Ponovo među nama: Pero Kvrgić, glumac
Vreme trke i zbrke
Život je, nažalost, jedna krvava iluzija, a pozorište je ipak jedna, mnogo, mnogo lepša iluzija

Pero Kvrgić
(Foto Dragan Jevremović)


Danas malo koji glumac može da stane uz rame Peri Kvrgiću. Rođen 1927, nadomak Vukovara, prevalio je sve vojne, i počeo kao glumac u partizanima 1944. godine, kada mu je bila tek sedamnaesta. Od tada do danas ima više od dve stotine uloga, sve nagrade za životno i druga dela, šest Sterijinih, a prvi je glumac koji je nadmašio predstavu! Naime, ovog leta, na sedmom Festivalu malih scena u Umagu, dobio je Zlatnog lava koji je do sada dodeljivan samo predstavama.
Pero Kvrgić igra u predstavi „Skakavci” Biljane Srbljanović, u režiji Januša Kice i u izvođenju ansambla Zagrebačkog kazališta mladih, koja je upravo gostovala na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Povoda za razgovor sa glumcem, koji bi mogao da ponese i titulu „sera”, napretek.

● Evo Vas, posle toliko godina, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta koje se uporno zove po zemlji koje više nema. Kakve su Vaše emocije?

– Za mene je svaki susret s Beogradom uzbuđenje, sećanje na mladost. Bio sam ovde dvadesetak puta, davno na Krstu, pa u Ateljeu 212, pa u Pozorištu „Boško Buha”... Vezuju me mnoga poznanstva, zatim osećaj divljenja prema velikim glumcima, od Raše Plaovića, Ajvaza, Starčića, Marije Crnobori. Oni su deo života, deo i moje biografije.

● Kakav je položaj intelektualca u Hrvatskoj danas. Evo, čitali smo intervju s Kangrgom koji kaže da je Krleža, koji se kod nas igra na sceni Ateljea 212, poslednji među njima. Zbog čega je sve manje angažovanih intelektualaca?

– Čitao sam taj intervju u „Politici”, lično poznajem Kangrgu i stvarno je u pravu. A kad je reč o intelektualcima i njihovom angažmanu, mislim da je sada i drugačije vreme. Ranije su glumci bili temeljitiji, studioznije su radili. Danas je vreme trke i zbrke, haosa, dominacije tržišta i pseudotržišta, ljudi su podložni trci za zaradom po svaku cenu. Danas nema temeljnosti, danas se sve „odrađuje”, i to je znak ovog vremena u kojem je sve na prodaju i sve je tržište. I pozorišta su podređena toj dominaciji potrošnje.

● Za Vama je više od 200 uloga, i mnogo nagrada. Nedavno Vas je i Stjepan Mesić odlikovao. Koja Vam je najdraža?

– Pa, ona prva, Sterijina. Jer, dobio sam je u društvu Raše Plaovića, Ajvaza, Starčića, a ja kao „poletarac”. Imponovalo mi je, kao da sam „boga za bradu uhvatio”. Reditelj Gavela je, takođe, dobio nagradu i rekao, kako ju je on dobio za prošlost, a Kvrgić za – budućnost.

● Kakav je danas pozorišni život u Hrvatskoj, kako žive glumci, bolje ili lošije?

– Mislim da u pozorišnom životu vlada velika konfuzija, ljudi trče na televiziju a dobre predstave se slučajno događaju. Nema promišljene pozorišne politike. Evo, ja zavidim Beogradu, baš smo to komentarisali, ovde su čak četiri pozorišne zgrade izgrađene za ovo vreme. Čak i za vreme rata, ako se ne varam? A u Zagrebu, od 1985. ni jedan teatar, ni jedna zgrada pozorišna nije izgrađena i to pokazuje kako je loš odnos prema teatru. Sve što se novo napravilo, bile su adaptacije, krparenje. I, u tom pogledu, Beograd je mnogo više pozorišniji grad. Osim toga, ovde postoji kult glumca, a Zagreb je uvek imao kult režisera. Zato mi zavidimo kada dođemo ovde, kad vidimo ove panoe sa glumcima u predstavama na fasadi pozorišta, to je nezamislivo u Zagrebu!

