Filmovi za slepe na RTS-u

Od večeras, na Drugom programu RTS-a biće emitovani filmovi koji su sinhronizovani i adaptirani, pa ih mogu pratiti i osobe sa oštećenim vidom.

Radio-televizija Srbije, u saradnji sa Udruženjem "Homer" i Službenim glasnikom, od danas počinje još jedan projekat namenjen slepim i slabovidim osobama. U terminu od 21.50, na Drugom programu, svakog meseca, biće emitovani filmovi koji su sinhronizovani i adaptirani, pa ih mogu pratiti i osobe oštećenog vida.

Večeras je na programu film Pitera Vira Društvo mrtvih pesnika.

Odgovorni urednik Filmskog programa Ivan Karl objašnjava da nije reč o klasičnoj sinhronizaciji koja prati crtane filmove, već o mnogo ozbiljnijoj sinhronizaciji, o nečemu što liči na radio-drame.

"Imate naratora koji predstavlja scenu, imate glumce koji sinhronizuju likove u filmu i sve dijaloške porcije", navodi Karl.

Osim Društva mrtvih pesnika, gledaoci će svakog meseca na Drugom programu u večernjem terminu moći da pogledaju i filmove Slomljeno cveće, Leteći Skotlanđanin, Muzika moga srca.

"Mislim da je ovaj poduhvat Udruženja 'Homer' i RTS-a prvi na našem medijskom nebu poslednjih godina", kaže Ivan Karl.

Inače, pre mesec dana, RTS je omogućio slepim i slabovidim osobama da na našem sajtu čuju najnovije vesti - jednim klikom na link "Čitaj mi".

Izvor: RTS

Preminuo režiser filma "Grk Zorba"

Kiparski režiser Mihalis Kakojanis, koji je bio nominovan za pet "oskara" - za filmove "Grk Zorba", "Elektra" i "Ifigenija", umro je danas u Atini, u 90. godini.



Kakojanis je 1964. godine zahvaljujući "Grku Zorbi" bio nominovan za "oskare" za najbolji film, režiju i prerađeni scenario.

Dve godine ranije je Kakojanis bio u konkurenciji za "oskara" za najbolji strani film, zahvaljujući "Elektri", a 1972. je bio nominovan za istu nagradu filmom "Ifigenija".

Izvor: Blic

Forman režira u Beogradu!

"Novosti" saznaju: Reditelj “Amadeusa” i “Kose”, postavlja operu u našem Nacionalnom teatru. Pregovori počeli prošlog meseca, a ugovor bi mogao da bude potpisan već u septembru.

Jedan od najvećih svetskih reditelja današnjice, Miloš Forman, uskoro bi trebalo da režira u Beogradu i to na pozorišnoj sceni! Kako nezvanično saznajemo, uveliko teku pregovori sa slavnim oskarovcem da početkom naredne sezone u našem Narodnom pozorištu postavi operu Leoša Janačeka “Jenufa”.

Tvorac slavnih filmova poput “Leta iznad kukavičjeg gnezda” i “Amadeusa” (za koje je i dobio najveća priznanja Američke filmske akademije), kao i ostvarenja “Kosa”, “Regtajm”, “Narod protiv Larija Flinta” i “Gojini duhovi” - već u septembru bi mogao da bude gost Beograda i nacionalnog teatra, dok je operska premijera planirana za 15. oktobar 2012. godine.

Pregovori sa Formanom počeli su prošlog meseca, a na ideju da baš on u Srbiji režira predstavu, u Upravi kuće došli su posle nedavne premijere džez opere “Dobro plaćena šetnja” u Pragu, koju je Forman senior postavio na scenu sa sinovima (iz prvog braka) Petrom i Matejom. I dok je njihov otac još 1977. godine postao naturalizovani državljanin SAD, dvojica blizanaca i dalje žive i rade u Pragu, gde vode svetski poznato Putujuće pozorište braće Forman, u čijem podnaslovu (na plakatima) piše, u skladu sa osvedočenim češkim humorom - “teatar ispod svakog umetničkog nivoa”. Upravo taj teatar “ispod svakog nivoa”, nedavno je tri meseca u Parizu, u neposrednoj blizini Ajfelove kule, izvodio na otvorenom predstavu “Obludarijum” (“Manjež”), propraćenu velikim interesovanjem domaće publike i stranih turista. Kontakt sa živom legendom savremene kinematografije je i uspostavljen posredstvom Petra i Mateje, a kako saznajemo, Milošu Formanu se ideja da režira u Beogradu veoma dopala.

Ipak, neće to biti prvi susret slavnog reditelja sa Beograđanima: Forman (1932) je osamdesetih godina bio gost Festa. Održao je predavanje studentima na FDU ispraćeno frenetičnim aplauzom Tokom svog plodnog života uz režiju se okušao i kao glumac, pisac, producent i predavač. Rođen je u Časlavu (nekadašnjoj Čehoslovačkoj) i oboje roditelja izgubio je za vreme rata. U detinjstvu je živeo kod rođaka i tek kasnije saznao da mu je pravi otac bio jevrejski arhitekta. U domovini je režirao nekoliko filmova, a ulazak sovjetskih trupa 1968.godine u Prag, zatekao ga je u Parizu i u pregovorima oko snimanja prvog američkog filma. Potom se preselio u Njujork i počeo da predaje na Univerzitetu “Kolumbija”.

