Spora kočija vozi u smrt

Marija Antoaneta i Luj XVI verovatno bi izbegli giljotinu za vreme francuske revolucije da kraljica nije promenila plan bekstva. Umesto da je dozvolila kralju da 1791. godine napusti Pariz u psoebnoj, bržoj kočiji kao što je prvobitno dogovoreno, Marija Antoaneta je zahtevala da cela kraljevska porodica putuje zajedno. Zato je morala da se uzme druga, veća, ali i sporija kočija, pa su putnici zakasnili na sastanak sa svojim naoružanim pristalicama. Kada su konačno stigli u mesto Varen, 60km od granice, bio je mrkli mrak i na jedvite jade su našli nove, odmorne konje i tako izgubili dragoceno vreme.
Još dan ranije u selu San Mehehud mladić po imenu Drue primetio je kraljevsku kočiju dok su u njegovoj štali menjali konje. Odmah je sakupio grupu revolucionara i beguncima preprečio put. Tako je kraljevska porodica uhvaćena i vraćena u Pariz. Luj XVI završio je na giljotini januara 1793. godine, a Marija Antoaneta devet meseci kasnije.

Kralj vojnik

Švedski kralj Karl Gustav potomak je jednog Francuza, advokata, koji je tokom XIX veka radio u malom gradu Po na jugu Francuske. Sin tog advokata Žan Bernadot napravio je sjajnu vojničku karijeru i od najnižeg čina napredovao do Napoleonovog maršala. U to vreme Šveđani su, pošto se njihova kraljevska loza gasila, poslali izaslanike Napoleonu da se posavetuju oko novog kralja. Žan Bernadot je već ranije zadivio Šveđane kao komandant trupa u severnoj Nemačkoj i Danskoj. Uz Napoleonov blagoslov 1810. proglašen je za naslednika švedskog prestola, a 1818. krunisan kao Karl Johan XIV, osnivač sadašnje švedske kraljevske loze.

Nepismeni Karlo Veliki

Franački i langobardski kralj i rimski car Karlo veliki (742-814) bio je veliki poklonik književnosti i nauke, ali on sâm nikada nije naučio dobro da piše. Pribor za pisanje držao je čak ispod jastuka da bi mogao da vežba kad god za to ima vremena. Ali, pošto je pokušao da se opismeni u poznim godinama, njegov trud nije baš urodio plodom – nekoliko sačuvanih spisa ovog vladara svedoči da je imao prilično neuvežban, dečji švrakopis.

Neverni branioci

Britanski protestantski kraljevi i kraljice po zakonu ne smeju da postanu katolici niti sa njima mogu da sklapaju brak. Međutim, oni i dan-danas nose titulu branilaca vere (katoličke), a na britanskim novčićima još stoji znak F. D ili Fid Def (od latinskog Fidei Defensor). Papa Lav X dao je 1521. godine ovu počasnu titulu Henriju VIII u znak zahvalnosti što je napisao raspravu protiv Martina Lutera. Samo 13 godina kasnije, ljut što se papa usprotivio poništenju braka sa Katarinom Aragonskom, Henrij VIII je raskinuo sa Vatikanom i proglasio se poglavarem engleske crkve. Iako se papa složio da Henri VIII ovu titulu može da nosi samo za života, ona je zadržana i kasnije.

Neosetljiv na otrov

Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.

Sneg od badema

Kralj Almotamid koji je polovinom XI veka vladao Seviljom naredio je da se na brdimo u okolini Kordobe zasade bademi jer njegova žena Itimad, nekada hrišćanka i robinja, nikada u životu nije videla sneg, a to je žarko želela. Tako bi u proleće, kad opadnu, bele latice bademovog cveta prekrile sve padine koje bi izgledale kao da su pod snegom.

Predsednik koji nikada nije bio izabran

Džerald Ford bio je tri godine američki predsednik iako nikada nije pobedio na izborima. Ričard Nikson ga je 1973. godine proglasio za potpredsednika jer je izabrani Spiro Egnju dao ostavku kako bi izbegao optužbe zbog podmićivanja. Osam meseci kasnije Ričar Nikson je morao da se povuče zbog afere "Votergejt", pa je Ford preuzeo predsedničko mesto.

Vojvoda Londona

Vinston Čerčil je odbio najvišu plemićku titulu samo za dobrobit svog sina. Kada se povukao sa državničke dužnosti aprila 1955, Čerčilu je ponuđena titula Vojvode Londona kao znak počasti i zahvalnosti za ratne zasluge. Čerčilu se to veoma dopalo, ali se počasti ipak odrekao pre svega zato što ga je to zamolio sin. Randolf Čerčil je nameravao da pravi karijeru u Donjem domu, a plemićka titula bi mu to onemogućila jer bi dobio mesto u Gornjem.