● Mi smo ovde prilično informisani o tome šta se kod vas događa u kulturi. Koliko Vi u Hrvatskoj znate o nama?

– U medijima gotovo uopšte nema vesti o događajima u kulturi. I dok se trgovci jako dobro sporazumevaju, kultura je sasvim u zaostatku. Nađemo se na nekom simpozijumu ili na Sajmu knjiga kakav je bio kod vas. Štampa je kod nas jako rezervisana i prema našoj kulturi, sve je manje prostora za pravu kulturu, mnogo više za skandale.

● Kakav je status glumaca, da li te nagrade nešto znače?

– To ama baš ništa ne znači, jer, ja bih mogao dobiti mnogo veći status. Uravnilovka vlada kad je reč o penzijama, ali dobro je što sam još pre petnaest godina otišao u penziju pa mi je ona mnogo veća od sadašnjih penzionera koji su dobili mizerne penzije. Hiljadu i po kuna! Čujem da su ovde istaknuti umetnici bolje vrednovani i to je dokaz odnosa prema umetnicima kod vas, i kod nas u Hrvatskoj.

● Ali nekad se isticala vaša hiljadugodišnja kultura?

– Da, to je Krleža rekao: „Sačuvaj me bože hrvatske kulture i srpskog junaštva!”

● Da li Vam godi što toliko trajete i što ste stalno u vrhu?

– Znate, uspeh može biti opasan, može da uspava čoveka. Ali, treba shvatiti da je pozorište prolazna stvar, kao i život, kao i ljubav. Ono što je bilo bilo je, a budućnost je kao što je odgovorio Gombrovič kada su ga pitali kakvi su mu planovi za budućnost: „Grob”. Treba biti svestan relativnosti života, i uživati u njemu. Drago mi je kada me sretnu ljudi i kažu mi da sam im pružio nekoliko lepih trenutaka sa scene. To više vredi od kritika, pa i nagrada.

● I, najzad, da li je život iluzija ili je pozorište iluzija?

– Život je, nažalost, jedna krvava iluzija, a pozorište je ipak jedna, mnogo, mnogo lepša iluzija.

-----------------------------------------------------------

Smeh nas održava

● Imala sam čast da pravim intervju sa nekad našim najstarijim glumcem Zvonimirom Rogozom, koji je tada imao više od devedeset godina i upravo dobio sina, a u Zemunu, na Festivalu monodrame i pantomime otvarajući ga, u svojoj stotoj, bez greške je govorio monolog Ričarda Trećeg. Kako glumac održava mentalnu i fizičku kondiciju?

– Dobro smo se poznavali i družili, i tada mi je rekao: „Ja svako veče gimnasticiram, i izgovaram monolog Hamleta, biti il’ ne biti”. On je imao duha, imao je ljubavnicu, prevrnuo se s njom na motoru i završio u bolnici. Kad se vratio rekao nam je: „Deco, bio sam na onom svetu jednom nogom, ničeg nema, slobodno – grešite!” Eto, taj smeh nas održava.

● Pa, ljudi traže smeha mnogo više nego što mu ga pozorište pruža, mnogo je tema o ksenofobiji, ratu, homofobiji.

– Ovaj rat je napravio toliko nepodopština, razorio je ljude iznutra, ranije je bilo više duha. Kuće se lako izgrade, ali ljudska psiha teško.

● Šta preporučujete umesto „bensedina”?

– Vedrina duha je neophodna jer smo u vremenu teskobe i mraka, a bez kontrasta nema života, tada i pozorište odumire, mada je teatar dinosaurus.

Mirjana Radošević

Izvor: Politika

Nakon šesnaest godina, čuveni glumci ponovo zajedno
Boris Dvornik dolazi da vidi Batu



Borisu Dvorniku je zadrhtala slušalica u ruci kada je, preksinoć, čuo glas Bate Živojinovića. A kada mu je stari drug rekao da bi voleo da upravo on dođe i bude kraj njega za vreme operacije na srcu za petnaestak dana, Borisu je krenula i suza niz lice.