Prvi veliki uspeh stigao je 1975. godine sa filmom “Let iznad kukavičjeg gnezda” (nagrađenim sa pet “oskara”, od kojih je jedan bio za režiju), a “Amadeus” ga je kasnije i prevazišao - sa čak osam zlatnih statua... Nagrada “Kristalni globus” za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji pripala mu je 1997. godine u Karlovim Varima. Tri leta kasnije Forman se pojavio i u glumačkoj ulozi, u debitantskom filmu Edvarda Nortona “Čuvajući veru”. Iako u poznim godinama, ni danas ne prestaje da stvara: trenutno snima istorijsku dramu “Duh Minhena”, zasnovanu na romanu Žorž-Mark Benamoa. Završetak filma najavljen je za 2012. godinu.

Kakav trag je ostavio u savremenoj umetnosti, najbolje ilustruje podatak da je asteroid 11333 dobio ime Miloš Forman...

Izvor: Novosti

Sisi Spejsek dobila zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu

Holivudska zvezda Sisi Spejsek dobila je u ponedeljak zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu, javile su agencije.

Karijeru je počela kao pevačica da bi se okrenula filmu, a proslavila se ulogom u ostvarenju "Keri" iz 9176. u režiji Brajana de Palme. Šest puta je nominovana za Oskara, a nagradu američke filmske akademije dobila je za film "Rudareva kći" iz 1981. u kojem je glumila kantri zvezdu Loretu Lin.

Najnoviji film Sisi Spejsek "The Help" u američke bioskope stiže 10. avgusta.

Izvor: Beta

Dikaprio i Dep najbolje plaćeni glumci

Džoni Dep i Leonardo Dikaprio najbolje su plaćeni holivudski glumci, pošto su njihovi filmovi ostvarili najveću zaradu u proteklih godinu dana, objavio je magazin Forbs.

Forbs listu sastavlja na osnovu zarada od prodaje bioskopskih ulaznica i na njoj nema animiranih filmova. Dikaprio je na vrhu liste, pošto je od maja prošle do maja ove godine zaradio 77 miliona dolara zahvaljujuci filmovima "Zatvoreno ostrvo" Martina Skorseza i "Početak" Kristofera Nolana. Ta dva filma su u bioskopima zaradila 1,2 milijardi dolara.

Zarada Džonija Depa, koji je četvrti put igrao kapetana Džeka Speroua u serijalu "Pirati s Kariba", procenjena je na 50 miliona dolara. Četiri filma iz tog serijala do sada su u svetu zaradila 3,7 milijardi dolara. Na trećem mestu je Adam Sandler, sa 40 miliona dolara, četvrti je Vil Smit (36 miliona), a peti Tom Henks (35 miliona dolara).

Izvor: Beta

Čudno vreme za UK kinematografiju

Prema Britanskom filmskom intitutu (BFI) poslednjih nekoliko godina britanska filmska industrija beleži rekordne zarade iako se budžeti, kao i broj snimljenih filmova konstantno smanjuje.

Izveštaj BFI-a pokazuje da Britanci sve više gledaju filmove. Svaki Britanac pogledao je 81 film u 2010. o čemu svedoči i rekordna zarada od čak 988 miliona funti. Tome su pre svega doprineli hit filmovi poput poslednjeg nastavka priče o Hariju Poteru, čija se ukupna zarada još nagađa, i treći deo crtanog filma „Priča o igračkama“ koji je sam zaradio preko 74 miliona.

Međutim, filmska produkcija suočava se sa ogromnim problemima. Broj snimljenih filmova iz godine u godinu beleži ozbiljan pad. Tako je u 2009. snimljeno 87, a 2010. 79 filmova, dok je ove godine do sada snimljeno samo 46 filmova što je najmanje od 2003, tj. od kada BFI pravi izveštaje o stanju u trećoj najvećoj filmskoj produkciji (ispred su SAD i Japan).

Da stvar bude još gora, smanjuju se i količina novca koja se izdvaja za stvaranje filmova. Budžeti su ukupno smanjeni za 22% procenta u odnosu na prošlu godinu, a prosečni budžet britanskog filma je 1,2 miliona funti, dok je 2003. bio 2,3 miliona. Pri tom, najviše trpe niskobudžetni filmovi, jer ne donose očekivanu zaradu.

U sve ozbiljnijim problemima su i bioskopi gde je poseta u poslednjih godinu dana opala za 2,4%, a jedino što ih još uvek održava u životu jesu 3D projekcije, poput „Streetdance-a 3D“ koji je zaradio 11.6 miliona funti. Međutim, iz BFI-a smatraju da će se i to promeniti sa omasovljenjem 3D televizije.

