Kako je nastala Karađorđeva šnicla

Malo ko zna da ova dika i ponos srpske nacionalne kuhinje nije tzv. „narodno jelo“ i da je njegov autor itekako poznat…



Malo ko zna da ova dika i ponos srpske nacionalne kuhinje nije tzv. „narodno jelo“ i da je njegov autor itekako poznat…

Naime, izvesni Mića Stojanovic iz Čestine kod Gruže, jedan od najvećih kuvara koje je Srbija ikada imala, je bio toliko dobar u svom poslu da je već u svojim ranim dvadesetim godinama postao šef kuhinje poznatog i priznatog beogradskog restorana - „Golf“. I radio je on tu neko vreme, bez ikakvih većih problema, sve dok jednom prilikom, davne 1959, put do ovog restorana nisu pronašli i neki istaknuti posetioci iz Rusije…

I umesto da, kao što je i red kad se nađeš u Srbiji, naruče pasulj, sarmu, kupus ili podvarak, oni izraziše želju da glad utole „Kijevskim kotletom“. Nije da Mića, glavni junak ove naše priče, nije umeo da napravi „Kijevski kotlet“ (nije to neka mudrost, pravićemo ga i mi jednom pa ćete videti), nego nije imao dovoljno piletine koja je glavni sastojak tog specijaliteta. Da bi se izvukao iz ovog „neobranog grožđa“, a i da bi, pri tom, sačuvao dobru reputaciju i sebi i restoranu u kojem je radio, rešio je da im, umesto naručenog jela, od sastojaka kojima raspolaže, napravi nešto ukusno, interesantno i nikada ranije viđeno.

Izvršivši određene modifikacije traženog kotleta (zamenio je vrstu mesa i punjenje, a zadržao pohovanje), dobijena je ukusna šnicla vrlo zanimljivog oblika. Međutim, Mića i dalje nije bio zadovoljan rezultatom pa ju je zbog toga još prelio tartar sosom i ukrasio komadima limuna i paradajza složenih tako da su neodoljivo podsećali na orden Karađorđeva zvezda. Eto, sad je jasno i poreklo imena.

Što se onog drugog, narodnog, imena tiče, verujem da tu nema mnogo šta da se objašnjava. Asocijacija je, složićete se, savršeno jasna...

BeCook.com

Lekovita jaja japanske prepelice


 
Jaja i meso japanske prepelice su bili neizostavni deo trpeze egipatskih faraona, a njihova lekovitost je u Kini i Japanu već vekovima poznata. Brojni su i pisani tragovi o pozitivnom uticaju na ljudski organizam, naročito na krv i krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak.
Japanske prepelice

Japanska prepelica (Coturnix japonica) potiče iz istočne Azije. To su ptice selice koje se gnezde u Mandžuriji, Istočnoj Siberiji i Severnom Japanu , a prezimljavaju u Južnom Japanu, na Korejskom poluostrvu i u Južnoj Kini, mada se , naročito u poslednje vreme, sve više uzgajaju širom sveta.

Lekovitost jaja japanske prepelice

Jaja i meso japanske prepelice su bili neizostavni deo trpeze egipatskih faraona, a njihova lekovitost je u Kini i Japanu već vekovima poznata. Brojni su i pisani tragovi o pozitivnom uticaju na ljudski organizam, naročito na krv i krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak.

U novije vreme su lekovita svojstva jaja japanske prepelice ispitivana od strane brojnih naučnika iz Rusije, Engleske, Poljske i Češke, a rezultati su iznenađujući: pokazala su se kao izvanredan prirodni lek za lečenje brojnih oboljenja. Ipak, najfascinantniji eksperiment koji nedvosmisleno prikazuje veliku regenerativnu sposobnost ovih ptica su izveli upravo oni koji su sa njihovim osobinama najduže i upoznati. Naime, pre nekoliko godina, prilikom istraživanja koje su sproveli japanski naučnici, istovremeno su malom dozom radijacije ozračene kokoške i prepelice. Posle svega mesec dana jaja prepelice su bila potpuno zdrava, dok su kokošija zadržala radioaktivnost.

„svaka prepelica u proseku snese jedno jaje dnevno, a pri tom njegova težina iznosi skoro deset procenata njene ukupne težine”
Samo ovaj podatak je dovoljno opravdanje za vekovnu tvrdnju da je jaje japanske prepelice pravi eliksir života, ali, za svaki slučaj, evo još nekih zanimljivih činjenica vezanih za ove neobične ptice: svaka prepelica u proseku snese jedno jaje dnevno, a da pri tom njegova težina iznosi skoro deset procenata njene ukupne težine, zatim, potrebno im je svega dva meseca da se iz jajeta razviju u koku nosilju i, ono najupečatljivije, prepelice umiru samo od starosti!