- To je poziv koji se ne odbija - kaže Boris Dvornik za „Blic“ i nastavlja setnim glasom:

- Nisam mogao ni da sanjam da će se tako nešto desiti, da će baš mene zvati da budem uz njega kada mu budu ugrađivali bajpas na srcu. Ali, sada se više ne čudim. Shvatio sam da njemu naše prijateljstvo mnogo znači. Baš kao i meni. Nisam ga video 16 godina. Poslednji put smo zajedno bili pre početka rata, ‘90. godine kada smo zajedno snimali neku seriju. Ne znam hoćemo li se prepoznati - kroz uzdah priča poznati hrvatski glumac i seća se da je Batu upoznao kada je imao 17 godina i pohađao glumačku školu u Novom Sadu.

- Odlazio sam u Beogradsko dramsko da gledam Batu, a kasnije, kada sam i sam postao glumac, snimili smo nebrojeno filmova zajedno. Pedeset godina traje naše prijateljstvo. Mi smo se porodično družili. Moja supruga Diana i njegova Lula bile su velike prijateljice. Bata se našalio kada me je zvao i rekao mi je da ne dolazim bez žene - priča Boris ne krijući uzbuđenje što će posle toliko vremena videti druga sa kojim je za vreme rata, i zbog rata, prekinuo druženje.

- Obojica smo svašta pričali, laprdali... Nešto su mediji preuveličali, nešto i nisu. Ali, da se između nas dvojice nešto strašno desilo, sigurno me ne bi zvao. Pitaju me ljudi da li se plašim da dođem u Beograd i šta ako neko nasrne na mene. Ne mislim da će se to desiti. Ali, čak i da znam da hoće - opet bih došao! Pa ne mogu ja da zaboravim ovih naših 50 godina. Ovo nije politika, ovo je bolest. Kakav bih ja čovek bio kada bih mu rekao da ne mogu da dođem. Ništa me ne može sprečiti da vidim Batu. A nek vide i naši i vaši tamo da je prijateljstvo jače od svega - dirljivo kaže Dvornik za kraj.

Simonida Stanković

Izvor: Blic

Andjelina i Bred usvajaju još jedno dete

Američki glumci Andjelina DŽoli i Bred Pit spremaju se da usvoje još jedno dete.

Posle malog Kambodžanca i male Etiopljanke, na red je izgleda došlo dete iz Indije, piše američki časopis "Glob".

Holivudska zvezda se trenutno nalazi u Indiji gde snima film "Moćno srce" (A Mighty Heart).
Ona i njen partner Bred Pit nameravaju da prošire svoju porodicu u kojoj su trenutno Madoks (5 godina), Zahara (22 meseca) i njihova biološka ćerka Šajloh Nuvel (5 meseci).

Dvoje poznatih glumaca je već posetilo sirotište Priva Daršini u indijskom gradu Pune.

"Glob" je saznao od jednog izvora bliskom holivudskom paru da se Andjelina i Bred nadaju da će do Božića uspeti da dovedu kući dete iz Indije.

Prema pisanju lista, Bred bi više voleo da to bude dečak mladji od dve godine kako bi porodica bila uravnoteženija na planu polova, ali ga je navodno Andjelina upozorila da ne može da mu garantuje da se neće "zaljubiti" u devojčicu.




Izvor: MTS-Mondo

Novi Rambo "pristojno" nasilan

Tajlandski filmski zvaničnici zamolili su autore novog filma o Rambu, čije je snimanje zakazano za početak iduće godine u toj azijskoj zemlji, da izbegavaju preterano nasilje zbog lošeg uticaja na mlade, ali i radi zaštite okoline.

"Upozorili smo ih da svaka scena nasilja mora da bude u granicama razuma, jer se mi brinemo za omladinu", rekla je direktorka tajlandske kancelarije za film Vanasiri Morakul.

