ali to je sve diskutabilno, kako za koga!

Жене ако хоће да рађају, није им паметно да им баш прође тридесетпета, али и то није нека граница која је тачно зацртана.

Ja samo kazem - ''Sta cu kad me niko nece,nije do mene !''