Šta je to tako delotvorno u ovom malenom jajetu?

„u odnosu na kokošije, jaje japanske prepelice ima pet puta više fosfora, sedam puta više gvožđa i deset puta više raznih vitamina”
Prvenstveno, hemijski sastav: u odnosu na kokošije, jaje japanske prepelice ima pet puta više fosfora, sedam puta više gvožđa i deset puta više raznih vitamina. To je prava mala energetska bomba, a ipak, jedno jaje sadrži svega 15 kalorija.

Sadržaj jednog jajeta:

74,6% vode
13,1% belančevina
11,2% masti
1,1% minerala i ostali enzimi

Minerali:

3,2 mg gvožđa
2,2 mg fosfora
0,5 mg kalcijuma

Vitamini:

300 IE vitamina A
0,1 mg vitamina B1
0,8 mg vitamina B2

Ko bi trebalo da konzumira jaja japanske prepelice?

Već je rečeno da jaja japanske prepelice pozitivno deluju na krv i krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak pa su namenjena onima koji imaju problema sa ovim organima, pa i u slučaju najtežih oboljenja, a preventivno mogu da ih koriste svi. Ipak, izdvojene su neke grupe za koje je terapija najpoželjnija:

• deca u razvoju
• starije osobe
• bolesnici i rekonvalescenti
• osobe sa posebnim režimom ishrane (dijete)
• sportisti i fizički radnici


Terapija jajima japanske prepalice

Vrste bolesti:

Povišeni pritisak - 120 komada jaja
Čir u stomaku - 120 komada jaja
Arterioskleroza - 240 komada jaja
Dijabetes - 240 komada jaja
Bronhijalna astma - 240 komada jaja
Tuberkuloza - 240 komada jaja
Anemija - 240 komada jaja
Migrena - 240 komada jaja
Infarkt - 240 komada jaja
Nervno rastrojstvo - 240 komada jaja
Višak holesterola - 240 komada jaja
Neuredna probava - 240 komada jaja
Prolepšavanje tena - 240 komada jaja
Regeneracija organizma - 240 komada jaja
Jačanje memorije - 240 komada jaja
Gastritis - 240 komada jaja
Teži oblik astma - 240 komada jaja
Tumor na mozgu - 1080 komada jaja
Pojačan fizički napor (sportisti i fizički radnici) - 1080komada jaja

Terapija jajima prepelica ne zahteva posebne pripreme. Zavisno od vrste bolesti, pacijent mora u određenom vremenskom periodu da popije od 120 do 1080 jaja. U najvećem broju slučajeva terapija traje 49 dana. Odrasli uzimaju po 3 jajeta u prva tri dana, a po 5 do kraja terapije. Deci se, u zavisnosti od uzrasta, daje manji broja jaja:

• deca do 3 godine – 2 jajeta dnevno
• deca od 3 do 5 godina – 3 jajeta dnevno
• deca od 5 do 10 godina – 4 jajeta dnevno
• deca preko 10 godina primenjuju terapiju propisanu za odrasle

Jaja se konzumiraju sirova tj. presna i to cela dnevna doza odjednom, ujutru na prazan stomak, pola sata pre jela. Radi lakše konzumacije, dozvoljeno ih je ulupati mikserom, dodati malo jogurta ili soka od limuna, pomorandže, višnje ili jabuke, zasladiti šećerom, medom ili čokoladom u prahu (izuzetak su, naravno, dijabetičari). U principu, svako može da ih uzima onako kako mu najviše odgovara, sve dok ih uzima sirova i cela ( i žumance i belance).

Osobe kojima je žuč osetljiva na jaja moraju biti obazrive sa terapijom. Lečenje započinju uzimanjem jednog jajeta na dan, a dnevnu dozu svode na 3 do 4 jajeta. Ukoliko im i ova smanjena doza ne bude prijala, terapija se mora prekinuti.

Terapiju je dozvoljeno sprovoditi i kada se po preporuci lekara već uzimaju neki lekovi. Izuzetak je slučaj kada je uz prepisane lekove zabranjeno unošenje belančevina (mesa, mleka, jaja...).

Dva meseca posle završetka kure, ako je potrebno, kura se može ponoviti. Čak je i preporučljivo sprovesti dve kure u prvoj godini, s tim što pauza između prve i druge ne bi trebalo da bude duža od 6 meseci.

Za one koji rade na povećanju snage i mišićne mase, koktel od jaja japanske prepelice je savršen izvor energije: 5 jaja, 1 supena kašika meda i 2 dcl voćnog soka ili mleka dobro izmešati i popiti pola sata pre doručka. A što je najvažnije, ne podleže antidoping kontroli!