U najavljenom filmu "Rambo IV: In the Serpent's Eye" (Rambo IV: U zmijskom oku) vijetnamski veteran i otpadnik kojeg igra Silvester Stalone živi povučeno u Bangkoku, ali se vraća u akciju da otkrije sudbinu humanitarnih radnika koji nestaju u džunglama Mjanmara.

Najveći deo filma biće snimljen u nacionalnim parkovima, a Vanasiri je navela da će domaći zvaničnici pomno pratiti snimanje kako se ne bi uništavala prirodna okolina.

"Rekli smo im da u nacionalne parkove nije dozvoljeno unositi pravo oružje ili bombe. U Tajlandu postoji zakon kojim je to zabranjeno i oni su nam rekli da će koristiti samo kopije", dodala je Vanasiri u izjavi Rojtersu.

Po njenom mišljenju, penzionisani ratni veteran koji u Bangkoku živi od popravke vojnih motornih čamaca, mogao bi čak da bude dobra reklama za ideju vlade da zemlju promoviše kao idealnu destinaciju za zapadnjake u penziji.

"Mislim da bi to pomoglo imidžu Tajlanda kao opuštenom i lepom mestu za boravak", navela je.




Izvor: MTS-Mondo

Robert Kenedi mladji: Neću gledati "Bobi"

Robert Kenedi mladji, jedan od sinova ubijenog političara Roberta Kenedija, izjavio je da neće ići da gleda film o ubistvu svog oca 1968, pošto je to "isuviše bolan" dogadjaj za njegovu porodicu.

"Mislim da za moju porodicu (u tom filmu) ima previše bolnih trenutaka", objasnio je 52-godišnji Kenedi, jedno od devetoro još žive dece Etel i Roberta Kenedija. On je to rekao u televizijskoj emisiji "Ekstra" povodom premijere filma "Bobi".

U filmu u režiji Emilija Esteveza koji u u severnoameričkim bioskopima počinje da se prikazuje 17. novembra, igra plejada zvezda medju kojima su Entoni Hopkins, Demi Mur, Šeron Stoun, Ilajdža Vud, Helen Hant (Hunt), Kristijan Slejter i Lorens Fišbern.

Robert Kenedi, mladji brat predsednika Džona Kenedija, bio je ministar pravde u trenutku kad je, u 43. godini, juna 1968. ubijen u jednom hotelu u Los Andjelesu.




Izvor: MTS-Mondo

Nicole Kidman nema problema s golotinjom

AUSTRALSKA glumica koja se proslavila u Holivudu izjavila je da joj nimalo ne smeta skidanje pred kamerama jer je i to dio njenog posla.

Nicole tvrdi da za nju nema srama i autocenzure kada ljubavne scene završe golotinjom, ako je to potrebno za "umjetnički dojam" cijelog filma.

Ipak, kada se u "Oči širom zatvorene" pojavila gola uz tadašnjeg supruga Toma Cruisea, šaputalo se da su morali uzeti savjetnika za ljubavne scene.

U intimnom životu nema previše sreće, jer ju je Tom napustio zbog Penelope Cruz, a novi suprug pjevač Keith Urban završio je u klinici na liječenju od ovisnosti.






Izvor: Index

Ekskluzivno - Boris Dvornik prvi put govori za srpske medije nakon 16 godina
Bata i ja smo mogli boga popiti



- Posle skoro 20 godina, dolazim u Beograd da budem uz mog Batu Živojinovića kada mu budu operisali srce. Kada me je zvao, rekao mi je: „Dođi, Borise, druže moj, da se vidimo, možda poslednji put“. Nakon tog razgovara nisam spavao cele noći. I supruga i ja smo šetali po kući, uzdisali smo i nemo se gledali - priča Boris Dvornik, legenda jugoslovenskog filma u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“, prvom koji od početka rata daje za neki srpski medij.