Amanda Nevil, izvršni direktor Britanskog filmskog instituta, smatra da stvari nisu baš skroz crne.
„Apetit publike je možda bolji nego ikada, mada je izazova sve više“, izjavila je Nevil za Guardian i dodaje da je „najbitnije nastaviti ulaganja u inovacije, znanje i nove talente“.

Međutim, nakon prošlogodišnjeg ukidanja Saveta za britanski film koji je finansirao dosadašnje BFI-ove godišnje izveštaje ostaje neizvesno da li će sledeći izveštaj videti svetlost dana.

Izvor: B92

Pronađen najstariji Hičkokov film

Novozelandski konzervatori pronašli su tri rolne najstarijeg sačuvanog filma Alfreda Hičkoka, "The White Shadow" iz 1924, piše "Holivud riporter".



To je prva polovina nemog filma, opisanog kao britanska melodrama koju je za distribuciju otkupila holivudska kompanija Luisa Selznika, a koja je Hičkoka, koji je tada imao 24 godine, nabrojala kao asistenta režije, scenografa, montažera i scenaristu.

Film u kojem Beti Kompson igra dve uloge - sestre bliznakinje od kojih je jedna anđeo a druga "bezdušna" - pronađen je u jednom sefu u Filmskom arhivu u Velingtonu.

Pronađene su samo prve tri od ukupno šest rolni filma, a koliko se zna ne postoji nijedna druga kopija filma "The White Shadow".

Izvor: Mondo

Počasni Oskari za Opru i Džonsa

Televizijska zvezda Opra Vinfri i glumac Džejms Erl Džons dobiće na jesen počasne Oskare za humanitarni rad i životno delo.

Američka akademija za film saopštila je da će počasne Oskare 12. novembra dobiti Opra Vinfra, Džejms Erl Džons i šminker Dik Smit.

Opra Vinfri dobiće nagradu Džin Heršolt za humanitarni rad. Popularna voditeljka, koja je 1985. nominovana za Oskara za "Boju purpura", osnovala je humanitarnu fondaciju "Opra Vinfri" i "Akademiju za devojke" u Južnoj Africi.

Džons i Smit će dobiti počasne Oskare za karijeru. Džejms Erl Džons (80) u karijeri je snimio više od 50 filmova. Glumac, koji je pozajmio glas Dartu Vejderu u "Ratovima zvezda", nominovan je za Oskara 1971, za film "Velika bela nada". Poznat je i iz filmova "Polje snova", "Patriotske igre","Lov na Crveni oktobar"...

Dik Smit je dobio Oskara 1984, za rad na filmu "Amadeus". Poznat kao "otac šminke", radio je i na filmovima "Kum", "Isterivač đavola" i "Taksista".

Izvor: B92

10. "Lebovski fest"

Jubilarni 10. "Lebovski fest" održaće se 15. i 16. avgusta u Njujorku, a najavljen je dolazak kompletne glumačke ekipe kultnog filma braće Koen.



Prema zvaničnom sajtu festivala za prvi dan najavljena je tradicionalna “bowling party” koja, pored celodnevnog kuglanja, podrazumeva i takmičenja u različitim kategorijama. Drugog dana posetioci će moći premijerno da uživaju u HD blue ray verziji kultnog filma. Istog dana Džef Bridžis, koji je igrao glavnu ulogu, predstaviće svoj muzički album, a posetioci će imati i jedinstvenu priliku da uživo postavljaju pitanja Bridžisu, Džonu Gudmenu, Stivu Bušemiju, Džulijen Mur i Ti Boun Barnetu koji su odlučili da se povodom desetogodišnjice održavanja festivala ponovo okupe na jednom mestu.

“Lebovski fest” održava se od 2002. godine u slavu kuglanja i svega što je povezano sa kultnim filmom braće Koen koji mnogi kritičari svrstavaju među najbolje komedije u poslednjih 20 godina. Festival se do sada održavao u Luivilu, Las Vegasu, Los Anđelesu, Sijetlu, Čikagu, Ostinu, San Francisku, Portlandu, Londonu, Bostonu...

Izvor: B92

Baba Smit, glumac iz “Policijske akademije” nađen mrtav

Bivša zvezda američkog fudbala i filmski glumac Baba Smit pronađen je mrtav u sredu u svom domu, izjavili su zvaničnici policije Los Anđelesa.


Baba Smit preminuo u 67-oj godini

Glumac najpoznatiji po ulozi poručnika Mozesa Hajtauera u filmskom serijalu “Policijska akademija” imao je 66 godina.

Uzrok smrti još uvek nije utvrđen, ali policijski zvaničnici veruju da je Smit preminuo prirodnom smrću.

Smita je pronašao njegov pazikuća.

Baba Smit je bio igrač klubova Baltimor Kolts, Ouklend Rajdersa i Hjuston Oilersa.

Nakon sportske karijere okrenuo se glumi i pojavljivao se u više televizijskih serija i filmova.

Izvor: Blic