Jaja se čuvaju u zatvorenim kartonskim kutijama u frižideru, na temperaturi od 1 do 4°C. Tako čuvana jaja imaju rok upotrebe 60 dana u sirovom stanju, a po isteku tog roka mogu se upotrebljavati kuvana, pečena ili pržena.

Od mleka sitiji i vitkiji            



Ako za doručak popijete čašu punomasnog mleka umesto čaše soka, kasnije ćete ogladneti i manje ćete pojesti za ručak.

Nove studije sprovedene u Australiji pokazuju da ljudi koji ujutro piju mleko duže vremena osećaju sitost te u kasnijim obrocima unose devet odsto manje količine hrane od osoba koje dan započinju čašom voćnog soka.

Studija je sprovedena na 34 muške i ženske osobe koje imaju problema s kilažom.

Danima su naizmenično pili mleko i voćne sokove jednake kalorijske vrednosti. Naučnici smatraju da je poenta najverovatnije u proteinima, laktozi ili gustoći napitka.

Takođe, primetili su da upravo s malim smanjenjima kalorija, do 50 na dan, kilogrami nestaju.

recepti.com

Paprika kao povrće i lek



Paprika potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike se proširilo po celom svetu. Od zemalja u okruženju paprika se gaji najviše u Mađarskoj, a kod nas su najpoznatije tzv. leskovačke i makedonske paprike.

Paprika je jednogodišnja biljka, ali je u tropskim krajevima višegodišnja biljka. Sezona berbe je proleće-jesen, ali korišćenje savremenih plastenika i staklenika, kao i brzina transporta - doprineli su tome da sveža paprika bude prisutna na našoj trpezi skoro cele godine. U zimskom periodu se koristi kisela parika iz turšije, konzervirana kiseljenjem. Paprika spada u cenjeno povrće zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava.

Vrste paprika

Ukrštanjem su dobijene razne vrste paprika, a najpoznatija je podela na slatke i ljute (havano, kajenska, kalifornijska, halapenjo, mađarska, serano, trešnjasta...). Paprike po obliku mogu biti: kupaste, prizmatične, okrugle, spljoštene i baburaste (okruglaste), i to u veličini od nekoliko centimetara do nekoliko decimetara. Što se tiče boje, plodovi mogu biti: tamnozeleni, žutozeleni, bledožuti, beli, žuti, narandžasti, svetlocrveni i tamnocrveni.

Korisni sastojci

Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod sadrži oko 89% vode.

Paprika sadrži hranljive, lekovite i druge korisne satojke:
beta-karoten
vitamin A
vitamin B1
vitamin B2
vitamin B6
vitamin E
vitamin C
gvožđe
glukozu
eterična ulja (najviše u semenu)
zeaksantin
kalijum
kapsacin
karotin
lutein
monosaharide
natrijum
pantotinsku kiselinu
saharozu
ugljene hidrate
folnu kiselinu
fosfor
fruktozu
citrin

Primena u kuhinji

Paprika se u ishrani koristi za spremanje salata, za spremanje kuvanih jela, ukiseljena za razne vrste turšija, ali i kao aromatični i prepoznatljivi začin (seckana, sušena, mlevena...).

Pored slatke paprike, koristi se i ljuta paprika, koja ima posebna svojstva, ali je njena uloga kao začina i sredstva za poboljšanje apetita neprevaziđena.

Da bi u jelu ostalo što više korisnih sastojaka, preporučuje se kratkotrajno kuvanje paprike.

Interesantno je da se kao aromatik paprika koristi u spravljanju nekih žestokih alkoholnih pića.

Korišćenje

Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima svakako je sveža paprika, pa se takva i najviše preporučuje za ishranu.

Sastojci u paprici deluju na ljudski organizam kao: antidepresiv, afrodizijak, antireumatik, antiseptik i diuretik.

Zanimljivo je da paprika ima mnogo više vitamina C nego limun i narandža. U 100 grama paprike ima od 100 mg do 250 mg vitamina C.

Lekovito dejstvo

Sirova paprika i jela od paprike pomažu u lečenju mnogih bolesti i tegoba:
avitaminoza
alergije
angina pektoris
anemija
astma
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, grla i ždrela
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
dijabetes
zatvor
impotencija
imunodeficijencija
infektivna oboljenja
infarkt
jačanje imunološkog sistema
katarakta
kašalj
kriptoksantin
makularna degeneracija
mamurluk
nadutost
neke vrste raka
neplodnost
opadanje kose
osteoartitis
osteoporoza
otežano mokrenje
povišeni nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želucem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa cirkulacijom
reumatizam
reumatoidni artritis
sinuzitis
smanjeni apetit
starosno slepilo
hemoroidi
šlog

Zaključak

Na osnovu svih ovih informacija, jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na: bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem.