- Pola veka smo Bata Živojinović i ja bili zajedno. Razdvojili su nas rat i politika. Bili smo na dve suprotne strane. Ali, ja sada o tome više ne razmišljam. Najvažnije je da budem uz njega, sada kada mu je najteže.
Plašite li se da će vam neko u Hrvatskoj zameriti zbog dolaska u Beograd?

- Nek’ govori ko šta hoće, njihova stvar. Svašta se laprda, a meni to kroz jedno uvo uđe, a kroz drugo izađe. Hrvati nisu tako dobri prijatelji između sebe kao Srbi. Vi ste mnogo više jedan za drugoga, složniji ste od nas. Sećam se, za vreme Jugoslavije, dok smo snimali zajedničke filmove, Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić nisu se baš mnogo družili, ali kada bi neko od Srba u filmskoj ekipi imao neki problem, svi ostali bi mu pomagali. A posle toga bi opet bilo po starom. Toga među Hrvatima nema.
Nakon što ste kao partizani u filmovima bili na istoj strani, dolazi do pravog rata, a Bata i vi se nalazite na suprotstavljenim stranama: vi postajete poslanik HDZ-a, a Živojinović SPS-a.

- Kratko sam bio poslanik, svega šest meseci. I ranije bih pobegao iz Skupštine, ali morao sam da sačekam zgodan trenutak. Učinio sam to kada je Tuđman otišao u Ameriku. Nije to bio posao za mene. Ništa nisam razumeo. Slučajno sam i ušao u politiku. Na jednom festivalu u Krapini, ‘93. godine, bio sam sa Tuđmanom i njegovom porodicom na večeri, popio sam malo više vina, on me je pitao da pristupim stranci i tako sam potpisao pristupnicu. Slučajno sam ušao, a namerno izašao. Nije to za mene.
Priča se da često pod dejstvom alkohola radite stvari zbog kojih se kasnije kajete, čak se ponašate i agresivno.

- Ima istine u tome. Pre godinu dana ostavio sam čašu jer mi alkohol izaziva aritmiju. Počeo sam preterano da pijem dok sam bio poslanik ‘93. Sećam se, sednica Skupštine traje satima, a ja izađem pa obilazim birtije. E, onda mi odjednom nešto pukne i kad se otreznim ne sećam se šta sam radio dok sam bio pijan. Ali, govorili su mi da sam vređao ljude i da sam baš znao biti loš. A trezan nikada nikoga nisam uvredio. I znate šta? Ja nikada nisam sam pio. Sretnem nekoga, on mi kaže: „‘Ajmo na po jednu“. I on stvarno popije jednu, dve, tri rakije i ode kući, a ja ne mogu da stanem, nego idem dalje. Sećam se, sa Pavlom Vuisićem sam znao po tri dana i tri noći da sedim u kafani i pijem. On je bio odličan! Svi glumci piju. Ni Ričard Barton se nije treznio dok smo snimali film „Sutjeska“. Mi, javne ličnosti, imamo taj problem što stalno moramo misliti na svoje ponašanje: ne smeš imati loš dan, ne smeš biti grub, ne smeš nikog vređati... A tebe može svako. E, onda popiješ, pa kažeš svakome sve!
Kako su izgledala Batina i vaša pijančenja, umeli ste da budete veoma nestašni?