Ming dinastija

I Australija je imala svoju dinastiju Ming. Predsednik vlade ser Robert Menziz koji se na ovom visokom položaju nalazio ukupno 18 godina (1939-1941 i 1949-1966), bio je poznat i kao "Ming nemilosrdni". Nadimak je dobio po jednom liku iz poznatog stripa "Flaš Gordon". Tako je i period Menzizovog boravka u zvaničnoj rezidenciji u Kamberi nazvan "doba dinastije Ming".

Brendi za Nelsona

Britanski admiral Nelson 81758-1805) stupio je u mornaricu sa 12 godina, a sa 20 postao kapetan. Smrtno ranjen u bici kod Trafalgara 1805. godine izdahnuo je na admiralskom brodu "Viktori". Nelsonovo telo preneto je u Englesku potopljeno u bure brendija kako bi se sačuvalo na dugom putu do kuće.

Sinovi pustinje

Abdul-Aziz koji je 1932 postao kralj današnje Saudijske Arabije imao je najmanje 79 dece. Ovaj vladar poznat kao Ibn Saud (na arapskom "Saudov sin") svoje brojne brakove sklapao je da bi se sprijateljio sa moćnim porodicama kraljevstva. Kada je 1953. godine umro, za njim su ostala 34 sina i mnogo više kćeri. Danas Saudijska kraljevska porodica borji 8000 prinčeva i princeza. I kralj Fahd, koji je na vlast došao 1982. godine, jedan je od Abdul-Azizovih potomaka.

Beli radža

Saravak na ostrvu Borneu bio je nezavisna držva kojom su više od jednog veka vladale radže belci. Osnivač dinastije bio je Englez Džejms Bruk, bivši službenik Istočnoindijske kompanije. Dok je plovio duž obala Bornea, Bruk je pomogao sultanu Bruneja da uguši ustanak, a zahvalni sultan proglasio ga je 1841. godine radžom Saravaka.
Zemlja je napredovala pod Brukovom vladavinom kao i pod njegovim naslednikom ser Čarlsom koji je 1881. stavio Saravak pod britanski protektorat. U drugom svetskom ratu Saravak su osvojili Japanci, a posle njihovog poraza treći i poslednji "beli radža" ser Čarls Viner Bruk odrekao se svih prava u korist Britanije 1946. Godine 1963. Saravak je postao deo nove nezavisne države Malezije.

Otrov ili hormoni?

Kada je Napoleon umro u 52. godini na ostrvu Sveta Jelena, bio je teško bolestan, ali o kojoj se bolesti radilo nikada nije tačno utvrđeno. Neki lekari tvrde da je umro od raka, drugi opet da je otrovan i to isparenjima iz tapeta koji su bile natopljene arsenikom. Američki naučnik dr Robert Grinblat došao je pre nekoliko godina do novog saznanja: Napoleon nije umro kao muškarac već gotovo kao žena! Dr. Grinblat, stručnjak za hormone, tvrdi da je Napoleon patio od bolesti žlezda koja se zove Colinger-Elisonov sindrom. Upravo ova bolest, smatra naučnik dokazuje zašto je lekar koji je pregledao imperatorovo mrtvo telo izjavio: "Za njegovu zaobljenost ne može se reći da je muška, imao je fine ruke, oble grudi i glatku meku kožu bez malja".
Ova bolest koja nije bila poznata u Napoleonovo vreme ostavila je još jedan trag, kako veruje dr Grinblat, Napoleon je bio vatreni ljubavnik kada se oženio Žozefinom. Ali, sâm je priznao da se njegova strast stišala kada se 1810. oženio Marijom Lujzom.

Pogrebna povorka

Meksički predsednik Antonio de Santa Ana došao je na neobičnu ideju – da priredi pogreb svojoj amputiranoj nozi. Kada je decembra 1838. godine komandovao odbranom Vera Kruza, u borbi sa Francuzima teško je ranjen i morala je da se izvrši amputacija noge ispod kolena. Međutim, Santa Ana je pune četiri godine čuvao tu nogu u svojoj kući u Vera Kruzu i kada je postao predsednik i diktator priredio joj je pravi pravcati pogreb. Tako je 26. XII 1842. godine svečana povorka, uz prigodnu muziku, prošla ulicama grada Meksika, sve do groblja.
Dve godine kasnije, za vreme pobune u kojoj je diktator svrgnut, noga je nestala. Santa Ana je umro 1876. godine u bedi, gladan, slep i usamljen. Šta se dogodilo sa sahranjenom nogom, nikada se nije saznalo.