Paprika ne može biti osnovni lek, ali u sprečavanju nastanka bolesti i kao dodatak terapiji može biti veoma korisna. S korišćenjem ljute paprike treba biti oprezan, pošto ljutinu ne može da podnese svaki organizam.



Izvor: Krstarica

Egzotična hrana kriva za alergije


Ukoliko ne pazite šta jedete, na godišnjem odmoru ćete najpre postati žrtva alergije na hranu. Pri tom ona može da se manifestuje mnogo ozbiljnije od obične koprivnjače po koži.

Dešava se da turista, nakon što je pojeo „nešto ukusno, ali nepoznatog sastava“, počinje da se guši od kašlja, crveni i gubi dah. Najčešće su alergije na kokošja jaja, mleko, ribu i plodove mora, pšenicu ili kikiriki. Stoga se roditeljima savetuje da se pred odlazak na odmor u inostranstvo konsultuju sa alergologom ukoliko je dete ikada imalo bilo kakvu alergijsku reakciju. Poželjno je da se mališanu urade kožne probe.
Jastozi i kus-kus nisu za svakoga
Morski plodovi spadaju u najjače prehrambene alergene. U njima ima veoma mnogo histamina - belančevine koja izaziva burnu alergijsku reakciju imunološkog sistema. I dok kod kuće retko jedemo morske plodove, a i ako ih jedemo onda to činimo u mali porcijama, na moru smo skloni da se prejedemo takvih specijaliteta, što možemo skupo da platimo.
Jedno od omiljenih istočnjačkih jela je kus-kus (posebna vrsta žitarica), a on takođe može da isprovocira neočekivanu alergijsku reakciju. A razni začini, recimo kurkuma i harisa, koji su popularni recimo u Tunisu, mogu samo da pojačaju protest organizma.
Jednu od najjačih alergijskih reakcija izazivaju orasi, a pre svega kikiriki. Zato lekari savetuju oprez pri konzumiranju istočnjačkih slatkiša kao što su alva, ratluk i sve vrste baklava.
Jaku reakciju mogu da izazovu stari, prevreli sirevi i kačkavalji, a njihova degustacija je uobičajena prilikom posete Italiji, Španiji i Austriji. Oni sadrže veliku količinu tiramina, belančevine opasne za alergične osobe.
Posle alergije na hranu, najčešće su reakcije na ujede egzotičnih insekata. Stoga alergolozi savetuju da sa sobom obavezno nosite specijalne preparate u vidu spreja ili emulzija, koji odbijaju ne samo komarce nego i drugu gamad, bilo da leti ili gamiže.
Da li postoji alergija na alkoholno piće?
Alergiju izazivaju samo supstance koje u sebi sadrže belančevine. Zato se reakcija javlja na likere, tipa „bejlis“ i slične, koji sadrže jaja, mleko ili čokoladu. Ako se posle konjaka čoveku pojave pečati po licu i vratu, to je kardiovaskularna, a ne alergijska reakcija.
Druge vrste alkohola ne sadrže belančevine, pa ne mogu da izazovu alergiju. To, međutim, ne znači da alergične osobe mogu da piju koliko hoće. Problem je u tome što alkohol pospešuje apsorpciju alergena u krv, a samim tim izaziva burnu alergijsku reakciju. Zato nikad nemojte da pijete alkohol ako ste na nešto alergični.
Alergije na polen
Ko je alergičan na polen, pre odmora mora da se raspita da li u stranoj zemlji u koju putuje ima u vazduhu više polena koji može da izazove problem. Tako na primer u Skandinaviji biljke cvetaju kasnije nego u srednjoj Evropi. U Sredozemlju je sezona polena duža. Dobra mesta za alergičare su regioni uz obalu, na primer mediteranska ostrva i severno more. Na planinama je sezona polena kraća nego u ravnici.

Da li to znači da ne krećemo na put?
Nikako. Ljudima koje muče kožne alergije, razni dermatitisi, veoma je korisna promena mesta boravka i odlazak u tople predele. Promena klime ubrzava razmenu materija, a sunce pospešuje izradu vitamina D. Zahvaljujući boravku na moru, neki ljudi će ostatak godine biti pošteđeni kožnih alergija.
Za osobe koje pate od disajnih alergija, recimo od bronhijalne astme, odlazak u tropsku klimu nije preporučljiv zbog prevelike vlažnosti vazduha. Više im odgovara planinska klima, ali i kombinacija odmora na moru i planini. Za astmatičara u remisiji veoma je korisno plivanje i svaka aktivnost na čistom vazduhu, naročito šetnja pored mora.


Izvor: Blic

Kamilica - lek od davnina


Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija.