- Svašta se dešavalo. (smeh). Bata i ja smo mogli boga popiti, dok je Ljubiša Samardžić bio drugačiji: popije dva deci vina i ode kući. Nikada neću zaboraviti kada smo snimali film „Bitka na Neretvi“. Nas trojica smo bili zajedno u sobi. Samardžić i ja smo odmah nakon večere legli da spavamo jer smo sutradan morali da snimimo jednu veoma napornu scenu u kojoj se pod punom ratnom opremom penjemo uz most. Bata je sutradan imao slobodan dan i otišao je da pije. Ali, valjda smo mu nedostajali, tek se u jednom trenutku pojavio u našoj sobi i ubedio nas da zbog rođendana jednog člana ekipe, radi reda, siđemo na po jednu, samo da se kucnemo. Eh, ta jedna... Kucali smo se sve do jutra! Galamili smo, pravili nered, budili ljude... Pred zoru smo onako pijani celu sobu demolirali, polomili smo i sto i ormare. Reditelj Veljko Bulajić je poludeo kad nas je video. Sećam se, čovek ulazi u našu sobu, Ljubiša i ja ležimo, a Bata uzeo nogu od stola i kao svira violinu. Počeo je da viče na nas, da nas grdi. A Bata će njemu: „Šta se dereš?! Je l’ vidiš da sviram!“ Sutradan nam se reditelj pošteno osvetio za sve. Terao nas je da se, onako mamurni, deset puta penjemo uz most, da bi nam tek na večeri otkrio da je prilikom trećeg ponavljanja scene sve bilo snimljeno.
Da li će i takvih scena biti u seriji o vašem životu koja će se uskoro emitovati na HRT-u, a za koju vi pišete scenario?

- Biće svega što može da stane u deset epizoda. To je serija o starim glumcima i o onome što smo nekad bili. Serija počinje scenom kada me je, kao jednogodišnjeg dečaka, na dan mog krštenja, kum, slovenački glumac Janko Rakuša, uneo u Splitsko kazalište i stavio me na binu. Tim činom mi je odredio sudbinu i ja do danas nisam ostavio pozorište u kojem sam zaigrao kao osmogodišnji dečak.
Kasnije ste se više bavili filmom i televizijom, da biste se pod stare dane ponovo vratili pozorištu.

- Ima i neke simbolike u tome. Vratio sam se korenima, ličnim i glumačkim. Dok sam snimao filmove, živeo sam u Zagrebu, a radio po celoj bivšoj Jugoslaviji. A onda sam se vratio svom Splitu i kazalištu. Ali, sada mi je nekako sve zatvoreno. Ne zovu me više ni da radim u teatru, niti na filmu.
Kada bi vas neki srpski reditelj pozvao, da li biste prihvatili ulogu?

- Prihvatio bih. Samo, mora da bude dobar scenario jer je meni to najvažnije.
Da li se još uvek svakog utorka sastajete sa svojim prijateljima koji čine grupu „utorkaši“?

- Kako da ne! I to već 40 godina. Ranije smo utorkom igrali fudbal, pa odlazili na večeru, a nakon toga uz piće i karte znali smo da ostanemo zajedno do srede. Sada nam je od svega toga ostala samo večera.

Simonida Stanković

Izvor: Blic

Baldwin se zbog "nepoštenih" optužbi za nacizam odrekao filma o Schwarzeneggeru

ALEC BALDWIN, kojega tvorci "South Parka" slave kao jednog od najvećih danas živućih američkih glumaca, također je poznat kao i jedan od najvećih holivudskih liberala i najvatrenijih zagovornika Demokratske stranke - bez dlake na jeziku kada se trebaju kritizirati republikanski političari i uvijek spreman pomoći izbornim kampanjama kojima se oni ruše.

Međutim, ispostavilo se da i za Baldwina postoje granice, barem kada je riječ o Arnoldu Schwarzeneggeru, bivšoj holivudskoj zvijezdi i republikanskom političaru koji će za tjedan dana braniti svoj mandat guvernera Kalifornije.

Baldwin je ispočetka posredno sudjelovao u kampanji protiv Schwarzeneggera i to tako što je posudio glas dokumentarnom filmu "Running with Arnold", koji se kritički odnosi prema guverneru.

Međutim, danas je objavio kako od producenata zahtijeva da "skinu" njegov glas s filma i ime s špice te to obrazložio tvrdnjom da se film prema guverneru odnosi "nepošteno".

Sporni detalj je članstvo Schwarzeneggerovog oca u Nacističkoj stranci u doba kada je Austrija bila dio Trećeg Reicha. Taj je detalj ilustriran slikama nacističkih skupova koji bi trebali sugerirati povezanost guvernera s nacistima - isto kao i njegovo prijateljstvo s austrijskim predsjednikom Kurtom Waldheimom, koji je stekao zao glas zbog nacističke prošlosti.