[iz "Politikinog zabavnika"; 4. VIII 1989]

Engleska kraljica Elizabeta I (1533-1603) stupila je na presto u burnim prilikama, posle mnogo peripetija: prvo je, posle smaknuća svoje majke Ane Bolen, bila lišena nasledstva, ali je kasnije dobila sva prava kao i ostala deca Henrija VIII. Kada se 1554. španski kralj Filip II oženio njenom sestrom Marijom Tjudor, Elizabeta je, kao protestantkinja, bačena u zatvor. Posle četiri godine Marija je umrla i Elizabeta - stupila na engleski presto! Filip II koji je proganjao protestante i nastojao da u Evropi ujedini sve katoličke snage na čelu sa Španijom, uputio je Elizabeti pismo u kojem traži da ona u Engleskoj ponovo zavede papinu crkvenu vlast i obnovi sve samostane koji su bili srušeni za vreme vladavine njenog oca. Elizabeta je, navodno, odgovorila Filipu: "Nalog će, dobri kralju, biti izvršen na grčke kalende!" - što znači nikad, jer kalende su bile svaki prvi dan u mesecu po julijanskom kalendaru, a Grci ih uopšte nisu imali!
Filip II je poslao svoju Nepobedivu armadu 1588. godine na Englesku, ali je ona potučena do nogu, posle čega je mnogo porastao ugled Engleske.

Zanimljive chinjenice iz istorije - prilichno bizarno 

Uporedna istorija dva americhka predsenika, Abrahama Linkolna i Dzona Kenedija.

--------------------------------------------------------------------------------------
Abraham Linkoln je izabran u Kongres 1846.
Dzon F. Kenedi je izabran u Kongres 1946.
--------------------------------------------------------------------------------------
Abraham Linkoln je izabran za predsednika 1860.
Dzon F. Kenedi je izabran za predsednika 1960.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica su posebno bili angazovani oko ljudskih prava.
Supruge obojice su izgubile po jedno dete dok su ziveli u Beloj kuci.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica su ubijena u petak.
Obojica su upucana u glavu.
--------------------------------------------------------------------------------------
A sada neshto stvarno chudno:
Linkolnova sekretarica se prezivala Kenedi.
Kenedijeva sekretarica se prezivala Linkoln.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojicu su ubili atentatori sa juga SAD.
Obojicu su nasledili predsendnici sa juga SAD koji su se prezivali Dzonson.
--------------------------------------------------------------------------------------
Endu Dzonson koji je nasledio Linkolna rodjen je 1808.
Lindon Dzonson koji je nasledio Kenedija rodjen je 1908.
--------------------------------------------------------------------------------------
Dzon Vilks But koji je ubio Linkolna rodjen je 1839.
Li Harvi Osvald koji je ubio Kenedija rodjen je 1939.
--------------------------------------------------------------------------------------
Obojica atentatora su bila poznata po sva tri imena.
Imena obojice (na engleskom) imaju po petnaest slova.
--------------------------------------------------------------------------------------
A sada sedite!
Linkoln je ubijen u pozorishtu "Ford".
Kenedi je ubijen u kolima marke "Linkoln" koju pravi fabrika "Ford".
--------------------------------------------------------------------------------------
I But i Osvald su ubijeni pre nego shto im je sudjeno.
--------------------------------------------------------------------------------------
I neshto shkakljivo za kraj:
Linkoln je ubijen u pozorishtu a ubica je pobegao u skladishte.
Na kenedija je pucano iz skladishta a ubica je pobegao u pozoriste (bioskop).
--------------------------------------------------------------------------------------

preuzeto iz Ilustrovane Politike br. 2452

1914. godine, na francuskom zapadnom frontu, od Engleskog kanala pa do švajcarskih Alpi, Božićna noć je bila potpuno mirna. Vojnički rovovi su se protezali do na nekih 70 km od Pariza. Rat je trajao tek 5 mjeseci a oko 800 hiljada ljudi već je bilo ubijeno ili ranjeno. Svaki vojnik se pitao da li će prvi dan Božića sa sobom donjeti još jednu rundu stradanja i ubijanja. Međutim, nešto čudno se dogodilo: britanski vojnici su istakli iz svojih rovova plakate na kojima je pisalo "Sretan Božić", i uskoro su se začuli glasni povici i čestitke kako iz njemačkih, tako i britanskih rovova.

Negdje usred noći, vojnici su počeli izlaziti iz rovova, bez oružja, dok su oficiri obje strane bezuspješno pokušavali da spriječe njihove susrete negdje na sredini, na području "ničije zemlje", gdje su se ovi upuštali u međusobne razgovore, pa čak zajedno i pjevali neke pjesme. Vojnici obe zaraćene strane su međusobno izmjenjivali poklone – većinom slatkiše i cigare – i Božić je tako prošao mirno na velikom području fronta. Na jednom mjestu se čak odigrala i fudbalska utakmica između vojnika u kojoj su Britanci pobijedili Njemce sa 3-2.
Spontano zatišje se nastavilo i poslije Božića jer nakon što su se vratili natrag u rovove, vojnici nisu željeli više da pucaju jedni na druge. Nijedna strana nije željela prva da otvori vatru.
Na kraju, visoke komande obeju armija morale su zamijeniti trupe na toj liniji fronta jer je drugačije bilo nemoguće nastaviti rat a tada je proglašeno i to - da će se svaka "neformalna konverzacija" s neprijateljskim vojnicima smatrati izdajničkim aktom.

dobro ti je ovo 

Tachno tako !

Baš zanimljiva tema

ko god da je sastavio ovo rijesio je pitanje ubice jfk-a heheheheheheheheheh