Najčešće se koristi cvet kamilice za spravljanje čajeva, ali se koriste i drugi delovi biljke. Sastojci kamilice koriste se za kupke, za proizvodnju raznih lekova, ali i u kozmetičke svrhe.

Vrste kamilice

Pored osnovne vrste kamilice, poznate su još i rimska kamilica i nemačka ili divlja kamilica.

Sastav

Kamilica sadrži mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteričnih ulja ili čajeva.

Korišćenje

Kamilica se najčešće koristi u sušenom stanju, i to najviše cvet i list. Koristi se kao dodatak jelima, za spremanje čajeva, za inhalaciju, za pripravljanje eteričnih ulja, za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetičkim preparatima.

Dejstvo

Kamilica ima antiseptičko, antibakterijsko, antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica), tako da je veoma efikasna u sprečavanju i lečenju brojnih infekcija.

Kamilica sadrži lekovite sastojake pa se zato koristi se za lečenje mnogih bolesti i tegoba:
akne
alergije na hranu
alergijski rinitis
anksioznost
artritis
astma
bolesti zuba i usne duplje
bolesti desni
bolesti disajnih puteva
bolovi u leđima (obloge)
bolovi u stomaku (obloge)
bronhitis
gastritis
gasovi u stomaku
gljivične kožne infekcije
grčevi u nogama
grčevi u stomaku
gubitak polnog nagona
dermatitis
depresija
divertikuloza
ekcem
enteritis
zapušen nos
infekcije vagine i mokraćnih puteva
kožne bolesti
kolitis
koprivnjača
menstrualne tegobe
mamurluk
modrice
mučnina
mučnina u trudnoći
nadimanje
nadražena creva
nervoza
nesanica
oboljenje materice
opadanje kose
opekotine (oblog)
osip
osip od pelena
povišena temperatura
problemi sa varenjem
problemi sa sluhom od zapušenog nosa
proliv
reguliše rad mokraćnih puteva
reguliše rad organa za varenje
svrab
stres
suvoća kože
tegobe sa žučnom kesom
upale mišića
upala karlice

Pristupačnost

Kamilica se može veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati čejevi ili obloge. U prodaji se može naći dosta kozmetičkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu kože.

Prilikom branja kamilice, treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni, jer ima dosta sličnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu čak biti i štetne.

Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljača ili kao proverene čajeve u kesicama ili rasutom stanju. Kamilica se može nabaviti u skoro svakoj prodavnici, apoteci ili biljnoj apoteci.

Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku može pomoći, posavetujte se sa stručnjacima (lekar, farmaceut, registrovani travar...).


Izvor: Krstarica

Hrana i Sex - Hrana kao Afrodizijak


Mnogi od nas još uvek ne shvataju seksualnu stranu hrane, mada su hrana I sex povezani kroz celu ljudsku istoriju. Stara poslovica koja kaže “Put do muškarčevog srca, vodi preko njegovog stomaka” ima u sebi prilično istine. Obratimo samo pažnju koliko se prvih izlazaka parova I specijalnih okolnosti vrti oko romantične večere u dvoje.


Kroz ljudsku istoriju su se mnoge stvari a naročito hrana doživljavale kao afrodizijak. Afrodizijaci su hrana, piće, miris, raznorazni stimulansi, koji mogu podići I stimulisati seksualnu želju. Nauka kao direktnu pomoć priznaje samo tablete poput viagre i slične, sintetičke tvari. Upravo zato što je reč o moćnim sintetičkim tvarima, treba ih tretirati kao i svaki drugi lek. Viagra i slične pilule ne bi se smele uzimati bez konsultacije s doktorom, a ako se uzimaju redovno, nužne su i česte zdravstvene kontrole i pretrage.



Iako viagra može biti velika pomoć u određenim slučajevima i stanjima, nauka poručuje da većina ljudi njeno uzimanje može izbeći i u poodmaklim godinama, a za to bi trebalo biti dovoljno voditi zdrav život. To pre svega znači kvalitetno i raznoliko se hraniti, redovno vežbati i izbegavati stres. Iako se mnogi žale na doktore koji za sve tegobe preporučuju zdravi životni stil, u tome ima puno logike: vežba održava zdravlje i kondiciju, stres je i te kako povezan sa seksualnim poteškoćama, a zdrava prehrana bogata je raznovrsnim nutrijentima, pa i onima odgovornim za seksualne hormone, libido i plodnost.