Baldwin tvrdi da su producenti bili nepošteni, s obzirom da se Schwarzenegger više puta javno izjasnio protiv nacizma.

"Ako se Schwarzeneggera treba kritizirati, onda to treba činiti zbog onoga što je uradio sam ? bilo kao privatna, bilo kao javna osoba", rekao je Baldwin.

Poznati glumac je rekao kako je producentima vratio honorar, a da njegovi odvjetnici razmatraju eventualne dalje pravne korake.

Schwarzenegger je, pak, odbio komentirati cijeli slučaj. Predizborne ankete mu, inače, daju gotovo nedostižnu prednost pred demokratskim izazivačem Philom Angelidesom.




Izvor: Index

Koja tuži Dragojevića zbog kradje pesme

Tek što je počeo da se prikazuje u bioskopima treći deo filma "Mi nismo Andjeli - Rokenrol uzvraća udarac", dobio je još jednom na publicitetu, ali ovog puta u negativnom kontekstu.

Prema pisanju lista "Kurir", frontmen grupe "Disciplina kičme" Dušan Kojić-Koja tužiće producentsku kuću "Maslačak" Srdjana Dragojevića zbog korišćenja pesme "Ona se budi", koju je na čuvenom albumu "Paket aranžman" iz 1981. godine izvodila grupa "Šarlo akrobata".

Koja traži odštetu od 3.000 evra.

U filmu se provlači ta pesma, a s obzirom na to da niko nije kontaktirao jedinog živog člana benda "Šarlo akrobata" (Milan Mladenović i Ivica Vdović VD su umrli), Koja je odlučio da tuži "Maslačak".

U producentskoj kući "Maslačak" potvrdili su da je Koja podneo tužbu. "Pesma Ona se budi u filmu se našla slučajno, kao posledica čiste improvizacije glumaca na sceni, koja je bila jako simpatična Prosto nam je neverovatno da Koja, koji je roker, udara na film koji brani rokenrol, što je istaknuto i naslovom Rokenrol uzvraća udarac. Zaista nam nije bila namera da bilo koga uvredimo", rekli su u producentskoj kući "Maslačak".




Izvor: MTS-Mondo

Tom Cruise ponovno pokrenuo ugledni holivudski studio "United Artists"

SAMO nekoliko mjeseci nakon što je zbog razočaravajućih rezultata "Nemoguće misije III" dobio nogu od "Paramounta" Tom Cruise se na spektakularan način vraća u holivudsku prvu ligu.

U četvrtak je Harry E. Sloan, generalni direktor filmskog studija MGM, objavio kako će njegova tvrtka zajedno s Tomom Cruiseom i njegovom poslovnom partnericom Paulom Wagner ponovno osnovati "United Artists" - tvrtku koja se temelji na jednom od najstarijih i najuglednijih holivudskih studija.

"United Artists" (UA) su prije 85 godina u Hollywoodu osnovale tadašnje glumačke i režiserske zvijezde kao Charlie Chaplin, Mary Pickford, Douglas Fairbanks, D.W. Griffith kako bi se mogli baviti svojim poslom bez komercijalnih pritisaka velikih studija.

Tvrtka je u svojoj dugoj povijesti proizvela cijeli niz hvaljenih filmova, od koji su najpoznatije serije o Rockyju, Pink Pantheru i Jamesu Bondu. UA je dugo vremena bila povezana uz MGM  - još jedan ugledni holivudski studio, specijaliziran za mjuzikle i povijesne spektakle.

Međutim, obje tvrtke su teško pogođene komercijalnom kataklizmom filma "Vrata raja" 1980. godine, koja je označila kraj ere tzv. "novog Hollywooda".

UA je nakon toga progutan od MGM-a, koji je i sam postao druga holivudska liga da bi ga konačno 2005. godine kupio "Sony Columbia".

Prema MGM-ovom priopćenju, Paula Wagner će biti direktorica nove tvrtke, a studio planira snimati četiri filma godišnje.




Izvor: Index