Recepti koji podižu libido dobro se čuvaju već hiljadu godina, a legenda o hrani i biljkama kao moćnim afrodizijacima intrigiraju čovečanstvo oduvek. U evropi su do 18. veka isprobavani recepti rimskog doktora Galena. Koji je u svojim knjigama tvrdio da hrana sa svojstvima afrodizijaka mora biti topla i vlažna . U njegovim receptima važnu ulogu su imali začini, posebno feferone i ljuta paprika, a hrana koja se učestalo pojavljivala u receptima bile su mrkve, šparoge, anis i grašak. U današnje vreme, afrodizijakom se smatra svaka stvar ili namirnica koja podiže seksualnu želju i funkciju. Afrodizijaci su se prepisivali kod svakog nedostatka požude, potencije ili plodnosti. Jedna od poznatijih namirnica koja ima afrodizijačko dejstvo jeste čokolada. Najbolji način korišćenja hrane kao stimulacije je da postavite sto sa ljubavlju. Odaberite hranu različitog izgleda I okusa.



ČOKOLADA

Za neke od nas nema ništa senzualnije od mirisa istopljene čokolade. Ona sadrži stimulans feniletilamina, a neki naučnici ga smatraju „hemikalijom ljubavi” i zbog toga se prilikom konzumiranja budi osećaj blaženstva. Čokolada, tj. kakao, jača mišiće i živce, vraća energiju i potiče produkciju polnih hormona. U njenom sastavu nalaze se i one supstance koje dokazano opuštaju, podižu raspoloženje i usrećuju nas, stvarajući u našem mozgu isti osećaj kao kada smo sveže zaljubljeni. Zahvaljujući učinku mešavini masnoća, belančevina, ugljenohidrata, vitamina B-grupe, minerala, gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i naravno cinka, čokolada je prava ljubavna bomba.


Banane – Podižu samopouzdanje, a na taj način i želju za intimnošću.
Orasi, bademi, lešnici – U kineskoj medicini se koriste za lečenje impotencije.
Ginseng – Koren ginsenga povećava protok krvi u spolnim organima.

Narodno verovanje pripisuje svojstvo afrodizijaka, pre svega raznim jelima, na primer: jajetu, ribljem mesu, ostrigama, kavijaru, nekim vrstama sira, crnom luku itd. To vredi i za neke mirođije i začine, kao što su: cimet, muskat, vanilija, pa i druge. Istina je da hrana koja sadrži mnogo belančevina, pre svega onih životinjskog porekla (dakle, meso, sir, jaja i drugo), deluje nadražajno na ceo organizam, pa i na polni nagon.


Klasični afrodizijak je alkohol. On znatno utiče, u malim dozama, na pojačavanje polnog nagona, ali takođe ne pruža garanciju da će ujedno pojačati i polnu moć. Isto vredi i za neke opojne droge, naročito kokain i hašiš. Povremeno se događa da neki afrodizijak postane moda, pa ga ljudi počnu masovno upotrebljavati pod uticajem sugestije mase.


Kako je skoro prenela agencija fonet, muški znoj je najbolji afrodizijak. Čini se da ženama ništa ne miriše tako dobro kao znoj muškarca, rezultat je istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Berkli.


Naučnici su utvrdili da je kod žena koje su mirisale hemikaliju pronađenu u muškom znoju zabeležen porast nivoa hormona kortizola, osećale su seksualno uzbuđenje, a registrovan im je i brži rad srca.


U časopisu Journal of Neuroscience naučnici su saopštili da je to ispitivanje direktan dokaz da ljudi luče miris koji deluje na hormone suprotnog pola. Istraživanje se usredsredilo na androstadienon, koji se smatra muškim hemijskim znakom.


Ranija istraživanja su utvrdila da već i najmanja količina androstadienona deluje na raspoloženje žena, seksualno i psihičko uzbuđenje i na aktivnost mozga, ali njegovo delovanje na hormone nije bilo poznato.


Taj derivat testosterona nalazi se u muškom znoju, pljuvački i spermi, a miriše na mošus. Naučnici su merili nivo hormona kortizola u pljuvački žena koje su 20 puta udahnule androstadienon.


Uloga kortizola je da pomogne u održavanju seksualnog uzbuđenja, a njegov nivo kod žena koje su udisale androstedienon bitno je povećan u roku od 15 minuta i ostao je na tom višem nivou oko sat vremena.

turbo-kuvar.com

Namirnice koje izazivaju sreću!

Ko je ljut ili je pod stresom može uz pomoć odgovarajućih namirnica da otera neraspoloženje, tvrdi bečki profesor Hademar Bankhofer. On otkriva da je optimalan plan ishrane za dobro raspoloženje onaj u kome nikako ne bi smeli da nedostaju: banane, krompir, avokado i sir!



Krompir je garant za dobro raspoloženje
Proizvodnja hormona sreće definitivno se može podstaći specijalnim namirnicama. To je dokazala dr. Judit Vurtman sa Instituta za tehnologiju u Kembridžu. Prirodni proizvod koji nas čini srećnim je na primer kuvan krompir. Tajna je u tome što naš organizam veoma brzo svari skrob iz krompira. Već 30 minuta nakon konzumacije dolazi do izbacivanja insulina, koji ne samo da daje energiju već i dobro raspoloženje.



Mlečni proizvodi za PMS
Sir i jogurt, posebno kod devojčica i mlađih žena, proizvode osećaj sreće. Mlečni proizvodi daju kalcijum, koji suzbija promene raspoloženja koje nastaju usled predmenstrualnog sindroma. Studija rađena na Univerzitetu u Kembridžu je pokazala da, kada žena kroz mlečne proizvode dnevno unese 1200 miligrama kalcijuma, može brže i bolje da savlada napetost i neraspoloženje.



Banana i avokado - izvori seratonina
Takođe, svi znaju da nas banane čine srećnim, jer ugljeni hidrati, fruktoza, glukoza i biljna verzija serotonina podstiču izgradnju serotonina u organizmu. Osim banana i avokado podstiče proizvodnju serotonina, hormona sreće.



Ljuti biber za veselje
Biber-kajen poznat je kao odličan začin. Njegov ljut ukus takođe izaziva osećanje sreće. Bankhofer objašnjava: „Ljut ukus aktivne supstance kapsaicin, naš mozak pogrešno oseća kao bol. Zbog toga se odmah kao reakcija izbacuju endorfini koji dovode do toga da se čovek prijatno oseća".



Izvor: Lepota i Zdravlje

12 loših navika u ishrani



Svi znamo da se navike teško menjaju, i to u svim oblastima života. Kada je u pitanju ishrana, one mogu da budu nešto minorno, što možda ni sami ne primećujete - od gutanja krupnih, nesažvakanih komada hrane, do jela u kasne večernje sate. Zato smo, uz pomoć eksperata, izdvojili dvanaest manjih "prestupa" koje ljudi često nesvesno čine, a mogu značajano da im naruše zdravlje.


1. Konzumirate bajate namirnice
Što se tiče roka trajanja, namirnice se označavaju kao "najbolje iskoristiti do..." i "upotrebljivo do", što nije isto. Prva oznaka se odnosi na garanciju kvaliteta dugotrajnog proizvoda, kao što su keks, grickalice i cerealije. Nakon isteka roka naznačenog na pakovanju, proizvod gubi na kvalitetu (ukusu, hrskavosti), ali je bezbedan za jelo. Proizvodi sa oznakom "upotrebljiv do" moraju da se konzumiraju do naznačenog datuma, jer posle toga mogu biti opasni po zdravlje.

2.Pijete previše voćnih sokova
Voćni sokovi su zdravi, ali postoji mogućnost da se njima "predozirate". Sok od pomorandže sadrži veliki procenat kiseline i šećera (ako je kupovni), što može da uzrokuje stomačne probleme. U slučaju osoba koje boluju od artritisa, ogromne doze šećera i kiseline mogu da pogoršaju tegobe. Ako je u pitanju ispijanje ogromnih količina sokova sa veštačkim zaslađivačima (obično je to sorbitol), moguća je pojava dijareje, naročito kod dece (većina veštačkih zaslađivača deluje laksativno, ukoliko se uzimaju u većim količinama).

 

3. Izostavljate doručak
Kvalitetan doručak je izuzetno važan za očuvanje zdravlja. Ne samo da aktivira metabolizam, već je dokazano da ljudi koji doručkuju jedu manje tokom dana. Isto tako, redovno preskakanje jutarnjeg obroka uzrokuje intenzivnu glad već oko 10.30 h i konzumiranje masnih i visokokaloričnih namirnica, što je definitivno najgore što možete da uradite.

4. Uvek prepunite frižider
Većina nas kupuje više namirnica nego što je objektivno potrebno, zbog čega su nam frižideri "na granici eksplozije". To utiče na kvalitet hrane, jer se, zbog nedovoljne cirkulacije vazduha u frižideru, podiže temperatura. A ukoliko je ona iznad 5 stepeni Celzijusa, bakterije počinju da se razmnožavaju. Dakle, kupujte planski, izbacite iz frižidera svu hranu kojoj je istekao rok trajanja i premestite flaše sa pivom i vinom u ostavu ili na terasu.

5. Preterujete sa integralnim žitaricama
Budući da je na našem tržištu sve više proizvoda od integralnih žitarica, konzumira ih sve veći broj ljudi, često na račun drugih vrsta namirnica. To nikako nije dobro! Da bi se svi ti ugljeni hidrati preradili u energiju, u organizam moraju da se unose i druge materije - proteini, omega masne kiseline, vitamini i minerali - iz ribe, posnog mesa, voća i povrća.

6. Dodajete so u hranu
Ako često dosoljavate obroke, treba da znate da je to loša navika koja će vremenom uzrokovati hipertenziju. Osim toga, veće količine soli u organizmu utrostručuju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara. Solite hranu samo tokom pripreme, a ako vam je potrebno da bude "još malo ukusnije", dodajte začine umesto soli.

7. Ne perete temeljno voće i povrće
Sveže namirnice često prolaze kroz mnogo ruku dok konačno ne dospeju na vašu trpezu. Iako se pranjem u vodi nećete osloboditi taloga pesticida (većina voća i povrća apsorbuje ove materije), ipak ćete ukloniti bakterije koje mogu da izazovu infekcije.

8. Nepravilno čuvanje mesa
Jedna od najčešćih grešaka jeste ostavljanje sirovog mesa na gornju policu frižidera. To je, inače, jedan od najčešćih uzroka trovanja hranom, jer sok iz mesa može da se sliva na druge namirnice. Naročito su rizični sirovo voće i povrće. Dakle, dobro zamotajte sirovo meso i držite ga na donjoj polici frižidera, dalje od povrća, voća i salata.



9. Pijete previše alkohola
Budući da je alkohol ipak koristan za zdravlje, vodite računa da ne prekoračite preporučenu količinu. A da bi piće bilo još korisnije, odlučite se za špricer. Kisela voda će ublažiti diuretska svojstva alkohola i moći ćete duže da uživate u piću i koristima koje male količine imaju na zdravlje srca.

10. Ispijanje vrelih napitaka
Mnogi ljudi vole vrelu kafu, čaj i supu, ali lekari kažu da je ta navika rizična po zdravlje. Istraživanja pokazuju da redovno ispijanje vrelih napitaka utrostručuje rizik od kancera usta i jednjaka, jer se time oštećuje osetljiva sluzokoža ovih organa. Zato ubuduće uvek sačekajte da se vaša omiljena kafa/čaj/čorba ohlade.

11. Jedete hranu u pokretu
Varenje je istovremeno fizički i emotivni proces, kažu nutricionisti. Ukoliko se ne opustite i ne omogućite da organizam usmeri energiju za varenje, i ako ste pod stresom dok jedete, onda će se pojaviti digestivni problemi. To je zbog toga što enzimi varenja ne mogu da deluju pod takvim uslovima. Sigurni smo da možete da pronađete desetak minuta dnevno da biste pojeli obrok na miru.

12. Sprovodite trendi dijete
Mada živimo u vreme u kojem se zahtevaju i vrednuju samo brza rešenja, kad je reč o regulisanju telesne težine, ne postoji nijedna magična formula uspeha. Niko ne može da ode na spavanje kao gojazna osoba, a da se probudi kao mršava. Problemi sa težinom posledica su višegodišnjih loših navika u ishrani, pa je i za njihovo rešavanje potrebno duže vreme. Mnogo je bolje da naučite da uživate u svim vrstama hrane, ali u umerenim količinama i u pravim kombinacijama. Potpuno izbacivanje pojedinih namirnica iz ishrane, na čemu se zasniva većina savremenih dijeta, nije dobro za zdravlje, a i donosi samo kratkotrajne rezultate.



Izvor: Lepota i Zdravlje

Beli luk: Eliksir zdravlja



Srbija odavno zna da je beli luk zdrav, a to potvrđuju i studije. Čak iako ova biljka nema prijatan miris, bečki profesor Hademar Bankhofer ga smatra pravim eliksirom zdravlja jer ima višestruka dragocena dejstva.
Jedno od njih je blokiranje izazivača bolesti. Ko redovno začini jelo belim lukom jednostavno ne pruža šansu štetnim virusima i bakterijama. Za takvu reakciju je zaslužno sumporno jedinjenje alicin koje nastaje pod uticajem kiseonika prilikom sečenja ili žvakanja belog luka.
Beli češanj sa jakim mirisom podstiče i žlezde u želucu i crevima. Oni pomažu crevnoj flori a ujedno teraju i napadaju štetne bakterije, a pre svega gljivice.

Bankhofer skreće pažnju i na to da beli luk razređuje krv i time podstiče prokrvljenost. Tako se sprečava zgrušavanje krvnih pločica i snižava rizik za trombozu. Osim toga, beli luk jača srce i krvotok. Ko jede beli luk dobija više kiseonika u mozgu preko krvi koja glatko teče. To znači da se podstiče koncentracija i „duhovni" fitnes, a tako bivamo sposobniji da se borimo protiv stresa.
I na kraju, profesor Bankhofer otkriva i trik protiv dosadnog i dugotrajnog neprijatnog mirisa ove zdrav ebiljke. Žvaćite sirovu rukolu, peršun, majoran i timijan. Često je dovoljna i čaša mleka ili čaša crvenog vina.



Izvor: Lepota i Zdravlje